Београд - Шабац - Љубовија -Лајковац - Београд

[SGB]

Од среде до суботе сам правио малу туру по Западној Србији. Овде ћу поставити и прокометарисати фотографије које сам при том направио. С обзиром на то да сам направио велики број слика, постављаћу их сукцесивно, како коју "туру" будем подигао на нет.

Полазак је био у среду, нешто после 6:30, од Сава Центра, смер ка Шиду. У питању је полазак Ласте, Београд - Братунац, преко Шапца и Љубовије. Аутобус креће са БАС-а у пола седам, али пошто стаје код Сава Центра, можете га ту сачекати и избећи да БАС-у поклоните 150 динара.

Тог јутра је радио Беркхоф Аксиал 70, што ме је можда мало и разочарало, јер је на том поласку дуго година био ИК301, одлично очуван, па сам очекивао вожњу њиме. Више ствар носталгије него удобности, да се оградим због ових што ће ме прогласити лудаком што ме је појава ДАФ-а разочарала.

[SGB]

Прве фотографије сам направио у Шапцу. Прилаз аутобуској станици (у даљини се види градски Штајер):


Беркхоф, којим смо кренули из Београда:




ВДЛ Бова, Ракета АБ Бајина Башта:


Аутобуска станица Шабац:

[SGB]

Из самог града немам слика, јер се улицом Краља Милутина брзо излази на пут (19), који преко Слепчевића, Петловаче, Прњавора и Лешнице, води према Лозници.

На лозничкој аутобуској станици смо се такође сусрели са возилима Ракете АБ, која се често срећу на путевима Западне Србије.Ту је и Санос Ластре из Лазаревца.





Једна фотка Зворничког језера, кроз прозор ДАФ-а, са друге стране је Зворник:

Ово је пут 19-1, Мали Зворник - Љубовија, на коме смо иначе и завршили вожњу за тај дан, тачније у селу Узовници, 9 километара низводно од Љубовије. Поздрав за ДАФ- а:

[SGB]

Пошто смо се сместили, кренули смо ка манастиру Св. Николаја и остацима утврђења Соко Град. До манастира постоји асфалтни пут, а колега и ја смо одлучили да пешачимо. Локација није на дринској магистрали, налази се на 10ак километара од Дрине, а на 12 километара од куће у којој смо се сместили (бар је тако рекао GPS).
Пут до манастира води кроз село Грачаницу, уз истоимену реку. Удаљено јесте, али лепоту природе је најбоље сагледати док пешачите кроз њу, вожња до тамо је једноставнија опција, али то није то.


Спас за уморне ноге смо нашли у речици уз коју се пут протеже. Табане у воду, пиво у грло, мала пауза, и после као нови настављамо даље. Грачаничка река:








Иначе, како се удаљавамо од Дрине, брда постају виша и стрмија, тако да се догаћа да континуитет зеленила буде прекинут голим стенама:




Још мало реке:

[SGB]

Када сам се најмање надао, наишао сам на нешто што може бити занимљиво љубитељима аутобуса:



Ни линија ни превозник годинама не постоје, али је табла остала.

[SGB]

Црква у селу Грачаници:



У овом селу магистрала завија лево ка Крупњу, а до Соко града се наставља уским локалним путем, који је пре 20ак година изградила војска. Асфалтни застор је урађен, али они који тамо иду колима треба да буду посебно опрезни при мимоилажењу, јер је пут узак, а туда се доста крећу тешки камиони,који извлаче дрва из околних шума. Такође, посебан опрез после кише, јер је одводњавање коловоза никакво, канали скоро да не постоје, па су учестали наноси невезаног материјала после бујица које пређу пут, неопрезно коришћење кочнице може вас збацити са истог. Успони су до 16%.

