FOTO: Prvi zglobni BMC Procity u Srbiji

FOTO: Prvi zglobni BMC Procity u Srbiji

Nakon prototipa iz 2018. godine, JGSP „Novi Sad“ je prvi kupac zglobnog autobusa na gas BMC Procity 18 CNG. Prvih pet autobusa je juče stiglo u Novi Sad, a mi vam ih detaljno predstavljamo.

Nepunih godinu dana nakon pojavljivanja prvih primeraka Procity 12 na ulicama Beograda kompanija BMC ponovo debituje na našem tržištu, ovog puta zglobnim modelom gradskog autobusa Procity 18 i to u gasnoj-CNG varijanti pogona. Pobedom na skorašnjem tenderu, beogradska kompanija MPN d.o.o se obavezala na isporuku 20 komada ovih autobusa novosadskom JGSP-u, koji bi u toku narednog perioda trebao da ih uključi u redovan saobraćaj. Zahvaljujući ljubaznosti gospodina Nenada Filipovića, generalnog direktora Mašinoprometa, imali smo priliku da gostujemo u krugu firme i upoznamo se sa vozilima odmah po njihovom pristizanju iz Turske.

FOTO: Prvi zglobni BMC Procity u Srbiji

Prvi susret sa novajlijama

Jednostavan i karakterističan dizajn koji nam je već dobro poznat i na koji smo navikli vozeći se beogradskim solo BMC-ima na prvi pogled ostavio je utisak da osim u dimenzijama i kapacitetu, nema preterane razlike između ove dve verzije Procity-ja. Na 350 milimetra od tla, osamnaestometarska šasija široka 2.55 metara i visoka 2.37 metara omogućila je rastojanje između prve i druge osovine od 5.85 metara, identično kao kod solo verzije. Za nijansu veće je rastojanje između neutralne druge i pogonske treće osovine, 6.03 metra, dok je maksimalna nosivost 28 tona.

FOTO: Prvi zglobni BMC Procity u Srbiji

Pa ipak, to je bio samo početak. Odmah po zavirivanju ispod poklopca motora, dočekao nas je veći i snažniji 8.9 litarski, šestocilindarski turbo Kamins koji pogonjen komprimovanim prirodnim gasom-metanom ispunjava aktuelne propise Evro 6 norme i pruža 320 ks pri 2000 obrtaja kolenastog vratila u minuti. Uparen sa šestostepenim, automatskim ZF Eko-lajf menjačem iz serije 6AP 1400B, maksimalni obrtni moment od 1356 Nm pogonskim točkovima pruža već pri 1300 obrtaja u minuti.

Kako se ova kombinacija pokazala kao jedan od najjačih aduta slabijeg dizel Procity-ja, naročito po pitanju karakteristika ubrzanja do 50 km/h, verujemo da će i u ovom slučaju doći do svog punog izražaja, posebno uzimajući u obzir pretežno ravničarske linije u Novom Sadu. Da bi se to i ostvarilo, nadamo se da će upravljačka elektronika obavljati svoj deo posla kako treba. Uzgred, kada smo već kod pogona na metan, CNG boce su smeštene na krovu prednjeg dela vozila i kako nam je uvoznik preneo imaju ukupan kapacitet od 1832 litara gasa, sa maksimalnim radnim pritiskom od 200 bara.

FOTO: Prvi zglobni BMC Procity u Srbiji

Gabariti po pitanju maksimalne visine gornje tačke autobusa, računajući i postavljenu zaštitnu kutiju za boce, iznose 3,3 metra. Upravljačku, srednju i pogonsku osovinu je takođe proizveo ZF, a na standardnim naplatcima od 22,5 inči nalaze se Pireli MC:01-275/70 pneumatici.

Pogled iz ugla vozača

Kao što običaj nalaže, odmah zatim smo zavirili i u putnički salon vozila, gde nas je dočekalo dosta novosti, a prva tačka susreta svakako je bilo radno mesto vozača. Na samom ulazu na prva vrata, primetna je izmena po pitanju rukohvata, gde je centralni zadržao svoje mesto na sredini ulaznog prostora, dok je bočni rukohvat sada drugačijeg oblika i jasno nudi mogućnost ugradnje rampe koja bi sprečila prolaz putnika ka pultu i prvom krilu vrata, s tim da vrata kabine vozača mogu da imaju nesmetano otvaranje u punom luku, i da desni deo ostane koliko-toliko pregledan u vožnji.

