Сремска Митровица је седиште Града Сремске Митровице у Сремском округу. Митровица је и највећи град у Срему, административни центар Сремског округа и један од најстаријих градова у Војводини и Србији. Град је смештен на левој обали реке Саве. Према попису из 2002. било је 39084 становника (према попису из 1991. било је 38834 становника).
Антички град Сирмијум, који се налазио на територији данашње Сремске Митровице, је био престоница Римског царства током периода тетрархије. Називан је и „славном мајком градова“. Бројни римски цареви су рођени у или у близини Сирмијува, а они су редом: Хереније Етрускус (251), Хостилијан (251), Деције Трајан (249-251), Клаудије II (268-270), Квинтил (270), Аурелијан (270-275), Проб (276-282), Максимијан (285-310), Констанције II (337-361) и Грацијан (367-383).
Sremska Mitrovica
31 Posta
• Stranica 1 od 3 • 1, 2, 3
Sremska Mitrovica
od SAKIBOY » Ned Maj 17, 2009 4:27 pm
Život je pun slučajnosti, pokušajte da iz polušanse napravite šansu koju ćete iskoristiti!
- SAKIBOY
- Član
- Postovi: 2333
- Pridružio se: Pon Jan 12, 2009 2:50 pm
- Lokacija: Sremska Mitrovica
od SAKIBOY » Ned Maj 17, 2009 4:28 pm
Положај града и везе са околином
Град се налази у северозападном делу Србије и југозападном делу Војводине, на контакту трију различитих морфолошких целина: сремске равнице, мачванске равнице и фрушкогорског побрђа. Сремска Митровица има географски положај на 44 степени и 58 минута северне географске ширине и 19 степени 36 минута источне географске дужине и простире се по јужном ободу сремске лесне терасе и на алувијалној равни леве обале реке Саве, на просечној надморској висини од 82 m. Градско насеље заправо је конурбација три насеља: Сремске Митровице као централне урбане целине, суседне Мачванске Митровице на десној обали Саве и највећег села по броју становника у Србији, Лаћарка, на западу. Град се налази на веома повољном месту, свега 75 km од главног града земље, Београда, са којим га везује аутопут Е-70 европског значаја. Са Београдом је град повезан и једином двоколосечном пругом у држави. Од покрајинског седишта, Новог Сада, удаљен је 50 km. Од границе са републиком Хрватском град је удаљен 35 km. По овоме је Сремска Митровица најближа Западу од свих окружних средишта наше земље.
Положај у ближој околини, такође је повољан будући да је град настао на "најтањем" делу Срема, на месту где су копнени путеви који воде са Балкана и Београда на истоку ка данашњој Хрватској на западу најближи воденим путевима (реци Сави). Ови путеви овде праве саобраћајно чвориште. Поред тога место Сремске Митровице је повољно, јер је ово место на Сави где је она најближа Фрушкој гори. Такође, град је образован на месту где је савска обала најприступачнија. У прошлости су делови источно и западно од града били изузетно мочварни и тешко приступачни, па је ово место било погодно за прелазак преко реке и управу над њом у овом делу тока. Ова околност је била и битна са становишта одбране, јер су околне мочваре биле и "природни бедем" у ратним временима.
Град се налази у северозападном делу Србије и југозападном делу Војводине, на контакту трију различитих морфолошких целина: сремске равнице, мачванске равнице и фрушкогорског побрђа. Сремска Митровица има географски положај на 44 степени и 58 минута северне географске ширине и 19 степени 36 минута источне географске дужине и простире се по јужном ободу сремске лесне терасе и на алувијалној равни леве обале реке Саве, на просечној надморској висини од 82 m. Градско насеље заправо је конурбација три насеља: Сремске Митровице као централне урбане целине, суседне Мачванске Митровице на десној обали Саве и највећег села по броју становника у Србији, Лаћарка, на западу. Град се налази на веома повољном месту, свега 75 km од главног града земље, Београда, са којим га везује аутопут Е-70 европског значаја. Са Београдом је град повезан и једином двоколосечном пругом у држави. Од покрајинског седишта, Новог Сада, удаљен је 50 km. Од границе са републиком Хрватском град је удаљен 35 km. По овоме је Сремска Митровица најближа Западу од свих окружних средишта наше земље.
Положај у ближој околини, такође је повољан будући да је град настао на "најтањем" делу Срема, на месту где су копнени путеви који воде са Балкана и Београда на истоку ка данашњој Хрватској на западу најближи воденим путевима (реци Сави). Ови путеви овде праве саобраћајно чвориште. Поред тога место Сремске Митровице је повољно, јер је ово место на Сави где је она најближа Фрушкој гори. Такође, град је образован на месту где је савска обала најприступачнија. У прошлости су делови источно и западно од града били изузетно мочварни и тешко приступачни, па је ово место било погодно за прелазак преко реке и управу над њом у овом делу тока. Ова околност је била и битна са становишта одбране, јер су околне мочваре биле и "природни бедем" у ратним временима.
Život je pun slučajnosti, pokušajte da iz polušanse napravite šansu koju ćete iskoristiti!
- SAKIBOY
- Član
- Postovi: 2333
- Pridružio se: Pon Jan 12, 2009 2:50 pm
- Lokacija: Sremska Mitrovica
od SAKIBOY » Ned Maj 17, 2009 4:29 pm
Историја
Име града
Још је Бонфиниус, историчар на двору Матије Корвина, писао да је Сирмијум добио име по вођи илирског племена Трибала, Сиру, чије је име латинизовано у Сирмус. Тако се име насеља јавља већ у 4. веку п. н. е. По другом мишљењу, име долази од вође келтског племена Тауриска, такође из 4. века п. н. е.
Изгледа да корен речи води порекло од санскритске речи ”сру” која значи струјање, слично корено речи ”сер”, која у староиндијском облику значи капљати, од чега и долази латински облик serum. Илирска реч ”сир”, вероватно је редуковани степен исте речи, из чега је латинизацијом настало Sir-m-ium. Датовање овог, латинизованог имена, везује се у сваком случају за сам почетак 1. века нове ере и долазак Римљана у мало и просперитетно насеље Илира и Келта на обали Саве. У то доба остало је записано и још неколико варијација основног имена и то: Civitas Sirmiensium et Amantinorum (Плиније, почетак 1. века) и Colonia Flavia Sirmium (79. година). У сваком случају и порекло имена и насељавање Сирмијума имали су вишевековну традицију и пре доласка Римљана. Главни узрок томе је повољан географски положај у плодном међуречју Саве и Дунава, што је погодовало развоју трговине између хеленистичког (грчког) и западног света, у којој је Сирмијум још у старој ери имао велики значај.
Варијанта имена Sirmium, Sirmio (Сирмиј), представља директан континуитет традиције латинског назива за насеље и као такво опстаје упркос пропасти римске царевине и честим освајањима, рушењима и спаљивањима, прво од стране Источних Гота, затим Хуна (441.), Гепида и Авара (582.). Име је преживело и период 8-11 века и смену прво франачке, потом бугарске и коначно византијске власти.
1180. Византија предаје град Краљевини Угарској, која подиже нов средњевековни град на темељима срушеног и некада велелепног Сирмијума. Град добија име Civitas Sancti Demetrii (Град Светог Димитрија), по градском патрону и у Сирмијуму погубљеном хришћанском мученику Св. Димитрију. Мађари од тад град називају и Szávaszentdemeter, а Срби - Д(и)митровица.
1526. године град пада под османлијску власт. Тада је почео развој Митровице као турске касабе. Град је био познат као Шехер-Митровица или турски Dimitrofçe.
Пожаревачким миром 1718. Митровица постаје део Хабзбуршке монархије у којој Срби добијају одређене привилегије, као што је и употреба сопственог језика. У тим годинама се и први пут јавља модификовано српско име за град (без првог слова ”Д”) - Митровица. До 1881. године и укидања Војне границе и директне аустријске управе, град је познат под немачким службеним именом Mitrovitz, да би од исте године, добијањем статуса слободног краљевског града, службено име насеља било на српском језику - Митровица. Ово име одржава се више од 50 година када је тридесетих година 20. века имену додат географски префикс Сремска.
Следећу промену имена извршиле су усташке окупационе власти, по прикључењу Срема НДХ 1941. године. Тада је име града промењено у Hrvatska Mitrovica, да би по ослобођењу 1944. било враћено у Сремска Митровица, име које град и данас носи.
Од осталих имена на језицима митровачких националних мањина издвајају се и русинско Сримска Митровица и хрватско Srijemska Mitrovica.
Руси град зову и пишу Сре́мска-Ми́тровица, а Пољаци Śremska Mitrowica.
Праисторија и стари век
Прошлост Сремске Митровице и њене ближе околине, која у историјској епохи достиже старост од око два миленијума, има своје дубље корене у материјалној култури праисторијских популација и досеже до првих почетака људског живота у региону Срема и Паноније, или око 7000 година пре наше ере.
За најстарију епоху људског друштва старије камено доба (палеолит) не постоје археолошки докази који би потврђивали њену присустност на терену данашње Митровице. Једино фосили мамута (Elephas primigenius), џиновског јелена (Cervus megaceros) и дивљег говечета (Bos primigenius), који делимично представљају фауну овог периода, а нађени у муљу Саве, указују на могућности постојања привремених станишта палеолитских људи, чије је основно занимање ловачко-сакупљачка привреда.
Данас се експонати пронађених праисторијских налаза равничарске фауне налазе у оквиру сталне поставке Музеја Срема.
