„Mnogo ljudi kaže da će održivost pobediti ili izgubiti u gradovima, ali ja bih takođe dodala da će pobediti ili izgubiti na južnoj polulopti, području na kojem će se desiti 90% populacionog rasta“, kaže profesor Xuemei Bai, jedna od vodećih svetskih eksperata urbane održivosti i dobitnik nagrade Volvo Environment Prize 2018.

Profesorka Xuemei Bai, jedna od vodećih svetskih eksperata urbane održivosti i dobitnik nagrade Volvo Environment Prize 2018.

Sa sve većom urbanizacijom sveta i povećanjem potrebe za borbom protiv klimatskih promena, javni prevoz igra sve važniju ulogu u formiranju održivijih gradova.

Profesor Bai, koja radi na Australijskom nacionalnom univerzitetu u Kanberi, veruje da gradske vlasti i urbanisti treba da zauzmu holistički sistematski pristup urbanom razvoju. „Treba da pristupimo gradovima kao dominantnim ljudskim kompleksima ekosistema i da upravljamo njima kao takvima“, objašnjava ona.

Transport je jedno važno područje koje može da ima korist od takvog pristupa, jer je od ključnog značaja za kvalitet života u gradu i uticaj na životnu sredinu. „Transport zauzima veliki udeo sveukupne portošnje energije u gradu, što znači da doprinosi velikom udelu emisije gasova staklene bašte takođe. Ipak, mobilnost je veoma važan deo gradskog života, tako da će za funkcionalnost gradova u budućnosti biti važna niska emisija ugljenika i efikasan sistem javnog prevoza“.

Volvo Buses omogućila je inovacije poput zatvorenih autobuskih stajališta.

Mega gradovi često dobijaju mnogo pažnje kada govorimo o urbanizaciji, ali u svom izveštaju Obnove gradova, Svetska fondacija za prirodu WWF navodi da se povećanje populacije zapravo najbrže dešava u manjim gradovima (manjim od jednog miliona), koji su još uvek u procesu razvoja infrastrukture. Prema izveštaju, ovo stvara vrednu priliku, da se razdvoje globalna urbana budućnost i skup život sa emisijom ugljenika. Tokom ovog formativnog perioda života grada, najveće su mogućnosti dramatičnog dugoročnog uticaja na infrastrukturne troškove i emisiju. Za razvijenije gradove, odgovor često leži u većoj gustini naseljenosti.

Kao što je navedeno u izveštaju fondacije WWF „Gusto naseljeni gradovi imaju tendenciju ka boljem razvoju infrastrukture javnog prevoza i nižeg saobraćajnog zagađenja. Oni ograničavaju upotrebu automobila i ograničavaju broj parking mesta, favorizuju pešački i biciklistički saobraćaj, i omogućavaju lakši pristup javnom prevozu. Ukratko, oni planiraju efikasniji prevoz“.

Važnost planiranja i saradnje je nešto što profesor Bai takođe naglašava u svom istraživanju. „Da bi gradovi i javni prevoz bili održiviji, važno je da donosioci odluka i urbanisti zaista pokušaju da inkorporiraju parspektive urbanih istraživanja i opštu javnost, tako da može da se izbegne donošenje odluka u uskom gledištu i da se uzme što više sveobuhvatne sistemske perspektive“.

Gusto naseljeni gradovi imaju tendenciju ka boljem razvoju infrastrukture javnog prevoza i nižeg saobraćajnog zagađenja.

Izazov pretvaranja urbanizacije u nove održive mogućnosti stvorio je podstrek novih inovacija u javnom prevozu. Poslednjih godina, proizvodna linija električnih i hibridnih vozila kompanije Volvo Buses, doprinela je stvaranju održivijeg sistema javnog prevoza širom sveta. Ipak, Håkan Agnevall, predsednik kompanije Volvo Buses naglašava da ne postoji rešenje koje bi svima odgovaralo, kada je reč o odrivosti. „To neće biti brzo rešenje“, objašnjava on. „To će biti razuđen i multimodularan razvoj, sa različitim tipovima rešenja za različite gradove, i to će potrajati“.

Håkan Agnevall, direktor kompanije Volvo Buses

Zbog svoje nulte amisije i niskog nivoa buke, elektromobilnost pogona kompanije Volvo Buses omogućila je inovacije poput zatvorenih autobuskih stajališta. Trenutni tempo tehnoloških promena, naročito razvoj elektromobilnosti, povezanosti i automatiovanih rešenja, otvoriće čak i veće mogućnosti ubuduće. „U narednih deset godina, videćemo više napretka nego u proteklih 20-30 godina, i ovo će promeniti način na koji planirano gradove“, kaže Håkan Agnevall. „Ovo će nam omogućiti da javni prevoz učinimo bezbednijim, čistijim, tišim i efikasnijim, i da ga približimo ljudima. A ovo će poboljšati kvalitet života miliona ljudi“.

The post Kako će inovativni sistemi javnog prevoza učiniti gradove održivim? appeared first on Autobusi.NET.

Magazin Busplaner od 2013. godine dodeljuje svake druge godine nagradu za održivost u autobuskom sektoru. Žiri sastavljen od predstavnika branše, nauke i medija ocenjuje sve kandidate sistemom bodovanja koji, uz tri kriterijuma ekonomije, ekologije i socijalne odgovornosti, u obzir uzima i praktična iskustva učesnika. Neoplan Skyliner je impresionirao žiri u kategoriji „Tehnologija – turistički/međugradski autobus“.

„Međunarodna Busplaner nagrada održivosti 2017“ za Neoplan Skyliner. ©MAN Truck & Bus

Koeficijent otpora vazduha (cW) od svega 0,41 jedinstven za jednog dabl-dekera. ©Saša Conić – Autobusi.NET

Potrošnja goriva od svega 30 l/100 km ©Saša Conić – Autobusi.NET

Ovaj dabl-deker sa 83 sedišta je pokazao da udobnost u putovanju i odlična ekonomičnost idu ruku pod ruku. U podrobnim simulacijama i u vazdušnom tunelu, aerodinamičke performanse Skajlajnerove karoserije su bile bez premca. Koeficijent otpora (cW) od svega 0,41 je prosto neverovatan za jednog dabl-dekera. Zahvaljujući tome, autobus dostiže potrošnju od svega 30 litara dizela na 100 kilometara, a putnicima dopire manja buka od vetra. Kad je ekologija u pitanju, ovaj autobus otpušta svega 12g ugljen-dioksida po putniku-kilometru, što je nedostižna cifra kod konkurencije.

Zahvaljujući aerodinamičnoj karoseriji, do putnika dopire mala buka od vetra ©Saša Conić – Autobusi.NET

Visoki komfor za 83 putnika ©Saša Conić – Autobusi.NET

Pročitajte koju je još nagradu ove godine osvojio Neoplan Skyliner.

The post Neoplan Skyliner – izvanredna održivost appeared first on Autobusi.NET.