Да кажеми ја нешто паметно. Одавно нисам.

Мислим да су коначно пристојни аутобуси изашли из Икарбуса.
Нисам видео унутрашњост ових рађених за Нови Сад па се плашим колико су вертикални рукодржачи високо од пода, јер било је случајева да ја са мојих 180 цм морам да се пропнем на прсте да бих могао да се држим и чему онда то, ипак није сваки наш путник Владе Дивац.
И интересује ме како је унутра решен задњи део око трећих врата и мотора?
Да ли је остао *тунел* као из претходне серије и колико добро дихтује зид око мотора?
Да ли ћемо опет да гледамо трагове чађи по местима где не дихтује добро зид око мотора и плафон?
Наравно сматрам да је решење које је Икарбус до сада примењивао за простор трећих врата (или четвртих када је зглобни аутобус у питању) боље него Соларисово на пример, али је у сваком случају било недовољно добро за моје схватање путовања.
Имам сам утисак да људи који раде нека идејна решења у аутобусима никада нису путовали аутобусом. При том не мислим само на Икарбусе, него и на многе реномираније произвођаче. (Сећам се нископодних МАН-ова донације из Берлина неке 2000-те године. Када уђем на средња врата следећа два метра напред немам где да се држим, празан простор можеш кошарку да играш; рукодржача нигде, ни усправних ни хоризонталних; као да нису предвидели да у том аутобусу неко треба да стоји или да хоће да пређе напред током путовања. При том морам да нагласим да сам се у том аутобусу возио одмах након доласка тако да сигурно нико није поломио или скинуо фабрички постављене).
Али да се вратим на Икарбусе направљене за Нови Сад. Мислим да по први пут из Икарбуса излази аутобус са печатом фабрике; попут Необуса када су направили Цитту СЛФ или Луну; Коначно да направе аутобус а да није дизајн који се без промена ради 30 година са једином иновацијом променом врата из четворокрилних у двокрилна и измене возачког прозора (111, 161...), а који и није настао у Икарбусу, или да нови аутобус који није абортус неког другог старијег (два прототипа рађена крајем осамдесетих и почетком деведесетих или модели Ик101 и Ик201 и Ик 301 и још пар модела који су њихова еволуција код којих је на силу модификован дизајн каросерије без идеје колико је то практично и који је следећи корак у дизајну). Аутобус који нема ништа набуџено (као они рађени са БредаМенариниБус са накалемљеном предњом маском као да са кацигом за бокс).
Свиђа ми се минимализам предње стене и украсна сива боја (мада нисам љубитељ улепшавања аутобуса фабричким фарбањем, али ако то могу да раде МАН и Темса, што не би могао и Икарбус). Мене сива крива потсећа на Икарова крила по ком фабрика и носи име. Наравно свиђа ни се и минимализам остатка аутобуса. Сведене праве линије без вишка, без непотребних детаља. Једноставно занимљив аутобус, вероватно би могао да буде још лепши, али нека задрже овај дизајн и направе још бољи.
Замислите послодавца који купује аутобус?
Колико времена и новца може да уштеди смањеним временом поправке на лимарским радовима, без превише кривина и лајсни.
Надам се успешној завршној обради и квалитетним одржавањем у Новом Саду и ако тако буде мислим да ђе још пуно ових Икарбуса видети друмове.
Наравно постоје и замерке, али о њима не сада. Не желим да цепидлачим већ да похвалим напор људи који раде у једној фабрици и не желе да се предају у овој нашој несрећној ситуацији.
Поздрав и срећно