Stanje voznog parka - Kontrole

[danilo]

Sinoć (u toku III smene) stižem na Mirijevo kad iz magle se stuštava crvena Mečka, kad ono vidim i po vremenu da je to 4/79 (trosmenac), načelu sa redovnjakom A-149 (Mercedes Benz O345 Conecto). Auto baš redovan na 4/79, retko kad ima zamenu, stvarno najredovniji na 79ki.
Eno u ponedeljak je posle ko zna koliko imao zamenu, A-506. Inače A-753 nema na 1/79 (trosmenac) već neko vreme. Obično je tu A-211, njega zatičem. A-506 šljaka dosta dobro i redovno na 7/79 (trosmenac).


Spolja je super, nema šta da se kaže. Prav ko strela, poravnato sve, ma bre sve u vinklu...!:lol:
Oplata dosta dobra, korozije gotovo i da nema, a nema ni nekih većih i jačih oštećenja. Malo nekako labavo i kilavo deluje zadnji poklopac (poklopac motora), mada možda je i fiksiran ok, ali na oko tako deluje. Visina super nivelacija, nema nikakvih problema oko toga, mada šta nas je pa bilo, možda 5 unutra, najviše. Udoban baš, trapovi se ne čuju ni malo, a obrati pažnju na diferencijal ni on se ni malo ne čuje. Malo lupa poklopac iznad III vrata, slabije je pritegnut.
Svetlo unutra sve ispravno, a grejanje je dosta loše, slabo gruva topao vazduh sa kalorifera.

Ide odlično, makina i po, stvarno je jak, i na usponima efikasan, ma ide stvarno ko prava aždaja, brzo i lako prima gas. Šalta dosta dobro i mirno, menjač Voithov automatik, četvorobrzinac. Kočnice dosta dobre i jake, ispravan je nožni retarder, parkirna drži, aradi mu i lampica retardera, to ne pamtim kad sam video.

Brzinomer ispravan, obrotmer nije, ne vide prevaljenu kmtražu, ali km sat uredno radi, kuca...
Merač za gorivo nije ispravan. Struju drži na oko 26 do 27 V, poprilično stalno. Pritisak ulja u motoru ide od oko 2,5 bara na leru do oko 6 bara, posle, pri višim obrtajima. Temperaturu drži na oko 80ak stepeni C.
Vazduh i napred i nazad na oko 7 bara, ravno, na crtu.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu kao i panel kod vozača.
Nisam najsigurniji za sve na tabli, nisam dobro video... ne nije bilo nekih cica unutra, nego mu ne radi osvetljenje instrumenata na komandnoj tabli.


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


A, u ponedeljak u podne (u toku II smene) sam na 4/74 išao sa A-1150 (IK-202; 2000. godište), još dok ga nije odmenio Solaris, ustvari već sutradan je Poljak tu pristigao.

Pa ono autič neki prosek, nije nešto posebno. Limarijski i ne deluje tako loše. Ono prikolica deluje da se ok poravnata sa prednjim delom auta, da nije ukošena. Oplata onako u solidnom stanju, mada korozija ga gricka već na više mesta. Bilo nas je dosta unutra, nije ono dupke pun, ali popunjen onako solidno je bio, ali visina ok, ne pada, niti štosuje, nema nikakvih problema, sve je ok. Udoban onako, trapovi se ne čuju, a ni rude prikolice, amortizeri se ne čuju i u vožnji deluju da su u redu.

Vuče dosta dobro, sad od uspona me je jedino vozio uz Mostarsku petlju, ovo ostalo sve ili nizbrdo ili ravno ko tepsija. Šalta dobro, menjač, Voithov automatik, trobrzina, normalno išalta sve tri brzine. Kočnice dobre, reklo bi se, jake, ispravan je nožni retarder.

Tahograf beše "Renaultov", brzinomer ispravan, obrtomer fabrički nema ugrađen, sat ispravan i tačan, a mislim da i km sat kucka.
Merač za gorivo nije ispravan. Struju drži na oko 25 doi 26 V, stalno. Ulje u motoru, pritisak do oko 1,5 bara na leru do nekih 5 bara, pri višim obrtajima. Temperaturu drži na oko 80ak stepeni C, poprilično stalno.
Vazduh i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na oko 8 bara, stalno.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu kao i panel kod vozača.
Grejanje slabo, gotovo nikakvo u putničkom salonu.

