U toku prethodne nedelje u žižu javnosti dospela je vest da će se, od februara 2017. početi sa primenom novog Zakona o prevozu putnika, koji predviđa ukidanje kombi prevoza, koji je u Srbiji uglavnom prva asocijacija na putovanje od kuće do aerodroma. Ono što je strancima malo poznato jeste da je ovo većini i jedini način dolaska do aerodroma u Beogradu, koji je prošle godine primio 4.77 miliona putnika, a ove godine se očekuje čak pet miliona.

Linija A1 je jedina ekspresna veza aerodroma Beograd sa centrom. ©zidar, Beobuild

Ono što je vrlo poražavajuće jeste da ovaj aerodrom nema apsolutno nikakvu direktnu vezu sa većim gradovima u okolini, iako se nalazi tik uz autoput Beograd-Zagreb, gde se izdvaja i krak ka Budimpešti. Naime, putnici koji sa severa i zapada zemlje putuju autobusom na aerodrom će ga prvo videti sa puta, ali će do njega stići tek za nekih sat vremena, pošto se iskrcaju na glavnoj stanici u Beogradu. Postoje samo tri redovne autobuske linije do aerodroma, i sve tri vode ka Beogradu. To su ekspres linija A1 (u stvari gradski autobus sa manje stanica) koja, van tarifnog sistema, vodi do Trga Slavije, lokalna gradska linija 72 do Zelenog Venca i još lokalnija linija 607 do Novog Beograda. U Nišu je situacija slična, jer postoji samo jedna kružna linija 34 koja saobraća do aerodroma, i takođe ne postoji međugradski prevoz sa ovog aerodroma.

Za vanlinijski prevoz do aerodroma, najčešće i minibus do 19 mesta predstavlja luksuz. ©Goran Dimovski

Međugradski prevoz do aerodroma?

Najveći grad u neposrednoj blizini, koji je odsečen od aerodroma, jeste Novi Sad. Na udaljenosti samo 80 kilometara, sve autoputem, „Nikola Tesla“ je najbliži aerodrom Novosađanima. Vozom, koji putuje oko sat i 45 minuta, i gradskim autobusom koji će voziti još 45 minuta, Novosađani do aerodroma po redu vožnje putuju čak dva i po sata, što znači da je prosečna brzina na ovom putu nešto manje od 30 kilometara na čas – skoro kao vožnja gradskim autobusom! Naravno, najmanji broj putnika putuje na ovaj način, s obzirom da postoje kombi transferi koji dolaze pred kućni prag putnika a cenovnik određuju prema broju putnika. Cena ovakvog transfera uglavnom iznosi oko 1000 dinara u jednom smeru, po osobi. JGSP „Novi Sad“ je pokušao da razbije monopol kombi prevoznika, pa je 2011. godine uveo direktnu liniju do aerodroma, koja je bila aktivna tek nešto više od godinu dana.
Međutim, na ovoj liniji su stalno saobraćali gradski autobusi, koji nisu pružali dovoljni komfor za putovanje od sat i po vremena i nisu saobraćali autoputem. Takođe, cena od 700 dinara je takođe bila na granici prihvatljivog, a marketing skoro da i nije postojao. Međutim, u autobusu je bilo dovoljno tek nekoliko putnika da bi linija bila isplativa, pa se sumnja da je razlog za ukidanje ove linije ipak bio lobi taksista.

JGSP „Novi Sad“ na aerodromu. Liniju od 80 kilometara redovno je održavao gradski autobus. ©Aviokarta

Vozom do aerodroma?