Висина и нагиб се повећавају, овде су ливаде већ на косим падинама:


Ово место препоручујем, можете купити пастрмку, или је јести на лицу места. Отворено од 11 до 23:



Први сусрет са висовима испод којих је манастир, а на којима је било утврђење:

[SGB]

После 3 часа хода, стижемо до манастира:






За оне који више желе да сазнају о манастиру и утврђењу, поставићу линкове, да се не бавим копирањем туђих текстова. Само ћу рећи да је Св. Николај један од првих нововековних манастира у Србији, саграђен 1994. године. Утврђење Соко Град датира још из средњовековне Србије, али је постало познато тек у периоду турске владавине, као тамница и мучилиште за околно становништво. Куриозитет је да никада није освојен борбом (ко га посети, моментално схвати зашто), већ је предаван мировним уговорима. После једне такве предаје, 1862. године (турска предаја градова кнезу Михајлу), Соко и Ужице су минирани и дигнути у ваздух, на захтев британских медијатора. Са данашње тачке гледишта, непроцењива културна штета. Кроз средњовековни градски водовод још увек протиче вода, којом је овај крај врло богат.

Још нешто: на споменику кнезу Михајлу на Тргу републике у Београду стоје таблице са именима 6 градова које је кнез узео од Турака, "Соко" се односи на ово, а не на утврђење код Сокобање, како су многи погрешно тврдили.

Обећани линкови:
http://www.rastko.org.rs/svecovek/ustro ... index.html
http://www.manastirsoko.rs/index.php?op ... &Itemid=40
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0% ... 0%BA%D0%B8)

[SGB]

По доласку до цркве и мањем предаху, следи успон ка крсту на стени (једна од претходних слика). Крст је постављен на платоу, изграђеном на месту где се налазила једна од кула утврђења. Иако је на великој висини у односу на манастирски комплекс, успон није толико тежак за одморног пењача. За градске момке, ненавикнуте на дуго пешачење, ово је већ било искушење.
До крста и остатака утврђења води пут, уз који се налази 10 капела, пригодно осликаних. У свакој капели је исписана по једна Божја заповест.
Слике са успона:





На крају успона је плато, на коме се налазио град. На крају платоа, уз литицу, је истурена стена на којој су се налазиле највеће куле утврђења. Као што сам већ рекао, крст је на темељима једне од њих.




Остаци тврђаве:




До самог крста воде металне степенице, ово је поглед са њих:

[SGB]

Коначно на врху:






Крст је позлаћен, висок 12 метара, и поклон је једне немачке породице, мотив за тај чин је исписан на металној плочи. Пошто није било другог начина за монтажу, довезен је ваздушним путем и постављен из хеликоптера.

Немам много фотки са врха, јер смо горе стигли око 17 часова, сунце је било прејако, а најзанимљивије за сликање је било баш са сунчане стране, те је било немогуће израдити квалитетну фотографију.

Повратак кући и санирање жуљева су били ту негде око 21 час, а касније очекујте наставак "репортаже". Наредни дан смо махом провели у Љубовији, тако да следи фото - сесија са аутобуске станице и део возног парка "Ластре".

[SGB]

Други дан, одлазак у Љубовију. ФАП који нас је возио:



Једна фотка кроз прозор:



И нешто што нисам приметио при уласку, иначе бих потегао своју бус плус картицу:



Велики број возила је пребачен из Лазаревца, а да им нису поскидане ознаке београдског ИТС-а, овај ФАП вози међуградску линију, са валидатором бус плуса.

Слике са аутобуске станице:

[SGB]

Најбоља ствар која се може наћи ван Београда:





Црква у Љубовији:



Возило једног приватног превозника:




Река Љубовиђа, са новог моста, поглед на аутобуску станицу:



У самој варошици нема толико занимљивих садржаја, али је зато за одмор душу дала. Оно што сада нисам стигао да обиђем и исфоткам, а препоручујем да се обиђе, су планина Бобија и етно село у Врхпољу. Ако сте љубитељи манифестација, ту је Дринска регата, Гастро фест, итд.

Храна је наравно јефтинија него у Београду, домаћи сир и кајмак су "чиста десетка", а ни други специјалитети нису за потцењивање.

[SGB]

Толико за вечерас, наставак сутра.

[miljkovac]

Kada je to sutra?

[Goran sk]

Sutra

Inace super reportaza !

[SGB]

Ево дижем остатак фотки.