Stanje voznog parka - Kontrole

[danilo]

I juče u podne, na Bulevaru, mi na liniji 27 naiđe legenda naša, A-1082 (IK-166; 1992. godište)... Stara Raba je saobraćala na liniji 27, mislim da je neki jednosmenac u pitanju, sad je novi red vožnje...

Pa ovako što se limarije, karoserije tiče u nekom je prosečnom stanju, mada je ovako na oko sigurno bolji bio A-1066, to je bez premca, jer je on letos i bio sređivan i takoreći remontovan, ali ok nije toliko loš ni A-1082... Na par mesta ima tragova korozije, doduše ne većih, samo su mestimično prisutna. Visina dosta dobro, pa i odlično iznivelisana, a na potezu od Vuka do Ćalija je onako podosta putnika, posle se već malo izpraznio. Udoban, mek, odlično izamortizovan, samo špiluje po Partizanskom putu...

Ovako fino ide, samo se malo uz Partizanski Put mučio, ali nije loš, daleko od toga. Tu na suponu I brzina, pun gas u patos, a posle onako normalan gas, laganica i fino ide. Jedino dosta ubacuje izduvne gasove u putnički salon. Šalta dosta dobro i lako, menjač je marke "Voith", četvorobrzinac, automatik, samo ponekad cimne kad prešlatava iz I u II brizine i kada vraća. Kočenje ok, sa ispravnim je nožnim retarderom.

Tahograf je marke "Kienzle", ispravan je brzinomer, obrtomer nije i kazaljka je zabola na nekih 700 o/min, sat ispravan i pokazuje tačno vreme.
Pokazivač za nivo goriva u rezervoaru nije ispravan. Voltaža na AKU baterijama je na oko 25 do 26 V. Pritisak ulja u motoru u rasponu je od 1,5 do nekih 6 bara. Temperaturu je držao na nekih 80 do 85 stepeni C. Pritisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na nekih 7,5 do 8 bara.

Rade svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.


-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Onda posle, isto u podne po povratku iz Mirijeva sam išao sa A-1011 (IK-201; 2002. godište), na 3/27 (sada najverovatnije tamo redovnim), pa sve do Trga...

Ovako karoserijski je u nekom prosečnom stanju, mada oplata je već neko vreme blaga Hirošima... Probila je i korozija na više mesta po oplati, naročito u delu oko blatobrana, a samo je zadnji kraj (zadnja stena) prikolice dosta dobar. On je pre neke dve godine otprilike sređivan, menjan i peglan, pa se sad odlično drži, isto kao i kod A-1042. Visina dosta stalna i ravnomerno iznivelisana na svim jastucima, dosta udoban, mislim manje - više po udobnosti i svemu tome sasvim ok auto...

U vožnji solidan auto, izvuče ga on uz Partizanski Put dosta dobro, i to bez doziranja ijednog "kick down-a", fino ide, svakako je bolja makina u poređenju sa limarijom. Šalta ok, menjač "Voith", automatik, četvorobrzinac, samo nema mogućnost da se zaglavi u nekoj od prve tri brzine. Kočenje ok, ispravan je samo nožni retarder.

Tahograf je marke "Kienzle", sa ispravnim je brzinomerom, bez ispravnog obrtomera, sat isto ispravan i tačan je.
Merač za gorivo nije ispravan. Voltaža na AKU baterijama je na oko 25 do 26 V. Pritisak motornog ulja u rasponu je od oko 2 bara na leru do nekih sigurnih 6 bara kada već prešaltava u višu brzinu. Temperaturu drži stalno na manje - više okruglo 80 stepeni C. Pritisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu u proseku je na nekih 7,5 bara.

Isto rade i svi validatori i panel kod vozača.

[danilo]

Uđem sinoć i jednu Mečku, Kosmajevu jašta, A-178 na liniji 309, biće da je to bio nejgov 7/309 i išao sa njime svega par stanica, do Cvetka, a baš me interesovalo kakav je...

Dobro karoserija znam da mu je ok od ranije, nema oštećenja, prav ko strela, visina isto ok na svim jastucima, ne pda, ok iznivelisana, jako, jako udoban u vožnji, ono ko da lebdi nad asfaltom. Ali, ono što je ne veoma prijatno iznenadilo je činjenica da je i putnički salon ceo u dosta dobrom i pčuvanom stanju. Rade sve fkuo cevi u putničkom salonu, nema oštećenja, ne fale sedišta, ne fale šipke, nije nimalo prljav, nije čak ni išaraf, rasturen, polomljen... Sve je ok, samo je ona oplata na podu na par mesta ispucala.

