Stanje voznog parka - Kontrole

[danilo]

E, a još u petak sam išao, ali nikako da ispišem kontrolu, ustvari vozio se u A-907 (IK-203; 1998. godište), i to na 19/65 (trosmenac), a io nače je menjao redovnjaka sa ovog polaska i linije, koji se više i ne može nazvati redovnjakom, A-999, jer ga tu više i nema, a mislim da je on zakucao nešto, da je zaglavio u rashodu, jer izvesno vreme ga više uopšte i ne viđam u saobraćaju, uopšte.

A, što se A-907 tiče, ovako nije nešto loš auto, drži se. Limarijski ne ješ i dobar, mislim kompletna oplata na autu se drži, nema nigde tragova korozije da je probila po oplati, a inače je prav, prikolica isto tako poravnata sa prednjim delom auta. Visina isto stalna i to na svim jastucima je podjednako iznivelisana, a i ovako je udoban u vožnji. Sasvim ok je s te strane.

Kao makina, malo je tromiji pri polasku iz mesta, znači tu se malo guši, ne puno, ali koliko god da se daje gaščina, oseti se da nešto teže i tromije kreće iz mesta, e posle II brzina tu je već druga priča sasvim, tu ide odlično. Šalta relativno mirno i tiho, automatik, trobrzinac, marke je „Voith“. Kočenje sasvim u redu, sa ispravnim je nožnim retarderom.

Tahograf je marke „Kienzle“ (verzija koja se inače fabrički ugrađivala). Brzinomer je ispravan, obrtomer nije i njemu je kazaljka stalno na nuli, sat je ispravan i pokazuje tačano vreme, km sat mislim da nije ispravan i da je zaglavio na nekoj levoj km.

Merač za gorivo nije ispravan i kazaljka je stalno na nuli, a ista situacija je i kod voltmetra.
Pritisak ulja u motoru je od oko 2 bara na leru pa ide do oko 6 bara. Temperaturu je bio nabio do nekih 95 stepeni C, to sam uočio kao manu i problem, ovako odmah, tu ju je i držao, stepen gore, stepen dole, ali to je to.
Pritisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na oko 7,5, ali i do oko celih 8 bara.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

U podne sam išao i na 5/27 (trosmenac), gde je nedeljom redovan A-1049 (IK-201; 2002. godište) i to od skoro, njemu sam se vozio.

Pa da sad ne bih nešto mnogo tupio, pisao sve ponovo i ponavljao se bez potrebe, rećiću da jedino i dalje iam problema sa temperaturom. Gruva temperaturu danas izmeu 95 i 100 stepeni C, u podne, jeste i smena u podne, jeste i napolju bilo blizu 30 stepeni C, ali opet je i ovo mnogo.
To je i dalje jedini kvar i problem, koji ima. Drugo je i danas sve bilo ok, od ispravnosti instrumenata, preko ponašanja motora, menjača, retardera, kočnica u vožnji. Limarija odlična, sve ok, oplata nigde najnadno nije oštećena, ni malo baš.
Komplet je ispravna je svetosna signalizacija na vozllu, sve radi, šljašti, sija se.


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


Pohvalio bi jednog Karaburminog Japanezera, u nedelju sam njime išao, a to je A-859 (MAN SG 313; 2003. godište), na njegovoj liniji 95 me je vozio.

Nije uopšte bučan u vožnji, šta više napred u zoni oko II vrata i nadalje napred se uopšte i ne čuje, znali maltene ko na struju da radi, na leru kao da je motor ugašen. Čak je možda i malo preterano tih. Trapovi nisu ni malo rastrešeni, ne čuju se u vožnji ,stabilan, mek, udoban, odlično izamortizovan u vožnji, visina sasvim pravilno iznivelisana na svim jastucima, ma milina, šta drugo da kažem.

Vule dosta dobro, mada, pošto je Novi Beograd, samo smo se po ravnom vozali, ali tu ide odlično, mirno prima gas, vuče ko prava munja, startan, sve je super. Menjač je Voith, automatik, četvorobrzinac, šalta odlično, sve je ok. Kočenje isto tako, sa ispravnim je i nožnim, a i u ručnim retarderom, lepo hvataju, meko zaustavljaju.

Ispravan je brzinomer, mislim i km sat, sat je ispravan i pokazuje tačno vreme, a obrtomer nije ispravan, kazaljka je stalno na nuli.

