od Sloba » Ned Okt 04, 2015 9:24 am
Pitam se zašto pišem ovo. Možda je nostalgija u pitanju, možda je neka tuga, a možda i ogorčenost. Ali, kad sam video licitaciju za sve preostale mašine i alate korišćene za proizvodnju Neobusa, nisam mogao da ostanem ravnodušan.
Moja priča o Neobusu počinje leta 2005. godine, kada je moj otac, Radenko Kostić, dobio posao na mestu tehničkog direktora u ovoj fabrici. Tada je bio aktuelan posao proizvodnje 25 niskoulaznih autobusa 501G za JGSP „Novi Sad“. Moja prva poseta fabrici je bila u to doba, i ostao sam zapanjen videvši toliko velikih autobusa na jednom mestu u različitim fazama izrade. Tada sam prvi put video kako autobus izgleda bez sve one kozmetike koju najviše primećujemo, prvi put sam tada video šasiju i kostur autobusa. Moje oduševljenje nije prestajalo vremenom, pa sam gotovo svaki vikend dolazio u fabriku da gledam te autobuse, da osetim onaj prelepi miris iz farbare i gledam zavarivanje. Bukvalno sam svakog dana odbrojavao koliko ima do te subote, kad ću opet ići da obiđem Neobus.
Stigla je i 2006. godina, kada je Kostić preuzeo kormilo ove fabrike i uveo novi dizajn i novu tehnologiju izrade autobusa. Ubrzo je potpisan i ugovor sa Volvom čime je Neobus postao zvanični Volvoov karoserista za jugoistočnu evropu. Te godine je održan i sajam Beotruck 06, kada je Neobus predstavio četiri autobusa na Volvoovim šasijama, sa novim dizajnom, koji je ostao aktuelan, uz manje izmene, do zatvaranja fabrike.
A onda se, iste godine, pojavio Autobusi.NET. Ja sam nekim slučajem ušao na sajt i registrovao sam se na Forum istog dana kada je i otvoren. Pisao sam tada na Forumu kao direktorov prijatelj od 35 godina (inače sin od 9). Jednog dana, Cone dolazi u kontakt sa tehničkim direktorom, Milanom Uzelcem, koji ga je pozvao i u fabriku da napravi reportažu. Cone je prihvatio ovu neodoljivu ponudu i tada je upoznao i generalnog direktora Kostića. U razgovoru sa njim, saznao je ko je taj Sloba što piše na Forumu, i ostao zapanjen kad je čuo koliko taj Sloba ima godina! Došlo je proleće 2007. godine i počele su pripreme za zagrebački sajam komercijalnih vozila Zagreb Transport Show. Krajem marta 2007. godine, dan pre početka sajma, sam upoznao Coneta! Malo je, u početku, bilo nezgodno pričati sa nekim ko je toliko stariji ali sam se brzo navikao, obzirom da smo imali ista interesovanja. Svake subote smo obilazili fabriku, u početku samo nas dvojica, a onda i cela novosadska, pa i šira, zajednica zaljubljenika.
2007. godina je bila jedna od najuspešnijih u novijoj istoriji Neobusa. Neobus je opet dobio posao na tenderu za 25 gradskih autobusa za Novi Sad, uz prodaju prigradskih i turističkih autobusa koja je fino išla. Ovi novosadski autobusi su bili prvi čija je izrada ispraćena od istovarivanja šasije sa kamiona do same isporuke od strane sajta i foruma Autobusi.NET. Iste godine sam prvi put dobio da vozim autobus u krugu fabrike. Uz društvo tadašnje ekipe (Cone, Dule, Peđa, Raša) smo provozali plavu Cittu. Moj dečački san se ostvario! Zakasnio sam na trening pola sata sa veoma dobrim opravdanjem!
2008. godine je već počela ekonomska kriza. Neobus je stavio akcenat na prigradske i međugradske autobuse na samonosećim rešetkama i drugim motorima. Kao rezultat, iz fabrike je izašao moćni Adequat sa Cumminsovim motorom i Alisonovim menjačem. Taj autobus je bio neverovatno brz i kvalitetan iako je bio napravljen u vrlo nezgodno vreme, pred sam sajam. Autobuse na sajam Beotruck 08 smo opet ispratili kao Autobusi.NET uz detaljnu reportažu na Forumu. Od Neobusa smo, na istom sajmu, dobili ulaznice i mesta na njihovom štandu za okupljanje Forumaša! Tada je Neobus dobio posao za rekarosiranje 25 gradskih autobusa za Novi Sad. Delegacija Neobusa, potom, odlazi u Holandiju u sedište VDL Bus & Coach i potpisuje ugovor o izradi 450 autobusa tipa VDL Lexio za evropsko tržište za sledeće tri godine.