FOTO: Prvi zglobni BMC Procity u Srbiji

Kako je u Novom Sadu ulaz predviđen isključivo na prvim vratima, a prodaja i kontrola karata su u nadležnosti vozača, ova opcija nije primenjena pa je prolaz putnika svakako omogućen u potpunosti, ali bi uz još neke izmene dobro poslužila za beogradsku varijantu Procity-ja.

Vrata vozačke kabine su takođe izmenjena, površina pregradnog stakla sada je nešto veća, a ram na koje je postavljeno staklo je drugačijeg oblika i sa njega su eliminisani plastični elementi koji su pravili problem sa preglednošću ka desnom retrovizoru. Novost je i dodatna pregrada za sitnice (novac, karte i sl.) sa poklopcem koja je ugrađena ispod otvora na staklu kabine.

Radno okruženje vozača ostalo je identično, počev od BMC instrument table, koja na desnoj strani nudi komande za vrata, unutrašnje i spoljašnje osvetljenje, kao i za ostale sisteme na autobusu. U centralnom delu svoju standardnu poziciju zauzimaju brzinomer, obrtomer i pokazivači radne temperature motora i nivoa goriva sa signalnim lampicama, pored kojih se nalazi ekran osetljiv na dodir putem koga se pruža detaljan uvid u sve parametre sistema za kočenje, oslanjanje itd.

FOTO: Prvi zglobni BMC Procity u Srbiji

Sa leve strane gde su upravljačke jedinice grejnih tela, situacija je nešto drugačija u odnosu na solo Procity. U autobuse je ugrađen Vebasto sistem pomoćnog grejanja proizvođača Valeo, tako da će u zimskim uslovima vozila biti znatno bolje zagrejana i spremna za vozača i izlazak na liniju, a displej sa komandama je zauzeo mesto na vrhu. Ispod njega je smešten panel sa signalnim lampicama i panel za komande grejanja kabine, putničkog salona i vetrobrana. Na samom dnu, nalazi se upravljačka jedinica Safkar klima uređaja.

Čitava instrument tabla je naravno pneumatski podesiva po visini a svoje nezavisno podešavanje ima i volan. Ranija primedba od strane vozača na dužinu kontakt ključa je usvojena, tako da je ova serija isporučena sa ključevima standardnog oblika i dimenzija, a bolji položaj stopala na pedalama gasa i kočnice omogućen je ugradnjom dodatnog podupirača ispod njih. Sedište je standardno iz ponude Gramera i poseduje pomerive rukodržače na obe strane. Iako mu nedostaju pomeranja lumbalnog dela, nudi sasvim zadovoljavajuću udobnost i mogućnost da vozač podešavanjem pronađe odgovarajući položaj za upravljačem.

Na levom bočnom panelu raspored komandi je ostao identičan, neposredno do ručice parkirne (ručne) kočnice smešteni su glavni sigurnosni prekidač, prekidač kontrole ograničenja brzine, utičnica od 12V, i dva dodatna prekidača-jedan za dijagnostički konektor i drugi za deblokadu prikolice u slučaju prevelikog ugla zaokreta. Elektropodesivi retrovizori su u standardnoj ponudi proizvođača, preglednost je solidna, s tim da je i dalje prisutan problem niskog položaja nosača desnog retrovizora.

FOTO: Prvi zglobni BMC Procity u Srbiji

Leva-bočna roletna je takođe blago izmenjena, pa je otvor za levi retrovizor sada veći i prekriven je mrežicom, te je moguće njeno spuštanje na nižu poziciju bez problema sa pregledom situacije na levoj strani. Rešenje koje bi pomoglo još boljoj preglednosti kroz prednji vetrobran (šoferšajbnu) u slučaju vožnje po kiši ili snegu jeste fabrička ugradnja dužih metlica brisača koje bi zahvatale i čistile veću površinu, posebno u oblasti desnog retrovizora.