S obzirom da je većina putnika na beogradskom aerodromu, shodno ponudi, orijentisana na letove redovnih aviokompanija, poput Er Srbije, Lufthanze, Ostrijan i Turkiš erlajnza, prevoz do i od aerodroma je skoro nebitna stavka, jer predstavlja tek mali deo putovanja, kako vremenski, tako i cenovno. Ipak, na beogradskom aerodromu primetno je prisutstvo i niskobudžetnih aviokompanija poput mađarskog Vizera, gde neretko stavka dolaska do i od aerodroma može nadmašiti i cenu povratne karte. Kako bismo razumeli ove razlike, moramo da pogledamo na velike evropske aerodrome, poput londonskog Hitroua ili glavnog aerodroma u Frankfurtu. Na velikim aerodromima najčešće je prisutna železnica, koja nudi liniju do glavne stanice u gradu i presedanja na linije širom zemlje, kao što je slučaj u Londonu ili Rimu, ali postoji i slučaj kao na stanici Frankfurt Flughafen (aerodrom), koja je prolazna stanica za daljinske vozove, odakle se, osim u srce Frankfurta, može bez presedanja putovati ka Kelnu ili Amsterdamu. Pošto velike aviokompanije koriste glavne aerodrome i generišu ogroman broj putnika, razumno je da postoji izuzetno brza železnička veza sa gradom, koja je efikasnija od autobuskog prevoza. Ipak, problem sa kojim se železnica suočava širom Evrope, pa tako i pri aerodromima, jeste trošak gradnje i održavanja pruge, koji se bitno odražava na cenu karte. Poređenja radi, od rimskog aerodroma Fiumićino do centra večnog grada, autobuski prevoznici naplaćuju oko pet evra kartu u jednom smeru, dok je ceh za prevoz železnicom, iako komforniji i brži, jedanaest evra. Izgradnja pruge do beogradskog aerodroma (odnosno kraka od Zemuna ili Batajnice) bi koštala ogromnu svotu novca, s obzirom da bi zahtevala i izgradnju podzemne železničke stanice na aerodromu, a trajala bi najmanje dve godine.

Lokalna železnička stanica u Berlinu, tik uz aerodrom Šenefeld. ©Slobodan Kostić

Paralelni razvoj low-cost prevoznika i aviokompanija

Low cost aviokompanije se razvijaju na sekundarnim i tercijarnim aerodromima. Takvi aerodromi snižavaju cenu taksi kako bi privukli ovakve kompanije, koje će privući putnike koji žele da obiđu Evropu za dvadesetak evra. Kako bi aviokompanije privukle putnike, one prodaju karte do tih aerodroma kao kartu do većeg grada u blizini. Primer je, recimo, aerodrom Dizeldorf Vece, koji je od Dizeldorfa udaljen čak 85 kilometara, ili Frankfurt Han, odakle je do centra Frankfurta potrebno preći 125 kilometara. Pošto na ovakvim aerodromima nema toliko putnika koji bi opravdali izgradnju i cenu železnice, oni su idealna prilika za širenje autobuskih prevoznika. Kako su autobusi jedina direktna opcija za dolazak od aerodroma do grada, tako i vide velik broj putnika. Osim do gradova pored aerodroma, nude i polaske do drugih gradova, pa tako, na primer, prevoznik Flibco, sa briselskog sporednog aerodroma Šarleroa, osim do Brisela, nudi direktnu vezu do Briža, Lila i Nansija u Francuskoj kao i do Luksemburga.

Low cost prevoznici profitiraju od low cost aviokompanija kroz udaljene aerodrome. ©Goran Dimovski

Situacija u regionu

Ipak, ako govorimo o tome da aerodrom mora da ima železničku vezu i međugradske autobuse, onda u regionu isto nije sjajno. Od zemalja sa kojima se Srbija graniči, samo u Budimpešti postoji železnička veza sa centrom, ali i drugim gradovima. S obzirom da je železnička stanica kod aerodroma locirana na terminalu koji je zatvoren pre nekoliko godina, između novog terminala i železničke stanice postoji autobuska veza. Slično, u Bukureštu postoji šatl do železničke stanice Gara de Nord, koja je na manje od kilometra udaljena od aerodromske zgrade, dok u Sofiji postoji stanica podzemne železnice na aerodromu. Ostali gradovi su prepušteni gradskom prevozu i taksistima, odnosno kombijima.

Kombi prevoz pred krahom, ili ipak legalizacijom? ©Slobodan Kostić

Šta ako se stvarno ukine kombi prevoz?

Kombi prevoz, kao ključ prevoza putnika do beogradskog aerodroma, bi dogodine mogao da kolabira. Međutim, osim železnica i autobuskih prevoznika, taksisti bi mogli uveliko da profitiraju, ali bi isto mogli i da registruju kombije kao taksi vozila. Ukoliko država ne sprovede svoje namere do kraja, do promene praktično ne bi i došlo. Ako bi se to ipak desilo, autobuski prevoznici bi mogli da naprave veliki profit na međumesnom saobraćaju, s obzirom da aerodromu gravitira gotovo čitava zemlja. Ipak, međumesni redovi vožnje se registruju tek od 1. juna, a trenutno niko od prevoznika nema registrovan red vožnje sa stajanjem na aerodromu, što je sasvim logično, jer aerodrom ni ne postoji kao registrovano stajalište.

Slobodan Kostić – Urednik

The post Aerodrom Beograd – poslednja rupa na svirali? appeared first on Autobusi.NET.

