od cone » Čet Dec 11, 2008 12:55 pm
03.12.2008.
Obačena jedina ponuda za Lastu
Izvor: Emportal
Za kupovinu preduzeća Lasta iz Beograda stigla je jedna ponuda koja je odbačena kao nepotpuna. Ponudu za kupovinu 64,4 odsto kapitala Laste dostavio je konzorcijum firmi Mayer's Cars and Trucks Company i Horn and Leibovitz. Ponuda ne sadrži sve potrebno iz čega se može utvrditi identitet ponuđača i drugo što je predviđeno tenderom, zbog čega je tenderska komisija odlučila da je ne razmatra.
Tender za prodaju "Laste" objavljen je novembru 2007. godine, a rok za dostavljanje ponuda je produžavan tri puta, na zahtev potencijalnih kupaca. Lasta se bavi saobraćajem, turizmom, ugostiteljstvom, trgovinom, uslugama i proizvodnjom guma, a u voznom parku ima 785 autobusa. Prošle godine je profit preduzeća bio 67,9 miliona dinara.
Obačena jedina ponuda za Lastu
Izvor: Emportal
Za kupovinu preduzeća Lasta iz Beograda stigla je jedna ponuda koja je odbačena kao nepotpuna. Ponudu za kupovinu 64,4 odsto kapitala Laste dostavio je konzorcijum firmi Mayer's Cars and Trucks Company i Horn and Leibovitz. Ponuda ne sadrži sve potrebno iz čega se može utvrditi identitet ponuđača i drugo što je predviđeno tenderom, zbog čega je tenderska komisija odlučila da je ne razmatra.
Tender za prodaju "Laste" objavljen je novembru 2007. godine, a rok za dostavljanje ponuda je produžavan tri puta, na zahtev potencijalnih kupaca. Lasta se bavi saobraćajem, turizmom, ugostiteljstvom, trgovinom, uslugama i proizvodnjom guma, a u voznom parku ima 785 autobusa. Prošle godine je profit preduzeća bio 67,9 miliona dinara.
-
cone - Gazda
- Postovi: 10390
- Pridružio se: Čet Feb 07, 2008 12:49 pm
- Lokacija: Novi Sad
od Marko » Pon Dec 15, 2008 8:47 pm
Lastin Berkof kod autobuske stanice
Žalosno je što današnja deca misle da je Mocart bio vlasnik kladionica, a ne da je prodavao čoko kugle
# Vratite Risa u Vojnu akademiju
# Vratite Risa u Vojnu akademiju
- Marko
- Član
- Postovi: 12664
- Pridružio se: Uto Apr 29, 2008 10:54 pm
- Lokacija: Nakon uništenja zvezde smrti planeta Endor
od Marko » Čet Dec 18, 2008 4:53 pm
Lastin sanos na ulasku na autobusku stanicu
Žalosno je što današnja deca misle da je Mocart bio vlasnik kladionica, a ne da je prodavao čoko kugle
# Vratite Risa u Vojnu akademiju
# Vratite Risa u Vojnu akademiju
- Marko
- Član
- Postovi: 12664
- Pridružio se: Uto Apr 29, 2008 10:54 pm
- Lokacija: Nakon uništenja zvezde smrti planeta Endor
Džavni nemar ruši „Lastu“
od Sashco » Sub Dec 20, 2008 5:39 pm
Najveći domaći prevoznik ostao bez kupca
Džavni nemar ruši „Lastu“
Autor: S.B. - K.P. | 20.12.2008. - 04:59
Džavni nemar ruši „Lastu“
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=70815
Najvećeg auto-prevoznika u jugoistočnoj Evropi, beogradsku „Lastu“, posle propalog prvog tendera koji je trajao više od godinu dana, u prvoj polovini sledeće godine čeka novi pokušaj prodaje. Opet na tenderu.
Firma poslednjih godina posluje sa dobitkom, ima oko 900 autobusa u svom voznom parku, imovinu vrednu preko 100 miliona evra i autobuske stanice u brojnim gradovima Srbije.
Pored svega toga, „Lasta“, inače akcionarsko društvo, u prvom pokušaju nije uspela da nađe kupca. Kako kažu upućeni, tome je doprineo i nemar države, koja se nije potrudila da ispuni uslove ozbiljnih evropskih kompanija, poput francuskog „Keolisa“ ili britanske „Arive“.