Посматрајућу Фрушку гору као ”острво” у непрегледној панонској равници, није тешко закључити да је праисторијски ловац често напуштао своје тамошње сигурно станиште и правио дуже (рибо)ловачке експедиције до Саве, ту боравио и по више месеци у новим привременим стаништима, саграђеним за те прилике. Млађе камено доба (неолит) карактеришу и на овом простору појава земљорадње, припитомљавања животиња, као и стварање нових насеобина - групација земуница, најчешће поред река и других водених пространстава. Такав је случај био и са малим земљорадничким и риболовачким насељем на Сави на месту данашње Сремске Митровице.
Старија фаза неолита позната је у археологији наших простора и као старчевачка и керешка цивилизација. Материјални остаци старчевачке културе констатовани су на локалитету Калварија, тзв. нултој тачки и центру развоја будућег насеља у праисторији и старом веку, малом и скоро неприметном брежуљку у источном делу данашњег града, предмету мистике и прича откад је Митровице и Митровчана. Узвишење Калварија, (данас са малом католичком капелом-криптом подигнутом 1921. и гробљем из 19. века) потковичастог је облика и висине око 12m и једино је природно узвишење видљиво из ближе и даље околине Сремске Митровице. Поред њега, са западне стране, протиче поток Чикас, који долази са Фрушке горе и улива се у Саву. Веома повољан положај, близина питке воде и Саве, коју су старчевци користили за риболов, а вероватно и као саобраћајницу, били су идеални услови за почетак масовнијег насељавања. Тзв. Винчанска култура, која на овом простору наслеђује старчевачку, проширује првобитно станиште (Калварију) на још две локације непосредно уз реку, данас на градским ободима: Легет на источној, и Варда, или Мала страна на западној периферији данашњег града. Завршетак млађег каменог доба обележава сопотско-ленђерска културна група која у некадашње насеље старчеваца и винчанаца емигрира из западнијих крајева Срема и Славоније. У бакарном добу (енеолиту) које долази после млађег каменог, Срем и данашњи простор Митровице насељавају нове етничке групе са севера и запада (бодрог-керестурска, баденска и вучедолска), које већ користе метал и захваљујући томе покоравају домороце. Из овог периода карактеристични су налази тзв. вишеслојних стамбених насеља као и прилично умешних достигнућа примитивне металургије - лепезастих оруђа од бакра који је на ово подручје уистину могао стизати само трговином (налази са локалитета Легет).
Развијено метално доба, које на овом простору почиње са средњим бронзаним добом, обележено је почецима плужне земљорадње и развијене обраде метала. У том периоду овај простор насељен је претежно становништвом из ватинске и дубовачко-жутобрдске групе. Посебна вредност бронзе, као специфичног материјала за равничарско подручје, види се пре свега у открићима остава бронзаних предмета у којима је становништво чувало своје највеће драгоцености у периоду пред најезду нових цивилизација које су већ поседовале гвожђе. Једна таква, тзв. трако-кимерска цивилизација, обележава почетак гвозденог доба (халштата) и на сремском простору. Археологија и историја ни до данас нису у могућности да саопште прецизније податке о етничкој припадности становништва праисторијске Митровице из гвозденог доба. Неки антички извори, као могуће становнике тог доба на овом простору, помињу племена из реда разнолике илирске групе - Амантине, док археолошка ископавања дају и могућност постојања насеља племена Панона.
Доласком Келта Срем улази у протоисторијску епоху, познату у историји и као млађе гвоздено доба (латен). У Срем и на подручје данашње Митровице ово одлично организовано ратничко племе долази после смрти Александра Македонског, крајем 4. века п. н. е. Њихово племе, или савез племена, познати као Скордисци, насељава шире подручје доњег тока Саве и ушћа у Дунав и образују прву заједницу на овим просторима са одликама примитивне државе. На локацији Калварија откривено је насеље Келта (Скордиска), касније у великој мери девастирано новим римским укопавањима. На простор калваријског насеља Келти доносе употребу гвожђа као главног материјала, почетке грнчарства и ковање новца, као предуслова за озбиљнији развој трговине и клицу нове робно-новчане привреде која убрзано смењује дотадашњу примитивну натуралну. На крају халштата интезивни су и доласци грчких трговаца (углавном бродовима, Савом), који доносе пре свега занатске и коване производе, што потврђују и бројни археолошки налази грчког накита и других предмета на широком подручју града и околине. У сваком случају келтски опидиум (утврђење) представља клицу праисторијског Сирмијума, који су колонизатори Римљани по свом доласку у јеку античке ере (1. век) затекли и у прво време користили.
Тако континуитет живота праисторијског доба Сремске Митровице траје од млађег каменог доба до доласка Римљана, са мањим прекидима у раном бронзаном добу.
Римско царство
Основавши град на обали Саве, Римљани су омогућили његов развитак. Град расте вртоглавом брзином и у 1. веку нове ере стиче највиши градски ранг - постао је Колонија римских грађана и добија изузетан војнички и стратешки значај. У њему се припремају ратне експедиције царева Трајана, Марка Аурелија, Клаудија II. Од средине трећег века Сирмијум je постао економско средиште читаве Паноније, те је дао Царству неколико великих људи. У њему или околини рођени су цареви Деције Трајан, Аурелијан, Проб и Максимијан, сви романизовани Илири-домороци.
Сирмијум је био за владе Римљана и једна је од четири престонице царства (Рим - Милано - Никомедија - Сирмијум). Најпознатији историчар IV века, Амијан Марцелин, назвао је Сирмијум "славном и многољудном мајком градова". Град је био метропола Паноније и Илирика, ранохришћански центар са бројним епископима и мученицима.У доба највећег процвата Сирмијума, у III и IV веку, овде је постојала велика ковница златног и осталог новца, раскошна царска палата, са водоводом и термама, хиподромом, позориштем и анфитеатром, форумом и другим важним грађевинама. До сада је откривено осам ранохришћанских храмова, од којих су најпознатији они посвећени Св. Иринеју, Св.Димитрију и Св. Синероту. У доба највећег прогона Хришћана, 304. године, на једном од савских мостова погубљени су први епископ Сирмијума Иринеј, и његов ђакон Димитрије. После 313., Сирмијум постаје важан црквени хришћански центар. Током IV века овде је одржано неколико општеримских црквених сабора, на којима су доношене познате сирмиумске формуле, потврђивано а затим осуђивано тзв. аријанско учење.
Крајем 4. века град је дошао под власт Источних Гота, да би 441. године практично нестао у хунском покољу и великом пожару. У Сирмијуму су се потом смењивали разни владари, да би се 582. г. предао Аварима, а преживели становници емигрирали у Далмацију. Током овог периода освајање Сирмијума било је кључно за држање контроле над јужном Панонијом.
Средњи и нови век
Од 1881. године град постаје део Жупаније Срем у оквиру Краљевине Угарске (краљевства Хрватске и Славоније)
1180. године град је припојен Угарској. Византија је више пута безупешно покушавала да га освоји. Нестабилна историја учинила је од некадашњем царског града гомилу рушевина. После тога, на рушевинама Сирмијума, никао је нови средњовековни град - Civitas Sancti Demetrii, тј. Гр&
Име града
Још је Бонфиниус, историчар на двору Матије Корвина, писао да је Сирмијум добио име по вођи илирског племена Трибала, Сиру, чије је име латинизовано у Сирмус. Тако се име насеља јавља већ у 4. веку п. н. е. По другом мишљењу, име долази од вође келтског племена Тауриска, такође из 4. века п. н. е.
Изгледа да корен речи води порекло од санскритске речи ”сру” која значи струјање, слично корено речи ”сер”, која у староиндијском облику значи капљати, од чега и долази латински облик serum. Илирска реч ”сир”, вероватно је редуковани степен исте речи, из чега је латинизацијом настало Sir-m-ium. Датовање овог, латинизованог имена, везује се у сваком случају за сам почетак 1. века нове ере и долазак Римљана у мало и просперитетно насеље Илира и Келта на обали Саве. У то доба остало је записано и још неколико варијација основног имена и то: Civitas Sirmiensium et Amantinorum (Плиније, почетак 1. века) и Colonia Flavia Sirmium (79. година). У сваком случају и порекло имена и насељавање Сирмијума имали су вишевековну традицију и пре доласка Римљана. Главни узрок томе је повољан географски положај у плодном међуречју Саве и Дунава, што је погодовало развоју трговине између хеленистичког (грчког) и западног света, у којој је Сирмијум још у старој ери имао велики значај.
Варијанта имена Sirmium, Sirmio (Сирмиј), представља директан континуитет традиције латинског назива за насеље и као такво опстаје упркос пропасти римске царевине и честим освајањима, рушењима и спаљивањима, прво од стране Источних Гота, затим Хуна (441.), Гепида и Авара (582.). Име је преживело и период 8-11 века и смену прво франачке, потом бугарске и коначно византијске власти.
1180. Византија предаје град Краљевини Угарској, која подиже нов средњевековни град на темељима срушеног и некада велелепног Сирмијума. Град добија име Civitas Sancti Demetrii (Град Светог Димитрија), по градском патрону и у Сирмијуму погубљеном хришћанском мученику Св. Димитрију. Мађари од тад град називају и Szávaszentdemeter, а Срби - Д(и)митровица.
1526. године град пада под османлијску власт. Тада је почео развој Митровице као турске касабе. Град је био познат као Шехер-Митровица или турски Dimitrofçe.