Ide odlično, jeste da smo bili pa i bukvalno prazni, još po ravnom kako bi drugačije i šao nego odlično, startan sve, ide vuče, kida, razbija... Šalta totalno neosetno, menjač je automatik "Voith", četvorobrzinac. Kočenje dostra dobro i efikasno, sa ispravnim noćnim retarderom i lampicom na tabli.

Svi instumenti su ispracni, sem merača za gorivo, njemu je kazaljka zabila na kraj skale. Ovo drugo, brzinomer, obrtomer... sve rade, sve je ispravno. Voltaža na AKU baterijama je na oko 25 do 26 V. Pritisak ulja u motor u rasponu je od oko 2 do nekih 6 bara. Temperaturu drži zabarikadiranu na okrulo i ravno 80 stepeni C. Pritisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na oko 7 bara.
Ne viode samo pregaženu km do sad, jer nje radi osvetljenje cele komandne table, to mu dođe s moje strane i jedina zamerka.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.

[danilo]

Na još dva brata dvestakeca iz 2002. godine sam juče, ustvari sinoć spičio po kontrolu...

Ajd da krenem nekim redom... Ceo pravac na 7/31 (trosmenac, a mislim da je bio 7/31) uveče, po mrklom mraku, išao sam sa redovnjakom A-1019 (IK-201; 2002. godište) od Studentskog Trga, znači ceo pravac, sve do Konjarnika...

U vezi ovog auta nemam Bog zna šta da kažem, ali ajde nešto da ispišem...
Oplata preko celog auta je u ok stanju, stvarno se jako dobro drži, nije loša, na jednom mestu beše ima deo gde je malo više oštećen, ulubljen, ali ovako se drži samo tako. Isto tako i kada je visina auta u pitanju drži stalnu i normalnu visinu, niveliše pravilno na svim jastucima (sve tri osovine). Čak je i bio pun od Terazija do Dušanovačke pošte, posle manje, ali visina svejedno stameno održana...

Ide onako solidno, pa i bolje od toga, sasvim pristojno... mirno i fino prima gas, dosta brzo ubrzava, nije trom, stvarno onako fino ide. Jedino onaj čuveni uspon kod Srbije do Šumica tu se malo guši u II brzini, ali opet izvuče ga on, a opet ne trba mu "kick down". Ovako od Slavije do Franša, iako puniji, lakše ga izvuče. Šalta ok, menjač "Voith", automatik, četvorobrzinac. Što se kočnica tiče, rekao bio da je ok, ispravan je nožni retarder, kao i stanična kočnica.

Tahograf na tabli, na mestu, "Kienzle-ov" (standardna verzija), brzinomer ispravan, obrtomer neispravan, sat tačan, ali na nekom letnjem vremenu ili čemu je već, u 8h pokazuje 7h...
Merač za nivo goriva u rezervoaru nije ispravan (kazaljka je na nuli). Voltaža na AKU baterijama je na oko 25 do 26 V. Pritisak ulja u motoru drži na nekih 2,5 do 6 bara. Temperatura na 85 stepeni C. "Vazdusi", i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na nekih 7,5 bara.

Radi cela LED rasveta putničkog salona.
Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.
Kod vozača, a i u prednjem delu auta uopšte (putnički salon) grejanje je onako solidno.


----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

E onda, kasnije uveče, kod Poštanske Štedionice na 3/77 mi dođe, sada već novopečeni redovnjak, A-1044 (IK-201; 2002. godište). Bio je u rashodu duže vreme, izašao je pre nekih 10ak dana i sad me je pri put vozio od kad je sređen.

Reklama za "Fidelinku" je tu, mada je malo ona folija već počela da propada. Nije toliko loša, ali već se pri dnu odvaja od karoserije. Ovako lepo pristaje autu...
Prikolica je dosta poravnata sa prednjim delom auta, ok se drži, ne zanosi nešto naročito u vožnji. Sad, šta nas je pa bilo unutra (šaka jada ), pa je i s visinom sve bilo u najboljem redu.

Ide ok, ali od Poštanske Štedionice do Fontane ni jedne uzbrdice, samo ono malo u Majora Ilića, a posle niz Brankovu, pa tako da smo samo po ravnom išli, bez problema vuče, startan, lepo i brzo ubrzava, mirno prima gas... ma ide bre ko munja... Šalta savim ok, menjač "Voith", automatik, ćetvorobrzinac. Kočenje ok, sve u redu u vožnji, ispravan je samo nožni retarder.

