Stanje voznog parka - Kontrole

[danilo]

Izgleda... bio je jedno vreme stalno u srednjoj zoni parkiran...
Jutros je izašao na 19/65, u podne tamo zatekoh A-1051.

[Stefan Bgd]

Danas oko 12 časova gar.broj 999 je riknuo ispred mog faksa...

[danilo]

Pa da, znači kolega u podne ga je uzeo i posle se pokvario... Izgurao je I smenu...

[danilo]

Još par kontrola danas odrađenih, sve u podne... pa idem redom...


Najpre, na 7/27 (dvosmenac) danas je zamena, da pošto je dvosmenac nema podne, nego sam išao u toku I smene, a ta zamena je A-932 (IK-201; 2000. godište) i njime sam danas išao pa skoro ceo pravac...

Ovako on je mene vozio zadnji put dosta davno, možda čak i pre pola godine, godinu, toliko davno da nikako ne mogu da se setim gde sam i kada njime išao. Međutim, koliko me sećanje služi. od tada (ma kad to tačno bilo) pa do danas se stanje nešto puno promenilo nije, ili bolje rečeno nije uopšte.

Limarija je dobra, dosta dobra, vidi se baš da kada stoji na pravcu da je prav, prikolica sasvim poravnata sa prednjim delom auta, visina odlično iznivelisana na svim jastucima (na svim osovinama), onako nije neudoban... Oplata je ok i nema korozije, samo što je dosta izudana i uzubijana, pogotovu na prikolici...

U vožnji je kao što je i bilo, možda sada i još gori - mrcina i tromina neopevana. Bilo na usponu, bilo na ravnom jedva kreće iz I brzine, gas u patos i onda lagano dok povuče, pa tek kad prešalta u II onda se malo jače i bolje zaleti. Šalta ok, trobrzinac, automatik, Voith, dosta dobro i mirno prešaltava. Koči ok, ispravan je nožni retarder.

Tahograf "Kienzle-ov", brzinomer ispravan, obrtomer zaglavljen, sat tačan. Km sat zaglavljen...
Merač za gorivo neispravan i kazaljka je stalno na nuli.
Struja na akumulatorima je na oko 25 do 26 V.
Pritisak ulja u motoru od oko 2 do oko 6 bara. Temperatura na oko 82 od 86 stepeni C.
Pritisci vazduha za kočenje na oko 7 bara u proseku.

Rade svi validatori u putničkom salonu i panel kod vozača.


----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


Na A-1049 (IK-201; 2002. godište) sa 9/27 (trrosmenac), danas u podne temperatura između 85 i nepunih 90ak stepeni C. Sad, ne znam da li je nešto rađeno oko hlađenja na njemu ili je to samo danas tako jer je malo svežije napolju. Nadam se da je u pitanju i jedno, ali i drugo.

Stanje redovno na ovoj ljutoj makini, sve je ekstra...


----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


Išao sam u II delu šihte i u A-1022 (IK-201; 2002. godište) na 20/27...

Zbog enormne dužve, jer se interval otegao na preko 10 minuta, a popodnevno vršno opterećenje, pa je unutra bilo nas jedno 200 po slobodnoj proseci.

Ovako je ok auto, mada sam njime išao samo po ravnom terenu, ravnom ko tepsija, od Trga do Vuka, znali gde ćeš ravnije, sem malog, minimalnog pada u Ruzveltovoj i uspona u Braće Jugovića.

Kočnice mnogo škripe, baš puno, uvek, ne bitno da li se koči lagano ili naglije, a ispravan je retarder, za nožni znam da ima, za ručni već ne garantujem.

Prav je, prikolica prava, nije ukošen, ne zanosi i ne leti prikolica u toku vožnje, visina stalna i zaista dosta dobro iznivelisana uprkos ovom gužvanju i haosu.

[danilo]

A, danas u podne sam, onako mogu reći slučajno, napravio i mali uporedni test..., a snage porede dve prave makine, za koje imam samo reči hvale, pa šta bi drugo moglo tako da se hvali u ovoj temi sem jedinstvenih i neprikosnovenih Mečki... i to dve starije (crvene) Mečke...

Obe sa linije 33, obema sam se vozio u toku današnjeg dana u podne, a to su A-147 sa 1/33 (trosmenac) i A-169 sa 10/33 (trosmenac), marke Mercedes Benz O345 Conecto, a bile su srednje relacije u pitanju...

