Nažalost, veliki problem gradskog prevoza u Srbiji je nerazvijeni gradski prevoz na šinama, koji postoji jedino u Beogradu, kako u vidu tramvaja, tako i u vidu gradske železnice BG:voz. Međutim, čak je i tramvajski saobraćaj u starom delu Beograda često suočen sa problemom zavisnosti od ostatka saobraćaja, pa saobraćajna brzina iz dana u dan opada jer se sve više privatnih automobila parkira u žutim trakama, na stajalištima ili tramvajskim bašticama, a saobraćajna policija često ne može da reaguje u intervalu dovoljnom za nastanak zastoja u saobraćaju.

BRT kakav je izveden u Kuritibi zahteva velika ulaganja ali daje velike beneficije. ©Wikimedia

Obeležene trake za vozila javnog prevoza i stajališta na trotoaru

Postoji konsenzus da je pravljenje „žutih traka“ za vozila javnog prevoza najjeftinije rešenje koje je gotovo odmah spremno za upotrebu. Žute trake za autobuse, tramvaje i taksije su prisutne skoro u svim velikim gradovima, i najčešće se nalaze uz desni ivičnjak, kako bi obezbedile direktan ulazak putnika sa trotoara u vozilo. Ipak, u krajnjoj desnoj traci se, u Srbiji, nalaze brojni šahtovi, kontejneri, a često su prisutni i neodgovorni vozači koji se zaustavljaju na nekoliko minuta, sa klasičnim označavanjem sa „četiri migavca“. Zbog toga, žute trake su uglavnom neadekvatno iskorišćene, pa vozila javnog prevoza često saobraćaju saobraćajnim trakama koje su namenjene za sva ostala vozila, čime umanjuju svoj, ali i protok drugih učesnika u saobraćaju.

Ipak, problem u ovoj izvedbi prave stajališta, koja zauzimaju veliku površinu na trotoaru. ©NATCO

Autobusi izdvojeni na sredini kolovoza

Iako malo teže izvodljivo rešenje, ali svakako ne i već viđeno. Uz posebnu zaštitu od prelaska drugih vozila u ove trake , autobusi ovde ne zavise od bahatih vozača ili komunalaca, koji se zaustavljaju uz ivicu trotoara. Međutim, problem u ovoj izvedbi su stajališta. Putnici de facto moraju da prelaze kolovoz da dođu do stajališta, a samim tim je ograničen i njihov kapacitet. Ipak, uz dobro isplanirane dimenzije stajališta, beneficije ove izvedbe su velike, mada se najviše viđaju u vidu tramvajskih baštica.

Primer iz Segedina, gde je posebno ograđena traka na sredini kolovoza. ©Slobodan Kostić

Idealna izvedba ovakvog rešenja zahteva nešto više prostora. ©NATCO

Terminali na ulicama i dve trake za prolaz

Ono što je NATCO okarakterisao kao najbolje rešenje za stajalište javnog prevoza je terminal uz ivičnjak. Putnici nisu izloženi riziku prelaska preko ulice kako bi došli do stajališta, a za autobuse su rezervisane dve trake; traka uz ivičnjak za izmenu putnika i traka za obilaženje zaustavljenih vozila. Autobusi ne moraju da čekaju jedni druge, već slobodno mogu da se kreću, pritom ne prelazeći u trake za putnička vozila. Ovo rešenje i nije toliko često u evropskim gradovima, jer su uglavnom ovakvi terminali kompletno izdvojeni sa puta, ali je na severnoameričkom kontinentu daleko više primenjeno.

U Evropi se ovakvi ulični terminali najčešće viđaju u Nemačkoj, Francuskoj i zemljama Beneluksa. ©NATCO

The post Stajališta kao ključ brzine prevoza appeared first on Autobusi.NET.