Tender za prodaju „Laste“ raspisan je još u novembru 2007. godine, a rokovi za podnošenje ponuda su produžavani čak pet puta, delom zbor izbora i nestabilne političke situacije, a delom i zbog zahteva zainteresovanih kupaca da se reši pitanje dugova „Laste“ i potpišu određeni ugovori umesto sadašnjih neformalnih dogovora. Tako je, kako nezvanično saznajemo, prvi put do tromesečnog odlaganja tendera došlo zbog zahteva, kako mnogi misle, najozbiljnije zainteresovanog kupca, francuskog „Keolisa“, da se pitanje prigradskog prevoza u Beogradu, koji „Lasta“ pokriva sa 90 odsto, reši ugovorom između grada i „Laste“.
Ugovor je potpisan, a prestavnici „Keolisa“ i „Arive“ odlaganje tendera su iskoristili da temeljno pročešljaju „Lastu“, obiđu brojne pogone, poput onih u Inđiji, Valjevu i Smederevskoj Palanci, ispitaju finansijsku situaciju i upoznaju se sa problemima kompanije. Kako se, opet nezvanično, može čuti, oba pomenuta kupca odustala su od učešća na tenderu „u pet do dvanaest“ i to zato što Agencija za privatizaciju nije ispunila obećanje da će otpisati dug „Laste“ na ime neuplaćenih doprinosa za zaposlene, u iznosu od pet miliona evra. Uoči samog zatvaranja tendera, „Keolis“ i „Ariva“ uputili su pismo Agenciji sa molbom da se to pitanje reši inače neće učestvovati na tenderu, ali odgovora nije bilo. Nezadovoljna neozbiljnim pristupom države, oba kupca su se povukla. Odluka države da se otpišu zaostali dugovi usledila je umesto pre tendera tek nekoliko dana po njegovom zatvaranju. Da li se radilo o nemaru države ili o pokušaju, kako se spekuliše, da se oteraju ozbiljni kupci, kako bi se otvorio prostor za nekog drugog, pokazaće vreme. Ipak, i zaposleni u „Lasti“ iznenađeni su ovakvom odlukom države.
- Kupcima je bilo obećano da će dugovi biti otpisani, ali je to urađeno pet dana po zatvaranju tendera. Ostaje nejasno zašto. Uveren sam da su i „Keolis“ i „Ariva“ bili veoma zainteresovani, a njihovi raniji zahtevi da se tender produži bili su opravdani - kaže za „Novac“ Nebojša Mirović, predsednik Samostalnog sindikata „Laste“ i član Tenderske komisije za prodaju ove kompanije. On tvrdi da Agencija nije imala sluha za zahteve potencijalnih kupaca, te da je tender raspisan u nevreme, zbog čega je i propao.
U Agenciji za privatizaciju za „Novac“ kažu da je Vlada usvojila odluku o otpisu duga pre isticanja roka za podnošenje odgovarajuće ponude, ali nisu želeli detaljnije da komentarišu.
- Ne bih preciznije ulazio u proces privatizacije „Laste“, posebno, imajući u vidu da se na taj način može uticati na novi tender - kaže Dušan Belanović iz Agencije za privatizaciju. On podseća da je tender za „Lastu“ produžavan nekoliko puta.
- To znači da smo potencijalnim kupcima izlazili u susret. „Lasta“ je dobro preduzeće, pa kupcu ne morate dati sve što traži u ovom slučaju dodatno produžavanje roka - kaže on.
Generalni direktor „Laste“ Velibor Sovrović ističe da je potencijalnim vlasnicima „Laste“ smetalo to što im Agencija nije produžila rok, ali da to nije bio jedini problem.
- Problem je bio i veliki broj zaposlenih, kojih u „Lasti“ ima 4.500, a prema njihovoj proceni, procenjeni višak 12-13 odsto. Zasmetao im je i pravni vakuum koji koči sigurna ulaganja. Ove nedelje je, naime, na Skupštini grada bila odluka po kojoj treba da se ukine zakon iz 1989. godine koji je „Lasti“ poverio odvijanje lokalnog i prigradskog saobraćaja. Smeta im i prostorna razuđenost, jer su oni veliki u odvijanju gradskog, prigradskog i lokalnog saobraćaja, a „Lasta“ radi i međunarodni - kaže Sovrović. Kako saznajemo, kupcima smeta i zaduženost „Laste“. Samo za lizing za kupovinu autobusa u narednih pet godina „Lasti“ će dospeti obaveze od 40 miliona evra.