Пожаревачким миром 1718. Митровица постаје део Хабзбуршке монархије у којој Срби добијају одређене привилегије, као што је и употреба сопственог језика. У тим годинама се и први пут јавља модификовано српско име за град (без првог слова ”Д”) - Митровица. До 1881. године и укидања Војне границе и директне аустријске управе, град је познат под немачким службеним именом Mitrovitz, да би од исте године, добијањем статуса слободног краљевског града, службено име насеља било на српском језику - Митровица. Ово име одржава се више од 50 година када је тридесетих година 20. века имену додат географски префикс Сремска.
Следећу промену имена извршиле су усташке окупационе власти, по прикључењу Срема НДХ 1941. године. Тада је име града промењено у Hrvatska Mitrovica, да би по ослобођењу 1944. било враћено у Сремска Митровица, име које град и данас носи.
Од осталих имена на језицима митровачких националних мањина издвајају се и русинско Сримска Митровица и хрватско Srijemska Mitrovica.
Руси град зову и пишу Сре́мска-Ми́тровица, а Пољаци Śremska Mitrowica.
Праисторија и стари век
Прошлост Сремске Митровице и њене ближе околине, која у историјској епохи достиже старост од око два миленијума, има своје дубље корене у материјалној култури праисторијских популација и досеже до првих почетака људског живота у региону Срема и Паноније, или око 7000 година пре наше ере.
За најстарију епоху људског друштва старије камено доба (палеолит) не постоје археолошки докази који би потврђивали њену присустност на терену данашње Митровице. Једино фосили мамута (Elephas primigenius), џиновског јелена (Cervus megaceros) и дивљег говечета (Bos primigenius), који делимично представљају фауну овог периода, а нађени у муљу Саве, указују на могућности постојања привремених станишта палеолитских људи, чије је основно занимање ловачко-сакупљачка привреда.
Данас се експонати пронађених праисторијских налаза равничарске фауне налазе у оквиру сталне поставке Музеја Срема.
Посматрајућу Фрушку гору као ”острво” у непрегледној панонској равници, није тешко закључити да је праисторијски ловац често напуштао своје тамошње сигурно станиште и правио дуже (рибо)ловачке експедиције до Саве, ту боравио и по више месеци у новим привременим стаништима, саграђеним за те прилике. Млађе камено доба (неолит) карактеришу и на овом простору појава земљорадње, припитомљавања животиња, као и стварање нових насеобина - групација земуница, најчешће поред река и других водених пространстава. Такав је случај био и са малим земљорадничким и риболовачким насељем на Сави на месту данашње Сремске Митровице.
Старија фаза неолита позната је у археологији наших простора и као старчевачка и керешка цивилизација. Материјални остаци старчевачке културе констатовани су на локалитету Калварија, тзв. нултој тачки и центру развоја будућег насеља у праисторији и старом веку, малом и скоро неприметном брежуљку у источном делу данашњег града, предмету мистике и прича откад је Митровице и Митровчана. Узвишење Калварија, (данас са малом католичком капелом-криптом подигнутом 1921. и гробљем из 19. века) потковичастог је облика и висине око 12m и једино је природно узвишење видљиво из ближе и даље околине Сремске Митровице. Поред њега, са западне стране, протиче поток Чикас, који долази са Фрушке горе и улива се у Саву. Веома повољан положај, близина питке воде и Саве, коју су старчевци користили за риболов, а вероватно и као саобраћајницу, били су идеални услови за почетак масовнијег насељавања. Тзв. Винчанска култура, која на овом простору наслеђује старчевачку, проширује првобитно станиште (Калварију) на још две локације непосредно уз реку, данас на градским ободима: Легет на источној, и Варда, или Мала страна на западној периферији данашњег града. Завршетак млађег каменог доба обележава сопотско-ленђерска културна група која у некадашње насеље старчеваца и винчанаца емигрира из западнијих крајева Срема и Славоније. У бакарном добу (енеолиту) које долази после млађег каменог, Срем и данашњи простор Митровице насељавају нове етничке групе са севера и запада (бодрог-керестурска, баденска и вучедолска), које већ користе метал и захваљујући томе покоравају домороце. Из овог периода карактеристични су налази тзв. вишеслојних стамбених насеља као и прилично умешних достигнућа примитивне металургије - лепезастих оруђа од бакра који је на ово подручје уистину могао стизати само трговином (налази са локалитета Легет).
Развијено метално доба, које на овом простору почиње са средњим бронзаним добом, обележено је почецима плужне земљорадње и развијене обраде метала. У том периоду овај простор насељен је претежно становништвом из ватинске и дубовачко-жутобрдске групе. Посебна вредност бронзе, као специфичног материјала за равничарско подручје, види се пре свега у открићима остава бронзаних предмета у којима је становништво чувало своје највеће драгоцености у периоду пред најезду нових цивилизација које су већ поседовале гвожђе. Једна таква, тзв. трако-кимерска цивилизација, обележава почетак гвозденог доба (халштата) и на сремском простору. Археологија и историја ни до данас нису у могућности да саопште прецизније податке о етничкој припадности становништва праисторијске Митровице из гвозденог доба. Неки антички извори, као могуће становнике тог доба на овом простору, помињу племена из реда разнолике илирске групе - Амантине, док археолошка ископавања дају и могућност постојања насеља племена Панона.
Доласком Келта Срем улази у протоисторијску епоху, познату у историји и као млађе гвоздено доба (латен). У Срем и на подручје данашње Митровице ово одлично организовано ратничко племе долази после смрти Александра Македонског, крајем 4. века п. н. е. Њихово племе, или савез племена, познати као Скордисци, насељава шире подручје доњег тока Саве и ушћа у Дунав и образују прву заједницу на овим просторима са одликама примитивне државе. На локацији Калварија откривено је насеље Келта (Скордиска), касније у великој мери девастирано новим римским укопавањима. На простор калваријског насеља Келти доносе употребу гвожђа као главног материјала, почетке грнчарства и ковање новца, као предуслова за озбиљнији развој трговине и клицу нове робно-новчане привреде која убрзано смењује дотадашњу примитивну натуралну. На крају халштата интезивни су и доласци грчких трговаца (углавном бродовима, Савом), који доносе пре свега занатске и коване производе, што потврђују и бројни археолошки налази грчког накита и других предмета на широком подручју града и околине. У сваком случају келтски опидиум (утврђење) представља клицу праисторијског Сирмијума, који су колонизатори Римљани по свом доласку у јеку античке ере (1. век) затекли и у прво време користили.
Тако континуитет живота праисторијског доба Сремске Митровице траје од млађег каменог доба до доласка Римљана, са мањим прекидима у раном бронзаном добу.
Римско царство
Основавши град на обали Саве, Римљани су омогућили његов развитак. Град расте вртоглавом брзином и у 1. веку нове ере стиче највиши градски ранг - постао је Колонија римских грађана и добија изузетан војнички и стратешки значај. У њему се припремају ратне експедиције царева Трајана, Марка Аурелија, Клаудија II. Од средине трећег века Сирмијум je постао економско средиште читаве Паноније, те је дао Царству неколико великих људи. У њему или околини рођени су цареви Деције Трајан, Аурелијан, Проб и Максимијан, сви романизовани Илири-домороци.
Сирмијум је био за владе Римљана и једна је од четири престонице царства (Рим - Милано - Никомедија - Сирмијум). Најпознатији историчар IV века, Амијан Марцелин, назвао је Сирмијум "славном и многољудном мајком градова". Град је био метропола Паноније и Илирика, ранохришћански центар са бројним епископима и мученицима.У доба највећег процвата Сирмијума, у III и IV веку, овде је постојала велика ковница златног и осталог новца, раскошна царска палата, са водоводом и термама, хиподромом, позориштем и анфитеатром, форумом и другим важним грађевинама. До сада је откривено осам ранохришћанских храмова, од којих су најпознатији они посвећени Св. Иринеју, Св.Димитрију и Св. Синероту. У доба највећег прогона Хришћана, 304. године, на једном од савских мостова погубљени су први епископ Сирмијума Иринеј, и његов ђакон Димитрије. После 313., Сирмијум постаје важан црквени хришћански центар. Током IV века овде је одржано неколико општеримских црквених сабора, на којима су доношене познате сирмиумске формуле, потврђивано а затим осуђивано тзв. аријанско учење.
Крајем 4. века град је дошао под власт Источних Гота, да би 441. године практично нестао у хунском покољу и великом пожару. У Сирмијуму су се потом смењивали разни владари, да би се 582. г. предао Аварима, а преживели становници емигрирали у Далмацију. Током овог периода освајање Сирмијума било је кључно за држање контроле над јужном Панонијом.
Средњи и нови век
Од 1881. године град постаје део Жупаније Срем у оквиру Краљевине Угарске (краљевства Хрватске и Славоније)
1180. године град је припојен Угарској. Византија је више пута безупешно покушавала да га освоји. Нестабилна историја учинила је од некадашњем царског града гомилу рушевина. После тога, на рушевинама Сирмијума, никао је нови средњовековни град - Civitas Sancti Demetrii, тј. Гр&
Život je pun slučajnosti, pokušajte da iz polušanse napravite šansu koju ćete iskoristiti!
- SAKIBOY
- Član
- Postovi: 2333
- Pridružio se: Pon Jan 12, 2009 2:50 pm
- Lokacija: Sremska Mitrovica
od SAKIBOY » Ned Maj 17, 2009 4:31 pm
Демографија
У насељу Сремска Митровица живи 31748 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,5 година (38,0 код мушкараца и 40,9 код жена). У насељу има 14213 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,75.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
Култура
Музеј Срема, Галерија Лазара Возаревића, Градска библиотека Глигорије Возаревић, Позориште Добрица Милутиновић, Установа за културу Сирмиумарт, Историјски архив Срем, васпитно-образовне организације, чине основу од значаја за културни живот овог краја.