Merač za gorivo nije ispravan. Manometar za pritisak motornog ulja pokazuje pritsak u rasponu od oko 2,5 bara na leru do nekih preko 6 bara, pri većem broju obrtaja. Temperaturu je malo nabio, negde na oko 90 do 95 stepeni C, je održavao, maltene potpuno stalnom.
Pritisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na oko 9,5 do oko celih 10 bara.

Rade svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.

Klima uređaj je neispravan.

[danilo]

Onda subota pauza s kontrola, pa u nedelju prvo u A-489 (IK-103; 2003. godiite) i 1/82 (trosmenac), a snjim u podne sam išao.

Nego se skoro žalio na njega da je katastrofa mašina, ali ipak danas se nešto posebno loše nije pokazao. Naime, kočenje, barem ovako po ponašanju u vožnji prilikom kočenja, deluje da se sasvim u redu. Ravnomerno hvata, lepo i meko, ispravan je nožni retardder, ne zanosi u stranu kada se koči, a nije doalzilo ni do pojave dima i paljenja kočnica. Isto tako šalta dosta dobro i mirno, a i isto tako i brzo šalta, a menjač je marke „Voith“, automatik, četvorobrzinac. Sad kako vuče, jedino me je po ravnom vozio i to baš samo po ravnom, ne znam kako se ponaša ni na najmanjoj uzbrdici, ali ovako ide dosta dobro, solidno povuče pri polasku iz mesta, lepo ide, mirno prima gas.

Karoserijski nema nekih vizuelno izraženih problema. Znači, nije izlomljen nigde, ni iznad II vrata, oplata na celom autu se dosta dobro drži, nisam primetio da nekih većih tragova korozije ima po sebi. A, opet je i visina bila stalna i to na svim jastucima (svim osovinama) , nema štosovanja, samo onako lepo i mirno ide po asfaltu.

Tahograf je marke „Kienzle“, brzinomer je ispravan, kao i sat koji je i ispravan i pokazuje tačno vreme, obrtomer je neispravan., km sat ne znam da li je ispravan.

Pokazivač za gorivo je neispravan. Struja na AKU baterijama je na oko 26 do 27 V, stalno. Pritisak ulja u motoru je od oko 2,5 bara na leru, pa gruva do siguno oko 6 bara. Temperaturu je u toku cele ove voćnje držao na oko 90ak stepeni C.
Pritisci vazduah za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom koli drži na nekih oko 8 bara, stralno.

Rade panel kod vozača, ispravan je, kao i validatori u putničkom salonu.


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

I na kraju od ovih zabeleženih kola za kontrole sam išao i sa A-428 (IK-202; beše 1997. godište) i to na liniji 601, samo jednu stanicu, od Vojvođanske ulice do Grand Kafe, znali gore uzbrdo.

Nisam napred išao, nisam bio kod I vrata, pa nisam bacio pogled na instrumente, ali ovako je auto katastrofa. Baš deluje mnogo loše. Limarija je mnogo propala, prikolica malo zanosi u toku vožnje, korozija ga ždere onako dobrano, najviše u zoni oko točkova, odnosno oko blatobrana, a i prikolica je mnogo loša, najviše zadnji kraj. Visinu jeste držao stalnom, unutra bilo nas 50ak, znači oko sredine, malo manje.
Vuče slabo, onako trome je pri polasku iz mesta, znači II, uzbrdo III brzina, pun gas u patos, i onako kilavo, sporo i tromo se nekako uspentrasmo do Grand Kafe. Lagano se šalta, koliko sam čuo, ne krči menjač, koji je inače šaltaš, manuelac, i ne izbacuje iz brzine. Menjač je šestobrzinac, plus rikverc, valja je to onaj čuveni Renk. Kočenje ok, sa ispravnim je nožnim retarderom, lepo i meko koči.

[danilo]

E onda sam se vraćao sa 15/65 (dopuna + smena + smena) i to u smeni u podne, a tamo je negde od oko pola 7 jutros A-900 (IK-201; 2004. godište)i iskreno moram da priznam da sam se baš obradovao kada sam video da ću njime ići kući.

Ok je auto, šta više i dosta je dobar... za limariju na autu nema šta mnogo da se kaže... Dosta je dobra, oplata na celom autu je u redu, tragova korozije nisam primetio da ima ni malo, a ni nekih većih oštećenja, čak ni sa zadnje strane i sa bokova prikolice. Prav je ko strela, prikolica sasvim je dobro poravnata sa prednjim delom auta, ne pada visina ni na jednom jastuku (ni na jednoj osovini), jako je udoban u vožnji čak i skoroz pozadi u prikolici, jer je ista mirna i ne skače nešto mnogo u vožnji. Mek je u vožnji, lepo izamortziuje sve udare.