[danilo]

Večeras sam se uverio da je na 405ici uveče još veći haos i ludnica sa turažom nego u podne. Njemu nije dovljno da stigne za pun sat od Trošarine do Glumčvog Brda. Kasni 5 minuta u dolasku, okretanje i teraj nazad ka Trošarini. Užas!
Na vreme krenusmo sa Trošarine, ali posle gužva, pada visina, malo sporija vožnja, na par jačih stanica duže zadržavanje i eto kašnjenja.
Posle u 19h je stigao ok, čekao vreme 4 - 5 minuta i krenuo na vreme.


Inače sam išao sa 4/405 (trosmenac), uveče (u toku III smene) i tu danas (barem večeras) bio Mutke, A-84 (Ikarbus FAP IK-103F; 2005. godište). Menja A-493, ali koliko vidim, osim A-94 sa 6/405 i možda A-83 sa 2/405, drugo je sve beu redovnjaka, svi ostali polasci. Znači, upadne šta stigne (Kamilko, neka Faočina ili Mutke), čega ima.
Na celom potezu najredovniji ubedljivo A-174, nesalomiva Mečka koja uvek vrti na svom prvencu na Belom Potoku. Posle od redovnijih su tu: A-109 sa 2/401, A-93 sa 2/402, A-81 sa 1/403, A-94 sa 6/405, A-72 sa 1/407 i to je to, možda i A-771 sa 2/503. Ovo drugo je sve klimavo i neredovno, a na 405ici je baš najgore stanje i dosta ima ispadanja, isključenja i kvarova, baš puno.

D se vrnem na A-84...

Spolja auto onako prosek, nije tako loš, drži se oplata, korozije možda minimalno nešto, mada gotovo i da je nema. Prav je, ok je šasija, barem na oko, poklopci klimavai, kako pozadi motora, tako i oni sa strane. I on je već odavno beše, po onom spisku, namenjen za remont. Kod Jajinaca tresne visina sa desne strane, kompet ne desnoj strani (jače opterećenje, a verovato slabiji ventili visine).
Unutra, pod krpljen na više mesta, sedišta sva na broju, nije nešto mnogo rastrešen... Ispravne su sve fluo cevi u putničkom salonu. Zaglavljuje II krilo III vrata, kasnije se zatvori, a malo nekad glave i II vrata, oba krila.

Ide onako solidno, kad je baš pun na usponu hoće malo da ubaci izduvnih gasova, ali vrlo malo, čak ni pozadi nije uopšte tako strašno.
Inače, posle sledeći pravac pun gas od Kolonije ka gore, ide ko munja prava vuče lepo, startan, povozit, ma kakvi, tu se baš dobro pokazao, ali unutra nas 10ak, ne više. Šalta dosta dobro, nema onog što Mutante zeza da menjač štuca, trza i kida, jok, lepo išalta sve četiri brzine, krajnje mirno. ZFov automatik, četvorobrzinac. Kočnice, rekao bi, dosta dobre, jake, ispravni su i nožni, a i ručni (nabudzena neka bela ručica) retarder.

Tahograf "Kienzlov", brzinomer ispravac, kazaljka obrtomera zakucala na kraj skale, sat ispravan, km sat ne znam da li je ispravan.
Merač za gorivo nije ispravan. Struju na akumulatorima drži između 26 i 27 V, stalno. Ulje u motoru, pritisak od oko 2 do 6 bara. Temperaturu drži negde prilično stalno na oko 80ak stepeni C.
Pritisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na oko 7 bara, stalno.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu kao i panel kod vozača.
Grejanje, kod vozača vrti cirkulaciona pumpa i radi ventilator, pozadi, u putničkom salonu, već jako slabo.
Vrata jako slabo dihtuju.

[danilo]

Po povratku kući danas namerno sam tempirao vreme da idem sa 25/65 (II deo šihte), a što baš s njim, pa zato što je tamo A-1041 (IK-201; 2002. godište), jedan od retkih primeraka iz legendarne serije dvestakečeva!


