Stanje voznog parka - Kontrole

[danilo]

E, a onda isto večeras sačekam 5/75 tu u naselju, mrzelo me da pešačim do kuće i da me preveze do moje stanice, kad dođe auto sa GB 1226 (IK-202; 2000. godište), a video sam ga krug pre toga da je tamo i ono nekako mi baš bilo drago da će me posle dužeg vremena provozati, a sećam ga se ko da je juče bilo kad sam njime jedno vreme često išao i to baš na tom 5/75, najčešće u podne kad je dopuna, polazak bio negde oko 13:20 sa Bežanijske Kose (sa terminusa mislim) i evo sad ponovo večeras uđoh u ovu makinu...

Odmah se da primetiti da se karoserijski, sppolja gledano, ništa nije promenio, znači i dalje je onako u nekom lošem stanju, propao i oronuo... Limovi na oko dosta loše izgledaju, propali su, na više mesta ga izjeda korozija, truo je. Prikolica je u vožnji onako, malo ukošena u starnu, mada ne puno, ne skače nešto, ovako i nije loša, mirna u vožnji. Držao jeste stalnu visinu na svim jastucima, mada stvarno bez preterivanja nije nas bilo više od 10ak unutra...

Ovako kao mašinčina isto trom, znači eto i maltene prazan on se guši, tromo kreće iz mesta, teško i jako sporo ubrzava, slabo vuče, a sve to maltene potpuno prazan u što je još važnije po potpuno ravnom terenu, znač već ga u mislima vidim u popodnevnom špicu kod "11. aprila" kako se guši i kako sa zadnjim atomima snage nekako uz neku minimalnu brzinu izvlači. Šalta ok sasvim ,menjač treobrzinac, automatik, marke "Voith".

Tahograf je marke "Handelman Kienzle", sa ispravnim brzinomerom (skale u km/h i u mph), sat je ispravan i tačan (obrtomer nema fabrički ugrađen).
Pokazivač za nivo goriva u rezervaoru nije ispravan (kazaljka bleji na nuli)... Voltaža na AKU baterijama stalna na oko 25 do 26 V. Pritisak ulja u motoru od oko 1,5 bara na leru pa ide do sigurno oko 6 bara pred prešaltavanje u višu brzinu (kazaljka dosta baca na leru). E sad ja se iskreno nadam da ne valja termometar ili termodavač jer je u III smeni, uveče posle 22h kazaljka otišla duboko ucrvenu zonu, znači preko 90 stepeni C, skoro pa cela stotka, što mi je nemoguće, jedino, ako visko ne vrti, a koliko sam primetio antifriz ne curi.
Pritisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na oko 7,5 baram druka i do preko 8 bara.

Rade svi validatori u putničkom salonu kao i panel kod vozača.
Grejanje kod vozača ispravno, ispravni su znam cirkulaciona pumoa i ventilator. U putnčkom salonu I i II kalorifer ispravni i ok greju, u prikolici nisam hteo da smetam samitu pingvina pa sam seo napred.
Nešto je slabije osvetljenje putničkog salona.

[MILE]

Neće se #1226 dugo zadržati tu, verovatno će ubrzo dobiti nešto drugo, #1275?

[danilo]

Verovatno... barem sudeći po stanje u kojem se sada nalazi, em loša limarije (šasija), em loš motor. Odavno taj auto nije za redovno zaduženje, pogotovu ne da radi ceo dan (5/75 - smena + dopuna + smena). Još pre kada je bio redovan na 5/75 bio je loš kao mašina.

[avramovicsasa]

415-416 je Pokretna Grobnica,Leden je........ ne ulaziti bez preke potrebe....

[danilo]

Evo danas još jedne munje na liniji 65, i to ovoga puta na 9/65 (smena + dopuna + smena), auto sa GB 963 (IK-201; 2001. godište), opet ima zamenu auto sa GB 1005, a drugi dan za redom ga nema na 9/65.

Kako sam ja došao na stanicu evo ti njega, mada sam ja tempirao za 8/65, ali mi pobeže, a toga nisam ni bio svestan.
Ugalvom uđem u auto sa GB 963 i cepamo do grada...
Karoserija na ovom autu se dosta dobro drži, beše pre oko tri godine, mada možda sada ima i više, odrađen remont u Centralnom Remontu na Dorćolu, tako da je i sada savim ok. Prikolica relativno dobro poravnata sa prednjim delom auta, ne zanosi nešto naročito puno u vožnji (pa možda ni malo) nije ukošen, stabilan u vožnji, odlično iznivelisana visina, a već je bilo onako osrednje putnika. Dosta je udoban, sa te strane limarija, karoserija je odličan auto.

