Zahvaljujući licenci od Mercedesa, jugoslovenski FAP i FAMOS su uspeli da zavladaju domaćim tržištem, nudeći oprobani nemački kvalitet po izuzetno konkurentnoj ceni. Iako se oduvek pravila jasna razlika između originalnog Mercedes-Benz autobusa i onog koji je izašao iz fabrike 11. oktomvri u Skoplju, dugotrajnost i robusnost domaćih autobusa ih je učinila izuzetno konkurentnim. Naravno, blokovska podela sveta je jasno nametnula tržište jugoslovenskim proizvođačima. Zemunski Ikarus i TAM su najveće poslove ostvarili u Poljskoj i Sovjetskom Savezu, a Sanos u Saudijskoj Arabiji. Jedan od retkih proboja na zapadno tržište nastao je saradnjom Sanosa i engleske firme Ensign Bus krajem osamdesetih godina prošlog veka.

Prvi Sanos S315 u Velikoj Britaniji, isporučen krajem 1988. godine. © Frans Angevaare

Novinski članci iz 1987. (gore levo) i 1988. godine (desno, dole levo) uvode ime Ensign Charisma. © Commercial Motor

Možda najpoznatiji proizvod skopske fabrike je Sanos S315, turistički autobus koji je replika Mercedesovog O303 autobusa. Sa Nemcem je delio podvozje i pogonio ga je atmosferski Mercedes-Benz OM422 V8 motor, zapremine 14.6 litara, koji je isporučivao 280 konjskih snaga. Mercedes-Benz je takođe proizveo osovine za ovaj autobus, a nemački ZF je izradio šestostepeni manuelni menjač. Iako je Mercedes nudio svoj O303 u više različitih dužina, a najviše u izvedbi od 12 metara, Sanos S315 je u početku bio dostupan samo u jednoj dužini i visini. Osnovni visokoturistički model odgovara Mercedesovom O303 15 RHD autobusu. Kasnije razvijeni međugradski autobus, sa nižom visinom poda i vratima u zadnjem delu vozila, preslikava Mercedes-Benz O303 15 KHP-A model.

Sanos S315 i Mercedes-Benz O303 su u oku putnika bili isti autobusi. Međutim, poznavaoci autobuske industrije vrlo lako mogu raspoznati da li je autobus poreklom iz današnje Severne Makedonije ili Nemačke. Za razliku od Mercedesovog, prednji vetrobran Sanosa je najčešće bio podeljen, sa vertikalno postavljenim brisačima. Gornja ivica prednjih vrata je zaobljena na Mercedesu, dok je kod Sanosa četvrtasta. Broj stakala na boku je za jedan veći kod Sanosa, zbog podeljenog zadnjeg bočnog stakla, u odnosu na Mercedes-Benz. Konačno, zadnji farovi na O303 autobusima su specifičnog rebrastog oblika, nalik na Mercedesov tadašnji putnički program, dok su kod Sanosa jednostavni i pravougaoni. Vremenom su se ove razlike kod prevoznika smanjivale, s obzirom na cenu održavanja i nabavke rezervnih delova.

Promo flajer za Sanos S315 označen kao Ensign Charisma. © Ensign Bus

Jedan od najzanimljivijih pokušaja plasmana Sanosa S315 je započet na jesen 1987. godine. Na sajmu Coach and Bus u Birmingemu, firma Ensign je prikazala novi turistički autobus koji podseća na Mercedes. Posle sajma, ovaj uvoznik se pohvalio sa sedamnaest narudžbina za jugoslovenski autobus. Izlaskom iz nacionalne recesije, prevoznicima u Britaniji su bili potrebni novi autobusi. Kako bi ga učinio primamljivim domaćem tržištu, Ensign je odlučio da Sanos S315.21 u Velikoj Britaniji i Irskoj prodaje pod imenom Ensign Charisma. Sa početnom cenom od 82.000 funti, što danas iznosi oko 220.000 evra, Ensign je pikirao na male prevoznike kojima je trebao jeftin a pouzdan turistički autobus. Njihova procena je bila da je Sanos S315 za šezdesetak hiljada današnjih evra jeftiniji od Mercedesovog O303 autobusa.

Promo flajer za Ensign Charisma autobus. © Bus and Coach Buyer

Ensign Charisma je u osnovnoj izvedbi imao 53 sedišta i podno grejanje. Na listi dodatne opreme se našao klima-uređaj, ne toliko potreban britanskom tržištu, i toalet u zadnjem delu autobusa. Za razliku od evropskih autobusa, britanski Sanos je imao samo jedna pneumatska vrata na levoj strani. Reklamni tekst navodi da su vrata imala i sistem protiv zaglavljivanja, što je tek nedavno postao standard. U slučaju nužde, u zadnjem desnom delu vozila su se standardno našla ručna vrata. Sajamski primerak iz 1987. je bio namenjen evropskom tržištu i imao je vozačko mesto sa leve strane. Prvi autobus je u Britaniji registrovan novembra 1988. godine, godinu dana posle birmingemskog sajma. Posle testiranja, isporučen je prevozniku The Kings Ferry iz Kenta.