Tahograf je marke "Kienzle", brzinomer je ispravan, kao i sat koji je usput i tačan, obrtomer jok... nije ispravan i kazaljka je pala na nulu.
Merač za nivo goriva u rezervaoru nije ispravan. Voltaža na AKU baterijama je na oko 25 do 27 V, stalno. Pritisak ulja u motoru drži u rasponu od oko 2,5 do oko 6,5 bara. Isto tako i termperaturu drži u granicama radne temperature između 75 i 80 stepeni C.
Štose vazduha za kočenje tiče i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na stalnih 8 i do 8,5 bara.

Grejanje kod vozača znam d aradi, ispravna je cirkulaciona pumpa i ventilator, ok greje, fino radi.
I validator u putničkom salonu ugašen, ostali su ispravni, kao i panel kod vozača.
Isto cela LED rasveta putničkog salona je ispravna, šljašti samo tako.

[danilo]

Jutros sam se tu u lokalu motao i po povratku kući sačekam 11/75 (smena + dopuna + smena), a tamo redovnjak, ex-917, A-1133 (IK-202; 2002. godište).

Duže vreme je već sa prikolicom od A-1251 i generalno limarijski nije ništa posebno. Znam da je farban pre neke dve godin i više, tada je nešto i sređivan u bravariji, ali opet nije nešto. Mada realno pre tog sređivanja bio je daleko gori nego sad. Korozije ima, mada i ne tako puno, ali su zato limovi užasno propali. Izudarani su, vise, sa puno oštećenja, ulubljenja, poklopci labavi... Nije nas unutra ni bilo puno, svega možda 30ak do 40, i visina stalna na svim jastucima, sve odlično iznivelisano, prav, prikolica je ok drži, malo zamene tu i tamo, ali ništa strašno.

Samo po ravnom smo išli, kroz naselje, i tu ide ko metak... Vuče odlično, startan baš onako kada polazi iz mesta, ne guši se, nije trom, zaista Rabetina rastura kako ide. Dosta se čuje zviždanje i šištanje čim se i malo doda gas, pretpostavljam da je do turbine. Menjač je "Votih-ov", automatik, trobrzinac, dosta dobro šalta, samo ponekad hoće da malo cimne i to obično kad vraća iz više u nižu brzinu. Kočenje u redu, sa ispravim je nožnim retarder, ručni ni fabrički nema ugrađen.

Tahograf je marke "Renault", brzinomer je ispravan, kao i sat koji je tačan, a mislim da radi i merač prevaljene km, dok obrtomer fabrički nema ugrađen.
Merač za nivo goriva u rezervaoru nije ispravan i kazaljka je stalno na nuli. Voltaža na AKU baterijama je na oko 25 do 26 V. Pritisak ulja u motoru drži u rasponu od 1,5 bara na leru do nekih 6 bara. Temperatura dosta stalna na oko 75 stepeni C. Pritisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži između 8 i 8,5 bara.

Svi validatori u putničkom salonu kao i panel kod vozača su ispravni.
Primetih da je ispravno grejanje kod vozača, mislim na cirkulacionu pumpu i ventilator, gre onako solidno, nije loše.

[nemanjatomic]

Danilo ako uhvatis neku Zemunsku rabu uradi kontrolu obavezno i napisi je ovde.

[danilo]

Ae važi... savataćemo već nešto... Mada sad ih je sve manje i manje nažalost

[danilo]

Evo juče, u podne, išao sam sa dva redovnjaka sa 27ice... Išao da proverim novi raspored, iz grada navrnuo, a onda mi najzad naiđe A-947 (IK-218N; 2008. godište), u smeru ka Mirijevu, em se potrefilo da tad ima polazak sa Trga, em da je na 1/27... Sada je 1/27 dvosmenac, znači sada kolega što radi radi u podne ga ćera za garažu, ndma više da ostaje uveče...

Ovako spolja na oko je sasvim ok, sem folije reklame koja je već onako propala i počela je već da se odvaja od donjeg dela karoserije. Visinu gubi i to samo na I osovini, bez obzira da li je pun ili prazan, malo onda krene da štosuje. Pozadi je visina stalna, ne pada, ne štosuje, i onako nije neudoban.

Ovako u vožnji je isto ok, ide i uz Partizanski Put, pa onako sa podosta putnika ga izvuče i to onako ok. Bez doziranje ijednog "kick down-a", stalan gas i onako osrednji i ide. Ne guši se više, nema ni onih problema sa elektronikom. Šalta dosta dobro i mirno, menjač je automatik, četvorobrzinac marke "Voith", šalta normalni i u redu. Ispravna je i nožna, a i ručna komandna retardera, onako ok hvata, meko.