Ma ni kao makina ništa ne zaostaje... prava aždaja... jeste bučniji, kad je prazniji zvoni ko zvona sa Hrama Svetog Save, ali zato ide za sve pare... Vuče ko nevreme, izuzetno startan kada kreće iz mesta da samo tako lepi za sediše. Izvuče odlično uz Brankovu, bez ikakvih problema, malo jači gas i za tren oka eto na vrh brda. Šalta odlično, besprekorno, menjač "Voith", trobrzinac. Koči odično, nožni retarder hvata ko sumanut, a jedino na III osovini dosta škripe kočnice (onako zaglušujuće), na ostalim osovinama, koliko sam primetio, ne.

Tahograf je marke "Renault", ispravan je brzinomer, kao i sat koji je tačan, a obrtomer fabrički nema ugrađen. Pokazivač za nivo goriva u rezervaoru nije ispravan. Voltaža na AKU baterijama na oko 25 V. Pritisak ulja u motoru u rasponu je od oko 2 bara na leru, posle bije do sigurno 6 bara kada prešaltava. Temperaturu drži stalnom na ravno 80 tsepeni C, ni makac gore, ni makac dole. Pritisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži između 7,5 i 8 bara, na 8,5 bara aktivira redukciju.

Svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača su ispravni.
Grejanje - kod vozača ispravni cirkulaciona pumpa i ventilator, pozadi kaloriferi mestimično ispravni (sad ne znam tačno po redu kako koji greje).

Ono ladno može u trosmenca, barem kao neka redovna zamena. Ja bi ga ponovo stavio na 15/65 (trosmenac), dok ne proradi A-951, a tamo je već ranije bio isto kad je prošli put zviznuo diferencijal na A-951.

[danilo]

A, večeras dve kontrole i obe na Karaburminim kolima...

Obe sam relativno skoro pisao, jeste da su obe prošle godine, mada ne toliko davno, doduše jedna je i od letos...

Pošto idem redom, krećem sa 11/31 (trosmenac), uveče vožnja pa skoro ceo pravac, falilo je samo jedno stajalište, a vozio sam se od terminusa Konjarnik i to sa redovnjakom sa ovog polaska i sa linije, autom sa GB 952 (IK-218N; 2008. godište)...

Sećam se letos kad sam bio s ovim autom na 1/27 (ono kad su mi baterije u sred fotkama, sam samo na kraju GB ulovio) i u glavi vraćam film kakav je tad bio, a kakav je sad.
Pa kao mašina je, po mom mišljenju i sećanju, isti. Već i sami znate traca "trieskeca" da je ravna ko tepsija, a i maltene skroz prava, bez i jedne "ljudske" krivine, a na sve to i do možda pola pun putnika, tako da nikakvo posebno opterećenje nije trpeo tokom vožnje. Ide sasvim ok, ma i bolje od toga, odlično prima gas, lepo, lako i dosta brzo ubrzava, ne muči se, ne guši se. Savim mirno prešaltava, tiho, gotovo neosetno, po sluhu kada prešaltava rekao bi da je menjač "Economik režimu rada". Kočenje normalno, ok i svojstveno za N seriju, znači malo duži zaustavni put, tromiji, a ispravni su i nožni, ali i ručni retarder.

Tahograf na mestu, u fioci iznad vozača, brzinomer ispravan, ali je osvetljenje jako slabo, pa nikako nisam uspeo da vidim koliko km ima na satu. Obrtomer nije ispravan, kazaljka pala na nulu i ne mrda odatle.

Pritisak ulja u motoru u rasponu je od oko 2,5 bara na leru pa ode do oko 7 bara, kada prešlatav u višu brzinu. Temperatura stalna, zabarikadirana na okruglo 80 stepeni C.

Svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača su ispravni.
Grejanje jeste ispravno, ali je slabo.
Folija reklame za "Merkur Osiguranje" je počela da se odlepljuje.


-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

A, onda uveče na 15/65 (trosmenac) je uključen auto sa GB 1039 (IK-201; 2002. godište) i to ja pretpostavljam da je svoje dve redovne smene pošteno odradio na 1/16 (dvosmenac) pa da je samo u delu III smene upao na 15/65... Jedan krug uveče nije bilo kola na 15/65.

Sad pisao sam ga krajem decembra pa da se bez veze ne bi mnogo ponavljao evo ukratko...
Karoserija sve po starom, prikolica poprilično poravnata sa prednjim delom vozila, ne zanosi nešto naročito puno u vožnji, niti prilikom skretanja u bilo koju starnu. Zato je trap na II osovini propao i to totalno, pa kad još malo, pod teretom putnika kojih je bilo poprilično puno, kalira visina onda strašno krene da udara, lupa i bije pri prelasku ,konkretno, češčljeva na Brankovom mostu i šahtica u Bulevaru Mihajla Pupina. Na ostalim osovina jeste padala visina, ali manje i niej nešto mnogo štosovao.