Ensign Charisma u bojama National Express, najvećeg britanskog lanca prevoznika. © Mark Smith

Shearings Holidays je imao dva Sanosa, jedan od kojih je izvezen na Maltu. © Bryan Mann

Prevoznici su počeli da koriste glavni adut Sanosa S315.21 – sličnost sa Mercedes-Benz O303 autobusom. Nije im dugo trebalo da Sanosove znakove na karoseriji zamene trokrakom Mercedesovom zvezdom. Međutim, ubrzo je postalo jasno da jugoslovenski autobusi nisu dorasli izvornom nemačkom vozilu. Prevoznici su se žalili na lošu završnu obradu i sam kvalitet karoserije, ispoljen u britanskoj klimi koja je različita od kontinentalne. Zahvaljujući svemu tome, „sirotinjski Mercedes“ je postao nadimak za Sanos u Britaniji. Ispostavilo se da domaće tržište ipak ne žudi toliko za jeftinim i pouzdanim autobusima.

Hamilton of Uxbridge je zamalo ostao bez autobusa zbog raspada Jugoslavije. © Mark Bowerbank

Loš glas nije obustavio prodaju Sanosa kroz Ensign, iako je ona tekla sporo u poređenju sa Jugoslavijom. Kupci su najviše birali između 49 sedišta sa toaletom i 53 bez istog. Do 1992. godine ukupno je isporučeno 27 autobusa za Veliku Britaniju i jedan za Irsku. Najveći i poslednji kupac „harizmatičnih“ Sanosa bio je Hamilton of Uxbridge, mali prevoznik iz okoline Londona. Pet autobusa za ovog prevoznika je naručeno u predvečerje raspada Jugoslavije, zbog čega su u nedovršenom stanju stajali u fabrici u Skoplju za vreme rata. Konačno, 1992. godine je ovaj prevoznik došao po svoje autobuse u BJR Makedoniju i uspešno ih preuzeo. Jedan od ovih pet autobusa je bio unikatan.

Sanos S311.21, poslednji Makedonac u Britaniji. © Edward Busst

Sanos S311.21 na aerodromu Heathrow u Londonu. © Edward Busst

Premda je Ensign prodavao samo jedan model Sanosa S315, poslednji autobus isporučen Velikoj Britaniji nije dvanaestometarski autobus. Kao peti Sanos, Hamilton of Uxbridge je kupio skraćenu verziju visokoturističkog autobusa – Sanos S311.21, sa 35 sedišta i toaletom. Ovaj autobus gotovo da nije našao kupce u bivšoj Jugoslaviji, izuzev u verziji sa nižim podom. Ipak, obeležio je kraj saradnje sa Ensign-om i kraj jedne ere na koju su ponosni ljubitelji skopske fabrike. Uporedo sa Sanosom, i zagrebački TAZ je imao svoj nastup na vrlo konzervativnom tržištu Velike Britanije. Naspram 28 Sanosa, TAZ je do početka rata isporučio 77 turističkih autobusa.

Sanos S315 iz 1990. godine izvezen na Maltu 1997. godine. © Steve Powell

Sanos S315.21 na Malti, uslikan na leto 2017. godine. © Danny Chan

Bilo da je reč o kvalitetu ili rastućem standardu, slike Sanosa u Velikoj Britaniji od početka 21. veka je teško naći. Najdugovečniji primerak, isporučen u maju 1990. godine, izvezen je na Maltu tokom 1997. godine. Poslednje slike ovog autobusa su napravljene krajem 2018. godine, i na njima se vidi autobus sa registracijom FBY-009 u očuvanom stanju. Iako je obeležen trokrakim zvezdama Mercedesa, na Malti i dalje kuca osmocilindraško srce ponosa Skoplja, Severne Makedonije i Jugoslavije.

Slobodan Kostić
Naslovna fotografija: Edward Busst

The post Ensign Charisma: Sanos u Velikoj Britaniji appeared first on Autobusi.NET.

Otokar je isporučio treću i poslednju tranšu od 62 autobusa na Maltu, čime se ukupan broj midibusa ovog proizvođača na ostrvu popeo na 142. Novim midibusima Vectio C RHD upravlja javni prevoznik MTP (Malta Public Transport).

Posebno konstruisan za puteve na Malti, Vectio C RHD je dugačak 9,6 m, prima 25 putnika koji sede i 37 koji stoje, dok je mesto za invalidska kolica opremljeno sa 4 preklopna sedišta. Vozilo je niskoulazno (low-entry), sa prednjim dvokrilnim vratima sa rampom za invalide i srednjim jednokrilnim vratima. Oba vrata se otvaraju ka unutra. Od opreme se još izdvajaju sistem video nadzora i klima uređaj dovoljno efikasan za tople vremenske uslove na Malti. Ovog Otokara pokreće Euro 6 motor Cummins ISB6.7 E6 (187kW, 250 KS). Nezavisno prednje vešanje i automatski menjač Allison T280R obezbeđuju komfor tokom dugih vožnji.
(Foto Bustocoach.com)

The post Otokari za Maltu appeared first on Autobusi.NET.

Turski Otokar je preko svoje evropske podružnice u Parizu obezbedio prvu veliku naružbinu za gradske autobuse za Maltu. Fabrika će proizvesti 142 autobusa tipa Vectio C sa volanom na desnoj strani za potrebe španskog gradskog prevoznika Cunisa, koji vrši prevoz na Malti. Isporuka svih autobusa će biti obavljena pre kraja 2015. godine. Ovo je najveća narudžbina turskog proizvođača za autobuse sa volanom na desnoj strani.

Vectio C je low-entry autobus dugačak 9,6 m i namenjen je javnom prevozu. Pokreće ga Euro 6 motor i automatski menjač. Autobus ima nezavisno prednje vešanje, dok mu je konstrukcija lagana i izdržljiva, što umanjuje troškove održavanja.
(Foto Otokar)

The post Velika narudžbina za Otokar sa Malte appeared first on Autobusi.NET.