Tahograf kuca oko 420 000 km, na satu, na svom mestu je tahograf, brzinomer je ispravan, samo što drži upaljenu crvenu lampicu na brzinomeru. Obrtomer je isto ispravan, ide od 550 do oko 1600 o/min. Pritisak ulja u motoru u rasponu je od 2,5 do oko 6 bara. Temperaturu drži stalnom na oko 80 do 85 stepeni C.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.
Grejanje kod vozača ispravno, ispravna je cirkulaciona pumpa.
Unutra je prljav, pozadi i tu i tamo, ali kod vozača je ja mnogo prašnjava komandna tabla, izmazan pult.
Ona stara pukotina na šoferci se proširila kao i ona rupa sa strane.


--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Onda odmah posle, znači isto u podne, na sada ponopečenom 15/27 (još je ? koja je to vrsta smene), a tamo redovnjak A-1099 (IK-201; 2002. godište), prvi put da me provoza sa novim motorom...

Onako karoserija, odnosno oplata standardno ok, mada je gore pri vrhu karoserija na par mesta pročela malo više da probija korozija, da ga izjeda, ali ovo dole ostalo je sve ok, a zadnji kraj priokolice se najbolje drži, jer je tu oplata i peglana pre oko dve godine. Onako, najoptećereniji je bio od Bogoslovije pa nadalje ka gradu i ka Trgu, ali zato visina ne pada, stalna je na svim jastucima, odlično iznivelisana, poravnata.

Do sad je išao ko mećava, sad ide ko dve mećave, vuče odlično, izvlači samo tako uz Partizanski Put, stgvarno rastura i to onako opterećen, a turbina samo zviždi... Šalta odlično, menjač je marke "Voith", automatik, četvorobrzinac. Kočenje u redu, sa ispravnim i nožnim i ručnim retarderom, ali je samo neko skinuo ono remek delo od ručice retardera i stanične kočnice ručicu na komandnoj tabli ima.

Tahograf je marke "Kienzle", za merač pređene km nisam siguran da li je ispravan, sat jeste i tačane je onako, a brzinomer i obrtomer nisu ispravni.
Merač za gorivo i volmetar nisu ispravni. Pritisak ulja u motoru je na oko 2 do oko 6 bara. Temperatura nešto malo viša, na oko 89 - 90 stepeni C, pa manje - više je stalno tako držao.
Pritisak vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži između 7,5 i 8,5 bara.

Rade svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.
Cirkulaciona pumopa i ventilator šibaju, li šibaju, grejanje dosta dobro napred, jako, lepo greje.


-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Išao sam juče i sa A-1051, da ga ne pišem sam sve komplet, piao sam ga skoro. Redovan je sad na 17/65 (smena + dopuna + smena), a A-1043 je u rezervi. Diže malo temperaturu na oko 90ak stepeni C i stalno tako drži.

[danilo]

Juče sam išao sa 7/74 (trosmenac) u podne i to sa A-453 (IK-103; 2000. godište)...

Ono je stvarno super auto, s obzirom na godine, auto je premija... Još se ja čudio što radnim danom njega drže na zadnjem polasku sa Mirijeva (23:30), a auto ide ko mećava.
Parv je sasvim, šasija bi rekao da se dosta dobro drži, ono prav celom dužinom, na ok ose ne bi reklo da je šasija kritična, a komplet limovi na autu se dosta dobro drže, bez nekih većih i uočljivijih tragova korozije. Nije izlomljen iznad II vrata, prav je, zaista je tu sve ok. Isto tako visinu drži stalnom bez obzira na opterećnost i nisu temperaturu, odlično i pravilno iznivelsan.

Ovako ide odlično, startan, vuče ko aždaja, ide ko mećava, stvarno auto bez premca, uz Mostarku petlju pun izvuče bez problema... Šalta odlično, menjač je "Voith-ov", automatik, trobrzinac, lepo i mirno prešaltava. Kočenje isto tako dobro, dosta je jak nožni retrader.