Ide po ravnom terenu savim ok, ali uz Nikole Dobrovića II na malim obrtajima i na kraju I brzina uz stalan "kick down", gruva na nekih možda 2000 obrtaja (mislim da je otprilike toliko po sluhu)... Šalta ok, menjač je "Voith-ov" automatik, četvorobrzinac. Kočenje nije loše, lepo i meko hvata, ispravan je jedino nožni retarder, a nema ni ručicu stanične kočnice, kao ni ručicu retardera, na komandnoj tabli.

Tahograf je marke "Kienzle" (standardna verzija koja se fabrički ugrađuje), sa ispravnim brizonomerom i satom koji pokazuje tačno vreme, dok je obrtomer neispravan i kazaljka je na nuli (ne mrda).
Pokazivač za nivo goriva u rezervoaru nije ispravan. Voltaža na AKU baterijama je na oko 26 do 27 V, stalno. Pritisak ulja u motoru u rasponu je od oko 2 bara na leru pa do oko 6 bara, pri većem broju obrtaja kada i prešaltava. Temperatusra poprilično stalna na nekih oko 85 stepeni C. Pritisak vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na oko 7,5 pa i do celih 8 bara.


Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.
Grejanje nije loše, kod vozača ispravni cirkulaciona pumpa i ventilator, greje sasvim ok, sad nisam siguran, ali pretpostavljam da je ispravan i kalorifer ispod vozačevog sedišta.
Naravno LED rasveta putničkog salona je za svaku pohvalu.
Ležajevi motora ventilatora II kalorifera u putničkom salonu su prolupali i dosta bruji kada radi.
Otkačila se pregradna ploča kod II vrata, između vrata i sedišta.

[danilo]

Takođe, sinoć na 17/27 (II deo šihte + III smena) išao sam i sa autom sa GB 1072 (IK-201; 2002. godište)...

Od pre neke dvbe nedelje otprilike ima reklamu za "Winx", roze boje, onako ne peistaje loše autu, mada je meni barem bija malo bezveze... Uglavnom, karoserijski u veoma dobrom je stanju, drži se odlično. Prikolica prava, oplata deluje ok, visina stalna na svim jastucima (osovinama), čak i pod malo većim opterećenjem.
Skoro sam ga pisao, kad smo bili s njim na 1/27, od tada se nije nešto mnogo promenilo stanje, samo je tada bio bez reklame, žut, a bilo je tom prilikom i fotki koje sam kačio ovde.

Ide dosta dobro, ok vuče, Partizanski Put izvlači i savladava onaj uspon dosta dobro, malo jači gas (ne i "kick down"), lagano II brzina i izvlači bez problema. Šalta manje - više ok, ne trza, ne cima, ne trese, menjač je "Voith-ov", četvorobrzinac. Kočenje sasvim ok, sa ispravnim samo nožnim retarderom, bez ručica retardera i stanične kočnice.

Tahograf je marke "Actia", brzinomer ispravan, sat mislim da jeste ispravan, ali ne pokazuje tačno vreme, a obrtomer fabrički nema ugrađen.
Pokazivač za nivo goriva u rezervoaru nije ispravan (kazaljka je na nuli). Ima još jedan merač za gorivo kojeg su stavili umesto voltmetra i nije ni on ispravan. Pritisak ulja u motoru u rasponu od oko 2 bara na leru do preko 6 bara pred prešaltavanje u višu brzinu. Temperatura stalna nanekih 80ak stepeni C.
Pritisak vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu na oko 85 bara.

Ispravni svi validatori u putničkom salonu, ali blokirani, ispravan i panel kod vozača.
Grejanje nije loše, kod vozača ono ok, sa ispravnom cirkulacionom pumpom i ventilatorom, prednji deo putničkog salona solidon, prikolicua već dosta slabije.
LED rasveta putničkog salona je odlična.


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

A, uveče zadnji obrt, a predzadnji pravac, na vozačevu sreću poslednji odlazak na onu romantičnu okretnicu (Novo bežanijsko groblje), tamo je inače katastrofa, već mesecima bez ulične rasvete, išao sam skoro zadnjim do kraja, u ponoć je ono mesto dušu dalo za snimanje horor filmova.

Ali, vrtatimo se autu... Saobraćao je u zadnjem krugu auto sa GB 742 (IK-112N; 2008. godište), pre toga sve krugove je izvrteo redovnjak sa 19/65 (trosmenac), auto sa GB 999, ali zadnji krug nije on odradio, već je dobio zamenu...

