Шоми303 je napisao:Причате као да је донета одлука да се цео возни парк обнови е бусевима, слажем се да је одлука исхитрена. Узима се 80, али то не значи да се неће куповати дизел аутобуси за приградске линије. А и када они стигну, Солариси ће се пребацити на линије на којима возе старији аутобуси, дакле имаће позитиван утицај на возни парк и загађење. Колико сам ја схватио неће се њима заменити тролејбуси јер то није отишло даље од изјаве неког од ***ЦЕНЗУРИСАНО*** са власти.
Послато са SM-G960F уз помоћ Тапатока
Ако се у обзир узме све што су на тему уређења центра изјављивали ти, како год да си их назвао, може да се закључи да планирају укидање тролејбуса и да се набавка електричних односи на њих, а не на замену дизела. И сам број од 80 указује на то, мада је тренутно нешто више тролејбуса на стању. И старост тренитног тролејбуског парка иде у прилог томе јер су 83 најмлађа возила у деветој години употребе. Указује на то и смештање првих пет електробуса у погон "Дорћол" иако додељена линија није ни налик њиховим.
У плану је измештање саобраћаја са Студентског трга и Трга Републике, што би подразумевало постављање мреже у Француској улици и њено проширење ка Дунавској и повезивање са тамошњом постојећом. Та идеја о тролејбуском терминусу у Дунавској стара је тридесетак година у време када је неко визионарски гледао будућност Београда. Није тиме нико сада открио топлу воду већ спроводи стратегију засновану у време када су градом управљали стручни, а не послушни. У том контексту се догодило измештање линије 26 са Ст. трга на Дорћол (пре нешто више од 20 година), а према тој идеји и 26 је у перспективи требало да постане тролејбуска јер у више делова града пролази близу већ постојеће мреже. Калемегданска окретница тролејбуса такође је из Рајићеве измештена (привремено) на Ст. трг, али је стална беспарица учинила да то стање траје преко двадесет година. Такође, било је планирано и периферно повезивање мрежа преко Трошарине и логично, периферне окретнице 26. Тако је било замишљено да цео потез од Дорћола преко Калемегдана до Славије постане зона електросаобраћаја. Ови сад имају сличну идеју, с тим што би саобраћај ишао са Дорћола Француском, а не Т. Кошћушка и Васином. Онда су схватили да им је велики посао да раде мрежу на том делу и пали су им на памет електрични аутобуси, али не и њихова ограничења, посебно у условима успона и стани-крени режима, као и потребних времена за пуњење (чега год), што аутоматски значи комотније редове вожње и осетно више ангажованих и возила и возача. У сагласју са скупљим возилима у набавци, ценама и веком батерија (кондезатора), осетно превоз постаје скупљи. А таквој новотарији ћемо супротставити аутобусе којих по неким погонима има још из деведесет и неке, аутобусе који гориво, уље и антрифриз троше или просипају у приближним количинама, и који су, без обзира на фабричку декларацију, често испод прихватљивог нивоа чистоће издува (на колико новијих сија чек енџин?).
Бојим се да је неком меродавном у овом случају репер за доношење одлука био тролејбуски саобраћај заснован на две генерације неквалитетних возила која су тако у комбинацији са никаквим одржавањем и делимично погрешним избором возача, створила слику о непрактичном, лошем, непоузданом и спором тролејбуском превозу. Таква слика потписала му је смртну пресуду. А један тролејбус за свој радни век уштеди на гориву толико да би се вишеструко исплатилала и набавка најквалитетнијих (најскупљих возила) наменски бираних и подешених за линије и услове у којима ће радити. А онда би и слика превоза њима била другачија.
Може ме неко оптужити да сам пристрасан и носталгичан према тролејбусима. Вероватно и јесам делимично, али како одличном познајем функционисање тог вида градског саобраћаја, знам да је могло и може много боље. Али, исто тако знам и да је оваквим тролејбусима одзвонило. Батеријска возила све више им дишу за врат и једном ће их потпуно истиснути. Али, мислим и да ми нисмо толико богати (напротив, голи смо и боси) да бисмо се бахатили пионирским увођењем нових технологија. Сачекајмо мало, дотле ће се јасно уједначити конструкторски правци, а сама технологија ће омасовљењем производње постати битно јефтинија и у набавци и у експлоатацији, а самим тим и нама доступнија.