2009. godina je možda bila i najbolja za Neobus u novijoj istoriji. Naravno da je bilo jasno da se nikad neće vratiti doba Autokaroserije kada je fabrika u Privrednikovoj 20 žarila i palila i kada su izlazile stotine autobusa za tržište Jugoslavije i šire. Ali, opet, u firmu ubrzo dolazi kamion sa savremenom Water-Jet mašinom za sečenje metala pomoću pritiska vode koja se prska. Ceo kolektiv firme se skupio da gleda ovu savremenu mašinu kako radi. Uskoro su stigle i velike kutije pune autobusa! Naime, Neobus je, po ugovoru, trebalo da sklopi tri test primerka: jedan, koji je kompletno došao u delovima, kog je samo trebalo sastaviti i dva, za koje je trebalo dokupiti i ugraditi određene delove. Kompanija VDL je bila prezadovoljna, čak su i uvideli da je autobus bio puno bolji nakon izlaska iz novosadske fabrike, nego nakon izlaska iz matične. Ubrzo je počela i masovnija proizvodnja autobusa VDL Lexio u tri različite dužine, mahom za tržište Francuske i Beneluksa. Iz komore za farbanje koja se prodaje na licitaciji, stalno je mirisala bela farba, kojom su se farbali ovi autobusi Za farbanje jednog autobusa je bilo potrebno samo pola sata!. One hale, u kojima su sada izložene mašine, bile su pune autobusa za tržište EU a fabrikom se širio miris farbe i metala posle brušenja. Zbog rada svih onih mašina, buka u hali je bila velika, ali nešto je u toj fabrici konačno vrlo dobro funkcionisalo.
2010. godine se završilo moje prisustvo u Neobusu. U zimu i rano proleće počele su pripreme za Beotruck 10, na kom je Neobus imao možda i najbolju ponudu do tada. Kao i na prethodnom, Autobusi.NET je opet dobio mesto za Forumaše koji su došli na druženje i upoznavanje. Na sajmu je bio izložen VDL Lexio, sklopljen u Neobusu, kao i zglobna Citta LEA. Osim ovih, Neobus je izložio i autobuse na samonosećim rešetkama; Adequat, Stella i Moderato. Citta LEA je izazvala pravo oduševljenje, ali je, nažalost, prodata samo ta jedna. Nastavljena je ubrzana proizvodnja autobusa VDL Lexio, uz obostrano zadovoljstvo Neobusa i VDL-a. Jula te godine, moj otac ogorčeno napušta Neobus i tada su prestali oni odlasci subotom u fabriku i druženja na štandu.
U sledeće dve godine, Neobus je počeo lagano da zatvara vrata. Ugovor sa VDL-om je raskinut nakon samo 18 proizvedenih autobusa, ali Neobus je tada počeo da ulazi na tržište Beograda. Međutim, sa tim autobusima, iz fabrike je otišla i skoro sva proizvodnja. Neobus je uskoro započeo štrajk, a zatim je ušao u stečaj i na kraju u bankrot. Fabriku je kupio Matijević koji na kraju nije ništa ni proizvodio, ali je spremio fabriku da je uda, obzirom da se gradi bulevar koji vodi do autoputa odmah pored Neobusa.
Danas, kada na ulici osetim miris farbe i usijanog metala, setim se lepih vremena u Neobusu kada je fabrika cvetala. Setim se koliko smo autobusa ispratili na isporukama. Setim se gužve i buke subotom. Setim se silnih zglobnih autobusa koji su vozili radnike iz Neobusa ka periferijama i selima. Setim se sajmova i isporuka. Setim se...
Upotreba mojih fotografija u medijima, kao i u promotivne svrhe, nije dozvoljena bez moje pismene saglasnosti.
"Razvijena zemlja nije ona gde svaki čovek može da ima svoj auto. To je mesto gde se bogati voze javnim prevozom." - Enrique Penalosa