Tahograf je marke "Handelman Kienzle", brzinomer je ispravan (dve skale, u km/h i u mph), obrtomer fabrički nema ugrađen, sat je ispravan i tačan, a mislim da je ispravan i km sat.
Merač za nivo goriva u rezervaoru nije ispravan. Voltaža na AKU baterijama je na opko 25 do 26 V. Pritisak ulja u motoru je u rasponu od 2 do oko 6 bara. Temperaturu drži na nekih 75 do 80 stepeni C, tu stalno održava.
Pritisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na oko 8 bara.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.
Grejanje kroz ceo auto je ispravno, greje odlično, kod vozača najjače, cirkulaciona pumpa i ventilator su ispravni, rastrura stvarno. Još i prozori i vrata onako ok dihtuju.

Voziti i uživati - samo reči hvale za ovaj auto, bravo majstori

[danilo]

Juče, tačnije sinoć sam malo špartao Zrenjanincem i po povratku u civilizaciju ( ) na liniji 104 (za polazak nisam siguran, znam samo da je III smena u pitanju) dođe mi A-768 (IK-103; 2003. godište), uđem u njega i onda laganica sve pravo i ravno do Bogoslovije...

Onako auto nije loš, drži se relativno dobro limarija, onako solidno... Nije na mnogo mesta oštećen, nešto nema ni korozije po oplati koliko sam primetio. Nije izlomljen, nema onu grbinu iznad II vrata, zadnji kraj isto dosta poravnat, ne visi. Bilo nbas je sve ukupno ni deset sa vozačem, tako da nije bilo ni frke za visinu. Stalna je na svim jastucima, dosta je dobro i podjednako iznivelisana. Onako udobnost u vožnji je na ok nivu, jetse udoban, ne štosuje.

Ide ko metak, em ravno, em sa malo putnika... još stotrojka, pa je izuzetno startan kad kreće iz mesta, vuče samo tako, ide odlično i gas prima dosta mirno. Menjač je marke "Voith", automatik, četvorobrzinac, pa onako dosta dobro prešaltava, mirno, nisam primetio da cima i trza. Kočenje odlično, beše ispravan samo nožni retarder, ali svejedno izuzetno je jak, a opet meko hvata.

Ispravan je tahograf, marke je "Kienzle", brzinomer ispravan, kao i sat koji je i tačan, ali obrtomer nije ispravan, nisam siguran da li je ispravan merač pređene km.
Merač za nivo goriva u rezervaoru nije ispravan i kazaljka je na nuli. Voltaža na AKU baterijama je na oko 25 do 26 V. Pritisak ulja u motoru u rasponu je od oko 2 bara na leru do oko 5 bara. Temperaturu drži na nekih 75 do 80 stepeni C i tu je stalna. Pritisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na oko 7,5 do 8 bara.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu kao i panel kod vozača.
Grejanje kroz ceo auto ispravno, kod vozača posebno dosta jako greje, ispravni su cirkulaciona pumpa i ventilator kao i kalorifer, sve radi i dosta jako greje.
Dosta je dobro i osvetljenje putničkog slaona, nisu sve fluo cevi ispravne, ali opet šljast dosta jako.


-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sinoć sam na 9/75 išao sa A-1133 i sad sam se vozio u prikoici, to je ona prikolica što je nakalemljena sa A-1251...
Mnogo je loša, trap je nikakav, visinu drži, iako je bio prpeun putnika, naročito od Ušča do Zelenjaka, ali ne da bije preko šahova i neravnina u Bulevaru Mihajla Pupina nego nije normalno. I i II osovina pređu najnormalnije, ali zato III osovina, na prikolici, kad zvekne, razbije kamenje u bubregu...

[danilo]

Špartao sam danas malo po Avalcu, išao do Jajinaca i to u jedinoj Mečki sa poteza 400... jeste Mečka A-174 je u pitanju, polazak 1/402 (redovan mu) i u podne sam išao, baš iz radoznalosti da vidim da li je stvarno s razlogom toliko hvaljen...

... i jeste, apsolutno, nema šta da se zameri.
Bilo je ono od ovih sa egotičnih krajeva jel bolji A-157 ili A-174, ali mislim da je ovaj drugi bolji... prvenstveno zbog karoserije, limarije. Za razliku od ovog sa Zaklopače limovi su u boljem stanju, baš nigde nije oštećen, nema ni ogrebotina po karoseriji, branici nisu udareni... Isto tako udobnost u vožnji kao da lebdi iznad asfalta... visina ok, normalni iznivelisana na svim jastucima, u principu sve u redu...

Ide odlično, ko metak, baš je startan, lako kreće iz mesta, dosta brzo ubrzava, munja nema šta. I šalta dosat dobro, menjač je onaj fabrički ugrađen, znali Voithov, nema Alisona, četvorobrzinac, gotovo neosetno prešaltava iz svake u svaku brzinu. Kočenje odlično, hvata opasno onaj nožni retarder, a opet meko, mali zaustavni put.