Сремска Митровица је и "музеј под отвореним небом" у коме су остаци античке римске престонице, грађевине барокне и класицистичке архитектуре 18. века и 19. века, као и Спомен-парк (Спомен-гробље), дело једног од најпознатијих југословенских архитекти послератног споменичког градитељства Богдана Богдановића, подигнут 1960. године у знак сећања на родољубе и цивиле које су фашистички злочинци (предвођени злогласним усташким командантом тзв. казнене експедиције Виктором Томићем) убили на православном гробљу за време масовних погубљења у току 1942. године. Веома вредни споменици представљају део светске културне баштине, а неки од њих, као сунчани сат, јединствени су у свету.
Од постојећих школа у граду, најдужу традицију има Гимназија основана 1838. године као Немачка виша штабска школа петроварадинског пука (касније Oberschule zu Mitrovitz и Четворогодишња мала реалка у Митровици).
У насељу Сремска Митровица живи 31748 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,5 година (38,0 код мушкараца и 40,9 код жена). У насељу има 14213 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,75.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
Култура
Музеј Срема, Галерија Лазара Возаревића, Градска библиотека Глигорије Возаревић, Позориште Добрица Милутиновић, Установа за културу Сирмиумарт, Историјски архив Срем, васпитно-образовне организације, чине основу од значаја за културни живот овог краја.
Сремска Митровица је и "музеј под отвореним небом" у коме су остаци античке римске престонице, грађевине барокне и класицистичке архитектуре 18. века и 19. века, као и Спомен-парк (Спомен-гробље), дело једног од најпознатијих југословенских архитекти послератног споменичког градитељства Богдана Богдановића, подигнут 1960. године у знак сећања на родољубе и цивиле које су фашистички злочинци (предвођени злогласним усташким командантом тзв. казнене експедиције Виктором Томићем) убили на православном гробљу за време масовних погубљења у току 1942. године. Веома вредни споменици представљају део светске културне баштине, а неки од њих, као сунчани сат, јединствени су у свету.
Од постојећих школа у граду, најдужу традицију има Гимназија основана 1838. године као Немачка виша штабска школа петроварадинског пука (касније Oberschule zu Mitrovitz и Четворогодишња мала реалка у Митровици).
Život je pun slučajnosti, pokušajte da iz polušanse napravite šansu koju ćete iskoristiti!
- SAKIBOY
- Član
- Postovi: 2333
- Pridružio se: Pon Jan 12, 2009 2:50 pm
- Lokacija: Sremska Mitrovica
od SAKIBOY » Ned Maj 17, 2009 4:31 pm
Историјско језгро Сремске Митровице
Историјско језгро Сремске Митровице је најстарији очувани део града, образован у раздобљу од 16. до 19. века. Језгро се образовало у непосредној вези са реком Савом. Ово је данас и најрепрезентативнији део града са бројним централним садржајима. Овај део града нуди и бројне могућности за развој туризма. Градско језгро састоји се од низ амбијената, које стварају градски тргови са околним улицама. То су следећи тргови: Савски трг, Житни трг, Трг светог Стефана, Трг светог Димитрија, Трг светог Тројства.
Унутар градског језгра постоји низ познатих грађевина, "градских белега". Овде се посебно истичу градске цркве:
• Нова Православна црква Св. Димитрија ("Велика Црква")
• Стара Православна црква Св. Стефана ("Мала Црква" или "Црквица")
• Римокатоличка црква Св. Иренеја
• Гркокатоличка црква Вознесења Господњег ("Русинска Црква")
Историјско језгро Сремске Митровице је најстарији очувани део града, образован у раздобљу од 16. до 19. века. Језгро се образовало у непосредној вези са реком Савом. Ово је данас и најрепрезентативнији део града са бројним централним садржајима. Овај део града нуди и бројне могућности за развој туризма. Градско језгро састоји се од низ амбијената, које стварају градски тргови са околним улицама. То су следећи тргови: Савски трг, Житни трг, Трг светог Стефана, Трг светог Димитрија, Трг светог Тројства.
Унутар градског језгра постоји низ познатих грађевина, "градских белега". Овде се посебно истичу градске цркве:
• Нова Православна црква Св. Димитрија ("Велика Црква")
• Стара Православна црква Св. Стефана ("Мала Црква" или "Црквица")
• Римокатоличка црква Св. Иренеја
• Гркокатоличка црква Вознесења Господњег ("Русинска Црква")
Život je pun slučajnosti, pokušajte da iz polušanse napravite šansu koju ćete iskoristiti!
- SAKIBOY
- Član
- Postovi: 2333
- Pridružio se: Pon Jan 12, 2009 2:50 pm
- Lokacija: Sremska Mitrovica
od SAKIBOY » Ned Maj 17, 2009 4:32 pm
Привреда
Послератни план привредног и индустријског развоја за подручје Сремске Митровице није се умногоме разликовао од тадашње матрице примењене и на осталим југословенским регионалним центрима. Предуслов за почетак индустријализације града била је обнова порушених постројења (уколико је била могућа) и обнова инфраструктуре и извора енергије. Као и на сличним примерима у другим регионима индустријализација Митровице, у првим послератним годинама, подразумевала је пре свега размештај оних индустријских грана чије је сировинске и транспортне потребе задовољавао географски положај града.
Тако се у Митровици, логично, најпре развија прехрамбена индустрија и то у широком спектру. Град добија месну и индустрију конзерви, житомлинску, затим млекарску, индустрију шећера и индустрију сточне хране, као и регионални комбинат за производњу и прераду воћа и поврћа. Међутим, на другој страни, као и градови сличне величине, Митровица трпи утицаје диктиране и централизоване социјалистичке привреде од стране југословенске федерације. Услед таквих одлука у граду се обнављају стара постројења, која се уистину нису показала као продуктивна ни у предратном, периоду капиталистичке привреде. Обновљено је и проширено бродоградилиште на Сави, затим пилана и дрвопрерађивачка индустрија (у региону са изразито малим процентима руда метала и шума), пивара, индустрија цигле, вентила, коже и обуће, текстила итд. Највећа, касније се показало као изразито неуспешна, инвестиција државе у Сремску Митровицу била је свакако подизање гиганта индустрије целулозе и папира и највеће фабрике за производњу новинске хартије у бившој Југославији - фабрике Матроз.
1953. године је у индустрији града запослено 1.092 радника, или око 7% од укупног становништва, а већ 1967. 5.246, или око 19% становништва, што је свакако рапидно и турбулентно повећање. Учешће индустрије у структури бруто производа општине повећало са 18,7% (1948.) на 55,6% (1967.)
Па ипак, осигурани прилив средстава у сложеном систему самоуправљачке привреде, друштвено власништво над имовином, сигуран пласман на тржиште, затим константно унапређивање производних технологија (захваљујући зајмовима и кредитима, најчешће код федерације), као и масовна запосленост чували су митровачку индустрију од великих потреса и осигурали солидан стандард живљења митровачке радничке класе у периоду од око 25 година (1965-1990). Све до распада СФРЈ и мучног десетогодишњег периода рата, санкција и општег пада производње и стандарда. Периода када већина предузећа у друштвеном власништву у Ср. Митровици обуставља или минимализује производњу, или одлази у стечај.
Касније анализе су показале, да је уз лош размештај и повезивање постојећих грана, запостављање других привредних грана, пре свега туризма и трговине (у великом и разноврсном југословенском, али и тржишту у окружењу) био један од одлучујућих фактора наглог пада производње и стандарда који је Сремску Митровицу потпуно ”заледио” у деведесетим годинама 20. века. У времену после 2000. године, у периоду власничке трансформације и приватизације и доласка страних инвеститора у Србију, могућности привредног јачања Сремске Митровице и могућности коришћења добре саобраћајне и друге инфраструктуре се поново отварају. У Сремској Митровици су од 2005-2007. године отворена три нова већа привредна субјекта: аустријски Мелер-електрик, затим енглеско-српска фирма Стилмил Металфер и фабрика лекова Славија мед. Нове трговинске мегамаркете у граду граде словеначки Меркатор и Туш. Долазак већег броја страних купаца и инвеститора заинтересованих за већа предузећа тек се очекује, док је медијски имиџ Сремске Митровице нарастао до мере да је уз Крагујевац, Инђију и Пећинце проглашена за ”српски град будућности” [7]. Град у том смислу тек треба да доживи и својеврсни ”бум” у грађевинарству (стамбеној изградњи) и туризму.
Послератни план привредног и индустријског развоја за подручје Сремске Митровице није се умногоме разликовао од тадашње матрице примењене и на осталим југословенским регионалним центрима. Предуслов за почетак индустријализације града била је обнова порушених постројења (уколико је била могућа) и обнова инфраструктуре и извора енергије. Као и на сличним примерима у другим регионима индустријализација Митровице, у првим послератним годинама, подразумевала је пре свега размештај оних индустријских грана чије је сировинске и транспортне потребе задовољавао географски положај града.