Novi Sad – Zbog radova na Klisanskom mostu (rekonstrukcija raskrsnice) od 12. do 29. juna 2014. godine linije JGSP 1, 15, 35, kao i ZONSKI polasci (iz MESTA) koji idu preko Klisanskog mosta, saobraćaće u oba smera Partizanskom ulicom (1-stajalište), preko Temerinskog mosta, Temerinskim putem, Ulicom Otokara Keršovanija (1-stajalište), odakle će nastavljati postojećom trasom.

Zonski polasci iz MESTA (Futog, Kisač) saobraćaće redovnom trasom pored „Novosadske mlekare“, „Čistoće“ (koristiće postojeća autobuska stajališta), Partizanskom ulicom, preko Temerinskog mosta, Temerinskim putem i Ulicom Otokara Keršovanija, odakle nastavljaju postojećom trasom.

UKIDAJU SE POLASCI ZA KISAČ IZ ZONE JUG (14.10) I IZ ZONE SEVER (14.15).

(Izvor: JGSP „Novi Sad“, Foto: Saša Conić – Autobusi.NET)

The post NS: Radovi na Klisanskom mostu menjaju trase JGSP appeared first on Autobusi.NET.

Novi Sad – JGSP Novi Sad moli korisnike usluga prevoza za razumevanje zbog mogućih poremećaja u redu vožnje gradskog i prigradskog saobraćaja u toku narednih dana. Deo autobusa gradskog prevoznika po potrebi se angažuje za prevoz volontera na ugrožena područja, pa postoji mogućnost da u određenim intervalima neće biti dovoljno vozila za organizaciju redovnog funkcionisanja saobraćaja u gradu.

JGSP Novi Sad će u skladu sa svojim kapacitetima i mogućnostima činiti sve da pomogne u atuelnoj kriznoj situaciji u državi, a pritom će uložiti i maksimalne napore da bude što manje poremećaja u aktuelnom redu vožnje u gradu i prigradskim naseljima.

(Foto: Saša Conić – Autobusi.NET)

The post NS: Mogući poremećaji u redu vožnje JGSP appeared first on Autobusi.NET.

Saobraćajni sindikat Gradskog saobraćajnog preduzeća (GSP) Beograd saopštio je danas da većina građana koji prevoze i svoje pse i mačke ne poštuje Uredbu o prevozu kućnih ljubimaca iz 2012. godine.

Prema toj Uredbi, u vozila beogradskog javnog prevoza dozvoljeno je unositi pse i mačke visoke do 40 centimetara, i to u transportnim kutijama koje treba da budu obezbeđene katancem ili rajsferšlusom, tako da životinja ne može da pobegne ili da dođe u kontakt s putnicima.

Uz to postoji i vremensko ograničenje: prevoz mačaka i manjih pasa vozilima gradskog prevoza dozvoljen je samo od 9 do 13 sati, kao i od 18 sati do ponoći.

Sindikat u saopštenju navodi da pojedini putnici ne poštuju taj propis i da neki od njih verbalno ili fizički napadaju vozača kada im ne dozvoli da životinju unesu u vozilo.

(Izvor: Tanjug; Foto: APA)

The post BG: Visoki psi i mačke ne mogu u autobus appeared first on Autobusi.NET.

Talin je tako postao prvi glavni grad u Evropi koji svojim stanovnicima nudi javni prevoz bez naknade, a jedini uslov je da imate prijavljeno boravište u gradu. Svi stanovnici će morati kupiti posebnu zelenu kartu po ceni od dva evra koja će im omogućiti da koriste prevoz na svim autobuskim, tramvajskim i trolejbuskim linijama bez plaćanja.

Iako će ova odluka doneti gubitak od 12 miliona evra, lokalne vlasti imaju veći cilj. Naime, žele motivisati ljude da ne koriste svoje automobile i tako smanje buku i zagađenost okoline. Gradonačelnik Talina Edgar Savisar kazao je da će besplatnim javnim prevozom estonska prestonica postati vodeća u zelenom pokretu Evrope.

Nerezidenti i turisti će i dalje morati plaćati karte i to jednosatnu po ceni od 1,10 evra, jednodnevnu tri evra, a mesečnu 23 evra.

_{Izvor: Economy.rs
Foto: Estonian Free Press}

The post BESPLATAN JAVNI PREVOZ ZA SVE STANOVNIKE TALINA appeared first on Autobusi.NET.

