Kako kolor šema utiče na izgled javnog prevoza?

Kako kolor šema utiče na izgled javnog prevoza?

Beogradski su crveni, a do nedavno su bili žuti. U Novom Sadu su plavi, u Nišu crveni a u Subotici beli. Autobusi, trolejbusi i tramvaji čine svakodnevnicu miliona ljudi u Srbiji, ali su ujedno i deo turističke ponude gradova. Ipak, naša je svest o tom faktoru vrlo nerazvijena, pa su u ovim gradovima prisutni primeri katastrofalnog obeležavanja linija, namernog prebacivanja natpisa na displejima sa latinice na ćirilicu kao i odsustva adekvatnih informacija o redu vožnje.

Međutim, ono što je vrlo primetno na ulicama jeste upravo i kolor šema vozila, jer ona izuzetno može da promeni vizualni utisak o sistemu javnog prevoza. U bivšoj Jugoslaviji su skoro svi autobusi nosili istu kolor šemu kao odraz aktuelnog političkog sistema – crvenu boju ispod i belu ili boju slonovače iznad donje ivice prozora. Zagreb i Novi Sad su umesto crvene imali različite nijanse plave boje, dok je u Ljubljani ta boja bila zamenjena sa dve nijanse zelene boje.

Jedan od predloga iz 2015. godine je bio da se vozilima u Beogradu vrati stara zelena kolor šema.

Jedan od predloga iz 2015. godine je bio da se vozilima u Beogradu vrati stara zelena kolor šema.

Iako je većina gradova u međuvremenu menjala svoju šemu i usvojila nešto moderniji dizajn, primetno je da je u Srbiji vreme maltene stalo. Nekadašnji način farbanja autobusa, gde su dve različite boje podeljene ispod donje ivice prozora, vratio se u Beograd 2015. godine. Štaviše, korišćenjem zastarele RAL 1015 boje za gornji deo vozila, Beograd je izborom boja napravio korak unazad i vratio se u drugu polovinu 20. veka. Istu boju za gornji deo vozila koristi i novosadski JGSP ali se, za razliku od Beograda, kolor šema autobusa se nije nikad menjala.

Boju slonove kosti, kako se RAL 1015 naziva po zvaničnoj ton karti, je zagrebački ZET izbacio sa svojih autobusa na samom kraju 20. veka, kada je preuzeo prvu seriju autobusa MAN NL263.  Početkom 21. veka, Zagreb je uveo “monohromatsku” kolor šemu, u kojoj je ceo autobus ofarban u plavu boju. Ispostavilo se da je Zagreb bio daleko ispred svog vremena, s obzirom na to da se u Nemačkoj i ostatku Evrope tek kasnije krenulo sa ovakvim načinom bojenja.

ZET Zagreb krajem 20. veka napustio dvobojnu kolor šemu. © mate

ZET Zagreb krajem 20. veka napustio dvobojnu kolor šemu. © mate

Zagreb među prvima u Evropi prelazi na jednobojnu kolor šemu. © Zet109

Zagreb među prvima u Evropi prelazi na jednobojnu kolor šemu. © Zet109

U slično vreme kada je Zagreb prešao na jednobojnu kolor šemu, isto se dešava i u Minhenu. Ipak, glavni grad Bavarske je izbegao monotoniju u dizajnu koja se javila kao nuspojava jednobojne kolor šeme. Naime, ovaj problem je rešen jednostavnim dodavanjem detalja u metalik sivoj boji, koji najčešće ocrtavaju ivice prozora i obogaćuju izgled vozila, bilo autobusa ili tramvaja. Ipak, tim koracima nije krenuo Berlin. Skoro dve decenije kasnije je i glavni grad Nemačke uveo monohromatski dizajn, koji se iz jednog naročitog ugla pokazao pogrešnim.

Nekadašnja šema BVG Berlin, koja se još uvek vidi na velikom broju vozila, sadržala je tri boje. Najveći deo vozila je bio ofarban u žutu boju, koja je postala jedina u najnovijem izdanju kolor šeme. Međutim, sa berlinskih autobusa su nedavno nestale male bordure sive i bele boje, koje su davale poseban šmek voznom parku berlinskog javnog prevoznika, a koje se često nisu pojavljivale nakon zamene delova oplate i činile vozni park šarenim. Ideja iza sive boje je bila da neutrališe prljavštinu na donjem delu autobusa, koja se često javlja zimi usled soli ili blata na putu. S druge strane, bela boja je predstavljala odličan prelaz između karoserije i neba, pa je pravila optičku varku da je autobus niži, što se posebno pokazalo zahvalnim kod niskoulaznih vozila sa velikim nadprozorskim površinama.