Ovako limarijski tj. karoserijski su mahom obe ove aždaje u istom stanju, samo što A-169 ima teget, plavu reklamu za "Dunav Osiguranje", koja je već dosta vidno propala, jer se na dosta mesta odvojila folija od karoserije, oplate. Pravi su samo tako, bukvalno ko strele, visine stalne, iako su bili možda do pola puni, ali glavno je da nije bio pomor od gužve u njima. Udobni samo tako, čisti, bez nekih većih zaprljanih površina, onako lepo špiluju po asfaltu, a opet isto tako tihi, pogotovu napred gde je u oba vozila zadoljstvo slušati blago, a opet snažno, brundanje Mečkine makine...

To im je sve što sam nabrojao zajedničko...

Sad, A-169 je za minimalnu nijansu rastrešeniji, malo više udaraju pameli iznad prozora i vrata, samo po neravnijem terenu (tramvajske baštice u Bulevaru OSlobođenja), a za A-147 se to i ne može reći, jer je kod nejga to gotovo besprekorno. Takođe, na A-169 fale dve fluo cevi sa poklopcima (jedna skroz napred, desni red i jedna iza II vrata, levi red).

Vuku za medalju dobro, A-147 uz Vojvode Stepe odlično ide, mirno i lagano prima gas, a tu je Alisonova transmisija, šestobrzinac, kratke brzine, samo sceka. Kočenje na obe makine odlično, ispravni su i nožni, a i trostepeni ručni retarderi, stanične, parkirne kočnice, ne nabadaju, a sasvim lepo i meko zaustavljanje omogućavaju radne kočnice. Znači sve je ispravno...
A-169 nema Alison-a, on je ostao sa tradicionalnim Voith-ovim, automatikom, četvorobrzincem, ali ito lagano i brzo prešaltava, sa nešto dužim brzinam.

Obojici su ispravni brzinomeri, na A-147 i obrtomer, dok na A-169 obrtomer nije ispravan.
Na A-147 km sat ispravan, a i na A-169 isto i, ako sam dobro video, zbog Sunca koje je padalo preko displeja, kuca on ravno 978 000 km!!! Svaka čast, uz koliko mi se čini jedno duže ležanje u rashodu, zbog diferencijala... OD srca mu želim da prevali barem što toliko...!!!

Merač za gorivo na A-169 neispravan, pritisci motornog ulja kod obojice od oko 1,5 do 2 bara na leru do oko 6 bara pri fećim obrtajima, pred prešaltavanje u višu brzinu. Struja na akumulatorima na oko 28 V, ravno kod obojice.
Temperatura na A-147 je na bila na oko 85 stepeni C, najviše od oko 80ak, a na A-169 svo vreme, ispod celih 80 stepeni C.
Pritisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu, kod obojice, negde variraju između 6,5 i 7,5 bara. Znači svojstveno za Mečke, za razliku od Japanezera, naštelovani na ispod 8 bara, da ravnaju pritiske u bocama.

Ispravni su svi validatori u putičkom salonu, kao i panel kod vozača, kod oba vozila.

A-169, negde na sredini salona, ima manju pukotinu na oplati plafona.

[MILE]

#169 jeste rastreseniji jer je ranije on bio zadnji, od promene reda vožnje zadnji je #147.

A-169 sa 9/33 (sa trosmenac)

Ne razumem ovaj polazak, je l' bio iza #218 (8/33)? On je 10/33 dvosmenac po novom a ako je bio iza #218 (8/33) onda je bio 15/33 šihta + III smena.

[danilo]

I u jednoj Karaburminoj N seriji sa se danas vozio i to u II delu šihte na 17/27, a to je A-754 (IK-112N; 2008. godište)...

Onako, mogu čak i da ga pohvalim, jer je manje rastrešena N serija, mislim jedna od manje rastrešenih primeraka. Jeste da me nije vozio tamo gde je najudarnije, preko tramvajkog kolosekau Ulicama Mije Kovačevića i Ruzveltovoj, ali opet u Bulevaru sasvim mirno prelazi kolotrage, kojih naročito ima u raskrsnici sa Beogradskom i Starine Novaka, a ni kod Kneza Miloša i Takovske nije mnogo bolje stanje...

Prijvaljuje neispravnost neke od sijalica(e) svetlosne signalizacije, samopodmazivanje, kao i neispravnost (ne puni) III alternatora...