Vuče onako pa dosta dobro, tu je možda malo tromiji od A-902, ali isto ide ko prava munja... Nekada je to bila trojka za primer sa 65icu (A-900, A-901 i A-902), sada već, nažalost, popuštaju, ali se i dalje drže nekako. Šalta dobro, manje – više, mada nekada hoće da trzne prilikom prešaltavanja, i to ponajviše iz I u II brzinu, kao da ima problema sa strujom. Menjač je „Voith-ov“, automatik, četvorobrzinac. Kočenje ok, ispravan je samo nožni retarder.

Tahograf je marke „Kienzle“, brzinomer je ispravan, kao i sat koji pokazuje tačno vreme, obrotmer nije ispravan i kazaljka je pala na nulu, odakle i ne mrda, dok km sat je valjda zaglavljen na nekoj kilometraži.

Merač za gorivo i voltmetar nisu ispravni, kazaljke su popadale na nulu i ne mrdaju.
Pritisak ulaj u motoru je od oko malo jače od celih 2 bara do oko 6 bara, pri većim obrtajima. Temperaturu je droaž ona oko 95 stepeni C.
Pritisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži u proseku podjednako na oko 8 bara.

Ispravni su svi validatatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.

Kada se malo naglije stane i kada se naglo oduzme gas veoma često se ugasi. Mora malo duže da se zavergla da bi upalio. Jedno 5 do 6 puta se gasio u toku ove vožnje.

[danilo]

Prekjuče sam ujutru baš bio poranio, ono kao bio malo vredniji, a juče pa opet mi se smešila III smena i ovoga puta linija 27.
Krenem da stignem na vreme po turaći na 5/27, sve na vreme, kad ono usput saznam da treba da idem na 17/27(III smena), inače je to šihta III smena... Ništa uhvatim ja A-897 koji je izgurao juče ceo dan na 5/27 i jurim 17ti...

Dođem do Mirijeva, prebacim se u 17/27, kad tamo kaNta, što bi neki rekli, krataaaak, solaš, A-751 (IK-112N; 2008. godište), inače taj polazak nema redovan auto, u oba dela šihte, niti u III smeni, mada ujutru jako često izlazi A-966, al ono u principu nema pravila...

Pa sad jeset to i kaNta i sve, al realno loš auto nije, dosta se dobro drći i za kola iz ove serije se on sasvim dobro i korektno drži...
Znači nešto posebno rastrešen nije, u vožnji nešto preterano ne lupaju paneli u putničkom salonu, ne zveči nešto puno, ma oko sasvim ok s te strane. Isto tako se i limarijski dosta dobro drži, a tu je i zelena reklama za Tonus hleb i folija iste je u solidnom stanju. Prav jeste, ono nema nekih izobličenja na karoseriji, visina isto stalna na svim jastucima, ne štosuje, ne pada, a sad udobost nije zagarantovana, al dobro opet nije nešto ni neudoban.

Kao makina se odlično pokazao, evo frecimo jedan pravac ka Mirijevu, dupke pun, znači cca 100 duša unutra, a on uz Partiznaski put, gore od Bogloslovije ka Ćalijama izvuče I, II pa i III brzina, znači nabije obrtaje, čuje se turbina, a ide ko po ravnom, sa malo jačim gasom. Tu sam ga baš čekao da vidim kakav je i iznenadio me je baš, i to prijatno. To mi je bilo dovoljno da se jasno uverim kakav je auto. Šalta dobro, ono brzo, ne trza, ne cima, ne trese, autometik, četvorobrzinac, marke je Voith, Kočenje u redu, sa ispravnim je i nožnim, a i ručnim retarderom, lepo hvata, onako i jako, a u isto vreme i meko.

Sve radi na tabli, tahograf je na msetu kuca oko 430 570 km, na svom je mestu, a čak radi i ono crveno osvetljenje displeja. Brzinomer je ispravan, obrtomer isto i tu je sve u redu.
Uveče je nafte bilo oko pola rezervoara pa čak i iznad toga.
Pritisak ulja u motoru je na oko 2,5 bara na leru posle šiba i do sigurnim 6 do 6,5 bara i to na većim obrtajima.
Temperatura me je iznenadila stvarno i to baš prijatno... posle svih onih gombanja njemu ne prelazi 85, 86 stepeni C, ovako drži na oko 80 stepeni C i ovamo ne prelazi, stvarno odlično, a nije dolivana voda, ništa. Biće da je njemu nešto u skorije vreme čačkano oko hladnjaka, pretpostavka.
Što se vazduha tiče drži na između 7,5 i celih 8 bara, i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu.

Validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača su svi ispravni.
Rasveta putničkog salona komplet je ispravna.
E sad jedino što je sa desne strane naprsla šoferka, a i staklo na II krillu I vrata, znači tu je onako dobro zviznut, fine naprsline ima, a to je možda i jedina zamerka.

Svetlosna signalizacija cela na autu je ispravna, sve radi.


E sad ne zamerite... fotki nema... zeza me kompjuter, ne radi, pa nisam hteo da pravim fotke, jer ko zna kada će proraditi i onda da ne bih izbacivao stare fotke, al opet sam se sada snašao donekle da ispišem neke kontrole, pa sam mo
da ipak i mogao da fotkam, al dobro, nema veze.

Ujutru je ispeglao I deo šihte na 4/106, popodne šihtu i III smenu na 17/27, bez isključenja, problema, kvarova, eto tako, sve ok...

Prođe i aprila mesec, ja 9 smena ispeglao, tako, juče zadnji dan meseca i eto zapade ovo uveče... Nisam zaboravio da dugujem fotke A-897, sad da mnogo ne obećavam kada će biti, al biće,čisto da en ispadne da sam zaboravio... Al, kako stvari stoje u maju neće biti toliko mojih izveštaja sa 27ice, taki nam raspored...

[danilo]

A, sinoć sam na smenu išao novajlijom, ustvari tu sam i trebao da ostanem, ali ipak sam završio na 17/27... Znači mislim na 5/27 i A-897 (IK-218; 2013, godište) i vozali smo se onako, skoro ceo pa pravac...

Nije nešto posebno... mada mi se čini da je manje rastrešen od A-893, ali opet malo lupka, giba se, užasno je krut u vožnji, znači ruski brat Liaz je tu, rame uz rame su... Čini mi se da je krući od N serije, kamoli od A serije, to je katastrofa stvarno. Prikolica sve u redu, prav, dobro oplata hvala Bogu da je s njom sve u redu, da nema nikakvih ni manjih oštećenja. Visina sve ok, mada nas je i malo bilo unutra, ili mi se čini jer je veliki kapacitet, ali preko 50 najviše nas sigurno nije bilo...

Ide dobro, to jeste, eno i uz Partizanski put izvuče odlično, mislim bez nekih izraženih problema. Vuče isto jako dobro, pri polasku iz mesta i na usponima kreće dosta startno. Menjal je u redu, četvorobrzinac, valjda je Voith, automatik, sve lepo i krajnje mirno, a brzo, išalta. Kada je kočenje u pitanju ispravni su i nožno, a i ručni retarder, stanična kiočnica, sve... E kad smo kod stanične kočnice, da mnogo dugo drži kad se zatvore vrata, znači skoro celih 10 sekundi. Po meni bi ono mogli da prepolove... Jeste i bezbedne i sve, al opet je to puno vremena, jer se knapirano stiže turaža...

Rade svi instrumenti, temperatura na pola skale (nema brojeve na skali), pritisak ulja isto bi trebalo da je u redu, kažem trebalo bi, jer nema, brojeve na skali. Pritisci vazduna i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu na cca 8 do 9 bara.

Ispravan je panel kod vozača, kao i II, III i IV validator u putničkom salonu, II je ugašen.
Klima uređaj je neispravan.

[danilo]

Sinoć sam išao s još jednom remontovanom Karaburminom makinom... mislim na dvestakečeve... U daljini mi se učini da je A-1049, po crnoj traci na vrhu šoferke, međutim, ono bio A-1097 (IK-201; 2002. godište)... A, vozio me je uveče na 17/65...

Možda i prvi remontiovani IK-201 koji nema problema sa temperaturom, jer je celi put od naselja mog do Politike držao na nekih 85, 86 možda do najviše 90 stepeni C. Mada i vozač ga je zaista štedeo pa i to ima veze...
Ništa ovako limarija je u ekstra stanju, jeste da sad zvuči kao neka ustaljena fraza, ali je stvarno tako. Nemam tu šta mnogo ni da kažem, ni da istaknem, a ni da naglašavam. Sve je ok, limovi komplet su svi kako treba, u smislu da nema oštećenja, korozije, ulubljenja, udubljenja i bilo kakvih drugi, ni većih, a ni manjih oštećenja.
Unutra isto tako nije ni malo rastrešen, ne čuju se trapovi ni na jednoj osovini.
Držao je odlično iznivelisanu visinu na svim jastucima (na svim osovinama) u toku cele vožnje.