Тако се у Митровици, логично, најпре развија прехрамбена индустрија и то у широком спектру. Град добија месну и индустрију конзерви, житомлинску, затим млекарску, индустрију шећера и индустрију сточне хране, као и регионални комбинат за производњу и прераду воћа и поврћа. Међутим, на другој страни, као и градови сличне величине, Митровица трпи утицаје диктиране и централизоване социјалистичке привреде од стране југословенске федерације. Услед таквих одлука у граду се обнављају стара постројења, која се уистину нису показала као продуктивна ни у предратном, периоду капиталистичке привреде. Обновљено је и проширено бродоградилиште на Сави, затим пилана и дрвопрерађивачка индустрија (у региону са изразито малим процентима руда метала и шума), пивара, индустрија цигле, вентила, коже и обуће, текстила итд. Највећа, касније се показало као изразито неуспешна, инвестиција државе у Сремску Митровицу била је свакако подизање гиганта индустрије целулозе и папира и највеће фабрике за производњу новинске хартије у бившој Југославији - фабрике Матроз.
1953. године је у индустрији града запослено 1.092 радника, или око 7% од укупног становништва, а већ 1967. 5.246, или око 19% становништва, што је свакако рапидно и турбулентно повећање. Учешће индустрије у структури бруто производа општине повећало са 18,7% (1948.) на 55,6% (1967.)
Па ипак, осигурани прилив средстава у сложеном систему самоуправљачке привреде, друштвено власништво над имовином, сигуран пласман на тржиште, затим константно унапређивање производних технологија (захваљујући зајмовима и кредитима, најчешће код федерације), као и масовна запосленост чували су митровачку индустрију од великих потреса и осигурали солидан стандард живљења митровачке радничке класе у периоду од око 25 година (1965-1990). Све до распада СФРЈ и мучног десетогодишњег периода рата, санкција и општег пада производње и стандарда. Периода када већина предузећа у друштвеном власништву у Ср. Митровици обуставља или минимализује производњу, или одлази у стечај.
Касније анализе су показале, да је уз лош размештај и повезивање постојећих грана, запостављање других привредних грана, пре свега туризма и трговине (у великом и разноврсном југословенском, али и тржишту у окружењу) био један од одлучујућих фактора наглог пада производње и стандарда који је Сремску Митровицу потпуно ”заледио” у деведесетим годинама 20. века. У времену после 2000. године, у периоду власничке трансформације и приватизације и доласка страних инвеститора у Србију, могућности привредног јачања Сремске Митровице и могућности коришћења добре саобраћајне и друге инфраструктуре се поново отварају. У Сремској Митровици су од 2005-2007. године отворена три нова већа привредна субјекта: аустријски Мелер-електрик, затим енглеско-српска фирма Стилмил Металфер и фабрика лекова Славија мед. Нове трговинске мегамаркете у граду граде словеначки Меркатор и Туш. Долазак већег броја страних купаца и инвеститора заинтересованих за већа предузећа тек се очекује, док је медијски имиџ Сремске Митровице нарастао до мере да је уз Крагујевац, Инђију и Пећинце проглашена за ”српски град будућности” [7]. Град у том смислу тек треба да доживи и својеврсни ”бум” у грађевинарству (стамбеној изградњи) и туризму.
Život je pun slučajnosti, pokušajte da iz polušanse napravite šansu koju ćete iskoristiti!
- SAKIBOY
- Član
- Postovi: 2333
- Pridružio se: Pon Jan 12, 2009 2:50 pm
- Lokacija: Sremska Mitrovica
od SAKIBOY » Ned Maj 17, 2009 4:33 pm
Туризам
У близини града су позната излетишта и одмаралишта у оквиру Националног парка Фрушка гора (Лежимир и Летенка) као и бројни фрушкогорски манастири. Велики потенцијал речног туризма намеће река Сава која је у свом току код Сремске Митровице идеална за овакав вид рекреације (град има модерну обалоутврду и могућности пристајања бродова, као и уређену плажу, једну од најатрактивнијих у Србији). Природна атракција је и специјални резерват природе Бара Засавица, а почело се и са пројектима за презентовање археолошког и архитектонског потенцијала града.
Пројекат наткривања и ревитализације Царске палате Сирмијума, тренутно је највећи такве врсте у земљи. Када се изгради биће то јединствени објекат музејско-туристичког карактера са изложеним археолошким експонатима Сирмијума, дигиталним анимацијама, сувенирницом, кафеом и шетницом којом ће се посетиоци кретати у разгледању остатака палате.
2006. године град је добио и репрезентативну пешачку зону са која спаја митровачке троугаоне тргове и излази на реку. У првој фази пројекта реконструисана су два трга - Св. Димитрија и Св. Стефана и у потпуности су рестаурисане фасаде јавних објеката и приватних кућа из 18. и 19. века. Друга фаза пројекта подразумеваће продужетак пешачке зоне према Сави и реконструкцију Житног трга, тј. реконструкцију археолошког локалитета који заузима највећи део трга у отворени амфитеатар.
Као највеће кочнице развоја сремскомитровачког туризма, услед вишедеценијског занемаривања ове привредне гране, сматрају се мањак смештајних капацитета и неулагање у њихово проширење и реновирање, као и непостојање јединствене туристичке организације града. Од једина два градска хотела у друштвеном власништву, један се налази на самој периферији града у склопу КПД, док је други у центру, изграђен шездесетих година 20. века и капацитета око 100 кревета. Због вишегодишњег неулагања, он је практично неупотребљив за развој планираног масовног туризма, па се приватизација постојећих и изградња нових и савремених смештајних капацитета намећу као једина решења.
У близини града су позната излетишта и одмаралишта у оквиру Националног парка Фрушка гора (Лежимир и Летенка) као и бројни фрушкогорски манастири. Велики потенцијал речног туризма намеће река Сава која је у свом току код Сремске Митровице идеална за овакав вид рекреације (град има модерну обалоутврду и могућности пристајања бродова, као и уређену плажу, једну од најатрактивнијих у Србији). Природна атракција је и специјални резерват природе Бара Засавица, а почело се и са пројектима за презентовање археолошког и архитектонског потенцијала града.
Пројекат наткривања и ревитализације Царске палате Сирмијума, тренутно је највећи такве врсте у земљи. Када се изгради биће то јединствени објекат музејско-туристичког карактера са изложеним археолошким експонатима Сирмијума, дигиталним анимацијама, сувенирницом, кафеом и шетницом којом ће се посетиоци кретати у разгледању остатака палате.
2006. године град је добио и репрезентативну пешачку зону са која спаја митровачке троугаоне тргове и излази на реку. У првој фази пројекта реконструисана су два трга - Св. Димитрија и Св. Стефана и у потпуности су рестаурисане фасаде јавних објеката и приватних кућа из 18. и 19. века. Друга фаза пројекта подразумеваће продужетак пешачке зоне према Сави и реконструкцију Житног трга, тј. реконструкцију археолошког локалитета који заузима највећи део трга у отворени амфитеатар.
Као највеће кочнице развоја сремскомитровачког туризма, услед вишедеценијског занемаривања ове привредне гране, сматрају се мањак смештајних капацитета и неулагање у њихово проширење и реновирање, као и непостојање јединствене туристичке организације града. Од једина два градска хотела у друштвеном власништву, један се налази на самој периферији града у склопу КПД, док је други у центру, изграђен шездесетих година 20. века и капацитета око 100 кревета. Због вишегодишњег неулагања, он је практично неупотребљив за развој планираног масовног туризма, па се приватизација постојећих и изградња нових и савремених смештајних капацитета намећу као једина решења.
Život je pun slučajnosti, pokušajte da iz polušanse napravite šansu koju ćete iskoristiti!
- SAKIBOY
- Član
- Postovi: 2333
- Pridružio se: Pon Jan 12, 2009 2:50 pm
- Lokacija: Sremska Mitrovica
od SAKIBOY » Ned Maj 17, 2009 4:34 pm
Спорт
Активна спортска друштва и клубови у Сремској Митровици:
• ФК Срем
• АК Сирмијум
• OK Први Темпо
• МОК Срем
• ЖОК Срем
• Кајак клуб Вал
• Џудо клуб Сирмиум
• Винг Чун Кунг Фу клуб Dragon
• Клуб америчког фудбала Sirmium Legionaries
У Сремској Митровици 2007. године изграђен је атлетски стадион, који је једини такве врсте у Србији и користи се само за атлетска такмичења.
Највећа спортска манифестација у граду одржава се од 1990. сваког пролећа на градском хиподрому, у оквиру финалних трка Кроса РТС за Гран При Радио Београда. Тада у Митровици, за престижне награде најмасовнијег атлетског такмичења у Србији, трчи више хиљада такмичара свих категорија.
Активна спортска друштва и клубови у Сремској Митровици:
• ФК Срем
• АК Сирмијум
• OK Први Темпо
• МОК Срем
• ЖОК Срем
• Кајак клуб Вал
• Џудо клуб Сирмиум
• Винг Чун Кунг Фу клуб Dragon
• Клуб америчког фудбала Sirmium Legionaries
У Сремској Митровици 2007. године изграђен је атлетски стадион, који је једини такве врсте у Србији и користи се само за атлетска такмичења.
Највећа спортска манифестација у граду одржава се од 1990. сваког пролећа на градском хиподрому, у оквиру финалних трка Кроса РТС за Гран При Радио Београда. Тада у Митровици, за престижне награде најмасовнијег атлетског такмичења у Србији, трчи више хиљада такмичара свих категорија.
Život je pun slučajnosti, pokušajte da iz polušanse napravite šansu koju ćete iskoristiti!
- SAKIBOY
- Član
- Postovi: 2333
- Pridružio se: Pon Jan 12, 2009 2:50 pm
- Lokacija: Sremska Mitrovica
od SAKIBOY » Ned Maj 17, 2009 4:35 pm
Посебности и занимљивости
Сремскомитровачка железничка станица - прва обновљена грађевина ”Нове Југославије” 1945.