Km sat je ispravan, samo ne vide koliko je do sad pregazio... Tahograf na mestu, obrtomer iesto ispravan, kao i brzinomer, ima merač potrošnje (protoka) goriva, zanlio sve manje - više je u redu...

Klima uređaj je neispravan.
Folija narandđaste Bekament reklame je počela da se odvaja od karoseije, od oplate, malo već visi i stvaraju se oni rezanci.

Ovo drugo je ok, misli po ravnom terenu, gde me je samo i vozio, lepo vuče, startan je dosta pri polasku iz mesta. Kočenje ok, ispravan je i nožni, a i ručni retarder, stanična, parkirna kočnica... Šalta dobro, onako mirno, odsečno, menjač je automatik, Voith, četvorobrzinac...

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača...

[danilo]

#169 jeste rastreseniji jer je ranije on bio zadnji, od promene reda vožnje zadnji je #147.

A-169 sa 9/33 (sa trosmenac)

Ne razumem ovaj polazak, je l' bio iza #218 (8/33)? On je 10/33 dvosmenac po novom a ako je bio iza #218 (8/33) onda je bio 15/33 šihta + III smena.

10/33 tu je bio, redovan polazak, u momentu sam slučajno otkucao 9/33. Ispravljeno...

[danilo]

Eeee nisam zaboravio na poteze... ma kakvi... evo baš sinoć nršto planiram vreme i jutros odlučim da odem danas na neki potez... A, nekako najviše mi se išlo na Avalce (na potez 400) i tu sam na kraju, u podne, i otišao...


Krenem na Trošarinu (terminus Voždovac) i sitgnem na 1/405 (trosmenac), u smeni u podne, a tamo (već se postavio i čeka vreme) me čeka redovnja, A-72 (IK-103F; 2005. godište)...

Remotnovan, negde prošle godine i to čini mi se letos, nakon one manje nezgode, kad je tresnuo u neku tarabu na Glumčevom Brdu, i od tada je, barem spolja dosta dobar. Sada je isto takvo stanje, dobar je, oplata je odlična, stvarno se baš dobro drži, korozije nema. Visina malo povremeno padne u desnu stranu, ravnomerno na oba jastuka. Udoban je ovako, mislim mahom jeste udoban, pa put do Glumčevog Brda, nisam ni osetio... Malo baca u vožnji, onako karoserija zanosi, ali ono normalno i svojstveno za svakog Mutketa...

Vuče dosta dobro, eno i uz Ripanjsko Brdo i na Banjici, i uz Brđane je izvukao dosta dobro, onako lepo ide, mirno prima gas, ne trokira, ne guši se, a onako bilo je dosta putnika unutra... Šalta dosta dobro, menjač je marke "ZF", četvorobrzinac, negde malo zvizne, mada retko. Kočenje dosta dobro, ima efikasan retarder, a ispravni su i nožni i ručni retarder i stanična kočnica.

Tahograf je "Kienzleov", sve je ispravno, samo ne vide km sat da li je isspravan, sat je tačan...
Merač za gorivo nije ispravan (kazaljka zabila na preko 1). Struja na oko 27 V. Pritisak ulja od od oko 2,5 do nekih 6 bara. Temperatura poprilično stalna, ako dođe do najviše 85 stepeni C.
Neispravni su oba manometra za kočenje.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu.
Jeste mao zasvežilo, ali nije uključivano grejanje, mislim i nije bilo potrebe.
Užasno pozadi trese na leru, trese se cela zadnja platforma i stepenice na III vratima.
Levo, od II do III vrata uglavljena šipka sa neke FAPčine.
Fali nekoliko fluo-cevi.


---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Posle na 7/405 (II deo šihte), pošto mi je pobegao 2/405, sam išao sa A-111 (FAP A-537), remontovana FAPčina, još miriše na novo...
Ovaj prvo nisam bio siguran da je to 8/405, ali sam se posle uverio da je šihta, relano malo je falilo da je prevrnem kad sam video da se šihta, i to II, uključila...

Da, auto remotnovan, oplata menjana, prav je ko strela sada, korozije naravno da nema, odlično izgleda, spolja stvarno ko nov... Unutra isto je rađen, vidim da su one bele ploče ispod prozora komplet promenili, a i pritegnute su podne lajsne. Drugo, ja mislim, sve je po starom, nije rađeno i da vrata slabije dihtuju, generalno sva. Visina stalna, mada nsam višd od 15ak, 20ak nije ni bilo. Onako mek, udoban, ne štosuje, ne naginje se, sve ok...

Vuče odlično, ide ko metak, stvarno dosta dobro puni, startan, lepo brunda Mečka... Šalta relativno dobrom, menjač je "Voith-ov", automatik, četvorobrzinac, onako lepo i lagano prešaltava. Kočenje ok, sa ispravnim i nožnim, a i ručnim retarderom.

Tahograf je marke "Kienzle", brzinomer je ispravan, sat je i tačan, ne znam za km sat, obrtomer nije ispravan.
Merač za gorivo nije ispravan (kazaljka je zakucala na kraj skale). Oni (FAPčine) voltmetre i nemaju. Pritisak ulja u motoru ide od oko 2 do 6 bara, sve ok. Temperatura koju pokazuje naknadno ugrađen termometar ne na oko 80 do 83 stepeni C, tu stalno održava.
Pritisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na ravno 7 bara.

Ispravan je panel kod vozača, svi validatori povreno se ugase, pa se onda posle izvesnog vremena ponovo uključe.
Ne radi desni red osvetljenja u putničkom salonu.

[danilo]

Od zanimljivijih kola danas sam išao, pred kraj smene u podne, na 12/65 (trosemnac) i u A-921 (IK-201; 2000. godište)...

Stanje redovno, šta drugo da kažem za ovaj auto... Starina se ništa ne menja, sad je isti kao što je bio i pre par meseci kada me je vozio i kada sam bio s njim letos na smeni na 4/65 i od pre toga..

Mnogo da ne dužim, limarija je onako ok, nije baš toliko loš, mada ga već izjeda korozija, prikolica malo zanosi u vožnji, visina je stalna na svim jastucima, onako stalna je i ne štosuje, a bilo je dosta putnika.

E sad to je ono oko liamrije, znali tu je onako ok, mislim dobro onako, ali zato je kao makina mnogo loš...
Znači kada polazi iz mesta jako teško kreće, pun gas, I brzina i onda dok se zaleti treba mu večnost, i onda kad razvue I brzinu nekako prešalta u II, iako ide po ravnom terenu, posle, II, II ide odlično. Na usponima ide pun gas, i brzina, teško izvuče i jako sporo, ali nekako se uzvere. Šalta dobro, menjal je automatik, "Voith-ov", trobrzinac. Kočenje ok, sa sve ispravnim nožnim retarderom.

Tahograf je "Kienzle-ov", brzinomer ispravan, sat isto, km sat ne znam, obrtomer nije ispravan.
Merač za gorivo i voltmetar nisu ispravni i kazaljke su popadale na nule.
Pritisak ulja u motoru ide od oko 1,5 bara na leru do nekih 6 bara. Temperaturu drži na oko 80 stepeni C, do, posle uspona, nekih 83 stepena C.
Pritisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu na oko 7,5 do navjiše 8,5 bara.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.

[danilo]

Išao sam jutros i sa još dva auta ovog pogona...

Prvo sam na kratko išao sa A-961 (IK-201; 2001. godište) na 11/31 (trosmenac), kao zamena za A-1036... Pre toga tu je bio A-910...

Ovako nije neki auto, sa malo putnika ide, vuče, nije loše, mada ne vuče Bog Zna kako, mada nije produvo... Izraubovan je već sav, na usponima ide onako pun gas, I brzina, pa izvuče. Malo je i tromiji pri polasku iz mesta. Šalta dosta dobro, menjač je marke Voith, automatik, tu nema problema. Kočenje je ok, ispravan je nožni retarder, onako koči nekako.

Limarija je dosta loša, zviznut je sa zadnje strane (zadnja stena), propala je oplata, mada korozije u nekoj većom meri nema.

Tahograf je marke "Kienzle", brzinomer je ispravan, obrtomer nije, sat je ispravan i tu je negde tačan, dok je km sat zaglavljen.

Merač za gorivo nije ispravan. Struja je na oko 25 do 26 V, stalno. Pritisak ulja u motoru ide od oko 1,5 do nekih 6 bara. Temperaturu vrlo brzo nabija, pa je tako jutros bila na oko 90ak stepeni C i posle je nastavio dalje da diže i diže.
Pritisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na oko 7 bara, tu manje - više ravna.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.