Međunarodni sajam transportne tehnologije, InnoTrans 2012 je završen pre 3 dana u Berlinu. Ova renomirana manifestacije je poznat po velikoj izložbi šinskih vozila, inovativnih komponenti i sistema transporta. Sa velikim brojem izloženih projekata i preko 220 firmi iz oblasti transportne tehnologije, Berlin je u fokusu nemačke inženjerske industrije i idealno mesto za InnoTrans, međunarodni podijum za kupce i prodavce putničke i robne transportne tehnologije. InnoTrans je osnovan kao međunarodna industrijska pozornica koja se fokusira na tehnologiju šinskog transporta. Kompletni proizvodni programi šinskih vozila su predstavljeni na šinama na otvorenom prostoru ispred hala berlinskog Sajma. InnoTrans se takođe fokusira i na šinsku infrastrukturu, enterijer, javni prevoz i tehnologije izgradnje tunela.

Oblasti zastupljene na sajmu InnoTrans su sledeće:

Šinska tehnologija

Šinska vozila za putnički i teretni transport, podsklopovi i komponente (vuča, energija i električne instalacije, itd.), održavanje vozila

Enterijeri

Untrašnja oprema vozila, putnički ketering i usluge

Šinska infrastruktura

Infrastruktura, putna tehnologija

Javni prevoz

Gradski i međugradski autobusi, objekti, informativni sistemi za putnike, upravljanje sistemima naplate karata – „ticketing“, informacione tehnologije, upravljanje saobraćajem, obrada podataka, logistika u transportu.

Konsultantske usluge, finansiranje, preduzeća za prevoz putnika i robe, udruženja, nauka i razvoj

Izgradnja tunela

Mašine za izgradnju, komponente i delovi, inženjering iz oblasti komunikacija i bezbednosti, ventilacioni sistemi, sistemi snabdevanja električnom energijom i osvetljenja, kompletiranje enterijera, održavanje, konstrukcioni proizvodi i materijali, usluge, konsalting

Pogledajte fotografije koje je za portal Autobusi.NET napravio naš partner, Polazak.com u sledećoj galeriji >>> InnoTrans 2012

The post GALERIJA SLIKA: INNOTRANS 2012 U BERLINU appeared first on Autobusi.NET.

Takođe od danas beogradski osnovci mogu besplatno da se prevoze u vozilima gradskog saobraćaja. Očitavanje personalizovanih kartica biće u potpunosti ukinuto sa početkom zimskog režima u javnom saobraćaju. Putnici kojima firme uplaćuju mesečnu pretplatu za prevoz imaju obavezu da je samo jednom na početku meseca očitaju kako bi dopuna bila uneta na karticu i kako bi ona bila ispravna prilikom kontrole.

Mesečna pretplata kupljena na trafici automatski je uneta na karticu i taj postupak nije potreban. Do kraja godine svim osnovcima će biti izdate legitimacije i to u njihovim školama. Dok ne budu dobili legitimacije, učenici mogu da koriste vozila gradskog prevoza uz đačku ili zdravstvenu knjižicu ili neki drugi dokument.

_{Izvor: B92, Tanjug}

The post BEZ VALIDIRANJA U BEOGRADSKOM PREVOZU appeared first on Autobusi.NET.

Displej je postavljen pored autobuskog stajališta u centru grada, a s obzirom na činjanicu da je reč o pilot projektu, za sada daje informacije samo o liniji 5, Somborska – Železnička stanica. Kako kaže profesor Jovanović, Niš je odavno zaslužio jednu ovakvu inovaciju koja pored toga što pomaže putnicima, ujedno kontroliše i vozače autobusa, koji bi trebalo bolje da se pridržavaju reda vožnje.

Pošto je reč o pilot projektu, prema rečima većnika Mihajla Zdravkovića, to trenutno grad ne košta ni dinara. Ipak, planovi za budućnost zahtevaće određenu finansijsku konstrukciju. Zdravković je dodao da se već sada svi autobusi Gradskog prevoza prate putem GPS-a. Ipak, ističe Zdravković, praćenje i pokazivajne autobusa putem displeja zahteva jedan moderniji sistem čija je izrada projekta i nabavka u toku. Gradski većnik kaže da će se do kraja godine izradom studije o Gradskom prevozu znati koliko će ovakav projekat koštati grad.

_{Izvor: Južne Vesti}

The post INFO DISPLEJI GRADSKOG PREVOZA U NIŠU appeared first on Autobusi.NET.

Autobusi „Autosaobraćaja“ iz Kragujevca više ne stoje parkirani na kružnom toku, iako prvobitnu odluku  Štrajkačkog odbora da se štrajk zamrzne, deo radnika nije poštovao pa su neki radnici ostali kod Đurđevdanskog krsta. Zaposleni ponovo rade jer je, kako kažu predstavnici Štrajkačkog odbora, „potpuno jasno da je funkcionisanje prigradskog i međugradskog prevoza pre svega u interesu samih radnika“.