Ok autić sasvim, solidan, za šihtu dušu dao!
Spolja je u ok stanju, bar ovako na oko kako deluje, uliva poverenje. Prav je, prikolica, koliko mi se čini, sasvim je ok poravnata sa prednjim delom auta. Farban je i sređivan relativno skoro, u Karaburminoj bravarnici, oplata je dosta dobra, zdrava što bi se reklo, korozije gotovo i nema. Udoban je stvarno, trapovi, ni rude prikolice, a ni amortizeri se ni malo ne čuju. Mek baš onako, jedino malo što poskoči preko šahtova. A, baš zbog šahtova i tog prelaska preko njih i kad je opterećen ima problema sa visinom. Ne može najbolje da izniveliše (verovatno ventili visine ne valjaju) pa čas je nagnut na desnu, a čas na levu stranu, ali obično se na desno naginje.

Ide ok, onako na leru mirno radi, sad na usponima je već onako... Tu mora pun (uz Nikole Dobrovića), nema šta pun gas i mora u I brzini da se zaglavi, on posle prešalta u II, ali kreće gušenje i kilavljenje pa morad nazad u I i tako do vrja brda. Znači tu je trom, slab, čak malo zna i gasove posle da ubaci unutra, pa se malo oseća i magli. Šalta dosta dobro, menjač Voithov automatik, četvorobrzinac, lepo išalta sve brzine. Kočnice ok, ispravan je samo nožni retarder, ali gume takve - kakve su pa kliza kad se duže i malo jače koči.

Tahograf marke "Kienzle", ispravan je brzinomer, obrtomer nije, sat jeste, km sat ne znam.
Merač za gorivo neispravan. Struja na oko 26 do 27 V. Pritisak ulja u motoru od oko 2 do 6 bara. Temperatura malo ispod celih 80 strepeni C i to stalno.
Vazduh za kočenje i napred i nazad kad je opterećeniji padne na oko 6 bara, a ovako kad se rastereti gruva do oko 7,5 bara - normala.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu kao i panel kod vozača.
Ima ispravne sve displeje, ali ima i papirni pokazivač napred, izgleda da su konačno otkucali table i za 65icu, pošto večito fale. Ima tza 16, 23, 27... al, za 65icu jok.
Grejanje, za nazad u putničkom salonu ne znam, ali napred bije cirtkulaciona pumpa i ventilator za sve pare, banja bato, a i I vrata dosta dobro dihtuju!

[blokovi]

Necu vise da se vozim u kaNtama, danas me vozao 430 na 73 je bio, imam utisak kad krene nizbrdo da ce mu prikolica prestici prednji deo. Da vidite i cujete pozadi kako zaudara, a da ne spominjem sto je rastresen za sve pare, uzbrdo max 25 na sat, sad ne znam Danilo kolika je normalna brzina za uspon od Muhara prema Cara Dusana, ali ovaj se gusi samo tako

[danilo]

Pade juče u podne (u toku II smene) još jedna kontrola sa Mečke, Kosmajeve naarvno, ovoga puta starije, crvenog Merdže...

U pitanju je A-158 (Mercedes Benz O345 Conesto; 2003. godište), a išao sam njime par stanica na 3/33 (trosmenac), nedeljom je treći, a radnim danom peti (5/33 dvosmenac, ali obično ostaje uveče).


Odličan auto, pre možda dva do tri meseca, pa i malo više, imao je neko sređivanje (kao poluremont, da ga tako nazovem) u Centralnom Remontu, na Dorćolu, sređen je spolja, što se oplate tiče u dosta je dobrom stanju, sa nekim minimalnim oštećenjima po karoseriji, gotovo i da ih i nema. Tad je bio na remontu, a samim tim i van saobraćaja, a to mu je, koliko mi se čini, u zadnje vreme i jedini izostanak na neko duže vreme, ali i na kraće, jer gotovo ga svaki dan viđam da radi. Mislim da nije do sada imao problema sa diferencijalom, a, po zvuku i ponašanju u vožnji, reklo bi se da je i za sada miran, da nema problema oko toga. Visina u redu, ne pada ni malo, niti štosuje. Izuzetno mek, udoban, pa mislim sve ono što i ide uz jednu prosečnu do iznad proseka Mečku...