• На почетку седамдесетих година 20. века група археолога и ентузијаста, спонзорисаних од владе САД, понудила је општинским властима Сремске Митровице, да у потпуности саграде нови и савремени град, али на другој локацији, да би заузврат добили дозволу за ископавања Сирмијума у целини. Општинска управа, под снажним притиском органа југословенске федерације, захтев није ни разматрала.
• За време ископавања темеља за нову сремскомитровачку робну кућу током лета 1972. године, један радник је, на око 2m дубине ископа, случајно својим ашовом пробио зазидани кожни замотуљак из кога су испала тачно 33 златна римска новчића, вероватно део заборављеног и скривеног блага једне богате сирмијумске породице. 4 пронађена новчића искована за време владавине Констанција II сматрају се најрепрезентативнијим примерцима касноримског доба (4. век) и непроцењиве су вредности. Радник чији је ашов изнео на светлост дана једно од највећих археолошких открића на нашим просторима никада није награђен. Иронично, млади радник, средњошколац, који је хонорарно радио на ископу током распуста, звао се Златенко.
• Испод данашње Сремске Митровице, некада античког Сирмијума, налази се једини неископани римски хиподром на свету, саграђен почетком 4. века царским указом цара Константина, или цара Лицинија. Огромна грађевина дужине око 450-500m и ширине 150m налази се у остацима око 4m испод нивоа данашње Митровице и простире у широком простору од тзв. јалијских бара на југоистоку до зграде данашњег СУП-а на северозападу, тангирајући простор Царске палате за коју је била функционално везана. Сирмијумски хиподром сматра се највећом(!) грађевином римске античке архитектуре ван Италије. Постојање овакве структуре (тачније високих трибина хиподрома) утицало је на формирање занимљиве теренске слике тог дела града која подсећа на дугачку ”долину”, где је најнижа тачка данашња Масарикова улица, а затим се терен ”пење” у правцу југа (пут према Сави) и севера (пут према градској Гимназији). Оно што је једино сигурно, сваки покушај ископавања целине, или дела хиподрома за последицу би имао рушење постојећих градских структура, где су неке старе и по 100 и више година и сматрају се заштићеним објектима културе.
• Најдужи висећи пешачки мост у Европи распона 297,5m, премошћује Саву у Сремској Митровици. Мост се налази тачно на месту некадашњег Артемидиног моста где су у време прогона хришћана вршена погубљења ”сирмијумских светих мученика”. По једном од њих, Св. Иринеју, мост добија име.
• Прва обновљена грађевина друге Југославије (почетком 1945.) је сремскомитровачка железничка станица. Радове су изводили заробљени Немци, који су је неколико месеци раније до темеља срушили.
• Једини наменски атлетски стадион у Србији изграђен је 2007. године у Сремској Митровици.
• Најпознатији историчар 4. века, Амијан Марцелин, назвао је Сирмијум "славном и многољудном мајком градова".
• У периоду Римског царства у Сирмијуму и околини рођено је десет римских императора, а осморица других су боравили у њему у току своје владавине (од неколико месеци до више година) због владарских обавеза, или планирања и вођења војних похода. Најмање два императора умрла су у граду од последица заразе кугом.
• Сремска Митровица је јединствен урбанистички и археолошки пример у Србији - град са директним просторним континуитетом од преко 7000 година. Град се налази на истом простору као и његова насеља-претече и представља континуално проширење урбанистичке форме првобитног праисторијског и потом и античког насеља.
• Сирмијум је један од ретких градова, осим самог Рима, у којем су регрутовани припадници елитне преторијанске гарде.
• У времену кулминације моћи града (4. век) Сирмијум је у једном тренутку имао и преко 100.000 становника, што би у данашњем времену одговарало статусу и значају Лондона.
• У време византијске власти (9. век), у Сирмију се обнавља епископија и град постаје хришћански центар, а његов епископ је велики словенски просветитељ Методије. Сматра се да је боравио у Сирмију и ширио писменост међу хришћанима у Панонији пре великог пута у Моравску.
• Најстарија откривена хришћанска црква у нашој земљи (данас конзервирана у остацима) налази се у Сремској Митровици (некадашњем Сирмијуму)
• Од 313. године и озакоњавања хришћанске вере у Римском царству, у граду је одржано пет великих црквених сабора. Познате "сирмијске формуле" решавале су догматска питања значајна за читав хришћански свет.
• У време највећег успона Сирмијума, постојао је савршен систем водовода (10m високи аквадукти) који је град снабдевао пијаћом водом са фрушкогорских извора. Аквадукт се од извора Врањаш, у подножју Фрушке горе, до Сирмијума простирао у дужини од око 14 километара. Траса и остаци аквадукта прате данас централну осу града, тј. улице Фрушкогорску и Краља Петра I. Пад терена према Сави омогућио је и несметан ток канализације према реци. Канали за одвођење такође су били веома успешно решени, по узору на велике градове, Рим пре свих. Остаци аквадукта били су очувани све до 1908. године, када је градски магистрат донео одлуку да се поруше, а материјал угради у пут за Манђелос. Том приликом је чувени митровачки учитељ и археолог Игњат Јунг, из протеста, напустио град и породицу и нестао у непознатом правцу, а судбина му се ни данас не зна.
• Топографија Сирмијума умногоме се разликовала у односу на данашњу Сремске Митровице. Данашњи град има више узвишења него римски (као последица наслага земље током векова) и другачије водотокове фрушкогорских потока који се уливају у Саву. Сирмијум је био град малих бара и језера, временом исушених. Једна од најизраженијих промена је, по овдашњим археолозима, промена тока Саве, која је у римско доба у току код Сирмијума стварала две речне аде данас делове сремског, односно мачванског копна.
• Аварски златни појас, јединствено откриће у свету (припадао највероватније самом кагану, племенском вођи Бајану), тежак око 1,2 kg и (још увек) непроцењене вредности пронађен је у атару села Чалма код Сремске Митровице 1992. године. После низа неразјашњених околности, покушаја илегалне препродаје и уплита особа из стручног, али и криминалног света, појас се враћа кући у Сремску Митровицу и Музеј Срема 17. октобра 2007. године, после одлуке Врховног суда Србије. Место чувања није саопштено јавности, а израда реплика које ће бити приказане јавности ће се обавити у иностранству. [8] [9] [10]
• 1887. године биле су познате и сачуване само три златне и једна сребрна полуга са ковничком ознаком града Рима. Али поменуте године дошло је до великог открића у месту Буџе код Брашова у Румунији. Том приликом пронађено је чак 15 златних полуга са ковничким ознакама Сирмијума. Тежина полуга се кретала од 327 до 524 грама, а данас се исте чувају у трезорима музеја у Лондону, Паризу, Бечу, Будимпешти и Напуљу, где су доспеле трговином антиквитетима. По рачуницама стручњака произилази да је у Сирмијуму, за ковање новца, утрошено више од 2.207 тона злата. И то само за шест година, не рачунајући бронзане и сребрне номинале. И овај податак иде у прилог јединствености Сирмијума на нашим просторима, а и податку да је појединим императорима било важније да освоје Сирмијум и ту добију поверење грађана и војске, него да то ураде у Риму. Нажалост, податак о количини искованог злата у сирмијумским ковницама, највише је привлачио тзв. ”дивље копаче” и трговце на црном тржишту, који су последњих деценија 20. века начинили огромну и неповратну, културну и материјалну, штету не само Сирмијуму (Сремској Митровици), већ и целокупној културној баштини Србије.
• Римски цар-филозоф Марко Аурелије умро је у Сирмијуму 180. године од куге, а не као што се у филмовима и добром делу историјске литературе наводи у Виндобони (данашњи Беч).[1] [11] [12] Као доказ за ту тврдњу узимају се списи римског писца Херодијана, који помиње да је цар живео у Сирмијуму за време припреме војних похода, као и да је у граду неко време (170-174) боравила и царица Галерија Фаустина са кћерком. Херодијан изричито наводи да је цар Марко Аурелије умро у Сирмијуму од куге 180. године, где је и спаљен, а пепео му је пренесен у Рим. Податак о боравку Марка Аурелија у граду налази се и у делу Филострата, у опису пута Херода Атика. Филострат је навео да је град служио као полазна тачка и главни штаб у рату против Германа. Ове тврдње поткрепљује чињеница да је у тренутку смрти цар водио рат против германског племена Маркомани, а које је тада насељавало територију данашње Бачке. За Виндобону нема ниједан историјски доказ, осим проналаска Аурелијевих списа, мада су делови истих списа (неке врсте дневника филозофских размишљања) пронађени и у другим местима. Иако историчари једногласно напомињу да је те списе (Самоме себи, у оригиналу Ta eis heauton) Аурелије и писао у Сирмијуму, филмски режисери су до данас остали неумољиви.
• Митровица је под влашћу хабзбуршких царева била тачно 200 година (1718-1918)
• У Првом светском рату Митровица је била једини већинско српски град бомбардован од стране српске артиљерије (6. септембра 1914. у току Сремске офанзиве)
• Град је у оба светска рата ослобођен 1. новембра (1918. и 1944. године)
• 1932. године Сава је поплавила скоро половину данашње територије града.
• Број становника Сремске Митровице накратко је увећан за 4.000 привремених становника - радника на изградњи аутопута Београд-Загреб (1949.)