Vuče onako dosta dobro, znači i ima onu startnost pri polasku iz mesta, a i ovako dosta dobro ide, Brankovu skoro pa pun savladava dosta dobro, bez nekih izraženih poteškoća. Šalta odlično, menjač Voith, automatik, četvorobrzinac. Kočenje u redu, mada je ispravan samo nićni retarder, staničnu kočnicu, na komandnj tabli beše nema.

Tahograf je marke Kienzle (verzija koja se i fabrički ugrađuje)... Brzinomer je ispravan, sat zaglavio, obrtomer nije ispravan, km sat mislim da kuca, da radi...

Merač za gorivo je neispravan i kazaljka je pala na nulu, odakle i ne mrda... Struja je na oko 25 do oko 26 V, stalno. Pritisak ulja u motoru je od oko 2,5 do nekih 6,5 bara, pri većim obrtajima, znači tu je sve sasvim ok... Temperatura, rekoh već od oko 85 do najviše 90 stepeni C. Pritisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kmolu na najviše 7 bara, jer tada aktivira redukciju. Malo... ali ne znam zaista zašto... Valjda je tako namerno podešen...

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.
Radi komplet LED rasveta putničkog salona...


Eto tako to je sve što se kontrola tiče za sada...

[danilo]

E, ajde i jednu kontrolu da postavi... u principu ovih dana ima kontrola, ali manje, jer se sve manje - više ponavljaju vozila koja se vozim, pa onda logično i nemam šta mnogo da pišem, da se sve to ne bi bezveze ponavljalo i bilo moniotono...

Međutim, ovo nije monotono... a odradio sam kontrolu sinoć, u toku III smene, i to na 3/82 (trosmenac), ali ne tamo nije bio redovnjak, A-464, već, zamena, iako redovnjak ima finu i zavidnu redovnost pogotovu u zadnje vreme... zamena, pa još i zglob, što se retko viđa na 82ci, a realno i nema poterebe, sem za Zadušnice. Vikendom se može zateći neki zglob, ali obično jer, ako nema solaša da izađe i to prevashodno na 4/82, jer tu ništa nije redovno. I da na kraju da otkrijem u pitanju je A-1157 (IK-202; 2000. godište)...

Jedva sam čekao da se njime provozam, jer se seća, i ovde kada je pisano da je kanturina neopevana, pa reko red je da ga se ja dočepam i ispišem kontrolu... A, inače baš u sredu je oko 20h blejao u kvaru kod kružnog toka kod SO "Novi Beograd"...
Limarijski je dosta loše, znači prvo oplata je nikakva, korozija je probila svuda, pogotovu sa strane, tu je sva trula, a napred i pozadi je več kao, za nijansu, bolje stanje. Prikiolica u vožnji deluje da je sasvim ok, dosta se dobro drži, dosta je dobro poravnata sa prednjim delom auta, ne zanosi mnogo u vožnji, skoro pa ne uopšte.
Nije bilo nešto mnogo nas unutra, možda 20 d0 30, pa je shodno tome i visina bila stalna i dosta dobro iznivelisana.

U vožnji tolika kanturina nije, hoću reći kao makina, nije baš tako loš... Recimo na usponu ide dosta dobro, malo jači gas i u II brzini ga izvuče, nekom osrednjom, solidnom brzinom. Onako nije nešto mnogo startan, to stoji. Menjač šalta dosta dobro, onako prlično neosetno. Trobrzinac, automatik, marke je Voith. Kočenje je ok, ali nožni retarder je neispravan, po zvuku se lako da primetiti, odmah se aktivira nožna kočnica, čuje se škripa, nema onog laganog usporavanaja i onog specifičnog zvuka, već samo škripa kočnica i menjač kako vraća u nižu brzinu.
Tahograf je marke "Kienzle" (verzija koja se i fabrički ugrađuje), brzinomer jeste ispravan, obrtomer već nije i kazaljka je mrda sa nule, km sat valjda vrti, a sat je ispravan i pokazuje tu negde tačno vreme.