Inače, za kupovinu 64, 4 odsto „Laste“ stigla je samo jedna ponuda i to od konzorcijuma pravnih lica „Majers kars“ , „Traks kompani“ i „Horn end Lebovic“, koju je Agencija za privatizaciju odbacila kao nepotpunu. Iz ponude, kako je saopštila Agencija, nije se mogao utvrditi identitet ponuđača i drugo što je predviđeno tenderom, zbog čega je tenderska komisija odlučila da je ne razmatra. Upućeni kažu da je iza ove ponude stajala zapravo izraelska kompanija „Kavim“, koja je već neko vreme prisutna na našem tržištu kao vlasnik Auto-prevoza „Čačak“, „Jedinstva“ iz Vranja i „Sandžaktransa“ iz Novog Pazara. Kako nezvanično saznajemo, tenderska komisija je u dokumentaciji izraelske kompanije našla čak 13 netačnih ili nepotpunih podataka. Tako su Izraelci naveli pogrešan procenat svoj vlasništva u rumunskoj kompaniji „Filaret“, nisu dostavili finansijske izveštaje o poslovanju iz prethodne tri godine, a prikazivali su u svom voznom parku i neregistrovane ili zastarele autobuse (stare i po 20-30 godina).
Zbog svega ovoga, njihova ponuda nije ni razmatrana. Osim Izraelaca, koji su jedini dali ponudu, tendersku dokumentaciju otkupili su i kompanija „Invej“ u vlasništvu Predraga Rankovića Peconija, „Ariva“ sa sedištem u Londonu, „Keolis“ i „Veolija“ iz Francuske. Očekuje se da se neke od pomenutih kompanija jave i na ponovljenom tenderu. Kao ozbiljno zainteresovan, uz Peconija, pominje se i Miroslav Mišković, koji je nedavnom kupovinom „Niš ekspresa“ ispunio uslov za kupovinu „Laste“, koji predviđa mimimum pet godina bavljenja tim poslom.
- Nemam ništa protiv da se na tenderu pojavi Mišković. Mislim, ipak, da on nije zainteresovan da razvija saobraćaj u okolini Beograda. Dosadašnje poslovanje sa „Delta holdingom“ je bilo izuzetno korektno. Sarađivao sam sa „Delta bankom“, „Delta osiguranjem“, „Delta motorsom“, te u oblasti prevoza radnika. Sa „Invejom“ nemam velikih iskustava u poslovanju osim sa oglašavanjem na autobusima, koje su uredno platili - kaže Sovrović. On ocenjuje da naredna godina zbog svetske krize nije sjajno vreme za prodaju „Last“e, pa je zbog toga ishod i neizvestan.
- Kad bih morao da biram između tendera i restrukturiranja, opredelio bih se za izlazak „Laste“ na berzu i restrukturiranje, bilo da ostane u većinskom državnom vlasništvu, da dobije stranog partnera ili da akcije budu podeljene građanima - kaže Sovrović.
Inače, tenderski uslovi predviđali su da novi vlasnik mora da bude prevoznik sa najmanje 250 autobusa, sa pet godina iskustva u tom poslu i sa prihodom u 2006. godini od bar 150 miliona evra. Kupac je takođe bio obavezan da u naredne četiri godine uloži u vozni park i linije „Laste“ 40 miliona evra.
Predsednik sindikata Nebojša Mirović daleko je veći optimista u pogledu prodaje „Laste“ od svog direktora.
- Kupaca ima i ne brinem se ja za „Lastu“. Ne radi se samo o imovini, autobusima i hektarima zemlje već i o velikom broju linija, kako domaćih, tako i međunarodnih, koje su non-stop prepune. Dakle, kupaca je bilo i na ovom tenderu, a ostaje pitanje hoće li država imati više sluha za njih na narednom tenderu - kaže Mirović.
Imovina od 100 miliona evra
U „Lasti“ procenjuju da njihova imovina na ukupno 12 lokacija, sa tridesetak hektara zemlje, vredi oko 100 miliona evra. Centralna lokacija od sedam hektara se nalazi na autoputu Beograd - Niš, između četiri i pet hektara je pored autoputa u Pazovi, hektar pored autoputa je u Inđiji, nekoliko hektara pored autoputa je i u Smederevskoj Palanci. „Lasta“ ima imovinu i u Mladenovcu, Obrenovcu, Sopotu, Barajevu, te u centru Valjeva, Lazarevca i na granici sa Bosnom.