• У сремскомитровачком затвору своје казне су између осталих служили и: Милован Ђилас, Александар Ранковић, Иван Милутиновић, Жарко Зрењанин Уча, Борислав Пекић, Оскар Давичо, Јово Станисављевић Чаруга, Марко Орешковић, Јосип Краш, Јанко Чмелик, Јован Веселинов Жарко, Михаљ Серво, Златко Шнајдер, Стеван Мољевић, Андрија Хебранг и др. Моша Пијаде и Родољуб Чолаковић су за време свог робијања превели Марксова дела Капитал и Беду филозофије на српскохрватски.
• Инспирисан стварним догађајима из 1941., настао је филм Александра Ђорђевића Стићи пре свитања (1978). Сниман је у аутентичном окружењу сремскомитровачке казнионе, а снимању филма подједнако су допринели (углавном као статисти) милиционери-чувари и осуђеници. У каснијим годинама митровачки КПД био је локација за снимање многобројних филмских и ТВ остварења. У простору затвора снимани су и Последњи круг у Монци, Браћа по матери, италијанска серија Хоботница, филм Мали свет из 2003. године итд.
• После Другог светског рата, у сремскомитровачком КПД су били смештени затвореници-страни држављани, што је својевремено послужило као заплет за једну епизоду стрипа Модести Блејз.
• Од 1938. године до почетка Другог светског рата у Сремској Митровици је радила фабрика авиона и ваздухопловних конструкција Албатрос, основана за потребе домаће војне авионске индустрије. До рата, фабрика је произвела око 50 различитих типова авиона и једрилица, од којих су најпознатији школски прототип Физир ФН (1940. године фабрика је изградила чак 20 комада) као и модел извиђачког авиона Ниро.
Сремскомитровачка железничка станица - прва обновљена грађевина ”Нове Југославије” 1945.
• На почетку седамдесетих година 20. века група археолога и ентузијаста, спонзорисаних од владе САД, понудила је општинским властима Сремске Митровице, да у потпуности саграде нови и савремени град, али на другој локацији, да би заузврат добили дозволу за ископавања Сирмијума у целини. Општинска управа, под снажним притиском органа југословенске федерације, захтев није ни разматрала.
• За време ископавања темеља за нову сремскомитровачку робну кућу током лета 1972. године, један радник је, на око 2m дубине ископа, случајно својим ашовом пробио зазидани кожни замотуљак из кога су испала тачно 33 златна римска новчића, вероватно део заборављеног и скривеног блага једне богате сирмијумске породице. 4 пронађена новчића искована за време владавине Констанција II сматрају се најрепрезентативнијим примерцима касноримског доба (4. век) и непроцењиве су вредности. Радник чији је ашов изнео на светлост дана једно од највећих археолошких открића на нашим просторима никада није награђен. Иронично, млади радник, средњошколац, који је хонорарно радио на ископу током распуста, звао се Златенко.
• Испод данашње Сремске Митровице, некада античког Сирмијума, налази се једини неископани римски хиподром на свету, саграђен почетком 4. века царским указом цара Константина, или цара Лицинија. Огромна грађевина дужине око 450-500m и ширине 150m налази се у остацима око 4m испод нивоа данашње Митровице и простире у широком простору од тзв. јалијских бара на југоистоку до зграде данашњег СУП-а на северозападу, тангирајући простор Царске палате за коју је била функционално везана. Сирмијумски хиподром сматра се највећом(!) грађевином римске античке архитектуре ван Италије. Постојање овакве структуре (тачније високих трибина хиподрома) утицало је на формирање занимљиве теренске слике тог дела града која подсећа на дугачку ”долину”, где је најнижа тачка данашња Масарикова улица, а затим се терен ”пење” у правцу југа (пут према Сави) и севера (пут према градској Гимназији). Оно што је једино сигурно, сваки покушај ископавања целине, или дела хиподрома за последицу би имао рушење постојећих градских структура, где су неке старе и по 100 и више година и сматрају се заштићеним објектима културе.
• Најдужи висећи пешачки мост у Европи распона 297,5m, премошћује Саву у Сремској Митровици. Мост се налази тачно на месту некадашњег Артемидиног моста где су у време прогона хришћана вршена погубљења ”сирмијумских светих мученика”. По једном од њих, Св. Иринеју, мост добија име.
• Прва обновљена грађевина друге Југославије (почетком 1945.) је сремскомитровачка железничка станица. Радове су изводили заробљени Немци, који су је неколико месеци раније до темеља срушили.
• Једини наменски атлетски стадион у Србији изграђен је 2007. године у Сремској Митровици.
• Најпознатији историчар 4. века, Амијан Марцелин, назвао је Сирмијум "славном и многољудном мајком градова".
• У периоду Римског царства у Сирмијуму и околини рођено је десет римских императора, а осморица других су боравили у њему у току своје владавине (од неколико месеци до више година) због владарских обавеза, или планирања и вођења војних похода. Најмање два императора умрла су у граду од последица заразе кугом.
• Сремска Митровица је јединствен урбанистички и археолошки пример у Србији - град са директним просторним континуитетом од преко 7000 година. Град се налази на истом простору као и његова насеља-претече и представља континуално проширење урбанистичке форме првобитног праисторијског и потом и античког насеља.
• Сирмијум је један од ретких градова, осим самог Рима, у којем су регрутовани припадници елитне преторијанске гарде.
• У времену кулминације моћи града (4. век) Сирмијум је у једном тренутку имао и преко 100.000 становника, што би у данашњем времену одговарало статусу и значају Лондона.
• У време византијске власти (9. век), у Сирмију се обнавља епископија и град постаје хришћански центар, а његов епископ је велики словенски просветитељ Методије. Сматра се да је боравио у Сирмију и ширио писменост међу хришћанима у Панонији пре великог пута у Моравску.
• Најстарија откривена хришћанска црква у нашој земљи (данас конзервирана у остацима) налази се у Сремској Митровици (некадашњем Сирмијуму)
• Од 313. године и озакоњавања хришћанске вере у Римском царству, у граду је одржано пет великих црквених сабора. Познате "сирмијске формуле" решавале су догматска питања значајна за читав хришћански свет.
• У време највећег успона Сирмијума, постојао је савршен систем водовода (10m високи аквадукти) који је град снабдевао пијаћом водом са фрушкогорских извора. Аквадукт се од извора Врањаш, у подножју Фрушке горе, до Сирмијума простирао у дужини од око 14 километара. Траса и остаци аквадукта прате данас централну осу града, тј. улице Фрушкогорску и Краља Петра I. Пад терена према Сави омогућио је и несметан ток канализације према реци. Канали за одвођење такође су били веома успешно решени, по узору на велике градове, Рим пре свих. Остаци аквадукта били су очувани све до 1908. године, када је градски магистрат донео одлуку да се поруше, а материјал угради у пут за Манђелос. Том приликом је чувени митровачки учитељ и археолог Игњат Јунг, из протеста, напустио град и породицу и нестао у непознатом правцу, а судбина му се ни данас не зна.
• Топографија Сирмијума умногоме се разликовала у односу на данашњу Сремске Митровице. Данашњи град има више узвишења него римски (као последица наслага земље током векова) и другачије водотокове фрушкогорских потока који се уливају у Саву. Сирмијум је био град малих бара и језера, временом исушених. Једна од најизраженијих промена је, по овдашњим археолозима, промена тока Саве, која је у римско доба у току код Сирмијума стварала две речне аде данас делове сремског, односно мачванског копна.
• Аварски златни појас, јединствено откриће у свету (припадао највероватније самом кагану, племенском вођи Бајану), тежак око 1,2 kg и (још увек) непроцењене вредности пронађен је у атару села Чалма код Сремске Митровице 1992. године. После низа неразјашњених околности, покушаја илегалне препродаје и уплита особа из стручног, али и криминалног света, појас се враћа кући у Сремску Митровицу и Музеј Срема 17. октобра 2007. године, после одлуке Врховног суда Србије. Место чувања није саопштено јавности, а израда реплика које ће бити приказане јавности ће се обавити у иностранству. [8] [9] [10]
• 1887. године биле су познате и сачуване само три златне и једна сребрна полуга са ковничком ознаком града Рима. Али поменуте године дошло је до великог открића у месту Буџе код Брашова у Румунији. Том приликом пронађено је чак 15 златних полуга са ковничким ознакама Сирмијума. Тежина полуга се кретала од 327 до 524 грама, а данас се исте чувају у трезорима музеја у Лондону, Паризу, Бечу, Будимпешти и Напуљу, где су доспеле трговином антиквитетима. По рачуницама стручњака произилази да је у Сирмијуму, за ковање новца, утрошено више од 2.207 тона злата. И то само за шест година, не рачунајући бронзане и сребрне номинале. И овај податак иде у прилог јединствености Сирмијума на нашим просторима, а и податку да је појединим императорима било важније да освоје Сирмијум и ту добију поверење грађана и војске, него да то ураде у Риму. Нажалост, податак о количини искованог злата у сирмијумским ковницама, највише је привлачио тзв. ”дивље копаче” и трговце на црном тржишту, који су последњих деценија 20. века начинили огромну и неповратну, културну и материјалну, штету не само Сирмијуму (Сремској Митровици), већ и целокупној културној баштини Србије.
