vuckomv je napisao:Branik, nisi u pravu, a sad cu ti i obrazložiti.
Policajac ne može da deluje, na bilo koji način, ukoliko ne dođe do delikta. Obično, džeparoši rade tamo gde policija nije prisutna, a čak i da dođe do situacije da ih policija uhvati na delu, zbog vrednosti opljačkane robe/novca, mogu samo da legitimišu i napišu prekršajnu prijavu i puste džeparoša, a sam oštećeni mora pokrenuti spor pred sudom.
Da Srbija nije izuzetak, govori i to da sam svojim ušima slušao upozorenje na železničkoj stanici u Kopenhagenu, kao i direktno obraćanje policajca putnicima. Zamisli, u Danskoj, gde je stopa nezaposlenosti 0! Slično i još gore se dešava u svakom većem gradu u Evropi.
Ниси пажљиво читао мој пост. Рекао сам: ''Држава га заштити неће'', при томе чак и не мислећи на полицију, већ на све оно што си и сам написао и још по нешто. Није ваљда да је Србији дошло време да кажемо да је држава = полиција? Полиција је тек један у низу државних инструмената и наравно да није увек и свуда присутна (бар се надам). Сам си написао да нико неће деловати због мале вредности. Тачно. Али систем (=држава) би требало да разликује такву крађу на јавном месту (а код неких других прекршаја разликује), од класичне крађе. Затим, у нашој дискусији се сада не ради о крађи, већ о претњама и угрожавању безбедности, па и нападу на човеку на радном месту. Е, тек ту држава мора да возачу и сваком другом запосленом који је јавно изложен и у непосредном контакту са разним врстама људи, пружи заштиту. Затим, мислио сам и на правосудни систем које ће се просто сажалити на тог сецикесу и готово му се извинити због непријатности и што је морао да ''одсуствује са посла'' да би се појавио на суду. И, на крају, мислио сам на систем социјалног старања који готово да не постоји, осим на папиру. Данска је веома уређена земља и систем таквим обавештењима превентивно делује, скидајући истовремено одговорност са себе на појединца и истовремено признајући да такво нешто постоји. Тиме је позвала грађане да се старају о својим стварима и тиме посредно растеретила систем : мање приајва, мање посла за полицију, мање изгубљених докумената, мање изгубљених радних сати док се све то реши, а истовремено, грађанима је субјективно улила осећај сигурности.
А наш возач је сам кренуо у бој. Зашто и ту систем није деловао тако што би поред најаве станице и оног чувеног позива за картање, онај умилни глас упозоравао и на то? Зашто је свест људи на таквом нивоу да свако гледа своја посла, плашећи се за себе, па ће да гледа како џепаре особу до себе, а неће реаговати. Зашто неће? Е па, вратисмо се на почетак, зато што зна да га ништа у ланцу који чини државу, неће заштити.
И, коначно, и то је један од разлога зашто ће један Данац увек рећи да има поверење у своју државу. А шта би на то рекао један просечан Србин?