---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


Posle, isto ujutru (I smena) na 12/65 (trosmenac), umesto A-951, izašao je A-1012 (IK-201; 2002. godište) i njime sam se vraćao iz grada...

Ovako on je već dosta bolji auto... Limarija, kao što prvo zapada za oko je dosta dobra, limovi se dosta dobro drže, nema nešto korozije po sebi, maltene i da zaista nema uopšte nigde. Znači oplata je dobra, prava je prikolica, stalna je visina u vožnji, onako je dosta dobro iznivelisana na svim jastucima (na svi9m osovinama), pa je i udobnost na zadovoljavajućem nivou, ne pada, ne štosuje, ali realno nešto puno putnika nije ni bilo.

Vuče sasvim dobro, nije tako loš uopšte, eto i na usponima ide sasvim dobro, II brzina, jači gas i izvuče sasvim dobro. Šalta isto dobro, ne cima, ne trza, Voith, automatik, četvorobrzinac. Kočenje ok, ispravni su i nožni i ručni retarder i stanična kočnica, preko komandne table.

Tahograf je marke "Kienzle", ništa nije ispravno, sat valjda jeste, ali kasni, km sat zaglavljen, brzinomer i obrotmer neispravni.

Merač za gorivo nije ispravan. Struja je na oko 25 do 26 V. Pritisak ulja u motoru ide od oko 2,5 do nekih 6 bara. Temperatura skoro na 90ak stepeni C.
Pritisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu poprilično stalni na nekih 7,5 bara.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.

[danilo]

Raduckalo se sinoć, jutros, pa se i nakupule sveže kontrole, ajd sada da ih ispišem...


Idem po starosti vozila, pa zato krećem od danas (prepodne)... Išao sam danas skoro pa celi jedan pravac u A-919 (IK-202; 2000. godište) i to na 17/65 (smena + dopuna + smena), ujutru sam išao, mislim u I smeni, jutro već teoretski prošlo... Menjao je A-1051 koji je u poslednje vreme, iako nije neka makina, dosta tu redovan.

Onako limarija ništa posebno, korozija po opalti nešto naročiuto nije zastupljena, ali je generalno oplata propala, mislim izudarana je, oštećena dosta, mada je krpljen na više metsa po karoseriji. Zadnji kraj je peglan, ona cela zadnja stena je ispeglana i to mislim da je i realtivno skoro rađeno u bravarnici na Karaburmi... Ovako je udoban u vožnji, zaista, mislim nije nas puno unutra bilo, maltene smo i svi sedeli, a visina stalna, onako lepo špiluje, a i nije nešto bučan ili ja toliko volim i toliko sam navikao svakodnevno na zvuk Rabetine da mi ne smeta i da mi je prijatan.

Kao mašina je već bolji, tu se može pohvaliti, na ravnom ide odlično, sad malo me je neprijatno iznenadio uz Nikole Dobrovića gore, teško je izvukao. Krene u II brzini, prvo lepo drži, posle krene da se guši sve više i na kraju ga vrati U i brzinu, onda "kick down", pa ponovo prešalta u II, ali ubrzo ponovo vrari u I. Ipak ne može.
Šalta dobro, sve je ok u vožnji, menjač je Votihov automatik, trobrzinac.
Kočenje je u redu, ispravan je nožni retarder, ok hvata.

Tahograf je marke "Kienzle" (standardna verzija), brzinomer je ispravan, sat isto i tačan je, obrotmer nije ispravan (zaglavljena je kazaljka), km sat iskreno nisam video.
Merač za gorivo nije ispravan, kao ni voltmetar (kazaljke su popadale na nulu).
Pritisak ulja je od nekih 1,5 bara na leru pa ide do oko 6 bara pri većim obrtajima.
Temperatura (termometar sa horizontalnom skalom), drži na nekih 85 stepeni C, poprilično stalno, koliko videh.
Pritisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na oko 8 bara.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.


---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


A, sinoć (u III smeni) na Zvezdari zateknem A-1045 (IK-201; 2002. godište), uključuje se na 4/65, pošto je pre toga nešto što je tu bilo isključeno, pa sada čeka vreme na terminusu.

