На Вождовачком правцу сам вршио конкретна истраживања која су показала да је на деоници Бањица - Трошарина два пута веће средње одступање (67 секунди на 1300 метара) Бањица 2 - АК Застава, него на АК Застава - Ресторан Франш (37 секунди на 3500 метара). На трошарини постоји прелом токова путника, те скраћење једне од линија до Трошарине има оправданост. У овом случају, треба скратити линију 9. зато што има најмањи интервал (5-6минута), те би онај поремећај који направе она два семафора (Кружни Пут, Булевар ЈА) изостао. Такође, на 9 се користе трамвајски возови који су неприкладни за замене на линијама 10 и 14.
Када је у питању други колосек на Бањици, укрштаји колосека се не уграђују тамо где није неопходно, те је боље да се други колосек уграђује у истом смеру. Када је у питању уградња другог колосека, мислим да га је боље уградити на делу где се сада налази станични плато, како би се избегло смањење полупречника кривине. Када је у питању потребна корисна дужина, потребни су ми неки подаци помоћу којих би урадио прорачун. За то бих требао цео један дан да џоџим и бележим статистику.
Става сам да када се продужавао трамвај од Трошарине до Бањице, требало је продужити трамвај скроз до Лисичијег Потока(без окретнице на Бањици), односно спојити га са Раковичким. Коридор Бањица - Раковица је јако оптерећен, и у Борској су све веће и веће гужве. У том случају би било добро обновити окретницу у Раковици, додати још један колосек у Кнежевцу, а на Трошарини направити колосек за окретање из правца Раковице.
То је Руски принцип изградње трамвајских мрежа, са спајањем периферних крајева мреже. Пример
ТРАМВАЈСКА МРЕЖА У САМАРИ. Оваква мрежа нам пружа велики број могућности, као што су линија на коридору Вождовац - Раковица (Кнежевац), Трошарина - Лисичији Поток - Сајам (можда кружна линија преко Славије), велике могућности у случају хаварија мреже, али и погодност изградње депоа на било ком делу мреже у кругу Славија - Сајам - Лисичији Поток - Бањица (где нам просторни и остали услови дозвољавају).
Пошто је форум АУТОБУСИ, по нешто да кажем и о аутобуским окретницама. Принцип прорачуна капацитета аутобуских окретница је сличан као код трамвајских окретница, са разликом да се код трамваја одређују типови и корисне дужине колосека, а код аутобуских терминала су потребни сложенији пројекти због безбедности и због заузимања већег простора при скретању возила. Најједноставније су и најмање простора заузимају окретнице двостраног трамаваја.
) mogao bi da prokomentarišeš moju ideju za tramvajsku okretnicu na Banjici 2.Ona je jednokolosečna a to je veliki problem,jer se na istoj zaustavi po 10ak tramvaja,ponekad.I to uglavnom nekim nelogičnim redom (kako se uključe na Slaviji) 
( 
)