Ovako nemam šta mnogo da kažem za ovaj auto, ok je, ide odlično, startan pri polasku iz mesta, lepo vuče, izvali pun uz Nikole Dobroviča odlično, a možete zamisliti gužvu u solašu na 19/65 u zadnjem obrtu od Politike do Carine... Šalta odlično, menjač je "Voith-ov" automatik, četvorobrzinac. Kočenje dosta dobro, sa ispravnim i nožnim, ali i ručnim retarderom.

Tahograf je na mestu, ali brzinomer i merač pređene km nisu ispravni...
Pritisak ulja u motoru u rasponu od oko 2,5 bara na leru do oko 7 bara prim većem broju obrtaja.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.
Grejanje, u poređenju sa autom sa GB 966, fenomenalno, kako napred kod vozača u prostoru, tako i pozadi u putničkom salonu.

[danilo]

Juče u podne ja na Banjici čekam šta će od prevoza da bane, bilo trolejbus, bilo autobus, kad vidim iz Neznanog Junaka ide Mutke, kad ono auto sa GB 99 (IK-103F; 2005. godište) i to na liniji 50 (ne vide koji je po redu, ali mislim da je neki dvosmenac, uveče u III smeni je saobraćao na liniji 47). Ulazim i krećem njime put Ustaničke...

Pošto je pre neke pola godine odrađen i sređen u Centralnom Remontu na Dorćolu, karoserije, odnosno oplata na celom autu se odlično drži. Nema nigde nekih većih o posebnim oštećenja, tu se sve dosta dobro drži, malo baca u krivinama, znali ono poskakuje levo - deno, kao i svi Mutanti. Čak i pri onim suludm uslovima, prepun putnika, ali bukvalno ko oko, držao je stalnu visinu na svim jastucima (obe osovine), levo - desno ok drži, to je stvarno za svaku pohvalu. Isto tako dole od Trošarine do Toplane na Braće Jerković nas je pošteno protresao, znači kamen u bubregu ima da ga nema, ko ga ima, ali nije ni čudo tamo su stravno katastrofa krateri, ko da su bombe padale po asfaltu, kolovozu.

Onako vuče dosta dobro, mada mučio se na usponima, što zaista nije nikakvo čudo s obzirom na broj putnika u autu. Tu ide "kick down", gas u patos, I brzina pa laganica do vrha... Braće Jerković, a naročito Ustanička baš se pošteno namučio da se popenje, prosto mi bilo žao auta, ali šta mu mogu... Šalta dosta mirno i bez nekih izraženih problema u vožnji, a menjač je "ZFov" automatik, četvorobrzinac. Kočenje odlično, sa ispravnim i nožnim, ali i ručnim retarderom.


Tahograf je marke "Handelman Kienzle", ali ništa nije ispravno.
Pokazivač za nivo goriva u rezervoaru nije ispravan (kazaljka zabola na kraj skale). Voltmetar nije ispravan (kazaljka je pala na nulu).
Pritisak ulja u motor na leru je na oko 1,5 bara, a pri većem broju obrtaja, pred prešaltavanje, ide do oko 6 bara. Temperaturu drži na nekih 80 do 82 stepeni C (82 posle uspona u Ustaničkoj).
Pritisak vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na nekih 8 do 8,5 bara.

Ispravan je panel kod vozača, a od validatora u putničkom salonu znam samo da je I ispravan, ostale od gužve nisam ni mogao da vidim.
Grejanje do vozača, cirkulaciona pumpa i ventilator ispravni, ok greje.
Nešto povremeno čici, ziji, škripi, ne znam, ali moguće da je pumpa volana.



------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

A, juče u podne na 1/27 (trosmenac) na Mirijevu dođe mi auto sa GB 900 (IK-201; 2004. godište), sada sa, izgleda, redovnim zaduženjem na liniji 101, ali ne znam na kojem polasku. Menjao je auto sa GB 947 koji je ponovo počeo da ozbiljnije kuburi sa redovnošću na 1/27, pa su tamo često zamene, kao što je eto i juče bio slučaj.

Kad sam ga video da ulazi u terminus baš sam se obradovao, skoro da sam skakao do neba, ali nisam...
Karoserija, oplata su zaista u odličnom stanju, oplata je svuda, preko celog auta, zaista očuvana sa minimalnim oštećenjima, nešto malo ogrebotina, a ulubljenja gotovo i nema. Nije bilo ni nešto mnogo putnika, tek posle od Bogloslovije se malo više napunio, ali i uprskos tome visina i više nego stalna i zaista je i uboan, mek u vožnji, dosta dobro i lepo izamortizovan.