Svi instrumenti na tabli su ispravni.
Ne vide prevaljenu km, ali tipujem da ima blizu miliončeta, ako ne i jače... Obrtaji ideu od 550 na leru do oko 1500 - 1600 kad porešaltava u višu brzinu. Nafte na oko 3/4 rezervoara. Struja na akumulatorima na oko 26 do 27 V. Ulje u motoru, pritisak, od oko 2,5 bara na leru do oko 6 bara. Temperatura zabarikadirana na nekih 80ak stepeni C. U kočnicama pritisak vazduha i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu na oko 7 bara.

Rade svi validatori u putničkom salonu i panel kod vozača.
Grejanje komplet ispravno, odlično greje i dosta jako, svetla ispravna...
Ne čuje se pumpa volana, vidim da se ok namotava...

Ma uživati i voziti zaista...

[danilo]

Sinoć sam išao sa još jednim dvestakecom koji bi mogao da uđe u 10 najboljih iz serije iz 2002. godine...

A, to je A-1020 (IK-201; 2002. godište) inače redovan na 9/26, a juče je bio na 7/27 (trosmenac) po nedeljnom redu vožnje, gde je inače redovan A-998...

Dosta je dobar, karoserijski nema šta da se zameri, prrikolica nije ukošena, a prava je, poravnata dosta dobro sa prednjim delom auta, nije oštečena nešto mnogo... Prednji kraj auta se isto dosta dobro drži, kao i sama oplata na njemu, a nema ni tragova korozije...
Visina stalna, čak iako je bio pun, nije padala, kalirala niti je štosovala... Onako udoban je, mek, fino izamorziovan...

Ide odlično, znam da je imao remont motora pre neke dve godine ono kad je bio produvao i sad ide stvarno jako, jako dobro... Vuče odlično, uz Mirijevo ide samo tako, izvukao je i uz Partizanski Put, a i uz Rableovu i Mihajla Bulgakova. Normalan gas, onako malo jači i ide ko mećava. Šalta dosta mirno i tiho, menjač je Voithov, automatik, četvorobrzinac. Kočenje dosta dobro, ima i ručni retarder, nabudžena nema ručica, ali je ispravan.

Tahograf ima, breše Handelman Kienzle, brzinomer je ispravan, obrtomer nema fabrički ugrađen, sat je ispravan i tačan, a mislim i merač pređene km.
Merač za gorivo nije ispravan. Struja na akumulatorima je na oko 25 do 26 V. Pritisak ulja u motoru drži u rasponu od 1,5 bara na leru do oko 5 bara. Temperaturu je držao na nekih 75 do 80 stepeni C.
Pritisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na nekih 6,5 do oko 7,5 bara.

Napred je grejanje ispravno, cirkulaciona pumpa šiba, mada nije preterano jaka.
Radi cela LED rasveta u putničkom salonu.
Jedina veća zamerka je to što je ćorav na desno oko - neispavan je desni far.


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

A, danas od Terazija do Slavije vozao sam se u A-1007 (IK-201; 2002. godište), mislim na 12/31...

Ok auto, limarija rekao bih još bolja nego na A-1020, oplata u još boljem stanjum prikolica što se stanja oplate tiče je u redu, sad mislim da nije ukošena. S obzirom da nije bio špic, prepodne, bilo je onako podosta putnika, mada visinu stalnu drži.

Ide dosta dobro, madaje ono po ravnom, a kad se setim ranije od i A-1015 su bili rame uz rame, obojica su išli ko nevreme, mada je A-1015 i sada s te strane odličan, samo je karoserijski loš. Šalta ok, na maim obrtajima, 6to brzinac, Alisonov je menjač. Ispravan je i nožni, a i ručni retarder, ok koči, dosta dobro.

Tahograf na mestu, ispravan, brzinomer je ispravan, obrtomer nije ispravan, sat je ispravan i tačan je, kao i merač pređene km...
Merač za gorivo nije ispravan, a struja je na oko 25 do 27 V. Pritisak ulja u motoru drži u rasponu od 1,5 do oko 6 bara. Temperaturu je držao na oko 80ak stepeni C, malo ispod možda. Pritisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na oko 7,5 bara, do najviše 8 bara.

Svi validatori u putničkom salonu kao i panel kod vozača su ispravni.
Grejanje mislim da je komplet bilo isključeno, ali nije ni bilo potrebe da radi, već je bilo toplo.