Stara berlinska kolor šema funkcionalnog dizajna i u tri boje. © BVG Omnius Betriebshof Indira-Ghandi-Straße

Stara berlinska kolor šema funkcionalnog dizajna i u tri boje. © BVG Omnius Betriebshof Indira-Ghandi-Straße

Problem koji je nastao u Berlinu uvođenjem nove kolor šeme nije primetan kod novih autobusa. Veoma često primenjen dizajnerski jezik evropskih autobusa, pa i šire, podrazumeva bogatu kolekciju crnih ili sivih bordura, koje dodatno naglašavaju određene elemente vozila. Naime, nije samo reč o crnim detaljima oko farova, već su u pitanju i stubovi između prozora. Proizvođači kao što je poljski Solaris su još smeliji, pa crnim bordurama prave lažne ivice stakala i blatobrana. Mercedes-Benz je otišao korak dalje sa električnim Citarom, na kom crna boja dominira čak i prednjom stenom. U takvom slučaju, jednobojna kolor šema je čak veoma poželjna, jer olakšava posao farbanja a ne čini dizajn autobusa siromašnim.

Jednobojna kolor šema odgovara autobusima novijeg dizajna. © Hanselbln

Jednobojna kolor šema odgovara autobusima novijeg dizajna. © Hanselbln

Stariji autobusi su ti koji su izazvali osećaj jednoličnosti i siromašnog dizajna u novoj šemi bojanja. Pošto su autobusi tog doba isporučivani u dve ili više boja, njima novi pravac u dizajnu naprosto ne odgovara. Znatno manje staklene površine, manjak bordura i drugih zavrzlama, koje potpisuju dizajneri samih autobusa, oslikavaju jednostavnost svog doba, koje je prepuštalo akcenat samoj kolor šemi prevoznika. Svođenje i jednog i drugog na minimum se nije pokazalo kao lepa opcija, pa je Berlin zadržao ostatak starijih vozila u izvornom bojanju.

Stariji autobusi u jednobojnim kolor šemama ostavljaju utisak nedovršenog. © Bus-Bild.de

Stariji autobusi u jednobojnim kolor šemama ostavljaju utisak nedovršenog. © Bus-Bild

“Kakve ovo veze ima sa Beogradom i Srbijom?”, mnogi će upitati. Najpre sa Beogradom ima veoma čvrstu vezu, jer je javni prevoz srpske prestonice dobio novo ruho po ko zna koji put. Dok gradovi u Evropi razmišljaju o tome kako da očuvaju svoj identitet, a da uporedo umanje troškove farbanja i učine prevoz modernijim, Direkcija za javni prevoz u Beogradu je iz korena ponovo promenila vizualni identitet svojih autobusa. U prelaznom periodu, koji traje već godinama, nastalo je opšte šarenilo na ulicama Beograda jer je u saobraćaju i dalje veliki broj žuto-plavih autobusa. Odsustvo jasnog pravilnika o farbanju novih vozila, među kojima ima potpuno crvenih ili crveno-belih, je kreiralo novu dozu šarenila.

Da li Beograd ima tačno propisanu kolor šemu autobusa? © Stefan Nikolić

Da li Beograd ima tačno propisanu kolor šemu autobusa? © Stefan Nikolić

S druge strane, izborom boja je Beograd napravio veliki korak unazad. Umesto da se zadrži stara kolor šema, koja bi u nekom trenutku bila pretvorena u jednobojnu, odabrana je zastarena paleta boja i zastareo način rasporeda na samim autobusima. Pozitivni faktor koji se može izvući iz ovakve odluke je izgled starijih vozila, koja su dobila sjaj kao da su sada izašla iz fabrike, dok na autobusima novijeg datuma izgleda daleko neprikladnije. Da stvar bude još gora, nedavno isporučeni BMC autobusi ni nemaju boju slonovače iznad donje ivice prozora, već je taj deo na turskim autobusima ofarban u belu boju, što znači da se ni GSP Beograd, kao glavni prevoznik u prestonici, ne pridržava utvrđenog pravila. Utisak o opštem šarenilu upotpunjuju privatni prevoznici, kod kojih je većina vozila u potpuno crvenoj boji.

Slobodan Kostić

Descargar musica