Sad što se tiče ponašanja u vožnji ni tu nije loše, ide relativno dobro, sada naročito startan ko ne znam ni ja šta baš i nije, ali recimo uspone na Partizanskom putu i u Koste Nađa savlada sa normalnim gasom, bez ijednog "kick down-a", a menjač je "Voith-ov" automatik, četvorobrzinac. Kočenje sasvim u redu, samo be ručnog retardera i bez stanične kočnice sa komandnom na komandnoj tabli, ali nožni retarder jeste ispravan i ok koči.

Tahograf je marke "Kienzle", brzinomer je ispravan, obrtomer nije, sat jeste i mislim da je beše bio tačan, mislim da pokazuje tačno vreme.
Poakzivač za nivo goriva u rezervoaru nije ispravan. Voltaža na AKU baterijama je na oko 26 do 27, stalno. Temperaturu drži na nekih 80ak stepeni C. Pritisak vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži između 7 i 7,5 bara.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu kao i panel kod vozača.
Grejanje jeste ispravno, ali nije nešto posebno jako, kako kod vozača, tako i u putničkom salonu.

[danilo]

E, a nije fer da ovaj pogona zapostavljam sa kontrolama, pa evo sinoć (III smena), sablasna atmosfera puste "Četvorke" (Mirijeva IV) i 5/79 (trosmenac) kojim napuštam tu sablast, a tamo je inače saobraćao auto sa GB 256 (FAP A537.2; 2001. godište)...

Evo već duže vreme se nisam provozao onako pošteno u nekoj FAPčini, pa juče kad sam ga video na 79ki reko ajd da se provozam. Prazan, ne da možeš da sednše nego možeš i da ležiš koliko je mesta bilo...
Karoserija onako srednje žalosna, šta da kažem, sa strana i nije takio loša oplata, drži se i dosta deluje "zdravo", barem vizuelno. Pozadi sa bočnih strana tu je oštećen, izudaran, ulubljen i izubijan. Neispravne obe pozocije pozadi. Onako prazan je visinu držao i održavao normalno na svim jastucima, ne pada visina, niti štosuje, čak je i onako udoban barem napred, nije loše.

Ide solidno, po ravnom čak i odlično, lepo vuče ona Mečka, znači i startan je dosta kad polazi iz mesta, ali eno uz Vitezova Karađorđeve Zvezde se već pošteno namučio, klasika, I brzina, "kick down", pun gas i onda lagano dok se ne uzvere. Šalta ok, malo nekad teže, ali ne štuca i ne trza. Menjač je lrtvorobrzinac "Voith-ov" automatik. Kočenje dosta dobro, sa ispravnim i nožnim, a i ručnim retarderom.

Tahograf je marke "Kienzle", brzinomer ispravan, obrtomer i sat nisu (kazaljka na nuli, sat zaglavio).
Pokazivač za nivo goriva u rezervoaru beše ne radi, zabola je kazaljka negde na vrhu valjda. Pritisak motornog ulja u principu normalan, na leru na nekih 2 bara, posle ide do oko 6 bara. Temperatura prilično stalna na oko 85 stepeni C.
Pritisak vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu na oko 7,5 bara, neki prosek.

Ispravni su svi validatori i panel kod vozača.
A, prijatno iznenađenje ispravno je i grejanje u celom autu, cirkulacioan pumoa radi, a još i prozori i vrata dihtuju, tako da je toplo i onako ljudski ceo auto iznutra može da se zagreje.
Ispravne samo dve od sedam fluo cevi u putničkom salonu.
Malo cvrči pumpa volana.

[danilo]

A, isto juče polazak 2/27 (trosmenac), na svu ovu muku sam i on bez redovnjaka, jer je A-1049 nešto izgleda ozbiljno zaglavio u garaži, a na 2/27 juče (barem sinoć) A-1012 (IK-201; 2002. godište).

Spolja onako, barem sa sve "Champion" reklamom koju ima odlično izgleda, čak se i reklama odnosno njena folija za sada ok drži, samo je malo počela sa zadnje strane da se odlepljuje. Visina na svim jastucima stalna, odlično iznivelisana, ali smo i bili sa jako malo putnika (nedelja pa još uveče). Prikolica poravnata sa prednjim delom auta, drži se i ne zanosi.

Neko je, čini mi se, skoro pominjao da je loš, ali nije, ide bre sasvim ok, eno Rablevoa, Koste Nađa, Partizanski Put sve to on savlada dosta dobro. Bez "kick down-a", malo jači gas i ide ono i više nego solidno. Šata mirno i tiho, neosetno, menjač "Votih", automatik, četvorobrzinac. Kočenje ok, sa ispravim i nožnim, a i ručnim retarderom.