[danilo]

Evo juče se baš onako naređalo sa kontrolama i to skoro sve sa Karaburminih kola... Tako da nastavljam istim tempom i još dve kontrole...

Idem redom, pa je prvi na tapetu još jedan dvestakec, ovog puta A-1014 (IK-201; 2002. godište) koji je juče saobraćao na redovnom mu 7/77 (dvosmenac), a ja sam njime išao u toku II smene, od Poštanske Štedionice do Novog Beograda...

Pa ovako karoserija neki prosek, nije toliko loš, ali recimo u lošijem je stanju u odnoau na ova dva koja sam gore pisao (A-1020 i A-1007), najviše se to odnosi na stanje limova koji su na više mesta oštećeni, gitovani i počeli su već da se ljušte, ovako je ok, nema ni tragova korozije, što je dosta dobro. Prikolica isto tako dosta stabilna u vožnji, poravnata sa predenjim delom auta, ne zanosi u vožnji, nije ukošena. Visina stalna, udoban, tu je sve ok...

Sada ono čuveno e samo po ravnom išli, ali jes tako, šta ono ima samo malu uspon u Majora Ilića, to je baš mali uspon, ostalo bre sve ko tepsija ravno. Jak a gasu, lepo ide, onako i dosta brzo ubrzava, pa skoro sam na 77ici išao sa A-1044 i ovaj je u vožnji bolji. Šalta onako dosta dobro, ok, mirno, ne cima ni malo, menjač automatik, Voithov, četvorobrzinac. Kočenje isto ok, ispravni i nožni, ali i ručni retarderk, fino hvata.

Tahograf je marke "Kienzle", ispravan je brzinomer, kao i sat koji je i tača, beše i km sat ispravan, a obrtomer je neispravan.
Merač za nivo goriva nije ispravan, a struja je na oko 25 do 27 V. Pritisak ulja u motoru u rasponu od 2 do preko 5 bara. Temperaturu održava na nekih 75 do 80 stepeni C, sa stalno uključenom cirkulalionom pumpom.
Na prednjem kolu je pritisak padao malo ispod 7 bara, a na zadnjem je stalno na oko 7,5 do celih 8 bara.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.
Isto tako grejanje, barem kod vozača, je dosta dobro, pumpa gruva dosta jako.


----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

I za kraj ove ture kontrola, malo stariji model A-958 (IK-201; 2000. godište), jedini i neponovljivi... Da, išli smo zajedno na 9/65 (smena + dopuna + smena), i to uveče, znači III smena...

Limarijski je sve isto kao kad sam ga onda fotkao na Mirijevu IV, u septembru prošle godine, ovako na oko ne deluje da se nešto od tada promenilo, limovi ok, visina, pa bila je stalna na svim jastucima, mada je ranije znao da izgubi visinu, malo, pa da krene i da štosuje... Prikolica isto ok, malo zanese u vožnji tu i tamo, mada ništa strašno. Imao je remont, poluremont, sad kako to da nazovem, pre neke cca dve do tri godine, tako da je tad ispeglan i sređen...

E sad novine, ono što je dosta bitno, ne oseća se više na sagorelo ulje i mislim da više ne izbacuje beli dim na iberlauf, a opet i mnogo bolje vuče nego ranije, pa ono izgleda da više nije potrošač... Stvarno, dobro bilo nas je možda tridesetak, reko sad uz Nikole Dobrovića će ga utupi, još taman na 30ak da ga pogura, kad on, I, II i izvuče onako solidnom nekom brzinom. Sećam se prazan uz Samjuela Beketa (od to je jači uspon) bre letos kad sa bio s njim na 3/27E ne može se popeti pa da je ne znam šta, pun gas, kick down, I brzina i ko uspinjača klajge, klajge...

Šalta ok, ne trza, ne cima, ne trese... Kočenje dosta dobro, isrpavan je nožni retarder.

Tahograf je marke "Renault" (beše Reno, ja mislim...), brzinomer je ispravan, obrtomer nije, sat jeste i tačan je, a mislim da je tako i sa km satom.

Merač za gorivo nije ispravan, kao ni struja, mislim voltmetar. Pritisak ulja u motoru u rasponu je od 1,5 do oko 5 bara. Tempetatura stalna na nekih 80ak stepeni C, tu održava mahom. Pritisak vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu uspeva da nadruka do ravno 8 bara, tu negde i pali redukciju, pa drži na oko 7 do 7,5 bara, na oba kola.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.
Grejanje onako, nije loše, ispravna je cirkulaciona pumpa, pozadi prikoica i to ne znam kako je, nisam išao.