Koliko vredi „Lasta“
Prema nezvaničnim informacijama iz „Laste“, zainteresovani kupci bili su spremni da plate između 70 i 120 miliona evra, dok generalni direktor Laste Velibor Sovrović procenjuje da „Lasta“ vredi najmanje 150 miliona evra.
- Samo 600 vozila po 50.000 evra vredi 30 miliona evra. A gde su nekretnine pored autoputeva, objekti u centru nekoliko gradova u Srbiji, benzinske stanice, zdrave poslovne prostorije, objekti za održavanje, tehničke preglede... Zainteresovani kupci žele da se bave prvenstveno prevozom, pa je za njih najveća vrednost, zapravo, nematerijalna, a to su bavljenje gradskim, prigradskim i međunarodnim saobraćajem - kaže Sovrović.
Linije kojima raspolaže „Lasta“
„Lasta“ u gradskom saobraćaju Beograda sa sedam linija i 56 autobusa, drži 5-7 odsto ukupnog gradskog saobraćaja. U prigradskom saobraćaju sa 150 vozila i 1.200 polazaka dnevno drži više od 90 odsto saobraćaja. Međunarodni saobraćaj („Lasta“ vozi u 17 gradova Evrope) čini oko pet odsto bruto prihoda „Laste“, a zajedno sa rentiranjem autobusa, 12 do 13 odsto bruto prihoda.
Džavni nemar ruši „Lastu“
Autor: S.B. - K.P. | 20.12.2008. - 04:59
Džavni nemar ruši „Lastu“
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=70815
Najvećeg auto-prevoznika u jugoistočnoj Evropi, beogradsku „Lastu“, posle propalog prvog tendera koji je trajao više od godinu dana, u prvoj polovini sledeće godine čeka novi pokušaj prodaje. Opet na tenderu.
Firma poslednjih godina posluje sa dobitkom, ima oko 900 autobusa u svom voznom parku, imovinu vrednu preko 100 miliona evra i autobuske stanice u brojnim gradovima Srbije.
Pored svega toga, „Lasta“, inače akcionarsko društvo, u prvom pokušaju nije uspela da nađe kupca. Kako kažu upućeni, tome je doprineo i nemar države, koja se nije potrudila da ispuni uslove ozbiljnih evropskih kompanija, poput francuskog „Keolisa“ ili britanske „Arive“.
Tender za prodaju „Laste“ raspisan je još u novembru 2007. godine, a rokovi za podnošenje ponuda su produžavani čak pet puta, delom zbor izbora i nestabilne političke situacije, a delom i zbog zahteva zainteresovanih kupaca da se reši pitanje dugova „Laste“ i potpišu određeni ugovori umesto sadašnjih neformalnih dogovora. Tako je, kako nezvanično saznajemo, prvi put do tromesečnog odlaganja tendera došlo zbog zahteva, kako mnogi misle, najozbiljnije zainteresovanog kupca, francuskog „Keolisa“, da se pitanje prigradskog prevoza u Beogradu, koji „Lasta“ pokriva sa 90 odsto, reši ugovorom između grada i „Laste“.
Ugovor je potpisan, a prestavnici „Keolisa“ i „Arive“ odlaganje tendera su iskoristili da temeljno pročešljaju „Lastu“, obiđu brojne pogone, poput onih u Inđiji, Valjevu i Smederevskoj Palanci, ispitaju finansijsku situaciju i upoznaju se sa problemima kompanije. Kako se, opet nezvanično, može čuti, oba pomenuta kupca odustala su od učešća na tenderu „u pet do dvanaest“ i to zato što Agencija za privatizaciju nije ispunila obećanje da će otpisati dug „Laste“ na ime neuplaćenih doprinosa za zaposlene, u iznosu od pet miliona evra. Uoči samog zatvaranja tendera, „Keolis“ i „Ariva“ uputili su pismo Agenciji sa molbom da se to pitanje reši inače neće učestvovati na tenderu, ali odgovora nije bilo. Nezadovoljna neozbiljnim pristupom države, oba kupca su se povukla. Odluka države da se otpišu zaostali dugovi usledila je umesto pre tendera tek nekoliko dana po njegovom zatvaranju. Da li se radilo o nemaru države ili o pokušaju, kako se spekuliše, da se oteraju ozbiljni kupci, kako bi se otvorio prostor za nekog drugog, pokazaće vreme. Ipak, i zaposleni u „Lasti“ iznenađeni su ovakvom odlukom države.
- Kupcima je bilo obećano da će dugovi biti otpisani, ali je to urađeno pet dana po zatvaranju tendera. Ostaje nejasno zašto. Uveren sam da su i „Keolis“ i „Ariva“ bili veoma zainteresovani, a njihovi raniji zahtevi da se tender produži bili su opravdani - kaže za „Novac“ Nebojša Mirović, predsednik Samostalnog sindikata „Laste“ i član Tenderske komisije za prodaju ove kompanije. On tvrdi da Agencija nije imala sluha za zahteve potencijalnih kupaca, te da je tender raspisan u nevreme, zbog čega je i propao.
U Agenciji za privatizaciju za „Novac“ kažu da je Vlada usvojila odluku o otpisu duga pre isticanja roka za podnošenje odgovarajuće ponude, ali nisu želeli detaljnije da komentarišu.
- Ne bih preciznije ulazio u proces privatizacije „Laste“, posebno, imajući u vidu da se na taj način može uticati na novi tender - kaže Dušan Belanović iz Agencije za privatizaciju. On podseća da je tender za „Lastu“ produžavan nekoliko puta.
- To znači da smo potencijalnim kupcima izlazili u susret. „Lasta“ je dobro preduzeće, pa kupcu ne morate dati sve što traži u ovom slučaju dodatno produžavanje roka - kaže on.
Generalni direktor „Laste“ Velibor Sovrović ističe da je potencijalnim vlasnicima „Laste“ smetalo to što im Agencija nije produžila rok, ali da to nije bio jedini problem.
- Problem je bio i veliki broj zaposlenih, kojih u „Lasti“ ima 4.500, a prema njihovoj proceni, procenjeni višak 12-13 odsto. Zasmetao im je i pravni vakuum koji koči sigurna ulaganja. Ove nedelje je, naime, na Skupštini grada bila odluka po kojoj treba da se ukine zakon iz 1989. godine koji je „Lasti“ poverio odvijanje lokalnog i prigradskog saobraćaja. Smeta im i prostorna razuđenost, jer su oni veliki u odvijanju gradskog, prigradskog i lokalnog saobraćaja, a „Lasta“ radi i međunarodni - kaže Sovrović. Kako saznajemo, kupcima smeta i zaduženost „Laste“. Samo za lizing za kupovinu autobusa u narednih pet godina „Lasti“ će dospeti obaveze od 40 miliona evra.
Inače, za kupovinu 64, 4 odsto „Laste“ stigla je samo jedna ponuda i to od konzorcijuma pravnih lica „Majers kars“ , „Traks kompani“ i „Horn end Lebovic“, koju je Agencija za privatizaciju odbacila kao nepotpunu. Iz ponude, kako je saopštila Agencija, nije se mogao utvrditi identitet ponuđača i drugo što je predviđeno tenderom, zbog čega je tenderska komisija odlučila da je ne razmatra. Upućeni kažu da je iza ove ponude stajala zapravo izraelska kompanija „Kavim“, koja je već neko vreme prisutna na našem tržištu kao vlasnik Auto-prevoza „Čačak“, „Jedinstva“ iz Vranja i „Sandžaktransa“ iz Novog Pazara. Kako nezvanično saznajemo, tenderska komisija je u dokumentaciji izraelske kompanije našla čak 13 netačnih ili nepotpunih podataka. Tako su Izraelci naveli pogrešan procenat svoj vlasništva u rumunskoj kompaniji „Filaret“, nisu dostavili finansijske izveštaje o poslovanju iz prethodne tri godine, a prikazivali su u svom voznom parku i neregistrovane ili zastarele autobuse (stare i po 20-30 godina).
Zbog svega ovoga, njihova ponuda nije ni razmatrana. Osim Izraelaca, koji su jedini dali ponudu, tendersku dokumentaciju otkupili su i kompanija „Invej“ u vlasništvu Predraga Rankovića Peconija, „Ariva“ sa sedištem u Londonu, „Keolis“ i „Veolija“ iz Francuske. Očekuje se da se neke od pomenutih kompanija jave i na ponovljenom tenderu. Kao ozbiljno zainteresovan, uz Peconija, pominje se i Miroslav Mišković, koji je nedavnom kupovinom „Niš ekspresa“ ispunio uslov za kupovinu „Laste“, koji predviđa mimimum pet godina bavljenja tim poslom.
- Nemam ništa protiv da se na tenderu pojavi Mišković. Mislim, ipak, da on nije zainteresovan da razvija saobraćaj u okolini Beograda. Dosadašnje poslovanje sa „Delta holdingom“ je bilo izuzetno korektno. Sarađivao sam sa „Delta bankom“, „Delta osiguranjem“, „Delta motorsom“, te u oblasti prevoza radnika. Sa „Invejom“ nemam velikih iskustava u poslovanju osim sa oglašavanjem na autobusima, koje su uredno platili - kaže Sovrović. On ocenjuje da naredna godina zbog svetske krize nije sjajno vreme za prodaju „Last“e, pa je zbog toga ishod i neizvestan.
- Kad bih morao da biram između tendera i restrukturiranja, opredelio bih se za izlazak „Laste“ na berzu i restrukturiranje, bilo da ostane u većinskom državnom vlasništvu, da dobije stranog partnera ili da akcije budu podeljene građanima - kaže Sovrović.
Inače, tenderski uslovi predviđali su da novi vlasnik mora da bude prevoznik sa najmanje 250 autobusa, sa pet godina iskustva u tom poslu i sa prihodom u 2006. godini od bar 150 miliona evra. Kupac je takođe bio obavezan da u naredne četiri godine uloži u vozni park i linije „Laste“ 40 miliona evra.
Predsednik sindikata Nebojša Mirović daleko je veći optimista u pogledu prodaje „Laste“ od svog direktora.
- Kupaca ima i ne brinem se ja za „Lastu“. Ne radi se samo o imovini, autobusima i hektarima zemlje već i o velikom broju linija, kako domaćih, tako i međunarodnih, koje su non-stop prepune. Dakle, kupaca je bilo i na ovom tenderu, a ostaje pitanje hoće li država imati više sluha za njih na narednom tenderu - kaže Mirović.
Imovina od 100 miliona evra
U „Lasti“ procenjuju da njihova imovina na ukupno 12 lokacija, sa tridesetak hektara zemlje, vredi oko 100 miliona evra. Centralna lokacija od sedam hektara se nalazi na autoputu Beograd - Niš, između četiri i pet hektara je pored autoputa u Pazovi, hektar pored autoputa je u Inđiji, nekoliko hektara pored autoputa je i u Smederevskoj Palanci. „Lasta“ ima imovinu i u Mladenovcu, Obrenovcu, Sopotu, Barajevu, te u centru Valjeva, Lazarevca i na granici sa Bosnom.
Koliko vredi „Lasta“
Prema nezvaničnim informacijama iz „Laste“, zainteresovani kupci bili su spremni da plate između 70 i 120 miliona evra, dok generalni direktor Laste Velibor Sovrović procenjuje da „Lasta“ vredi najmanje 150 miliona evra.
- Samo 600 vozila po 50.000 evra vredi 30 miliona evra. A gde su nekretnine pored autoputeva, objekti u centru nekoliko gradova u Srbiji, benzinske stanice, zdrave poslovne prostorije, objekti za održavanje, tehničke preglede... Zainteresovani kupci žele da se bave prvenstveno prevozom, pa je za njih najveća vrednost, zapravo, nematerijalna, a to su bavljenje gradskim, prigradskim i međunarodnim saobraćajem - kaže Sovrović.
Linije kojima raspolaže „Lasta“
„Lasta“ u gradskom saobraćaju Beograda sa sedam linija i 56 autobusa, drži 5-7 odsto ukupnog gradskog saobraćaja. U prigradskom saobraćaju sa 150 vozila i 1.200 polazaka dnevno drži više od 90 odsto saobraćaja. Međunarodni saobraćaj („Lasta“ vozi u 17 gradova Evrope) čini oko pet odsto bruto prihoda „Laste“, a zajedno sa rentiranjem autobusa, 12 do 13 odsto bruto prihoda.
-
Sashco - Član
- Postovi: 4190
- Pridružio se: Čet Feb 07, 2008 2:59 pm
- Lokacija: iza objektiva
Povratak na Prevoznici iz Beograda i Vojvodine
Ko je OnLine
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 17 gostiju