Merač za gorivo nije ispravan i kazaljka je pala na nulu, odakle i ne mrda. Struja na akumulatorima je na oko 26 d0 27 V, tu je i stalna.
Pritisak ulja u motoru ide od oko 1,5 bara na leru do oko 6 bara na višim obrtajima, znači to je to, ok je sve.
Temperatura na oko 90ak stepeni C, možda malo iznad, malo ispod, ali neki prosek je na oko 90...
Pritisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na oko 7 do oko 7,5 baram retko nadruka do celih 8 bara.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.
Malo je slabije osvetljenje putničkog salona.


--------------------------------------------------------------------------------------

I da pohvalim A-498 sa 1/74...
Odličan auto, ide ko munja, ubrzava odlično, prav ko strela, unutra uopšte nije rastrešen, ispravna svetlosna signalizacija, za niskopodnog prilično je udoban u vožnji, onako donekle i fino mek, visina stalna...

A, i redovnost na 1/74 (trosmenac) mu je dosta dobra... što jes jes...


Uh... toliko sa kontrolama..ma za sada...

[Petar 535]

Znaci dobro se drzi 498, to mi je bitno .

[danilo]

Dođe petak, već treći dan za redom nedeljni red vožnje i sinoć u III smeni završim na 3/32 (trosmenac)... Ništa krenem da vreme, spremim se, dođem i 20ak minuta pre polaska, ode Ćurdić ispred i evo vidim dolazi makina s kojom sam se družio i to A-743 (IK-112N; 2008. godište), što znači redovnjak.

Ovako prvo linija kao linija je dušu dala za padanje u depresiju, ja se sećam da sam bio na njoj, na smeni i to dva puta, pretpošle godine i to je neka zima bila, onako bez snega, ali dosta hladno, a radni dani bili, oba dana. Juče nedeljni red vožnje i ono, smena je 7,5 krugova, vrti se ko na ringišpiilu, a vreme se na oba terminusa čeka oko 5 do 7 minuta, pravac je 26 munuta, kad se privatnici isključe 25 minuta, pravac kada se privatnici isključuju 21 minut. Uglavnom turaža se stiže i to bez neke jurnjave i nekih problema. Trasa je mnogo dosadna, nema šta mnogo da vidi, jedino pored pogona što se ide, ovako je smor, ravno, kriz Višnjicu onako malo krivine, uska ulica. Okretnica je haos neopevani. Pravac je liniji je oko 7 km i 100 metara.

A, sad auto s kojim smo se družili je onako ok makina. Ima jedino problema sa visinom, pada visina na desnu stranu, povremeno, ali jednom je pala i skroz, potpuno, na svim jastucima, posle par rupa i ležećeg, ali je ubrzo ponovo digao visinu i normalno je iznivelisa. Klima je neispravna, ne da nije bila uključena, nego jednostavno ne radi kada se uključi na dugme. Sad da li je do remena, freona ili nečeg trećeg ne znam...

Limarija je odlična, stvarno nema nekih oštećenja, ovako vidnih, nema problema nigde, korozija nidge nije probila, visina eto to sam već naveo, ovako malo gubi kontakt za II vrata, prvo zatvori III, pa I, pa II, onako zeza, malo, ali nije strašno.

E sad u vožnji je dosta dobar, lepo vuče, onako ide dosta dobro, mada šta i jako je malo putika bilo, najviše 30ak možda, znali ono svi da sede. Opet je sve maltene ravan teren, osim onog dela Mije Kovačevića, od Višnjičke do kružnog toka kod Bogoslovije i jedan manji uspon u Višnjičkoj. Menjal je u redu, šalta dobro, automatik, Voith, četvorobrzinac, jedino kada se ubacuje u rikverc i kada se sačeka malo u N, udari onako malo. Kočenje je u redu, ispravan je i nožni, a i ručni retarder, lepo hvata, meko, sve je u redu.

Sve je ispravno, tahograf je na mestu, u fioci iznad vozača. Ispravan je tahograf, kuca već sada oko 445 000 km. Brzinomer je ispravan, kao i obrtomer. Obrtaji idu od oko 550 do oko 1600. Rezervoar je bio pun do pola, mislim rezervoar za naftu. Pritisak ulja je od oko 2,5 do nekih 7 bara, pri većim obrtajima, sve u redu. Temperaturu drži na nekih 80 do navjiše 83 stepeni C, tu održava, prijatno me je iznenadio.Vazduh za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na oko 7,5 do nekih 8 bara.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.

[danilo]

E, a onda sam se uveče, isto znači III smena, vraćao predzadnjom 65icom, 7/65 (trosmenac) kome je redovnost strahovito pala, pa je tu svaki dan maltene drugi auto, šta upadne.