Troši ulje, to se odmah da primetiti, kako sam izašao iz tri devetke osetim sagorelo ulje, zato je jedno vreme bio na 4/105, onako sa leve strane dosta smrdi...
Limarija je picikato, odmah sam se setio A-962, stvarno je odlilno. On je letos (leto 2012. godine) imao neki remont u Centralnom Remontu, a i pre toga je nešto sređivan u bravarnici na Karaburmi, pa je zaista sada tip-top, da sam imao aparat kod sebe pala bi i koja fotka sigurno...
Sa visinom ima problema, sa vazduhom uopšte, na prednjem kolu drži stalno 8 bara i više, a pozadi jedva oko 6 bara. Inače zateknem kolegu da nadrukava visinu da se podigne, posle kada me je vozio bilo je sve u redu, ali krenuo je da gubi visinu na levim jastucima i da se naginje (FAPčina style...).

U vožnji, s obzirom da je potrošač, nije tako loš. Mislim ide normalno, fino prima gas, uz Nikole Dobrovića sinoć onako pun putnika izvuče u stalnoj II brizi, pun gas i ide, znači nije loš. Šalta dobro, mislim standardno ono, sve je u redu, Voithov automatik, četvorobrzinac. Kočenje ok, ispravni su i nožni, a i ručni retarder, normalno hvata.

Tahograf je marke "Kinezle" (verzija koja se fabrički ugrađuje). Ispravan je brzinomer, obrtomer nije ispravan (zaglavljena kazaljka), sat je ispravan i tačan je, beše i km sat isto ispravan.
Merač za gorivo nije ispravan i kazaljka ne mrda sa nule. Struja je na nekih 25 do 26 V, stalno. Pritisak ulja u motoru ide od nekih 2 bara na leru do oko 6 bara. Temperaturu drži stalnom na nekih 85 stepeni C, do najviše nekih 88 je išlo.
Pritisak vazduha za kočenje na prednjem kočionom kolu drži na jakih 8 bara i možda malo više, na zadnjem kolu već na jedva 6 bara.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.
Odlično je i komplet je ispravno LED osvetljenje putničkog salona.
Ima original volan, samo što nedostaje tablica MAN na sredini volana.

[danilo]

Prvi put ili drugi kako beše, od vraćanja na 19/65 (trosmenac), uveče, (III smena), sam se provozao u A-999 (IK-201; 2002. godište)...


Onako nije se nešto puno stanje promenilo, i dalje ima problema sa temperaturom, znali hoće da izbaci vodu, doduše sinoć to hvala milom Bogu nije bio slučaj. Valjda zato što je napolju malo zasvežilo, ali, u podne pogotovu, inače stotka ko od šale i voda out.

Limarijski deluje da je sasvim ook, da je sve u redu, mada ne mogu to i da garanrtujem jer je prekriven reklamom, totalkom, žuto, crvena reklama za N Sport. Ista je već počela odavno da se odvaja od karoserije, onako sad i ne deluje ništa posebno. Visina je stalna, onako nije da nije bilo puno putnika unutra, mada ja samn očekivao jedno duplo više, gaženje i lomljavu, s obrzirom da se tada interval sleđenja otegao na nekih 25 minuta.

Ide solidno, mada uz Zvezdaru i sa svega par putnika unutra dosta teško izvali, pa ono ide klasika, I brzina, pun gas ("kick down") pa uz teške muke uspe nekako da se popenje uz Zvezdaru sve to terminusa. Po ravnom ide normalno, lepo i lagano prima gas. Šalta dosta dobro, menjač je marke "Voith", automatik, četvorobrzinac. Kočenje u redu, ispravan je samo nožni retarde, ručnog nema, ima patrljak stanične kočnice.

Tahograf je marke "Kienzle", brzinomer, sta ,km sat su ispravni, obrtomer nije i kazaljka ne mrda sa nule.
Merač za goivo nije ispravn, isto kazaljka pala na nulu, ne mrda. Struja je na nekih 25 do 26 V, stalno. Pritisak ulja u motoru ide od nekih 2,5 bara na leru do oko 6 bara pri većim obrtajima. Temperatura na nekih 90ak stepeni C, porpilično stalno, mada je i premašivalo celih 90 stepeni C, međutim brzo ga ohladi.
Pritisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu je držao na oko 7 bara, u proseku.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.


---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

I za kraj sam ostavio, moj favourite, barem jedan od tih mojih favourite, da da ko drugi nego A-1099 (IK-201; 2002. godište)...
Nisam mu se nadao da ću ga tu zateći, iako je 27ica u pitanju, ali sinoć nije bio na svom 15/27 (trosmenac), već na 12/27 (dopuna + smena + smena)...

Karoserija je sada već ozbiljno propala, na više mesta po oplati, naročito sa bočnim strana, sa gornje strane, ga dosta grize korizija, uveliko je probila. Pozadi je peglan pa se i dosta dobro drži, to je rađeno beše prošle zime, a ovo drugoveć postaje alarmantno. Visina je stalna, ne pada, iako je veći deo puta do Mirijeva bio dupke pun, do malog Maksija, bukvalno dupke pun.

Ide dosta dobro, uz Partizanski put, od Bogoslovije gore pored OFK-a, ide u II brizini, oun gas, pa izvuče, kažem dupke pun, posle ladovina, ide dosta dobro. Šalta ok, menjač je "Voith-ov", automatik, četvorobrzinac, normalno sve brzine išalta. Kočenje je u redu, ispravan je nožni retarder, mislim ispravan je i ručni, ali ima na komandnoj tabli samo patrljak od ručice, a isto to važi i za staničnu kočnicu.

Tahograf je marke "Kienzle", obrtomer nije ispravan, km sat mislim da jeste, sat radi, ne znam da li je tačan, a brzinomer je popravljen i sada je ispravan. Nisam moga da poveruje, trljam oči, stvarno radi... reko mora da je neko čitao moju kontrolu od ranije...

Merač za gorivo i voltmetar nisu ispravni.
Pritisak motornog ilja ide od oko 2,5 bara na leru do nekih oko 6 bara, pri većim obrtajima, pred prešaltavanje.
Temperatura celim putem od oko 85 do najviše 90 stepeni C, što je odlično, jer inače on ima dosta problema sa temperaturom, ladno stotku stalno nabija u podne i stalno mu nedostaje par litara vode.
Pritisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na an oko 8 bara u proseku.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.

[danilo]

Malo sam promenio svoj itinerer, pa ovog puta nisam bio ni na 27ici, ni na 96ici, ni na 32ci, a ni na 26ici... Ovog puta tačnije ovo veče raduckalo se na 30kecu.
Zapamio je 6/31 (trosmenac), uveče (III smena), inače zadnji sa oba terminusa (i sa Studentskog Trga i sa Konjarnika). Tamo me kolega čeka sa redovnim autoom, A-914 (IK-218A; 2012. godište), međutim već je u kašnjenju.


Manje zbog nabijene turaže, jer neke naročite, neouobičajene gužve što su saobraćaju, što po broju putnika zaista nije bilo, onako sve ok. Ali, su zato vrata počela da zezaju, IV vrata, I krilo. Naime, neće uvek da se zatvori do kraja, pa onda zjapi i po 15 - 20 cm, a nekad opet se zatvori na taster, ugasi se lampica, sve u redu, ali u toku vožnje (pogotovu u krivinama) se otvori. Pošto je postalo rizično voziti takvo vozilo, sledi mu isključenje za garažu, oko 19:10 sa terminusa Studentski Trg, ustvari posle i sa Trga Republike, jer terminusnog majstora nije bilo.

Do garaže i onda čekaj drugi auto, vidim tu naše makine A-902 i A-1005, a pored i A-900, međutim to sve za noćni pregled pripremljeno u I zoni, stoji parkirano i na kraju posle dužeg čekanja, evo ga A-1029 (IK-201; 2002. godište), koji dalje nije pravio nikakve probleme i s kojim su uspešno odrađeni svi polasci, uključujući i zadnji obrt...

A-914 je redovan na 6/31 (trosmenac) i ovako nije loš auto... Nisam stigao na brzaka da pogledam ulje, temperaturu, vazduh, ali mislim da nema problema, da sve u granicama normale. Nema nekih kvarova ili problema koji bi se odmah mogli uočiti i naći kao kritiku ovoj makini.
Ide odlično, vuče jako dobro, startan, zaista i s te strane kao makina je odličan. Menjač dosta dobro šalta, kočenje dosta efikasno kako nožnim, tako i ručnim retarderom. Ispravne su u potpunosti i stanična i parkirna kočnica. Limarija, mislim da ama baš nigde nema oštećenja, koroziju je i glupo pominjati, jer je oko karoserije sve zaista picikato. Visina sasvim stalna na svim jastucima, onako malo krut, ko i svi Ikarbuskovi niskopodni, ali i ne tako mnogo.
To je ono na brzaka što sam snimio...


