Ikarus Zemun

[mishko-genija]

Posle IK-111 sledio je IK-102 kao poslednji model popularne "Rabe kockice". (Par godina kasnije pojavio se novi model IK-102. Neko se malo zaboravio). Ovo su brojevi shasija svih IK-102 koji su bili na stanju u GSP Beograd 2003.:
(garazni broj; brij shasije):
232 V102.0091.0002
233 V102.0091.0017
234 V102.0091.0015
235 V102.0091.0026
236 V102.0091.0027
237 V102.0091.0029
238 V102.0091.0031
239 V102.0091.0037
242 V102.0091.0001
243 V102.0091.0010
Vidi se (po zadnje 2 brojke) da ih je napravljeno vrlo malo pre kraja tj. kraha. Slike videti pod "pogon'Kosmaj' ".

[mishko-genija]

Iako ovo spada u "IkarBus" nastavicu ovde zbog kontinuiteta. Par godina kasnije (kada?) sledio je IK-101 sa mot. D2866 koji je ispod patosa bio isti kao IK-111 i (spolja) identican IK-102 sa mot D2156. malo ih je napravljeno pre nego sto je motor prebacen nazad pa smo dobili IK-103 i ik-104. (Istovremeno IK-201/202/203)
Ovo su IK-101 koji su vozili u GSP Beograd 2003.:
(garazni broj; VIN)
2 V2X101000T1000003
3 V2X101000T1000002
4 V2X101000T1000005
Danas je ostao samo g.b. 2

[mishko-genija]

[roadcrasher]

ako je sasija samonoseca zasto je ikarus man?

[primo 1]

Pa motor je MAN. To je bio ovaj autobus:

[amfan]

Šasija je rađena po MAN-ovoj tehničkoj dokumentaciji. Pročitao sam na Autoslaviji da je prvih 25 komada napravljeno na uvoznim šasijama pa pretpostavljam da od tu dolazi razlika između broja karoserija i broja šasije.

Inače, Promet Split je 1978. kupio tri ovakva Ikarusa (model im je zapisan kao IK-5R) - bili su prvi zglobni autobusi u Splitu i prvi Ikarusi nakon dosta godina. Nakon njih stiglo je još šest 890 UG, ali iz Avtomontaže.

[primo 1]

Da, i ja sam čitao u Autoslaviji da je poslednji bio iz 1979., ali nekako kao kroz maglu mi se čini da sam video tablicu 1981. Naime dosta sam se vozio tim autobusima dok sam išao u srednju školu i na fakultet.
Inače moj daleki rođak je baš u Splitu vozio gradski autobus, ali ne taj nego onaj Mercedes solo iz 11. oktomvri. Bilo je takvih dosta i u Beogradu. http://s87.photobucket.com/albums/k142/ ... 93-334.jpg

[profa_chb]

Roudkrešeru, ceo autobus je po licenci MAN-a...

Nego, obratite pažnju na mase. Ukupna preko 20 t!

[FiuMAN]

Da, ima dozvoljenu nosivost od 10 i po tona, a kapacitet 161 osoba. Znači da svatko ima oko 172 kg Mislim da krivo piše, u to vrijeme su zglobni autobusi mogli voziti puno više od 160 putnika

[branik]

Ili mozda krivo pise u postu iznad mog.
10650:160=? Ne vidim nista nelogicno. Bio je to za svoje doba ogroman autobus, ali i vrlo upotrebljiv. 6 brzina, stanicna kocnica, puni dvokruzni vazduh, snazan motor (za rane sedamdesete kada se pojavio), cetvora vrata i neko se tada setio zajeenickog tastera. Najveca mana za koju ja znam bio je dizajn vozacevog mesta, kao iz pedesetih: instrumenti urezani u lim, cetvorokraki volan, ali i tesko savladavanje uspona (dugi prenosi za njegovih 200 ks i 20t). U duhu tog doba bio je i eksterijer. Zelena GSP, ona prva, jaka, gusta, odlicno mu je stajala. Vremenom su je malo razvodnjili, a kad je doslo farbanje u crveno krajem osamdesetih, ne znam nikoga da mu se svidela na njima. Nisu bili kruti i tvrdi kao kasnije AM. Na beogradskim ulicama uprkos teskim uslovima, nije se mogao videti truo IK5, sve do rashoda.
Sve u svemu, jedan uspeo autobus i svetla stranica u istoriji zemunske fabrike.

[primo 1]

Da, ima dozvoljenu nosivost od 10 i po tona, a kapacitet 161 osoba. Znači da svatko ima oko 172 kg Mislim da krivo piše, u to vrijeme su zglobni autobusi mogli voziti puno više od 160 putnika

Pa nisu, on je bio dug 16,5 metara, kasniji su bili duži. Pazi, verujem da je u njega uspevalo da se nagura i 200, ali to je bilo u varijanti kad su se na meni tih godina bukvalno slomila dvoja vrata jer nisu mogla da se zatvore koliko smo se nabijali kao putnici. Ali realan kapacitete je taj koji piše.

[mishko-genija]

Navodno je neko izbrojao 350 ljudi na Zelenom vencu

[branik]

To je projektovani kapacitet. A koliko nas je realno moglo da se nagura, sigurno bi zasluzili mesto kod Ginisa. To je jedan od prvih autobusa koji je napravljen kod nas u skladu sa tadasnjim propisima o max duzini. Sad se setih: vozaci su se zalili na tvrdo kvacilo i da je brzo grejao kocnice, pa se uvek kombinovalo sa kocenjem motorom i laganim smirivanjem. Iz tog doba u GSP vazilo je pravilo da se ne sme zaustavljati u petoj, vec se obavezno morao vratiti u cetvrtu. A zbog kvacila, bila je i naredba da se nije smelo kretati 3.kod sestobrzinaca.

[primo 1]

Da, pa video sam da su baš tako i radili. Zajedničko korišćenje radne i motorne kočnice bi i inače trebalo da ide, a kod novijih autobusa je to i integrisano. U trećoj su kretali samo nizbrdo.

[Zet109]

Ima li ko sliku kabine ove makine?



Sent from my iPhone using Tapatalk