Pa je tako juče tamo, mislim, prvo io A-951, a uveče, za zadnji obrt ili nešto ranije tamo je uključen A-1054 (IK-201; 2002. godište)... Vidim ga stropoštava se niz Zvezdaru, dole ide, i onako auto je ok, pristojan, mada malo zapušten, sad od kad je u rezervi. Reklama za Fidelinku je tu, drži se onako sasvim pristojno, mislim na foliju reklamu, nije loše. Počela je možda malo da se odvaja od karoserije. Sad oplata na autu se ne vidi, ne znam kakva je, upravo zbog folije reklame.

U vožnji je solidna mašina, ide onako fino, po ravnom mislim ide odlično, onako i startan je i dosta fino ide, a opet na usponima ide dosta dobro. Lepo izvuče, išalta negde do III brzine. Šalta dosta dobro, menjač je autromatik, Voith, četvorobrzinac, mislim sve brzine dosta dobro išalta. Kočenje u redu, doduše ispravan je samo nožni retarder, ručni nije ispravan, kao ni stanična na komandnoj tabli.

Tahograf je marke Kienzle, brzinomer jeste ispravan, kao i sat, koji mislim i da pokazuje tačno vreme, obrtomer nije ispravan i kazaljka je stalno na nuli, ne mrda. Km sat mislim da nije ispravan, da je zaglavio. Merač za gorivo nije ispravan, kao i voltmetar, i kazaljka su popadale na nulu i ne mrdaju odatle.
Pritisak ulja u motoru ide od oko 2 bara na leru do nekih oko 6 bara, pri većim obrtajima, opet je sve ok. Temperatura je stalna bila na oko 90ak stepeni C, malo i preko preže, a to uveeč, sad sa uključenim svetlima. Pritisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži između 7,5 pa i do oko 8,5 bara.

Rade svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača, sve radi.

LED rasveta putničkog salona je ok, ispravna je komplet u celom putničkom salonu.


----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Negde na pola smene uveče (III smene), A-949 dosta nabija
temperaturu. Drži najpre na oko 90ak stepeni C, stepen gore, stepen dole, ali posle nabije i preko 95 stepeni c, skoro i do stotke. Izbacuje na displeju Previsoka temperatura rashladne tečnosti, malo trepće i centralna lampica, a i zumer se povremeno oglasi.

[Petar 535]

Pohvalio bi jednog Karaburminog Japanezera, u nedelju sam njime išao, a to je A-859 (MAN SG 313; 2003. godište), na njegovoj liniji 95 me je vozio.

Danas su ga svi autobusi zaobilazili, jako slabo je vukao, najvise 50 moze i to kad se zaleti dosta . Temperatua mu je bila 100, obrtomer ne radi . Zalio se vozac na njega i to dosta ... Trap mu je dobar, cuej se malo po velikim rupcagama ali nije strasno, unutra je malo rastresen .

[danilo]

OK, hvala ti na dopuni kolega...

[danilo]

Sad baš uklapam po vremenu polaska i ispade da je na 3/33 (dvosmenac), danas bila zamena i to A-272 (FAP A-537.2), a upravno njime sam se ja danas i vozio...
12:06 sa Pančevca, početak smene, to je to, 3/33... mada i dalje ne verujem da je tu neko drugo vozilo, jer A-167 stvarno radi ko singerica i eto gotovo i da nema dana kada ga tu nema, ali eto čuda se dešavaju...

Uglavnom, pored tog čuda dogodilo mi se još jedno čudo, na tom 3/33 u II smeni, a to je da u smeru ka Pančevcu u sred Vojvode Stepe do Autokomadne nije bilo više od 15ak putnika u vozilu, što je Ginisa, ali stvarno... Stropoštali smo se očas posla do Autokomande, a ovo je možda i prva vožnja na 33ci u kojoj sam zaista uživao, ali da se vrati na auto...

Nije tako loša ova FAPčina, jedino što je dosta rasterešen, ali opet ima i gorih primeraka kao što je A-262 i A-263, dok je radio... Lupaju trapovi, naročito na II osovini, unutra lupaju i tresu paneli, zveže, biju, udaraju... Visina stalna na svim jastucima (na ove osovine), ne pada, nema da je neudoban u ovžnji, niti dolazi do štosovanja.

