Јутрос смо у бусу 1065 са линије 95 имали специфичан случај једног путника.
Заправо, он је према речима осталих путника ушао код "бувљака" са једно пет торби/цегера и упутио се чак за Дунавац.
Но, ушли ми лепо код Баније у дотични бус и после извесног времена, виче мене колега Коста у приколицу на задњу платформу, ја тамо одма', кад имам шта да видим.
Старији лик (безкућник) прљав, смрдљив, никакав једном речју, седи на оном једном седишту и опколио се пуним торбама којечега.
Приде, да ствар буде гора, пустио је прилично гласно неку секташку музику и мртав ладан седи и повећим ножем сече шаргарепу и ставља на хлеб и једе.
Ја погледам Косту, а он мени слеже раменима и пита: "Шта да радимо, брате?"
И једна старија жена нам дошапне у фазону: "Избаците га, молим вас. Већ је пола буса због њега изашло."
Па смо нас двојица кренули у акцију питањем је л' има карту, а он се на то прави мутав и гледа кроз прозор, а не смеш да га нападнеш или нешто слично кад држи "сабљу" у рукама и не знаш који је психопата.
Размишљали и размишљали (све до "панчевца") шта да радимо и Кости тамо прекипи (пошто је баш решио да га избацимо) и каже: "Кад се отворе врата крени да избацујеш торбе", а пре тога да кажемо малој Марији да каже возачу да остане у станици док га не избацимо.
Тамо дошли, возач повукао ручну и чекао, а Коста и ја кренули да избацујемо торбе, кад је он скочио и почео да виче, ја сам се одсекао, мислио сам готово - избошће ме.
Али нисмо стали, кулирамо га и избацујемо, па он крене физички на мене
и онда је Коста (видели сте га какав је) подвикнуо на њега да седне и да зачепи и да после торби и он лети напоље.
За дивно чудо, он седе и утаји, а кад смо избацили торбе, рекли му да су му "ствари" напољу и да треба да изађе и он, ма какви, он се окрете опет да гледа кроз прозор и сецка шаргарепу.
После ми причамо, а он не слуша и тако је агонија трајала сигурно преко пет минута, дошли и возач и Марија, ал' не вреди.
Онда златно правило: "Ако нећеш милом, онда ћеш силом."
И Коста за једну руку, ја за другу, возач за ноге, Марија склони нож и шаргарепу и кроз врата (отворена наравно) на тротоар поред његовог ђубрета.
Она госпођа што нас је замолила да га избацимо истрчала из буса и дала нам по чоколадицу, а возач 95-ице (коме неизмерно хвала) је наставио вожњу пут Борче, а клошар је остао да лежи на тротоару још дуже време, а после не знам шта је било са њим.