FOTO: Prvi zglobni BMC Procity u Srbiji

Interesantan dodatak predstavljaju četiri parking senzora koja su ugrađena na zadnjem braniku i povezani su sa displejem unutar kabine, koji vizelno i zvučno upozorava vozača na odstojanje od prepreke koja se nalazi iza autobusa. Zarad bolje preglednosti unutar vozila, osim standardnog retrovizora na centralnoj poziciji ugrađen je i dodatni retrovizor kružnog oblika koji u određenoj meri približava sliku i omogućuje jasniji pregled situacije u predelu drugih i trećih, dok su četvrta vrata i dalje slabo uočljiva-tipičan problem kod većine zglobnih autobusa koji se najefikasnije rešava ugradnjom video nadzora iznad njih.

FOTO: Prvi zglobni BMC Procity u Srbiji

Na kutiji iznad vozača smešteni su VDO digitalni tahograf i centralna upravljačka jednica NBY20, domaćih Novatronik displeja. Zbog oblika ploče, panel nije mogao da bude ugrađen direktno na kutiju, već je dobio dodatni ram i nešto istureniju poziciju. JGSP nije zahtevao ugradnju unutrašnjih informacionih displeja, iako postoji mogućnost njihovog postavljanja u prednjem i zadnjem delu vozila, tako da će baš kao i u Beogradu, putnici u Novom Sadu informacije o liniji i smeru kretanja dobijati isključivo na osnovu spoljašnjih NBAL displeja.

Tokom boravka u Mašinoprometu, na radnom zadatku je zajedno sa nama bila i ekipa iz Novatronika koja je vršila pripremu instalacija i ugradnju kućišta na svim vozilima, a na njihov predlog zabeležili smo i prve snimke neposredno nakon završetka radova i probe displeja.

FOTO: Prvi zglobni BMC Procity u Srbiji

Pregrade za sitnice su identične, nekoliko manjih je prisutno pored i iza sedišta vozača, a umesto standardne kukice za kačenje postavljen je nosač sa vešalicom za jakne i stvari vozača. Iako izgleda prilično robusno, svakako je praktičnije i korisnije rešenje. Jedan od minusa koji je još uvek prisutan u kabini jeste nezgodan položaj protivpožarnog aparata koji je i dalje smešten neposredno pored sedišta.

Putnički komfor

Dok je vozačka kabina ostala prilično „ušuškana”, s pravom možemo da kažemo da je putnički salon jedan od najkomfornijih među zglobnim autobusima. Ukupan kapacitet je 153 putnika, od kojih je 36 smešteno na lakotapaciranim sedištima, dok njih 117 nalazi mesto za stajanje unutar salona. Još jedno u nizu dobrih i interesantnih rešenja jeste ugradnja mehaničkih rampi za olakšan ulazak osoba sa invaliditetom ili dečijim kolicima na drugim i trećim vratima, kao i poseban prostor (platforme) koje su namenjene njihovom smeštaju u tom delu autobusa.

FOTO: Prvi zglobni BMC Procity u Srbiji

Rastojanja između sedišta i prolazi između njih duž salona su sasvim solidni, dovoljno prostora ima čak i u poslednjem redu pored kutije motora, a podesti na kojima su ona postavljena su visine 350 milimetara.

Napred, u prvom redu su ugrađena šira jednodelna sedišta iza kojih se, na blatobranima točkova prve osovine, sa obe strane nalaze kutije za smeštaj prtljaga. Podolit se u solo varijanti za sada pokazao kao kvalitetan i izuzetno zahvalan za redovno čišćenje, a isti rezultati se očekuju i kod zglobnjaka.

Još jedan od nedostataka koji bi lako mogao u fabrici da se reši, a bio bi vrlo koristan, jeste ugradnja kantica za odlaganje sitnih otpadaka. Okretnica zgloba je izrađena po istom principu kao kod Solarisa, prednji deo autobusa je fiksno povezan za nju i rotira oko zadnjeg dela, a odmah iza nje na početku prikolice postavljeno je po jedno poprečno sedište sa obe strane.