[danilo]

Evo još dve kontrole... prvo zagrevanje...

E, ponovo sam se danas vozio u A-930, sad na jednosmencu na 22/65, znači smena u podne, polazak bez redovnog vozila.

Ovako limarijski je isti kao što je i bio, tu nema šta mnogo da se napominje jer je sve manje - više isto i nijasne su u pitanju. Ima korozije, na više mesta je probila, pogotovu gore onaj deo iznad vrata, do krova gore. Prikolica zna da zanese u vožnji, naročito u krivinama, čak i pri manjim brzinama. Visina je stalna, održava je ok iznivelisanu, ne pada, ne štosuje.

Ovako po ravnom solidno ide, ali zato na usponu je teška mrcina, čak s obrzirom da je popodnevno vršno opterećenje, uz Brankovu je recimo uspeo solidno da se popenje, bez nekih poteškoća. Mada mora da mu se trsne pun gas i onda tek uspeva da povuče i da savlada uspon. Šalta mirno i tiho, u principu bez nekih većih problema, menjač Voith, trobrzinac. Kočenje solidno, sa ispravnim je nožnim retarderom.

Tahograf je marke Kienzle, ispravni su brzinomer, sat (tačan je) i merač pređene km, dok je obrtomer neispravan i kazaljka ne mrda sa nule.
Merač za nivo goriva u rezervaoru nije ispravan. Voltmetra nema, rupčage ima.Struja na AKU baterijama je na oko 28 V, stalno. Pritisak ulja u motoru je od oko 1,5 bara na leru do oko 7 bara. Temperatura je na nekih 80ak tsepeni C bila konstantno, tu održava, malo skoči iznad, stepen, dva, pa obori i sve tako u krug.
Pritisci vazduah za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži između 7 i 7,5 bara, ali druka i do 8,5 bara.

Rade svi validatori u putničkom salonu kao i panel kod vozača.
Grejanje beše bilo iskljuečno kod vozača, pozadi isti pretpostavljam, pa ne znam kakvo je tu stanje.

U principu može s njima da se odradi, ali je tromina, mrcina i već je mnogo izraubovan sav jadan.


-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

A, onda prava poslastica od Darvinove pošte do Bogoslovije, na, ja mislim, 12/25 u II delu šihte danas sam išao sa, s kim drugim, do sa Starom Rabom i A-237 (IK-102; 1992. godište)...
Uhu, ne pamtim kad sam zadnji put išao solo Starom Rabom, pa još sa IK-102...

Karoserijski je onako već kritičan, jer već komplet po oplati ima tragove korozije, ispucao je na više mesta, pogotovu iznad vrata do krova gore, tu je nekako to najizraženije. Od pozadi je malo udaran, oštećen, napred je ok, sa strana se tu i tamo i drži nekako. Onako, bio je možda do pola pun, mada u jednom trenutku i dosta pun, ali je visinu držao sasvim ok i onako lepo špilovao po asfaltu...

Ide dosta dobro, vidim ne mora da mu se daje mnogo jaka gaščina, fino i onako startno kreće iz mesta, lepo ide, fino prima gas, a iskreno sam mislio da je mnogo tromiji. Šalta dosta dobro, menjač marke Voith, automatik, trobrzinac, ne štuca i ne trza, već fino prešaltava.

Tahografa nema, ali je preko rupe prelepljena ona nalepnica za tarifne zone i cela je, nije pocepana, čak ima i neke beleške po sebi...
Merač za nivo goriva u rezervaoru nije ispravan i kazaljka je na nuli stalno. Voltaža na AKU baterijama je na oko 25 do 26 V. Pritisak ulja u motoru drži u rasponu od 25 do 27 V. Pritisak ulja u motoru drži u rasponu od oko 3 do oko 6 bara, u zavisnosti od broja obrtaja. Temperatura je na oko 75 do 80 stepeni C.
Pritisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu je na oko 7 do 8 bara.

Svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača su ispravni.


----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Na A-922 užasno mnogo pada visina, njegov stari problem, i to samo na I osovini, tresne skroz, zarije nos u asfalt i štosuje li štosuje. A, tek na neravninama na kolovozu i kad koči, ono nije normalno.

[Petar 535]

Tahografa nema, ali je preko rupe prelepljena ona nalepnica za tarifne zone i cela je, nije pocepana, čak ima i neke beleške po sebi...

[danilo]

Što se smeješ zbog tahografa, rupe ili beležaka...?