Ispunjenje svih zahteva uposlenih u „Autosaobraćaju“ moglo bi da potraje, ali radnici se, ipak,  nadaju da će mesec dana biti dovoljno da se ključni problemi, uz dobru volju nadležnih, reše. Narednih mesec dana biće ključni za ovo preduzeće, a sa lokalnom samoupravom dogovorena je dinamika isplate zarada u ovom periodu.

Do završetka konkursne procedure za izbor direktora, „Autosaobraćajem“ će kao VD direktor  rukovoditi Gorica Stašević, koja trenutno obavlja funkciju direktora pravnih poslova.

Novu upravu i nadzorni odbor očekuje posao reorganizacije i sistematizacije, a ispitivanje poslovanja „Autosaobraćaja“ u prethodnih pet godina, prema propisima, obavljaće revizorska komisija, a grad Kragujevac će preko Nadzornog odbora pratiti stanje u „Autosaobraćaju“.

Iz Grada poručuju da „gradskih dugovanja prema ovom preduzeću trenutno nema, a neće ih ni biti da bi se obezbedile plate i tekuće poslovanje“.

Overa radnih knjižica, povezivanje radnog staža, isplata zaostalih zarada i otpremnina za 200 radnika su zahtevi za koje su se radnici „Autosaobraćaja“ borili štrajkom, ali će, čini se, ipak dati još malo vremena da nadležni svoje obaveze ispune,  preduzeću nađe strateškog partnera, i ispune svoju obavezu, a time i zahteve radnika.

Izvor: Šumadija Press

Foto: Sashco, Autobusi.NET

The post „AUTOSAOBRAĆAJ“ PONOVO VOZI appeared first on Autobusi.NET.

Mercedes-Benz sada dodaje svoj međugradski autobus Intouro u svoj asortiman ponude za Zapadnu Evropu. Ovaj autobus se već pokazao kao vrlo popularan u mnogim zemljama Centralne i Istočne Evrope, kao i u Francuskoj i Portugalu. Od 2007. godine, kada je počeo da se proizvodi, do danas je napravljeno preko 3.500 komada ovog modela. Kompanija na ovaj način investira u fleksibilnost svoje međunarodne proizvodne mreže da bi brzo odgovorila na promene u tražnji ovog po ceni vrlo osetljivog segmenta na zapadno-evropskom tržištu.

Intouro je ime koje je dato ekonomičnom visokopodnom vozilu koje je posebno projektovano za vangradski prevoz, kao što je redovan međugradski prevoz, školski prevoz, prevoz za sopstvene potrebe. Da bi se postigla brza i održiva rentabilnost, nabavna cena i troškovi ekspolatacije Intoura su vrlo povoljni. Dugotrajne komponente, robusna tehnologija i paket standardne opreme ciljaju pre svega na korišćenje ovog autobusa u vangradskom prevozu.

Intouro je autobus sa dve osovine i dvoja vrata, a proizvodi se u dve dužine. Standardna varijanta je dugačka 12,14 metara i ima 55 sedišta, dok produžena varijanta Intouro M ima dužinu od 12,98 metara i ima 59 sedišta. Obe varijante se proizvode u Turskoj fabrici Mercedes-Benz Türk A. S. nedaleko od Istanbula.

Autobus pokreće vertikalni šestocilindrični motor Mercedes-Benz OM 926 LA zapremine 7,2 litra. U standardnoj verziji ima snagu od 210 kW (286 KS) i maksimalni obrtni momenat od 1.120 Nm pri 1.200-1.600 obrtaja u minuti. Moćni turbodizel motor sa BlueTec tehnologijom je baziran na SCR tehnologiji koja zadovoljava Euro 5 norme, a opciono može da se naruči i EEV varijanta. Motor je postavljen centralno i lako mu se može prići prilikom održavanja. Menjač je šestostepeni manuelni Mercedes-Benz GO 110. Kao opcija se nudi kombinacija motora OM 457 hLA snage 220 kW (299 KS) sa ZF EcoLife automatskim menjačem.

Kao i svi autobusi Mercedes-Benza, Intouro takođe može da računa na širom Evrope rasprostranjenu Mercedesovu servisnu mrežu Omniplus, kao niz ovlašćenih servisnih prodajnih mesta.

Izvor: Daimler

The post MERCEDES-BENZ INTOURO SADA I ZA ZAPADNU EVROPU appeared first on Autobusi.NET.