FOTO: Prvi zglobni BMC Procity u Srbiji

Detalj koji nije bio prisutan kod beogradskih Procity-ja jesu i dodatni retrovizori iznad svih vrata, s tim što kod onog najbližeg i jedinog preglednog na drugim vratima položaj postavljenog horizontalnog rukohvata delimično zaklanja pogled.

Sistem grejanja celog salonskog prostora je rešen ugradnjom kalorifera u predelu svih vrata, dok zagrejan vazduh dolazi i iz otvora u krovnim kanalima. Iz istih otvora u toku letnje sezone kompresor Safkar klima uređaja ispručuje rashlađen vazduh, a u prilog dobroj provetrenosti ide i to što autobus poseduje 10 kliznih šibera (3 u zadnjem i 7 u prednjem delu). Kompletan salon je opremljen LED osvetljenjem, uz dodatna fabrička svetla koja se nalaze iznad svih vrata sa spoljne strane.

FOTO: Prvi zglobni BMC Procity u Srbiji

Instalacije za video nadzor su takođe pripremljene, na zadnjoj steni vozila u gornjem delu je obezbeđen i prostor za kameru koja bi snimala prostor iza autobusa što bi dodatno pomoglo pri vožnji unazad, a ugradnjom ekrana na instrument tabli za prikaz trenutne slike omogućilo bi se i emitovanje stanja na trećim i četvrtim vratima kao posebna pogodnost vozaču u toku vožnje. Upravo to se i nudi od strane BMC-a na listi dodatne opreme.

Uz komfor, autobus bi trebao da ponudi i adekvatnu udobnost. Dosadašnje iskustvo je pokazalo da se mekše oslanjanje odlično ponaša po beogradskim neravninama koje fino neutrališe, a na svim vozilima barem do sada nije bilo ni najmanjih problema sa održavanjem visine, s tim da je na svim primercima fabrički ugrađena i opcija spuštanja desne strane autobusa po njegovom zaustavljanju („kneeling”) putem komande na instrument tabli, kao i opcija spuštanja i podizanja kompletne visine vozila zavisno od uslova terena.

FOTO: Prvi zglobni BMC Procity u Srbiji

Konačna ocena

Nakon svega, kompletan utisak svakako zavisi i od završne obrade, a upravo u tom domenu BMC ima najviše prostora za napredovanje. Na ovoj seriji bi trebalo da je poboljšana zvučna izolacija u predelu kutije pogonskog agregata. Nažalost, za sada nismo bili u prilici da to lično proverimo tokom neke duže vožnje, ali očekujemo da je nivo buke manji nego kod beogradskih primeraka, te da je konačno rešen i problem preglasnog viskoventilatora.

Plastika je barem za sada fino uklopljena, iako bi njen kvalitet mogao da bude bolji naročito na spojevima u kabini vozača, gde je pokazala najveće slabosti. Identični, sitni problemi su se ranije javljali i sa slabo pričvršćenim sunđerastim površinama na rukohvatima, vibriranjem kutije displeja, kao i sa bravicama na panelima.

Generalno, zglobna varijanta je svakako poboljšana i konačna ocena je vrlo dobra, a po onome što nudi naspram svoje cene otvara dobru mogućnost konkurencije. Uz izmene svega što je navedeno BMC bi bez problema mogao da parira Guleryuz Cobri koja je od svih turskih proizvođača gradskih autobusa sa najdužim stažom na našem tržištu.

Još jednom, veliku zahvalnost za ljubaznost, gostoprimstvo i obostrano učešće u realizaciji ove reportaže dugujemo generalnom direktoru Nenadu Filipoviću i ostatku tima iz Mašinoprometa, kao i sjajnoj ekipi Novatronika sa kojima je bilo uživanje raditi. Do novog teksta i fotosa, pozdrav za kolege sa sajta i foruma Autobusi.NET.

Stefan Nikolić

One comment

  1. sta reci polako nas isteravaju sa naseg trzista strane konpanoje.Ikarbusa vise nema ostali su radnici koima niko neveruje propali smo isto kao neobus.BITNI SU BMC HIGER MAN MERCEDES A SVI TI AUTOBUSI SE MOGU RADITI KOD NAS VAZAN JE PROCENAT DA SE UVEZU AUTOBUSI STVARNO SRAMOTA.

Objavite komentar

Vaša adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Descargar musica