• Римски цар-филозоф Марко Аурелије умро је у Сирмијуму 180. године од куге, а не као што се у филмовима и добром делу историјске литературе наводи у Виндобони (данашњи Беч).[1] [11] [12] Као доказ за ту тврдњу узимају се списи римског писца Херодијана, који помиње да је цар живео у Сирмијуму за време припреме војних похода, као и да је у граду неко време (170-174) боравила и царица Галерија Фаустина са кћерком. Херодијан изричито наводи да је цар Марко Аурелије умро у Сирмијуму од куге 180. године, где је и спаљен, а пепео му је пренесен у Рим. Податак о боравку Марка Аурелија у граду налази се и у делу Филострата, у опису пута Херода Атика. Филострат је навео да је град служио као полазна тачка и главни штаб у рату против Германа. Ове тврдње поткрепљује чињеница да је у тренутку смрти цар водио рат против германског племена Маркомани, а које је тада насељавало територију данашње Бачке. За Виндобону нема ниједан историјски доказ, осим проналаска Аурелијевих списа, мада су делови истих списа (неке врсте дневника филозофских размишљања) пронађени и у другим местима. Иако историчари једногласно напомињу да је те списе (Самоме себи, у оригиналу Ta eis heauton) Аурелије и писао у Сирмијуму, филмски режисери су до данас остали неумољиви.
• Митровица је под влашћу хабзбуршких царева била тачно 200 година (1718-1918)
• У Првом светском рату Митровица је била једини већинско српски град бомбардован од стране српске артиљерије (6. септембра 1914. у току Сремске офанзиве)
• Град је у оба светска рата ослобођен 1. новембра (1918. и 1944. године)
• 1932. године Сава је поплавила скоро половину данашње територије града.
• Број становника Сремске Митровице накратко је увећан за 4.000 привремених становника - радника на изградњи аутопута Београд-Загреб (1949.)
• У сремскомитровачком затвору своје казне су између осталих служили и: Милован Ђилас, Александар Ранковић, Иван Милутиновић, Жарко Зрењанин Уча, Борислав Пекић, Оскар Давичо, Јово Станисављевић Чаруга, Марко Орешковић, Јосип Краш, Јанко Чмелик, Јован Веселинов Жарко, Михаљ Серво, Златко Шнајдер, Стеван Мољевић, Андрија Хебранг и др. Моша Пијаде и Родољуб Чолаковић су за време свог робијања превели Марксова дела Капитал и Беду филозофије на српскохрватски.
• Инспирисан стварним догађајима из 1941., настао је филм Александра Ђорђевића Стићи пре свитања (1978). Сниман је у аутентичном окружењу сремскомитровачке казнионе, а снимању филма подједнако су допринели (углавном као статисти) милиционери-чувари и осуђеници. У каснијим годинама митровачки КПД био је локација за снимање многобројних филмских и ТВ остварења. У простору затвора снимани су и Последњи круг у Монци, Браћа по матери, италијанска серија Хоботница, филм Мали свет из 2003. године итд.
• После Другог светског рата, у сремскомитровачком КПД су били смештени затвореници-страни држављани, што је својевремено послужило као заплет за једну епизоду стрипа Модести Блејз.
• Од 1938. године до почетка Другог светског рата у Сремској Митровици је радила фабрика авиона и ваздухопловних конструкција Албатрос, основана за потребе домаће војне авионске индустрије. До рата, фабрика је произвела око 50 различитих типова авиона и једрилица, од којих су најпознатији школски прототип Физир ФН (1940. године фабрика је изградила чак 20 комада) као и модел извиђачког авиона Ниро.
Život je pun slučajnosti, pokušajte da iz polušanse napravite šansu koju ćete iskoristiti!
- SAKIBOY
- Član
- Postovi: 2333
- Pridružio se: Pon Jan 12, 2009 2:50 pm
- Lokacija: Sremska Mitrovica
od SAKIBOY » Ned Maj 17, 2009 4:36 pm
Рођени у Сремској Митровици
• Проб, римски император
• Констанције II, римски император
• Хереније Етрускус, римски император
• Хостилијан, римски император
• Клаудије II Готски, римски император
• Квинтил, римски император
• Грацијан, римски император
• Аурелијан, римски император
• Максимијан, римски император
• Деције Трајан, римски император
• Иларион Руварац, историчар и свештеник
• Милан Јовановић Батут, лекар
• Лазар Возаревић, сликар
• Бранислав Ивановић, спортиста
• Фрањо Гилер, спортиста
• Петар Зец, редитељ
• Ивица Ковачић Штифла, сликар
• Дарко Мандић, сликар
• Петар Милошевић, археолог
• Стјепан Мусулин, филолог и лексикограф
• Бошко Новаковић, књижевни критичар
• Бранислав Видић, академик
• Никола Христић, политичар
• Милијана Николић, оперска певачица
• Данијела Врањеш, глумица
• Небојша Јован Живковић, музичар
• Огњен Филиповић, спортиста
• Миливој Николајевић, сликар
• Драгана Томашевић, спортиста
• Петар Гбурчик, научник
• Соња Бркић, судија Врховног суда
• Ђорђе Марковић Кодер, књижевник
• Татјана Венчеловски, глумица
• Борис Пинговић, глумац
• Марија Савић-Срећковић, спортиста
• Проб, римски император
• Констанције II, римски император
• Хереније Етрускус, римски император
• Хостилијан, римски император
• Клаудије II Готски, римски император
• Квинтил, римски император
• Грацијан, римски император
• Аурелијан, римски император
• Максимијан, римски император
• Деције Трајан, римски император
• Иларион Руварац, историчар и свештеник
• Милан Јовановић Батут, лекар
• Лазар Возаревић, сликар
• Бранислав Ивановић, спортиста
• Фрањо Гилер, спортиста
• Петар Зец, редитељ
• Ивица Ковачић Штифла, сликар
• Дарко Мандић, сликар
• Петар Милошевић, археолог
• Стјепан Мусулин, филолог и лексикограф
• Бошко Новаковић, књижевни критичар
• Бранислав Видић, академик
• Никола Христић, политичар
• Милијана Николић, оперска певачица
• Данијела Врањеш, глумица
• Небојша Јован Живковић, музичар
• Огњен Филиповић, спортиста
• Миливој Николајевић, сликар
• Драгана Томашевић, спортиста
• Петар Гбурчик, научник
• Соња Бркић, судија Врховног суда
• Ђорђе Марковић Кодер, књижевник
• Татјана Венчеловски, глумица
• Борис Пинговић, глумац
• Марија Савић-Срећковић, спортиста
Život je pun slučajnosti, pokušajte da iz polušanse napravite šansu koju ćete iskoristiti!
- SAKIBOY
- Član
- Postovi: 2333
- Pridružio se: Pon Jan 12, 2009 2:50 pm
- Lokacija: Sremska Mitrovica
od SAKIBOY » Ned Maj 17, 2009 4:38 pm
Становници Сремске Митровице
• Марко Аурелије, римски император
• Константин Велики, римски император
• Трајан, римски император
• Диоклецијан, римски император
• Галерије, римски император
• Теодосије I, римски император
• Септимије Север, римски император
• Лициније, римски император
• Методије, словенски просветитељ
• Милош Н. Ђурић, академик
• Никола Радојчић, академик
• Васо Чубриловић, академик
• Војислав Ј. Ђурић, академик
• Славко Воркапић, редитељ и кинематограф
• Милева Марић-Ајнштајн, научник
• Бошко Палковљевић Пинки, народни херој
• Вељко Петровић, књижевник
• Владислав Поповић, академик
• Рудолф Филиповић, академик
• Мира Бањац, глумица
• Жељко Хегедушић, сликар
• Григорије Микић, теолог
• Игњат Јунг, археолог
• Петар Краљ, глумац
• Мирко Тепавац, политичар
• Синиша Ковачевић, редитељ и писац
• Драган Мартиновић, сликар
• Светлана Сека Алексић, певачица
• Златко Томчић, политичар
• Марко Перичин Камењар, народни херој
• Дејан Миловановић, спортиста
• Марко Аурелије, римски император
• Константин Велики, римски император
• Трајан, римски император
• Диоклецијан, римски император
• Галерије, римски император
• Теодосије I, римски император
• Септимије Север, римски император
• Лициније, римски император
• Методије, словенски просветитељ
• Милош Н. Ђурић, академик
• Никола Радојчић, академик
• Васо Чубриловић, академик
• Војислав Ј. Ђурић, академик
• Славко Воркапић, редитељ и кинематограф
• Милева Марић-Ајнштајн, научник
• Бошко Палковљевић Пинки, народни херој
• Вељко Петровић, књижевник
• Владислав Поповић, академик
• Рудолф Филиповић, академик
• Мира Бањац, глумица
• Жељко Хегедушић, сликар
• Григорије Микић, теолог
• Игњат Јунг, археолог
• Петар Краљ, глумац
• Мирко Тепавац, политичар
• Синиша Ковачевић, редитељ и писац
• Драган Мартиновић, сликар
• Светлана Сека Алексић, певачица
• Златко Томчић, политичар
• Марко Перичин Камењар, народни херој
• Дејан Миловановић, спортиста
Život je pun slučajnosti, pokušajte da iz polušanse napravite šansu koju ćete iskoristiti!
- SAKIBOY
- Član
- Postovi: 2333
- Pridružio se: Pon Jan 12, 2009 2:50 pm
- Lokacija: Sremska Mitrovica
od SAKIBOY » Ned Maj 17, 2009 4:56 pm
Mitrovacka gimnazija "Ivo Lola Ribar"
Suncani sat, koji se nalazi u muzeju Srema:
Gradska biblioteka:
Suncani sat, koji se nalazi u muzeju Srema:
Gradska biblioteka:
Život je pun slučajnosti, pokušajte da iz polušanse napravite šansu koju ćete iskoristiti!
- SAKIBOY
- Član
- Postovi: 2333
- Pridružio se: Pon Jan 12, 2009 2:50 pm
- Lokacija: Sremska Mitrovica
31 Posta
• Stranica 1 od 3 • 1, 2, 3
Ko je OnLine
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost