Stanje voznog parka - Kontrole

[danilo]

Večeras sam ponovo malo radio i to sada na 27ici... Uveče (III smena) i to na 4/27 (trosmenac), a od skoro i svog redovnjaka ima, A-1099 (IK-201; 2002. godište). To za redovnjaka tek večeras saznam, tako da kada sam kretao nisam znao šta je tu inače redovno.


Dođem, blizu Trga a kreće tek prvenac... posle toga 2/27, pa 3/27 i onda se malo oteže interval i nailazi A-1022 (IK-201; 2002. godište)...
Kad to je rezerva sa Mirijeva III, poslat jer je ispao 4/27 i ništa krenem s njim do Mirijeva pa da se menjamo.

U vezi A-1022 onako ništa posebno, nije neka makina ne znam kakva, zaista ništa posebno, mada može nekako da se odradi s njim. Inače je negde oko 17:00 poslat iz garaže na Mirijevo III, a ubrzo posle toga i uključen na 4/27.

Limarija tu i tamo se drži, mada kao da je malo ukošen, mislim na prikolicu. "Champion" reklama se drži, onako folija reklame je dosta dobra, mislim nije mnogo odvojena od karoserije, eventualno sa zadnje strane malo. Visina je stalna, ne pada, ne štosuje, iako ima problema sa vazduhom. Onako, jeste udoban, nije mnogo rastrešen, na svim jastucima (sve tri osovine) lepo održava stalnu visinu.

Vuče onako prosečno, ne mnogo jako, nije neka startna makina, ali ide. I uz Partizanski put sa pola punih kapaciteta je izvukao II brzina i do Ćalija sasvim pristojno. Nije trom kao recimo A-1002. Ovo drugo je ok, šalta jako dobro, brzo, lako, menjač je automatik, četvorobrzinac, marke je Voith. Išalta on sve četiri brzine dosta dobro i lako. Kočenje nije loše, ispravni su i nožni, a i ručni retarder, stanična kočnica preko komandne table, sve radi.

Tahograf je marke "Kienzle", brzinomer je ispravan, obrtomer nije, sat jeste i tačan je. Km sat beše neispravan, zaglavljen.
Merač za gorivo nije ispravan, kazaljka ne mrda sa nule. Struja na akumulatorima je na oko 26 do 27 V, stalno. Pritisak ulja u motoru ide od nekih 2,5 bara na leru pa do preko 6 bara, pri višim obrtajima, pred prešaltavanje u višu brzinu. Temperatura tu negde na oko 85 stepeni C, u proseku, barem što se tog jednog pravca tiče.
Pritisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu su išli do najviše 7,5 bara, a zna da padne i malo ispod 6 bara.

Isprasvi su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.
Pali, ustvari stalno na komandnoj tabli gori lampica alternatora.
Povremeno ne mogu da se zatvore IV vrata (struja; gubi kontakt).


---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

A, sad "pravi" 4/27... Tu danas u toku I, II i dela III smene jeste bio novopečeni redovnjak, A-1099, al posle se koleza zamenio sa 13/27 i uzeo A-973 (IK-218N; 2008. godište), kad je 13/27 završio, a menjao je za njega, jer zeza A-1099, diže temperaturu, pa on laganica za garažu, mada se ni tamo nije dugo zadržao jer je posle dat kao rezerva na terminus Trg Republike...

A-973 je rastrešen, al bukvalno za sve pare, lupa, trese, zveči, udara, bije, skače ko jarac, ma ono je sačuvaj Bože. Visina jeste stalna i ne pada ni na jednom jastuku (ni na jednoj osovini), al amortizere nema, oseti se svaka i najmanja rupa, svaki kolotrag, svaka i najmanja neravnina na kolovozu, buklavno se oseti i pikavac kad se pređe preko njega. Nisam skoro u gori i rastrešeniji auto iz N serije ušao.

Ide dosta dobro, jako lepo vuče, fino ide, jak je, onako i donekle, može se slobodno reći, i startan. Znači lepo prima gas. Šalta besprekorno, menjač je Voith, automatik, četvorobrzinac, sve četiri brzine jako dobro i bez nekih problema i poteškoća išalta. Kočenje je ok, ispravani su i nožni, a i ručni retarder, kao i stanična kočnica. Tu nekih naročitih problema nema.

Tahograf je na svom mestu, u fioci iznad vozača.
Ispravan je brzinomom, kao i obrtomer (obrtaji idu od oko 550 na leru do nekih 1600 pred prešaltavanje u višu brzinu), a km sat kuca oko 585 000 km...
Nafte je bilo više od pola rezervoara. Pritisak ulja u motoru ide od oko 2,5 bara na leru do nekih 6 i više bara. Temperaturu je držao do nekih 90ak stepeni C, u principu na nekih 83 do 85 stepeni C, što je u granicama radne temperature.
Pritisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na neki, skroo okruglo, 7 bara.
Istrošenje su kočione obloge na I osovini, neispravne su sijalice: zadnjih maglenki, zadnjeg gabarita.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.
Slabije je osvetljenje putničkom salona u prednjem delu vozila (u zoni oko I vrata; neispravna fluo-cev).
Malo se, i pri manjem namotavanja volana, bilo u levu, bilo u desnu stranu, čuje pumpa volana.



Odradismo mi s njima, nije bilo kvarova, isključenja i drugih problema, Mirijevo, garaža, sve po turaži...

[Stefan Bgd]

Hmmm, nešto se tu ne slaže. Citat iz tvoje kontrole sa istog auta od pre nepunih mesec dana...:

E bre napljuvasmo N seriju samo tako, pa evo malo da razbijemo monotoniju i da ishvalim jednog, ono redak primerak, al se ipak nađe... A-973 super auto, stvarno jedan od boljih, uz A-955 možda i najbolji na Karaburmi, od zglobaša... Nije nešto rastrešen, sedim gledam, slušam i ne mogu da poverujem. Uopšte nešto mnogo ne lupa, ne trese, ne skače, nizbrdo nema ono da se sve živo klati, krcka, pucka i ostalo. Trapovi dobri, visina odlično i pravilno iznivelisana, mian u vožnji, ono jes krući, al za N seriju je ono bre premija...

Kad pre stigoše da ga zbace sa trona najboljih i pošalju među najgore...?

[MILE]

Ma na Karaburmi može svašta da se očekuje, sve živo su u stanju da unište.

[danilo]

Hmmm, nešto se tu ne slaže. Citat iz tvoje kontrole sa istog auta od pre nepunih mesec dana...:

E bre napljuvasmo N seriju samo tako, pa evo malo da razbijemo monotoniju i da ishvalim jednog, ono redak primerak, al se ipak nađe... A-973 super auto, stvarno jedan od boljih, uz A-955 možda i najbolji na Karaburmi, od zglobaša... Nije nešto rastrešen, sedim gledam, slušam i ne mogu da poverujem. Uopšte nešto mnogo ne lupa, ne trese, ne skače, nizbrdo nema ono da se sve živo klati, krcka, pucka i ostalo. Trapovi dobri, visina odlično i pravilno iznivelisana, mian u vožnji, ono jes krući, al za N seriju je ono bre premija...

Kad pre stigoše da ga zbace sa trona najboljih i pošalju među najgore...?

Sad sam bolje i više obratio pažnju, a i više sam vremena proveo u njemu... Kakvi užas...

[danilo]

I imam dve kontrole još odrađene u toku jučerašnjeg dana, jedna ujutru, jedna uveče, pa ide redom...


Zadnji pravac na 16/65 (šihta; I deo šihte; valjda je ono čista šihta) sam išao sa A-904 (IK-201; 1998. godište) i to skoro sam išao njime ceo pravac.

Za šihtu dušu dao, van toga može neka rezerva tu i tamo, al mator je brate i propao je užasno. Od te serije sa A-903 je najgori, možda je A-903 još gori kada je kaoserija (oplata u pitanju). Limovi se drže, ali je zato izlupan za sve pare, naročito bokovi na prikolici, tu je užas. Ovako drugo sa strane oplata nije tako loša, solidna je. Napred istp tu i tamo. Visina je stalna, zaista je dosta dobro iznivelisana na svim jastucima, udoban, mek, tu je sve ok. Prikolica isto poravnata sa predenjim krajem vozila, ne zanosi u stranu, nije ukošena.

Ide onako donekle dobro, po ravnom veoma dobro, startan, ali uz Zvezdaru gore, Ljubice Luković, samo i brzina, pun gas i onda lagano do vrha sa do 20 na sat. Tu se stravično guši, dole Svetog Nikole i kod Zapisa ne toliko, ali ga gore ono pored Ingeta ubije. Šalta normalno, lako i bez kidanja. Menjač je automatik, trobrzinac, marke "Voith". Kočenje zadovoljavajuće, lepo hvata nožni retarder, ne nabada.

Tahograf je marke "Kienzle", brzinomer je ispravan, obrtomer nije i kazaljka ne mrda sa nule, sat je ispravan i tačan, km sat mislim da jeste ispravan.
Merač za gorivo nije ispravan (kazaljka ne mrda sa nule). Struja na akumulatorima je na oko 26 do 27 V, stalno. Pritisak ulja u motoru ide od oko 2,5 bara na leru do oko 6 bara posle, pri višim obrtajima.
Temperaturu drži između 90 i 100 stepeni C, stalno je u crvenoj zoni, a kazaljka mlati tu bezveze, pa ne može da se utvrdi tačna temperatura.
Pritisak vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na ravno 8 bara.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.


---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

I na zadnje, predzadnji poluobrt naiđe mi moj favourite, naša verna makina sa 65ice, A-1005 (IK-201; 2002. godište) i to na 1/65 (trosmenac), pošto je zadnji obrt u pitanju naravno uveče (III smena).

S visinom opet manji problemi, sada je na svim jastucima sa dsne strane padao, znali kao kneeling sistem da ima, baš kad stane u stanicu. Pozadi nije gubio, a ubrzo pošto primi putnike i krene ponovo digne i lepo izniveliše visinu. Ovako jeste udoban, ne štosuje, ne skače, preko Brankovog mosta je čak i jako lepo špilovao. Limarijski sa dne mogu za oplatu ništa psoebno da kežm, jer mu je cela oplata prekrivena crvenom reklamom za "Kika" robnu kuću. Ali, vidi se pozadi na prikolici da ima oštećenja, prikolica malo ukošena, na krovu vidljivo oštećenje (ulubljen lim).

Pa i dosta dobro ide, jeste bio malo možda tromiji uz Nikole Dobrovića, ali je i vala bio sasvim solidno popunjen. Po ravnom ide odlično, možda toliko i nije startan, ali ide ok, posle kad se zaleti munja. Šalta ok, menjač je automatik, četvorobrzinac, marke je "Voith". Kočenje je ok, ispravan je samo nožni retarder, ručni više nema, kao ni staničnu na komandnoj tabli.

Tahograf je marke "Novatronic" (verzija tahografa bez ugrađenog obrtomera), brzinomer nije ispravan (kazaljka ne mrda sa nule), sat je ispravan i tačan je, km sat ne znam da li je ispravan.

Merač za gorivo nije ispravan. Struja na akumulatorima je na nekih 26 do 27 V, stalno manje - više. Pritisak ulja u motoru ide od oko 2 bara na leru do oko 6 bara, sve je ok. Temperaturu nije dizao, na 80ak stepeni C je držao, uz Nikole Dobrovića krenuo da diže do između 85 i 90 stepeni C. Uglavnom ne kuva, ne izbacuje vodu.
Pritisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na nekih 7,5 bara, stalno.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.


---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


U vezi kontrola od juče, sa smene, nemam fotki, aparat sam nešto kao digao iz mrtvih, al prvo nisam stigao da ga fotkam kad smo se menjali rezerva i redovnjak, a posle pravac 35 minuta, to se stiglo jedva, još sad sa onim slalomima po Mirijevu zbog radova, nema šanse...

[danilo]

E sve pogone kontrolišem, mislim na autobuske, al sam bre Zemun nekako zapostavio..., a da me pitate što je to tako... ne bi znao da vam odgovorim, pa evo i sa jednog Zemunca kontrola...


Išao sam danas u lokalu, i to dva puta, sa 1/708 (trosmenac), u podne (u toku II smene) sa A-278 (IK-112N; 2008. godište)... Inače je ovde (na 1/708) redovan A-311.

Pa , ovako autić generalno solidan, ali opet ima problema...
Za limarju nešto posebno nemam šta da kažem, jer je tu sve manje - više ok, sve štima i nema nekih oštećenja i drugih stvari koje bi mogao da pomenem. Prav jeste, nije ukošen, nijeiskrivlje, niti prelomljen (čak ni iznad II vrata), a opet se i za samu karoseriju (oplatu) zasigurno može reći da je zdrava. Korozije, barem vidljive ovako i veće, po oplati nema. Drži stalno stalnu visinu, ne pada, nema da štosuje, ista je odlično iznivelisana, ali smo i mahom išli sa svega par putnika, sem dole Idea, Rodić, tu se malo napuni do predzadnje stanice (mislim na stanicu pre terminusa Blok 70A) pa tu onda opet pražnjenje.

Ide dosta dobro, mislim mirno i dosta jako prima gas, ubrzava samo tako, solaš, a jak... Vuče odlično, čak i uz "11. april" gore, što mu i dođe jedini uspon na trasi, izvuče odlično. Šalta dosta dobro, beše ono standard režim rada menjača. Menjač je Voith, automatik, četvorobrzinac. Kočenje jako dobro, ispravni su i nožni, a isto tako i ručni retarder, sve lepo hvata, stanična i parkirna kočnica isto odlično drže.

Tahograf ima, ali je isti neispravan, brzinomer neispravan (kazaljka ne mrda sa nule), km sat neispravan, pokazuje na displeju poruku "Erorr 2".
Obrtomer je ispravan, obrtaji idu od oko 550 o/min na leru do oko 1600 o/min, kada prešaltava u višu brzinu.

Od ovih stvari na monitoru videh da pritisak ulja u motoru ide od oko 2,5 bara na leru do oko 6 i više bara na višim obrtajima, pred prešaltavanje u višu brzinu.
Temperatura pro ispod 90ak stepeni C, tu možda između 85 i 90, e posle krenuo da diže, preko 90 digao i počeo da povremeno pali zumer, centralnu lampicu i da izbacuje poruku na monitoru "previsoka temperatura rashladne tečnosti, zaustaviti motor".

Isprasvni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.
Standardno je rastrešen, onako prosečno, ne nešto puno, ali nije ni baš malo. Krut, tvrd u vožnji, sve stanadarno za N seriju.

[danilo]

Evo još dve kontrole odrađene u toku jučerašnjeg dana, u podne...


Odmah posle 1/403, kada sam pristigao na Voždovac, sačekao sam polazak u 14:00 sa 1/405 (trosmenac). Međutim, tamo nije bio redovnja, Mutke A-72, već je imao zamenu, A-56 (IK-103; 2000. godište). Mislio sam da idem njime do Glumčevog Brda, da ošinem do kraja, pa da i fotke padnu, međutim, zbog vremena nisam mogao da stignem, jer njime da sam se vraćao sa Glumčevog tek bio nešto pre 16h bio na Voždovcu. Na kraju sam opalio s njim do Avale.
Da kad smo kod vremena, pravaca i turaže da kažem da se sada po letnjem redu vožnje turaže i na liniji 403 i na liniji 405 nešto bolje stižu. Na liniji 403 u oba pravca, a vidim da linija 405 zna da čeka vreme i do skoro celih 10 minuta, što je stvarno strava za ovu liniju. Ovo sve navodim za smenu u podne (između 10:00 i 17:00).

Baš sam onako dobro zagledao stanje auta, šasija je sasvim ok reklo bi se. Jeste iamo pre oko dve godine možda generalčni remont šasije u Centralnom Remontu, ali iskreno sam mislio da je propao i da se već krivi, ali ne. Prav je baš ko strela, nema nigde da je izlomljen, ne visi zadnji prepust, a s druge strane i oplata na autu je odlična. Pun putnika kod Avale drži stalnu visinu, nije bilo štosovanja, mada na početku tog pravca i polaska sa Voždovca pao je bio vazduh i visina, pa nije štosovao, al je zato nenormalno treskao i udarao na ležećem u Baštovanskoj. Posle na Avalciu krenuo da raste pritisak i do Avale visina odlična, a unutra skoro pa dupke pun.

Vuče onak odosta dobro, 103ka, jak motor ide dosta dobro. Mrno i lako prima gas, uspon kod Banjice II savladao je odlično, startan, ma ide jako dobro, nema tu šta ni mnogo da se komentariše. Šalta ok, mada zna da malo kida kad vraća iz II u I brzinu, menjač je automatik, Voith, trobrzinac, razvlači brzine ko Panta pitu. Kočenje odlično, ispravni su i nožni, a i ručni retarder, ok je zaista kočenje.

Tahograf je marke "Kienzle", brzinomer ispravan, obrtomer nije, sat je ispravan i tu je otprilike i tačan, km sat mislim da radi, da je ispravan.
Merač za gorivo nije ispravan. Struja na akumulatorima je na oko 26 do 27 V, stalno. Pritisak ulja u motoru ide od oko 2 bara na leru do oko 5,5 bara na višim obrtajima. Temperatura do 80 stepeni C, krenuli sa 70, pa 75 pa jedva stiglo do 80. Sve mi se čini kao da ne valja termometar ili davač temperature, mislim gde bre ono onako, a grejanje ne radi
Pritisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu na kraju je poravnao između 7 i 8 bara, pre toga na oko 4 i 6 bara.

Isprasvni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Onda od Avale, kada sam već završavao moj boravak na potezu, do Voždovca sam išao sa 2/401 (trosmenac), namerno sam njega čekao, iako sam ispred mogao da idem i sa: 3/403, 4/405 i 1/408, al sam baš hteo da idem sa A-109 (IK-103F; 2005 godište).


Ovako ok Mutke, mada je u vožnji dosta rastzrešen, stvarno onako lupa, zveči, treska, mada ima i mnogo, mnogo gorih njegovih burazera. Vrata, par panela iznad prozora i vrata lupaju, skačku, zveckaju... naknadno mu je budženo osvetljeje putničkog salona, valjda su mu riknule fluocevi, pa sad ima klasične sijalice i poklopce kao za migavce samo providne preko. Ovako šasija, oplata sve ok Boga mi. Kad on beše remontovan ima cca godinu i nešto jače, al se drži još svaki dan gruva gore na Pinosavi, a onaj potez je ko stvoren za uništavanje kola.
Visina odlično iznivelisana, nije ni malo štosovao, onako malo ljjuljuška u vožnji, svojstvenoi za sve Mutante, ali je u prinicpu udoban.

Vuče dosta dobro i startan je i ide stvarno kako treba. Ok i prešaltava, inače je automatik, menjač ZF, četvorobrzinac, išalta sve četiri brzine normalno, zna ponekad da cimne kad prešaltava iz I u II brzinu i nazad kad vraća. Može da se limitira u I, do II i do III brzine. Kočenje dosta dobro, efikasno kako preko nožnog, tako i preko ručnog retarder, inače poseduje oba i oba su ispravna.

Tahograf je marke "Kienzle", brzinomer u potpunosti ispravan, obrtomer nije, koliko mi se čini, sat je i ispravan i tačan je, kao i km sat.
Merač za gorivo standardno neispravan. Struja na akumulatorima negde je na oko 25 do 26 V, stalno. Pritisak ulja u motoru ide od oko 2,5 bara na leru pa negde do šestice posle. Temperartura... naknadno su mu mu ugradili onaj termometar sa većom skalom, na oko 80 do 85 stepeni C.
Pritisak vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu manje - više okruglo na 8 bara.

Isprasvni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.

[danilo]

E onda sam iz grada kući išao sa šihtašem, u II delu šihte, jer je Arrivin 9ti bio prepun, 16/65 nije bio uljučen i onda dođe 17/65, a tamo A-959 (IK-201; 2001. godište). Prvo mi se udaljini učinilo da je to A-921, al posle njega vidim na 15/65 (II deo šihte).


Ovako što se tiče A-959 ok je auto, za neku rezervu može komotno, a tek za šihtu bez ikakvih problema. On je rađen u bravarnici na Karaburmi pre nekih možda godinu dana, sređivana je šasija (varenje), oplata ne znam da li je kompletno menjana ili je samo malo utegnuta. Uglavnom sada je ko strela prav, prikolica sasvim poravnata sa prednjim krajem vozila, ne zanosi u vožnji, ne skače. Oplata jako dobra, bez imalo tragova korozije. Visina takođe veoma dobra nivelacija, udoban u vožnji, bio bre prepun ono popodnevni špic, al visina je pada.

Ide dosta dobro, eno i uz Nikole Dobrovića ga je odlično izvukao, malo jači gas i ide strava. Startan pri polasku iz mesta, lepo povuče, nije neka tromina. Ma super je mašina. Šalta dosta dobro, menjač je automatik, trobrzinac, marke je Voith, ok išalta sve trio brzine. Kočenje reklo bi se da je sve ok, ima ispravan nožni retarder, lepo i jako hvata.

Tahograf je marke "Kienzle", brzinomer radi, ispravan je, obrtomer tahograf fabrički nema ugrađen, sat je ispravan i tu negde i pokazuje tačno vreme, km sat mislim da jeste ispravan.
Merač za gorivo tradicionalno neispravan. Struja na akumulatorima je na oko 25 do 26 V, stalno. Pritisak ulja u motroru ide od oko 2 bara na leru pa do oko 6 bara posle, pri višim obrtajima. Temperatura isto za svaku pogvalu, na nekih je 85 stepeni C, mahom tu održava.
Pritisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na oko 8 bara, mahom stalno.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.

[MILE]

Dobar je #959, baš sam se vozio sa njim dok je menao nekog Japanca na 23 pre nekih 2 godine, išao je gore uz Blagoja Parovića kao lud a pretovaren do kraja, ima neki jako očuvan motor zato i ide tako jako još uvek.

[danilo]

Da, a tad mu je i turbina strašno zviždala, dok se sada uopšte ne čuje.
Menjao je A-877 na 11/23...

[danilo]

A, u podne, ustvari ono je već uveče (III smena), neobično mi jer mnogo rano počinje sam išao sa A-1059 (IK-201; 2002. godište) na 12/65 (dopuna + smena + smena), kao zamena za A-999 koji je bio na 12/27 (II smena).


Pisao sam ga skoro pa neću sad nešto mnogo da dužim...

Ovako spolja limarijski deluje kao dosta dobar auto, oplata i jeste dosta dobra, tu je negde rame uz rame sa A-1016, nekako me s te strane na njega najviše podseća. Ovako sad sam bio u prikolici u toku vožnje, tako da mogu samo da kažem da dosta zanosi, skače, u krivinama pogotovu, čak i pri relativno malim brzinama. Znali prikolica je dosta nestabilna, a opet s druge strane visinu ni malo ne gubi, nema da štosuje, nema da pada, ravnomerno i jako dobro je iznivelisana na svim jastucima (sve tri osovine). Tu je i branik pozadi.

Ide jako dobro, pa sad mogu da kažem slično kao i A-1099, znači ono nije baš da kida kako vuče, ali ide opet dosta dobro, i startan je i može onako dosta dobro da povuče i pun putnika, pa i na usponima, eto i uz Nikole Dobrovića. Šalta normalno, savim ok, ne kida, ne cima, ne trza, a menjač je automatik, Voith, četvorobrzinac. Kočenje isto veoma dobro, čini mi se da ima ispravan i rućni retarder, za nožni sam siguran da radi.

Tahograf je marke „Kienzle“, ispravan je brzinomer, kao i sat, a i km sat, dok je obrtomer neispravan.
Merač za gorivo nije ispravan i kazaljka ne mrda sa nule. Struja na akumulatorima je stalna na nekih 26 do 27 V. Pritisak ulja u motoru se kreće od oko 2,5 bara na leru do nekih 6 bara, posle, pri višim obrtajima.
Temperatura u podne stalna negde između 85 i 90 stepeni C.
Pritisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na oko 8 bara, stalno.

Svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača su ispravni (IV validator ne prihvata očitavanje karte).
Užasno škripi desno krilo (gledano iz putničkog salona) III vrata.

[danilo]

I dve kontrole od večeras...


Prvo vidim A-1015 (IK-201; 2002. godište) juri za 2/65 ka Novom bežanijskom groblju, a prethodno se otegao interval u tom smeru... Meni otišao 11/65 i sad čekam 12/65, kad meni dolazi A-1015 (odmah okrenuo na groblju) i ispostavi se da je on na 1/65 (trosmenac), uključen oko 20:30 na polazak sa Novog bežanijskog groblja, a 12/65 (A-999) u kvaru kod Tošinog Bunara. Prvi dan po povratku na 12/65 i op kvar.

Oduševio sam se kada sma video da s njim ide do grada, baš sam bio presrećan.
Ovako limarija jako, jako loša, a već je tradicionalno takav. Oplata je dosta loša, propala, izudara, ma bolje reći izubijana skroz na skroz, a i korozija već probija. Prikolica je poravnata sa prednjim krajem vozila, nije ukošena, dosta je prava. Ali, kažem karoserija katastrofa.
Gubi visinu, najviše na II (pogonskoj) osovini, pada i teško diže, čak i kada nije pun, a i ceo put nismo uopšte bili dupke puni. Na I i III osovini isto tako s obe strane pada visina, ali dosta manje na II osovini. U vožnji se to svakako oseti, I osovina tako lako pređe preko rupe, onako normalno, meko, ali zato kad zvizne II osovinom, uh, hoas.

E tradicioalno je loša oplata, al je i tradicionalno, ja misli, i najbolja makina iz ove serije. Ide ko mećava, bolji je i od A-1099, ide stvarno ko nevreme. Em što je startan, em izvlači i bna usponu uz Brankovu sa podosta putnika, em stvarno da se naježiš kako ide, ko putnički auto ubrzava. Najbučniji je ja mislim iz ove serije pa kad se to upotpuni sa ponašanjem u vožnji stvarno je reakcija da se naježiš - u mom slučaju u najpozitivnijem mogućem smislu.
Šalta sasvim dobro, lako, brzo, bez ikakvih poteškoća, menjač je automatik, četvorobrzinac, marke je Voith.
Kočenje je isto odlično, ispravan je samo nožni retarder, koji hvata dosta jako i meko, a opet je i jako brz, mislim brzo hvata. Ručni retarder nema (nema ručice retardera na komandnoj tabli), a isto to važi i za staničnui kočnicu, komanda samo preko ručice parkirne kočnice.

Tahograf je marke "Kienzle", poseduje ispravan brzinomer, ispravan i tačan sat, km sat beše ispravan, a obrtomer nije ispravan (kazaljka ne mrda sa nule).
Merač za novi goriva u rezervoaru i voltmetar nisu ispravni (kazaljke ne mrdaju sa nule). Pritisak ulja u motoru ide od oko 2,5 bara na leru do nekih 6 bara, na višim obrtajima.
Temperatura tu negde na 90ak stepeni C, mahom stalna u toku cele vožnje, a sedište iznad hladnjaka vruće.
Pritisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži negde na oko 7,5 do celih 8 bara, stalno.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.
Komplet LED rasveta putničkog salona je ispravna.
Izbacuje relativno crne izduvne gasove.


---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


I onda u povratku dolazi 3/65 (trosmenac), uveče (III smena), a tamo zamena za A-1051 koji je danas bio na 3/65 umesto A-1005, A-1067 (IK-201; 2002. godište)...

Donekle slično stanje oko oplate, karoserije kao što je na gore pomenutom A-1015. Oplata generalno je cela loša, propala, oštećena, izudarana, ali u manjoj meri nego na A-1015. Prikolica isto tako poravnata sa prednji krajem vozila i čak je u vožnji i dosta stabilna, mirna, uopšte nešto puno ne zanosi. On ne gubi visinu, čak i sa malo više putnika stameno održava stalnu visinu na svim jastucima (sve tri osovine), a opet se to da primetiti u vožnji, jer je jako mek i udoban, a nema da štosuje.

Ide isto jako dobro, možda je za neku nijansicu da kažem lošiji, mada se baš tako i ne može reći, od A-1015, ali isto makina je strava, šta drugo da kažem. Ide odlično, jak, izizetno startan, uz Nikole Dobrovića onako ne nešto prepun, al ne ni prazan, je izvukao ko po sasvim ravnom terenu da ide. Malo jači gas i to ide ko ludo. Menjač je automatik, četvorobrzinac, marke j Voith. E ne šalta baš najbolje... prilikom svakom prešaltavanja, bilo iz niže u višu brzinu, ili kada vraća iz više u nižu brzinu, cimne, trzne onako jednom, ali malo jače da se to baš izraženo oseti. Kao da fali ulja u menjaču, da je nižini nivo menjačkog ulja. Kočenje jako dobro, ima ispravan samo nožni retarder, nema ručice retardera na komandnoj tabli, a ni stanične kočnice, ista ide samo preko ručice stanične kočnice.

Tahograf je marke "Kienzle", ispravan je samo sat koji približno i pokazuje tačno vreme, dok za km sat nisam siguran da li je isti ispravan. Uglavnom brzinomer nisu ispravni. Kazaljka obrtomer ne mrda sa nule, a kazaljka brzinomera povremeno skoči pa opet padne nazad na nulu.

Merač za gorivo nije ispravan i kazaljka ne mrda sa nule. Struja na akumulatorima je na oko 26 do 27 V, stalno. Pritisak ulja u motoru ide od oko 2 bara na leru pa do oko 5,5 - 6 bara, pri višim obrtajima, pred prešaltavanje u višu brzinu. Temperatura negde na oko 85 stepeni C, dosta stalno tu održava.
Pritisci vazduha za kočnje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu su na oko 8 bara, relativno stalno.

Isprasvni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.
LED rasveta putničkog salona je komplet ispravna.
III vrata gube kontakt, povremeno zaglavljuju, pogotovu levo krilo (gledano iz putnilkog salona). Moraju da se otvaraju posebno preko tastera za III vrata.
Spolaj, pored vozila, se oseća sagorelo ulje, izgleda da malo troši ulje, mada ja ne vide da dimi na iberlauf.
Neispravan je (ugašen je) III (bočni) displej. Propisno je bio obeležen papirnim pokazivačem broja linije i nazivom oba terminusa.
Na boćnim panelima iznad i ispod prozora i vrata (pogotovu iznad prozora) mestimično je probila korozija i to najviše u prikolici.
Patos i krov su izgleda skoro krpljeni prolača, pop-nitnama su pričvršćene.

[danilo]

Na A-1177 se užasno čuju trapovi na III (pratećoj) osovini. U vožnji inače, već pri manjim brzinama (od oko 20 na sat pa naviše) trapovi pozadi se mnogo čuju, lupaju, treskaju, a prikolica skače. Trapovi su takođe mnogo rastrešeni.

[danilo]

I evo večeras, u zadnji tren, odradih kontrolu... Novobeogradski auto i to baš A-471 (IK-103; 2000. godište), a vozio sam se njime uveče (III smena) i to na liniji 74, samo na znam na kojem tačno polasku (išao je iza Arrive P0384 79).


Ovako je auto spolja dosta loš, mislim na šasiju i karoseriju na autu. Onako i propao i ofucana je oplata, korozija ga već izjeda spolja. Zadnji prepust na autu visi dosta ka asfaltu, kriv je, šasija je dosta loša, verujem da je od dole i dosta truo. Sad visinu održava stalnom, nismo nepto ni bili sa puno putnika, počeo da se prazni u Kneza Miloša, na kraju ostade možda 10ak putnika. Uglavnom, visina ne pada, nema da štosuje, da pada, sve je ok. Ovako i jeste udoban s te strane.

Kao makina je stvara, bukvalno ide ko nevreme, jeste da nije toliko startan kad kreće iz mesta, al posle kad se zaleti onda je na konju. U I brzini onako malo jeste tromiji, al posle, II, III brzina ide strava. Kažem onako ne toliko startan, al posle vuče za sve pare. Menjač ja automatik, trobrzinac, marke je Voith. Palta onako, mahom uvek cimne kad prešaltava iz svake u svaku brzine, a i posle kad vraća nazad iz više u nižu brzinu. Kao da fali ulja u menjaču. Kočenje je već mnogo bolje, hvata nožni retarder odlično, jako, baš onako kako treba. Ručna drži, stanična isto preko ručice dole ispravna.

Tahograf je marke "Kienzle" (verzija tahografa bez ugrađenog obrtomera), brzinomer je ispravan (sa dve skale; u km/h i u mph), sat je takođe ispravan i pokazuje tačno vreme, a km sat mislim da je isto ispravan, kao i osvetljenje tahografa.

Merač za gorivo nije ispravan (kazaljka ne mrda sa nule). Voltmetar nema, dole je rupa na komandnoj tabli. Pritisak ulja u motoru ide od oko 1,5 - 2 bara na leru do nekih 6 bara, pri višim obrtajima, pred prešaltavanje u višu brzinu. Temperatura tu je nedge bila u toku cele vožnje na nekih 80ak stepeni C.
Pritisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na oko ravno 8 bara, stalno.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.
Nedostaje pola rukodržača na III vratima.
Malo je slabije komplet osvetljenje putničkog salona.

[danilo]

Sinoć sam inače išao od naselja mog do grada N serijom... Gledam u daljini, baš daleko, ide N serija zglob, napred na šoferci ima traku za zaštitu od Sunca, ja se poradovao e sredili A-950, kad vidim nije on, šta je na kraju kad ono A-956 (IK-218N; 2008. godište). To je inače 12/65 (trosmenac), uveče sam išao (III smena), a u toku I i II smene je tu bio redovnjak, A-999, koji od kako je vraćen na 12/65 (ima oko nedelju dana) nikako ne može ceo dan da sastavi, jer on odradi I smenu, II obično isto odradi, ali III već ne može. Ne znam da li ponovo ima one probleme sa vazduhom, nisam se njime vozio od kako je vraćen na 12/65, ali vidim da mu je nešto slabija nivelacija visine, ustvari na II osovini pada visina.


Da se vratim ja na A-956...
Ono uopšte nije tako loš auto i biće da je od zglobne N serije na Karaburmi možda i najbolji uz A-955, kada govorimo o limariji, stanju karoserije i rastrešenosti. Ovako je dosta prav, prikolica lepo poravnata sa prednjim krajem vozila, visinu niogde ne gubi i istaje pravilno i odlično iznivelisana na svim jastucima. Udoban, onako i mek za N seriju je ono premija, a mogu vam reći da nije ni toliko rastrešen unutra. Ne lupa i ne trese uopšte mnogo, mirno ide i jedna zanimljivost, prikolica ne struže o asfalt.

Ide ko metak, dosta dobro, jako lepo ubrzava, inako i startan je, mirni prima gas, s te strane sasvim je ok auto, i uz Brankovu je išao dosta dobro, a usput Blok 37, Fontana... se napunio za sve pare. Menjač automatik, Voith, četvorobrzinac, sve četiri brzine normalno i mirno išalta, tu je u vožnji isto sve ok. Kočenjeu redu, poseduje ispravan i nožni, a i ručni retarder, lepo hvataju preko obe komande. Nisu preterano jaki, ali ono već standardno za N seriju. Ispravne su i stanična i parkirna kočnica.

Tahograf je tu na mestu, brzinomer je ispravan, kao i obrtomer (obrtaji idu od oko 550 na leru do oko 1600 na višim obrtajima), samo ne vide da li je ispravan km sat, ustvari nisam video koliko je km prevalio do sad, al mislim da nije mnogo, jer su njga tukli rashod za rashodom, te kompresor, te valjda i diferencijal...

Od parametara videh da pritisak ulja ide od oko 2,5 bara na leru do oko 6 bara, pri višim obrtajima, pred prešaltavanje u višu brzinu.
Temperatura negde na oko 85 stepeni C, tu mahom održava stalno.

Isprasvni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.
LED rasveta putničkog salona je komplet ispravna.
Klima - radi ventilacija, sad ne znam da li je klima neispravna, mada je tad napolju već bilo ispod 25 stepeni C.



--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

U podne sam inače ponovo išao sa A-959 (IK-201; 2001. godište) na 16/65 (šihta; tačnije II deo šihte)... Da ne pišem ponovo sve ponovo, jer sam ga beše u prošli utorak pisao, al ono je munja prava, sad vidim stvarno da je kao makina prava aždaja... Ide odlično, temperatura zakovana na ravno 90 stepeni C. Pritisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na okruglo 8 bara. Visina stalna, prepun putnika špiluje po asfaltu kod Stara Raba.