Ide jako dobro, međutim nije imao neko opterećenje, ne znam kakvo, polupun, uz Starine Novaka izvlači gotovo kao i po ravnom terenu, mirno i lako prima gas, startan. Šalta odlično, dosta btzo i odsečno, menjač je Voithov (nije dobio Amerikanca), automatik, četvorobrzinac. Kočnice odlično, izuzetno efikasne, nema klizanja, ispravan je nožni retarder (pa čak i lampica retardera), odlično i jako hvata a opet meko.

Ispravan je brzinomer, obrtomer isto tako, km sat kuca li kuca, samo ne vide prevaljenu kmtražu.
Merač za gorivo radi. Struju drži na oko 27 V, stalno. Pritisak ulja u motoru ide od oko 2 bara na leru do oko 6 bara. Temperatura rabarikadirana na okruglo 80 stepeni C. Pritisci vazduha i napred i nazad na oko 7 bara, stalno.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu kao i panel kod vozača.
Volan ide besprekorno, pumpa volana se ni malo ne čuje.
Grtejanje jako dobro, jako, kako kod vozača pumpa, tako i pozadi kaloriferi.

[danilo]

Na 1/16 (trosmenac) sam sinoć (III smena) bio, tamo redovnjak A-3127 vrti li vrti, ne staje.

Do sada na km satu 10 000 km, sad oko 10 200 možda. Gruva fino kmtražu, bilo bi i više km, ali dvosmenac radnim danom, pa manje vrti.
I daljke drži stalnoi uključenu lampicu u EDC sistemu, prijavljuje kvar na motoru, ali već mesec dana tako drži upaljenu i ne gasi uopšte.

Drugo je sve odlično, sve je ispracno, sve radi. Gorivo oko pola rezervoara puno, ulje u motoru pritisak od oko 2,5 do 6 bara. Temperatura između 75 i 80 stepeni C. Vazduh na oko 7 bara.

Odradio je sve juče na 1/16, sve tri smene, bez isključenja, kvarova.


--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Videćemo, još nije sigurno, ali je moguće da će A-862 ostati na 18/16 (šihta + III smena), jer je A-855 dat na neki drugi (saznaću koji) polazak na šesnaji.
Treba neke sitnice oko A-862 da se srede: osvetljenje komandne table, taster za vrata, donji kalorifer da se ozrači... Ali, iako nisam tako mislio, sasvim je ok auto. Ide dobro i bolje od A-855, startniji, bolje izvlači uz Vojvode Micka.


A-869 imao remont kompresora.

[danilo]

A, danas, negde na samom početkom smene uveče (III smene) uporedni test, legendarne serije stotrojki iz 2003. godine...


U pitanju su A-487 VS A-460... i to na dva GSpova polaska na liniji 82. Prvi pomenuti na prvencu osmadesetdvojke (1/82; trosmenac), a drugo na trećem (3/82; trosmenac).


Limarijski i vizuelno i ovako po ponašanju u vožnji definitivno je bolji, vodi, A-460 koji je imao neko sređivanje, meni se čini u bravarnici u Novom Beogradu. MAnje lupa, manje trese, za razliku do A-487, udobniji je, mekši je, dosta bolja amortizacija, a opet na A-487 su trapovi bučniji, pogotovu na II (pogosnkoj) osovini (dosta lupaju, udaraju i zveče). Kod obojice je u redu visina, ni jedan, a ni drugi nisu bili nešto posebno opterećeni, niej bio uopšte mnogo putnika unutra, ali svejedno visina u redu, ne štosuje, ne pada, ne zeza. S vratima i drugih nekih sitnijih problema nema.

Obojica su relativno dobre makine, MANčuge prave, a sad A-487 me je samo po ravnom terenu vozio i nizbrdo, za razliku od A-460 kojim sa išao i na usponu. Nije bilo gotovo nikakvih problema gore uz Gandijevu, izvlači u II brzini samo tako, skoro kao i po ravnom. Oko transmisije, tu je bolji A-478 nekako lakpe i brže prešaltava, dok A-460 kao da mao trzne i secne (kao da fali malo ulja u menjaču). Obojica opremljeni Voithovim automaticima, četvorobrzinci. Kočnice kod obojice dobre, a i gume, po kišici smo išli, ali problema nema, kod obojice ispravni retarderi i to samo nožni.