Tahograf je marke "Kienzle", brzionomer i sat ispravni, ali ne i obrtomer.
Merač za gorivo neispravan ili nepovezan. Voltaža na AKu baterijama na oko 26 V, stalno. Pritisak ulja u motoru drži neki raspon od oko 2,5 na leru pa do oko 6 bara. Temperatura negde na oko 80ak stepeni C.
Vazduha za kočenje u izobilju, pritisci i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu na oko 8 bara.

Grejanje kod vozača onako pristojno, ispravni su cirkulaciona pumpa i ventilator, ali u putničkom salonu, generalno, i napred, a i pozadi u prikolici već dosta slabije.
Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.
LED rasveta putničkog salona za medalju...


-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


E, a onda za laku noć na 1/65 (trosmenac), isto uveče, dođe mi "brat mu od 1012", i to A-1024 (IK-201; 2002. godište), kao zamena za A-949, a i jeste bila adekvanta zamena, ma šta bre adekvatna i mnogo bolja.

Ono je stvarno munja, remontovan, sređena karoserija, oplata, šasija. Prav ko strela, prikolica ravna sa prednjim delom auta, ne lomi se prikolica. Stabilan, visina isto tako stalna i izamortizovan odlično, znali u udobnost na visokom nivou.

Ovako ide po ravnom dosta dobro, startan i sve to, ali čekao sam ga uz Nikole Dobrovića da vidim kako će tu da se pokaže i razbio je. Ide sa jedno 50ak putnika možda kao po ravnom, ali bukvalno kao da nema ni malo uspona. Normalan gas, možda na pola hoda, izvuče u III brzini samo tako, bez imalo poteškoća. Šaalta bukvalno besprekorno, menjač je "Voith-ov" automatik, četvorobrzinac. Kočenje odlično, jeste da je ispravan samo nožni retarder, ali opet odlično, jako i meko hvata.

Tahograf je marke "Kinzle" (nije fabrička varijanta), sa ispravnim je brzinomer i tačnim satom (malo kasni), a obrtomer nije ispravan i kazaljka je zakucala na oko 2000 obrtaja.
Neispravan je merač za nivo goriva u rezervaoru. Voltaža na AKU baterijama na oko 27 V, stalno. Pritisak ulja u motoru drži u rasponu od oko 2 do sigurno oko 6 bara na obrtajima pred prešaltavanje u višu brzinu. Jedino je temperaturu nabio do nešto malo iznad 90 stepeni C.
Pritisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na oko 7,5, ali i do celih 8 bara.

Svi validatori u putničkom salonu kao i panel kod vozača su ispravni.
LED rasveta putničkog salona komplet ispravna.
Grejanje odlično, barem napred u putničkom salonu, kao i kod vozača, ispravni su cirkulaciona pumpa i panel kod vozača.

Stvarno je auto munja, i kadatiopteri čini mi se da su ispravni, sav se sija, a na sve to ima još i najgotivniju reklamu

[danilo]

Evo malo smo se opet družili na 1/27 (trosmenac), ali juče tamo umesto A-947 (IK-218N; 2008. godište) saobraćao je A-1002 (IK-201; 2002. godište)... I to je ujutru u 3:15 izašao i garaže (znači na vreme) i pošteno odradio 15 obrta, ili sve krugove, sve tri smene,bez ikakvih problema i bez ijednog kvara, nazdravlje!!! Moram da kažem da iskreno to nisam očekivao od ovog auta, ali eto baš je me prijatno iznenadio.

Sem što je karoserija, odnosno oplata u nekom malo lošiejm stanju, ovo ostalo i nije tako loše. Kažem oplata jeste dosta loša, propala je, farba je odavno počela da se skida sa cele oplate. Posebno oni bokovi sa zadnje strane su oštećeni, ulubljeni, ali i sa strane nije nešto mnogo bolje. Što se same oplate tiče, po meni, ona je zrela za zamenu u to celu komplet. Prikolica onako i stabilan je u vožnji, jedino nada se prelaze nekle neravnine, ruple, kolotrazi, tramvajska pruga tu skače i krene da lupa, ali ovako se drži. Isto tako udobnost svojstvena sa IK-201, znali stalna visina, bez štosovanja, na svim jastucima (sve tri osovine), opet isto tako stabilan, mek, pa generalno što se toga tiče sve u redu.

U vožnji, sem što klepeće i što se motor čuje ko da se vozim u helišu Mi-8 nije loš... Uz Partizanski Put jedino jedan pravac, kada smo bili dupke puni, se mučio i tu nema Boga, znači I brzina, gas u patos, "kick down" i lagamo do vrha, posel prazniji ne ide loše. Nije ni tako trom pri polasku iz mesta, fino ide, pa eto sve tri smene odradi bez po muke. Šalta zadovoljavajuće, menjač "Voith" automatik, četvorobrzinac, nema mogućnost limitiranja brzine. Kočenje dosta dobro i meko, sa ispravnim retarderom, doduše samo nožnim. Nema rulicu retardera na komandnoj tabli, a ima stanične kočnice, neki patrljka, ali je ispravna.