Posle A-1029, meni lično mnogo, mnogo draža i lepša serija vozila i mogu vam reći da sam se obradovao kad sam ga video, mnogo više nego kad sam čuo da je tu inače A-914.

Limarija na A-1029 je sasvim dobro, ono generalno... Imao je pre možda dve godine remont šasije, rešetki u Centralnom Remontu na Dorćolu je bio rađen i evo do danas je to to, nije od tada nešto mnogo propao, barem se takav utisak stiče ovako vizuelno. Prikolica poravnata u potpunosti sa predenjim delom auta. na celom autu (svum jastucima) visina je odlično iznivelisana, pa je i veoma mek, udoban u vožnji, dosta je prijatno voziti se u njemu. A, s obzirom da je 3/31, a 5/31 j išao malo ranije, po uključenju iz garaže na 20:42 sa Studentskog Trga bila je izgibenija, koja je negde u rangu sa onom na liniji 50, ajde da ne preteram, ovo je možda malo blaže.

Vuče odlično, mislim ovako baš dobro, havla milom Bogu njemu se motor ipak dobro drži, nije ni malo produvao. Na to sam inače odmah obratio pažnju...
Od hotela Srbija, prepun putnika, do Šumica izvlači u II brzini normalno sa malo jačim gasom, što jeste za pohvalu. Sećam da se pd pre par godina sa 18/27, ali sam iskreno mislio da danas nije takva aždaja, ali ipak se takav održao do danas. Šalta dosta dobro, mirno i tiho, menjač automatik, četvorobrzinac, Voith, ali ponekad iz I u II i nazad iz II u I brzinu zvizne onako. Kočenje odlično, ispravan je retarder, samo nožni, nema stanične kočnice preko komandne table, parkirna normalno drži. Ima dobre gume, ne zezam se stavrno, ono po kišici, na klizavici, preko onog ispisanog dela na asfaltu on normalno staje, kod Nešića ovamo, koči na semaforu kao da je sasvim suvo.

Tahograf je marke "Kienzle", brzinomer, obrtomer nisu ispravna (kazaljke ne mrdaju sa nule), km sat je zaglavljen na nekih 381 000 km...
Merač za gorivo nije ispravan. Struja na akumulatorima je na oko 26 do 27 V, stalno. Pritisak ulja u motoru je od oko nepunih 2 bara na leru do nekih 6 bara, a inače nekada kazaljka krene na leru nekontrolisano da skače po skali, onako bezveze. Temperaturu je najviše dizao do okruglo 90 stepeni C, inače drži na stalno između 80 i 85 stepeni C.
Pritisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži negde na oko 8 bara.

Ispravan je panel kod vozača, nema IV validator, II ugašen.
Malo povremeno zaglavljuju III i IV vrata, a to bila ujedno i jedina primedba na ceo auto, pouzdan, jak, razrađena makina, čak nije nešto ni zapušten, u smislu da je ok po čistoći kako eksterijera, tako i enterijera.


A, inače na 30kecu je, barem uveče ludnica...
Ono je totalno haos, fali po pola vozila, ispadaju stalno, stalno je neko u kvaru, pravci nabijeni, po svega 32, 33 minuta. Prvi pravac u smeni je 37 minuta, posle sve po 33, 32 minuta, na kraju 31 minut, pa onda po ravno 30 minuta, zadnji krug i po.
Prvo nije bilo 1/31, posle se uključio, ali je ispao 3/31 koji se uključio za zadnji obrta sa Konajrnika, 4/31 isto ranije završio. Mi falili jedno vreme sa 6/31, 11/31 koji završava negde oko 23:30 sa Konjarniku, od oko 20:00 do zadnjeg obrta bio na seoskom turizmu, tamo se lomatao po Smederevcu (na liniji 302, naravno)... ma opšta ludnica, ono je propast...
Na kraju su ipak nekako porpljena zadnja tri polaska, mada sa iskreno mislio da neće ništa pustiti na 3/31, ali posle vidim A-939, dobro je reko...


Tako, sve u svemu odrađeno je sve koliko je i kako je moglo da je odradi, nema fotki,. zbog prenabijene turaže, možda će biti drugi put...

[severac]

Dobri izvestaji. Svrati nekad na liniju 77. Jos kad bih se setio gbra krsine koja jedva izvuce uzbrdo u prvoj u 27. marta, da se provozas.