Tahografi, kod A-478 "Kienzle", kod A-460 "Renault"... Brzinomeri kod obojice ispravni, obrtomer kod A-478 neispravan, a A-460 a i nema ugrađenog fabrički. Satovi ispravni, tačni, km satovi, to već nisam siguran.
Merači za gorivo neispravni - popadale kazaljke.
Struje (da tako kažem) oko 26 do 27 V, sve normala. Ulje u motorima, pritisci neki proseci od oko 2 bara na leru do oko 6 bara, pri višim obrtajima.
E s temperaturama se potpuno razlikuju. Dok A-460 održava između 75 i 80 stepeni C, mahom stalno ispod 80, a A-478 gruva i celih 90 stepemi C i to stalno tako, a sa puštenim grejanjem kod obojice.
Vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu, kod obojice, na oko 7 do 8 bara.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu kao i panel kod vozača (za oba auta).

[danilo]

Naređalo se kontrola sa Kosmajaca juče, ma za sve pare...! Obilazak poteza 400 juče u podne, vrtelo se tamo - vamo, a evo i kontrola, sve u podne...


Mutke A-83 (Ikarbus FAP IK-103F; 2005. godište) na njegovom redovnom 2/405 (trosmenac), iznenadio sam se kad sam ga video tamo, obično zamene tamo idu. Mada na sve polaske zamene idu, ni A-493 ni A-494 nisu više tako redovni. Ustvari osim A-94 sa 6/405 sve drugo je klimavo, a uključenje šihtaša to je tek Hirošima.

E, ali ovaj Mutke uopšte nije tako loš. Limarija je onako, korozije po oplati nema, znali spolja nije ni malo truo, sad već što se sašije tiče, ne znam kakav je. Prav je, nije ukošen, što se svega toga tiče, uliva poverenje. S visinom isto tako nije ni malo imao problema, ali ono svi smo sedeli eto koliko je bio pun. Em takav polazak, em ispred nas kupio ono izukrštano čudo ( A-33). Lepo niveliše visinu, onako ok su jastuci, a i ventili visine isto tako. Nde naginje se puno u vožnji, što inače jeste pojava kod Mutanata, a tek što imaju meke jastuke.
Ali, ono što je katastrofa kod ovog auta i zbog čega je sigurno za remont je unutrašnjost i stanje oplate. Oplata je nikakva, svi poklopci (rezervoara i za akumulatore) su klimavi, bangavi, treskaju u vožnji. Unutra, na patosu idvaljene lajsne, na 1001 mestu krpljen patos, krpljen uspravni deo II stepenika na III vratima (vidi se šasija), vrata ni malo ne dihtuju pa duva unutra kao da si na najvećoj vetrometini, na platformi iznad levih pogonskih točkova je pukla prednja lajsna i unutra je gomila blata. Klimav II kalorifer. E šipki ima, ne fali ni jedna.

Ide dosta dobro, kažem malo je putnika, i onako kao da nešto tromije polazi iz mesta, ali posle lepo ubrza, onako jako i čak i na usponima je dosta dobar, prijatno me je iznenadio kad sam video da ne ubacuje izduvne gasove, međutim na kraju, posle uspona, ipak se vrlo malo osećalo.
Menjač ok, normalno i dosta mirno šalta, menjač je ZFov automatik, četvorobrzinac. Kočnice sasvim dobre, bez ručnog retradera, nožni je ispravan, onako solidno hvata.

Tahograf je "Kienzleov" (standardna verzija koja se ugrađuje), brzinomer je ispravan, obrtomer nije. Sat ne radi, mislim ustvari da ne radi, km sat ne znam.
Merač za gorivo - tresnulna kazaljka. Struja na oko 26 V, stalno. Ulje u motoru, pritisak ide od oko 1,5 - 2 bara na leru do oko 6 bara. Temperaturu drži malo iznad 80 stepeni C. Vazduh napred 6ica, pozadi 7ica (6 i 7 bara).