Tahograf je marke "Kienzle", brzionmer ispravan, obrtomer nije, sat ispravan i tačan, kao i merač pređene km, a na satu juče 383 565 km...
Poakzivač za nivo goriva u rezervaoru nije ispravan (kazaljka je na nuli). Voltaža na AKU baterijama je na ravno pola skale, nekih 25 do 26 V. Pritisak ulja u motoru u rasponu od, na leru, 2 bara, posle gruva i preko 5 bara, pred prešaltavanje u višu brzinu.
Za kočenje pritisak vazduha kako na prednjem, tako i na zadnjem kočionom kolu zan da padne na oko 6 bara u vožnji, kada stoji nabije do preko 7 bara, mada ono može malo da se isturira do oko 8,5 bara.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, i panel kod vozača.
Grejanje ispravno, u putničkom salonu onako i đene, đene, a napred kod vozača odlično. Samo da se skine onaj karton i da bije svuda ravnomerno i nema zime. I kalorifer odlično greje.

E, da i šta mi se desi... stavim juče ujutru baterije da se pune da budu skroz napunjene, treba aparatu dosta struje zbog blica, krenem, uzmeme aparat, sve ok. Vidim ja posle neštomi mnogo lagan aparat, ja da ga uključim neće, a još dva, tri puta probam neće. Kad ja otvorim, a ono nema baterija...eeeeee poludeo sam...

[danilo]

A, isto juče na 11/65 (trosmenac), u podne iz grada do kuče vozio me A-957 (IK-201; 200. godište)...

Znam da sam u septembru jednom s njim išao do vrha Zvezdare na 4/65, dole od Ruzveltove i posle se ne sećam da me je vozio.
Ovako stanje je maltene dientično, ništa se posebno niej promenilo kada je ovaj auto u pitanju.
Cela oplata na autu je u solidnom stanju, jedino pozadi što je malo oštećena, a ovo sa strane može i dase zanemari. Bio je Boga mi pun, jer to je bio popodnevni špic, i onda haos, šou..., ali uprkos svemu tome visinu karoserije održava stalnom.

Ovako je nešto tromiji kad kreće iz mesta, i u I brzini, a imam utisak kad prešalta u II brzinu kao da malo jače povuče. Uz Nikole Dobrovića najpre u II brizni, al onda ga utupi, padnu obrtaji i nazad u I brzinu pa do vrha tako. Isto se motor čuje ko na A-1002, ne znam šta se onoliko čuje, da li su ventili u pitanju, ali ne da klepeće nego ni jedan heliš mu nije ravan, a tek kad se posle malo ispraznio pa to zvoni, znači simfonija samo takva. Šalta ok, menjač "Voith", automatik, trobrzinac. Kočenje sasvim ok, sa sve ispravnim nožnim retarderom.

Tahograf je marke "Actia", brzinomer i sat ispravni, obrtomer nije.
Merač za gorivo nije ispravan. Voltmetar nema, na njegovom mestu ima rupu. Pritisak ulja u motoru u rasponu od nešto niže od 2 bara na leru do preko 5 bara na većim obrtajima. Temperatura se vrzma oko 80 stepeni C, malo gore, pa malo dole, ali u principu stalna 80. Letos je sećam se gruvao stalno preko stotke.
Pritisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na nekih 8 do 8,5 bara, stalno.

Svi validatori ispravni u putničkom salonu kao i panel kod vozača.
Hladnjak deluje klimavo, mislim visi i deluje kao da će da otpadne.


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Šihtu II deo na 17/27 juče je radio A-749 (IK-112N; 2008. godište), i njime sam se vozio u Bulevaru, a uveče ga je odmenio legendarni A-1035 (IK-201; 2002. godište)...

Pa ovo je primer očuvane N serije, ipak toga ima, jeste u tragovima, ali ima...
Tu je negde ja mislim rame uz rame sa A-742 koji me je pre neko veče vraćao na 19/65.
Karoserija sasvim ok, ništa nije rasklimatano, labavo, ništa ne lupa, ne trese, a i u unutra slična situacija. Visina stalna, ali i bili smo maltene prazni, ispred na su dva auta sa linije 27 kupila, tako da nije bilo frke.