Sd za ponašanje u vožnji je malo glupo da komentarišem, jer se odmah po onome što sam napisao na početku da zaključiti da sam išao samo nizbrdo u ovom autu, pa realno tu bi se i freza dobro pokazala... Šalta dobro, menjač je marke Voith, trobrzinac, ok prebacuje. Kočenje je dosta dobro, ispravni su i nožni, a i ručni retarder, ok hvataju, onako dosta meko.

Tahograf je marke "Kienzle", brzinomer je ispravan, sat je tačan, km sat zaglavljen, obrtomer neispravan.
Merač za gorivo nije ispravan. Pritisak ulja u motoru je od oko 2,5 do 6 bara. Temperatura, malo viša, na nekih 90ak stepeni C, otprilike.
Pritisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na oko 7 bara, u proseku.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.


----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

A, za A-158 (Mercedes Benz O345 Conecto), da, da sa 5/33 (trosmenac), samo reči hvale, uzverasmo se onako do pola puni uz Beogradsku. Ide dosta dobro, lepo i jako mirno prešaltava, menjač je "Voith-ov", četvorobrzinac, automatik. Kočenje jako dobro, ispravan je nožni retarder.

Rade svi instrumenti na komandnoj tabli, brzinomer, obrtomer, km sat, sve je ispravni.
Nafta na oko pola rezervoara. Pritisak ulja u motoru je od oko 2,5 do nekih 6 bara. Temperaturu je držao i ravnao na ravno 80 stepeni C, ni makac gore, ni madakc dole.
Struja je na ravno 28 V, na akumulatorima.

Jedino što kočnice dosta škripe i pri slabijem kočenju, to sam jedino primetio kao zamerku.

[danilo]

U podne sam onda išao i u A-914 (IK-218A; 2012. godište) i to na liniji 31.

Pa nemam tu oko njega šta mnogo da kažem, mislim mahom sve i jeste u redu i na svom mestu.
Km sat kuca nekih 88 000 km, danas u podne konrektno oko 87 900 i nešto km. Ispravan je tahograf, ispravan je brzinomer, kao i obrotmer, obrtaji idu od oko 550 na leru do nekih 1600 o/min, pri višim obrtajima.

Od parametara videh da pritisak ulja u motoru ide od oko 2,5 do nekih 6 bara, a temperaturu drži između 82 i 85 stepeni C.

Ovako limarija u odličnom stanju, prednji deo, prikolica sve je u redu, visina odlično iznivelisana, dosta je udoban u vožnji.

Vuče dobro, šalta mirno, kočenje ok, pa kao makina može se i reći da je odličan, stvarno. Bukvalno da nema šta da se zameri, obako gledano u vožnji.


----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Od jutros, od prve smene na 12/65 (trosmenac), kao zamena za A-951 saobraća A-1014 (IK-201; 2002. godište), sada auto u rezervi, do dolaska A-746 redovnjak na 7/77 (dvosmenac)...
A-951 je inače mnogo opala redovnost od kada je toplije vreme, temperaturu gruva preko 100 stepeni C, stalno.

Limarija, ustvari oplata na celom autu je u lošem stanju, mnogo je propala, vidi da se da je na više mesta, naročito oko blatobrana krpljen, ali baš je loša. Korozije toliko i nema, ali zato izudaran i izubijan je na sve strane. Stalna je visina, sve je ok... Ali, malo nas je i bilo, ja ne znam najviše, ako je bilo nas 50ak unutra, a to je bilo poslepodne, negde pred kraj smene u podne (II smene)... Prikolica, onako nijee ukošena, drži se dosta dobro.

Vuče relativno dobro, barem tako i više nego poluprazan, na usponima ide dobro. II brzina celim usponom, gas u patos i tako sve do vrha, ali opet nije to ni tako loše. Šalta odlično, neosetno, menjač je automatik Voith, četvorobrzinac. Kočenje dosta dobro, a pored ispravnog nožnog retardera, ispravan je i ručni retarder, staničnu na tabli nema, samo preko ručice parkirne kočnice.

Tahogarf je marke, ja mislim, "Handelman Kienzle", brzinomer je ispravan (dve skale; u km/h i u mph), sat je ispravan i tačan je.

Merač za gorivo i voltmetar nisu ispravni.
Pritisak ulja u motoru ide od oko 2,5 bara na leru do sigurnih 6 bara pri višim obrtajima.
Temperatura do 80 stepeni C, koji stepen ispod celim putem.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.

[MILE]

A i #999 ima nekih problema? Vidim da već duže vreme pišeš zamene za njega...