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu kao i panel kod vozača.
Grejanje ispravno u celom autu, napred kod vozača kartoni, krpačina pa se preko pumpe nekako zagreje vozačev prostor i preko kalorifera, pozadi isto rade oba kalorifera, ali vrata skoro nikako ne dihtuju.


--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Onda niskopodnjak, ali stari, Mečkica A-200 i to na 4/408 (trosmenac). Na panelu stoji da je to 3/408, ali i po turaži i po redosledu kako se god okrene ispada da je to 4/408, jer drugačije nikako i ne može da se uklopi. Ne znam, verovatno nije prebačeno, pogotovu, ako je pre toga vrteo krug na trećem.

Spolja je dobar na oko, čini mi se da je u skorije vreme imao neko sitnije sređivanje (verovatno u Kosmaju), sija se, tačno se primećuje da je uz skrorije vreme prefarbana oplata. Visina u redu, ne pada, onako stabilan. Unutra je mnogo rastrešen, lupa, trese, bije, gruvaju oni paneli iznad prozora i vrata ko da će da popadaju. Nije bilo gužve to je biuo pravac iz Ralje, ali na onim udarnim polascima kako je, mogu da zamislim, a on sa dvoja vrata.

Onako, šta znam lepo ide, mada em nas je bilo svega desetak, em ravno, tako da sad i nije to tako merodavno. Šalta ok, menjač automatik, Voithov, četvorobrzinac, malo nekad secne, onako samo malo. Kočnice dobre, ispravan je nožni retarder (samo nožni je fabrički i ugrađen).

Tahograf je da li beše "Novatronic", nisam siguran, uglavnom, fabrički nema ugrađen obrtomer, brzinomer nije ispravan, sat zaglavio, kao i km sat - znali ništa ne dela!
Merač za gorivo rikavela - kazaljka sa nule nemrda. Struja na oko 26 do 27 V, stalno. Ulje u motoru, pritisak, normala od oko 2,5 bara na leru do oko 6 bara. Temperatura na ravno 85 stepeni C. Vazduh poravanat na crtu i napred i nazad na 8,5 bara.

Ispravna su oba validatora u putničkom salonu kao i panel kod vozača.
Vrata kod njega solidno dihtuju, ali nešto mi grejanje slabo.

[MILE]

Ti postade redovniji od većine vozila gore

[danilo]

Idemo dalje... Opet podne (u toku II smene)... A, sad Bela Reka, ne nisamdo tamo išao, ali sam išao sa 2/407 (trosmenac), a tamo sad već oko mesec dana se pojavljuje tamo Mutke A-87 (Ikarbus FAP; IK-103F; 2005. godište) i ima odličnu redovnost.


E sećam ga se dok je vrteo na Begaljici, čini mi se da je bio ok po redovnosti, a ni sada nije loše. Obzirom da je po cedo dan vrteo na 302ci i po, tada rasturenom Smederevcu, a nije imao generalku šasije, ovaj auto se odlično i drži. Ne mogu sad da kažem kakav je od dole, šasija... Ali, oplata je sasvim u ok stanju. Korozije nema, ima po neki oštećenje, gde je zviznut, ali ništa strašno. Bio je pun, ne baš ono da smo bili ko sardine u konzervi, ali skoro taj rad, međutim visina stalna, nivelacija odlična, zaista i ne naginje se. A, tu je i ona čuvena crvena traka na delu šoferke sa leve strane (kod vozača), po kojoj je godinama prepoznatljiv. Nije mnogo rastrešen, unutra mnogo ne lupaju i ne treskaju paneli. Mirno tiho, utegnuto.

Vuče dosta dobro, tzo je bilo ono ravan teren, malo nešto nizbrdo, ali uglavnom po ravnom. Tu je negde, možda rame uz rame sa A-83, u neku ruku mrtva trka. Šalta dosta dobro, mirno, tiho i gotovo neosetno, menjač je ZFov automatik, četvorobrzinac. Kočnice dosta dobre, beše ima i nožni, a i ručni retarder. Vidim da je Kosmaj za Mtante nabavio dosta dobre gume, kramponke neke, ne znam koja firma, ali vidim klizanja nema, ni po kiši čak.