Ide isto tako dosta dobro, startan, lepo vuče. Menjal u redum "Voith", automatik, četvorobrzinac. Kočenje isto ok.
Tahograf ima, na mestu je, ispravan je brzinomer (samo ne videh merač pređene km). Obrtome rispravan, obrtaji idu od oko 550 na leru pa prešaltava na oko 1500 - 1600 obrtaja.
Pritisak ulja u motoru od 2 do 7 bara. Temperatura zabarikadirana na okruglo i ravno 80 stepeni C.
Rade svi validtori i panel kod vozača.

Izgleda je 2/32E i to što je taj polazak dvosmenac učinio svoje, zato auto i jeste u ok stanju.

[danilo]

Ajd i u Novi Beograd da udenem neku kontrolu i to baš od juče u podne...

Tempirao sam juče da idem aa 4/74 (trosmenac) baš da bi video šta će da dođe, jer A-1258 je jako, jako retko tamo u zadnje vreme.
Pa tako i juče taj auto nije bio na tom polasku i uopšte na liniji 74, a naišao je A-456 (IK-103; 1996. godište). Inače ta četvorka (A-451, A-454, A-456 i A-462) veoma često saobraćaju na 4/74.

Kada je reč i ovom Ikaru, ovako karoserijski se ok drži, nije loš, sasvim ok oplata. Ne izgleda loše, barem na oko, ovako vizuelno, čak se i farba relativno dobro drži. Malo je izlomljen iznad II vrata, pa tako zadnji kraj, naročito zadnji prepust malo visi ka asfaltu. Isto tako i taj deo na krovu, iznad zadnjeg prepusta je pukao pa je onda naknadno i krpljen. Nije bio nešto prepterano pun, iako je tad počinjao popodnevni špic, pa je tako i visinu karoserije komplet na svim jastucima držao stalnom.

Ide relativno dobro, onako čak i dosta startno polazi iz mesta, vuče solidno, uz Mostarsku petlju, gore do Trolejbuskog mosta izvukao je bez nekih poteškoća u III brzini. Manuelac je (ja mislim da ima "Renk-ov" menjač), kreće iz II io dosta lako i brzo se šalta i ušaltava u svaku brzinu. Kočenje u redu, sa ispravnim nožnim retarderom.

Tahograf proizvođača "Kienzle", sa ispravnim brzinomerom i tačnim satom, ali bez ispravnog obrtomera.
Pokazivač za nivo goriva u rezervoaru neispravan. Voltažu na AKU baterijama drži na nekih 25 do 26 V. Pritisak motornog ulja drži od oko 2,5 bara na leru do preko 5 bara, za ulje ima ugrđen onaj "Teleoptikov" manometar, što se inače ugrađuje za vazduh. Temperaturu drži na nekih do 80 stepeni C. Pritisak vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na nekih 8 bara.

Sa svim je ispravim validatorima u putničkom salonu i panelom kod vozača.


----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Na 4/82 u nedelju sam išao sa A-455.. Izgleda da davči pritiska ulja u motoru i temperature ne valjaju ili je do samih instrumenata, jer kazaljke oba instrumenta skaču preko clee skale.

[danilo]

Danas u podne se baš do Blokova i nazad provozah na 3/82 (trosmenac) i to u redovnjaku sa ovog polaska i linije, u A-464 (IK-103; 2000. godište).
Ovako maltene sve po starom od kada me je poslednji put vozio, a to je bilo pre sigurno više od dva, tri meseca, ove godine znam 100 % da me nije ni jednom, nigde vozio.
Kriv je katastrofa iznad II vrata, zadnji deo (zadnji prepust) onako visi, mada koliko je kriv i ne tako puno. Iz ove serije mislim da je njemu šasija najkritičnija. Napred na jastucima ok drži visini, na komplet I osovini, dok pozadi na II osovini malo pada visina, pa onda dosta lupa i zveči pri prelsaku preko neravnina i kolotraga na asfaltu.

Tahograf je marke "Kienzle", sa ispravniom je brzinomerom i tačnim satom, ali bez ispravnog obrtomera (zaglavljena kazaljka preko 2000 obrtaja).
Pokazivač za nivo goriva u rezervoaru nije ispravan. Voltaža na akumulatorima je na oko 25 do 26 V. Pritisak ulja u motoru drži u rasponu od oko 1,5 bara na leru pa pred prešaltavanje ide do oko 6 bara. Temperatura rashladne tečnosti motora mahom stalna na 80 stepeni C.
Pritisak vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži u proseku na 7,5 bara.

Komplet generalno gledano grejanje u celom autu je ok, ispravno, kaloriferi su svi ispravni u putničkom salonu, a isto tako kod vozača još bolje, rade i cirkulaciona pumpa i ventilator i kalorifer.

Svi validatori u putničkom salonu su isšravni, kao i panel kod vozača.

[Petar 535]

Njema jedino ne valja limarija , ovako je ok . A bas je kriv kao kifla .