Tahograf je "Kinezleov", brzinomer ispravan, obrtomer nije, sat kuca, ispavan je, možda i tačan, za km sat već ne znam tačno.
Merač za gorivo nije ispravan. Struju drži na oko 26 V, stalno. Ulje u motoru, pritisak od oko 2,5 bara na leru do oko 6 bara. Temperaturu drži na oko 80ak stepeni C, gotovo stalno.

Rade svi validatori u putničkom salonu, a i panel kod vozača.
Što se grejanja tiče, nije loše, bolje je dihtiovanje nego kod A-83, pa je mnogo prijatnije.


---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


I za sam kraj ove reportaže, ovog puta bez fotki, munja prava ko šlag na tortu... Sređeni, A-493 (IK-103; 2006. godište) i 6/405 (trosmenac). Eto ja nahvali A-94, a on cvrc nema ga. Neki servis najverovanije iamo, vidim da je popodne peglao šihtu na Belom Potoku.


Ovo je stvarno super auto, volim baš njime da sde vozim i svaki put me oduševi.
Prav je kao puška, ni mlo nigde nije ukošen. Oplata jako dobra, sa nekim minimalnim oštećenjima. Korzije, spolja po karoseriji, bukvalno ni malo nema. Sa šasijom je jedino još ranije imao problema, pre nekoliko meseci, pukla šasija u predelu zadnjeg prepusta, pa je posle bilo čupavo i do garaže ga oterati, međutim onda je sređen i vrteo je dosta redovno. Sad, čujem da je opet imao sa šasijom neke gluposti, ali ne znam jel opet zadnji prepust, ono staro mesto ili negde drugde.
Karoserija savršeno stabilna, a opet je dosta mek, itekako udoban i odlično izamortizovan. Ne zanosi se, ne kosi se, a isina i više nego stalna. On onako lepo i mirno špiluje po asfaltu, u krivine fino ulazi, ko turistički autobus, a ne gradski. Ok, malo nas i bilo to stoji, svega možda sa vozačem 10ak. To je pravac sa Glumčevog Brda.

Ide jako dobro, gas prima ko putnički auto, a na usponu se ponaša maltene isto kao i po ravnom. Lagan gas, ali on vuče, iz mesta na usponu kreće gotovo isto kao i na ravnom kad kreće iz mesta. Jak je, to se odmah vidi, odlična MANčuga. Menjač šalta gotovo i neprimetno i neosetno. Automatik je u pitanju, Voith, četvorobrzinac. Kočnice dobre, baš jake, ispravni i nožni, a i ručni retarder, sa sve lampicom retardera.

Tahograf je marke "Novatronic", verzija bez ugrađenog obrotmera, brzinomer nije ispavan, sat beše da li radi, ali žuri, a za kmn sat već nisam siguran.
Čak je i njemu neispravan merač za gorivo - kazaljka sa nule ne mrda. Struja na oko 27 V, stalna. Pritisak ulja u motoru ide od oko 4 do 8 bara, mislim tako manometar pokazuje, ali veorvatno davač zeza, mislim da mu roka 4 bara na leru mnogo je! Temperaturu drži na oko 80 i koji stepen C, stalno.
Vazduh i napred i nazad drži na nekih 7 bara, prosek.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.
A, sve pohvale za suva drva bukova, ne topol, nego bukva... Ne da greje, nego rastura! Ispravna je i pumpa kod vozača i kalorifer, a i greju radijatori (pušteno je grejanje) u putničkom salonu.

[danilo]

Ti postade redovniji od većine vozila gore

Jesi video...

[branik]

Двосменац или шихташ?_

[danilo]

Pa neki dvosmenac ili kombinacija sa dopunama...

[blokovi]

Danilo ajde molim te ako budes se smucao na 94 uradi kontrolu 153 i 172, a pre svega probaj da izadjes sa ok sluhom nakon "uzivanja" u voznji sa oba. Ja ne znam kako ta dva krsa izlaze u saobracaj, resetaju ko kalasnjikov na III Bulevaru...

[danilo]

Ćemo udenemo neki dan kad stignem i 94ku...