Тај возни парк сачињавају модели "Икарбус"-а, ИК-206, ИК-103, "Необус"-и Цитта СЛФ и једна "Леа" (остаде на прототпиту). Иако то на први поглед не изгледа тако, многа возила имају постављене рекламе, верујте да тако и није. Већина возила обично ради преко 14 сати скоро свакога дана (зависно од линије и типа смене). Један ИК-206 (конто не бих да наводим) већ око годину дана пуштају у саобраћај без амортизера (на средњој осовини се поготово осети да их нема), толико је неудобан при преласку лежећих полицајаца, џомби (а њих по Београду има), почне да се љуља, лелуја. Можете помислити колико то тек утиче на кочњење. Додуше, стартан је, мотор је одличан (ваљда), али се црево од расладне течности ниско налази, виси (при првом већем сервису обично мајсотри скидају шлус плехове испод и више никада их не врате), па се до сада и не зна број пресечених црева у току рада. Вентили висине на већини ИК-206 (па и на овоме возилу без амортизера) нису баш најбољи, често се накриве на страну (претежно на првој и погонској, трећој осовини (код зглобних ИК-206 и "Лее" је то и погнска осовина)), или потону (не до краја додуше).
Поред тога, један од проблема јесте и скучен паркинг простор за возила, нарочито зглобна. Отежано се манервише, веома захтевно, небезбедно и често се догађају ситнија чукања. Најгоре је викендом. Проблем је одржавање хигијене путничког салона, збрзано и офрље се чисти, много каменца на стакалима се накупи, само када се ради припрема клима уређаја пред сезону тада углавном среде оне филтере у кабини и нешто очисте. Графите такође ретко када уклоне. То је све због недевољног капацитета (претпостављам), јер се на истој тој перионици чисте возила приграског (из ПО "Авала") и међуградског саобраћаја, па ви предпоставите шта се најбоље уради. Мада, од недавно су се позабавили тим проблемом па стање није толико лоше, али може и боље.
Многа сва возила поседују тапацирана седишта, која се брзо исхабају, исцепају од стране путника и само скупљају прашину. Један од проблема које сам приметио поред вентила висина, јесу и врата (што ова "домаћа", што ова прављена у Турској). Често се кваре, а често и потребних делова у магацнину ни за лека. Нпр.:
Многим возилима неке сијалице које су теже доступне (нпр. габаритних светала, катадиоптера, магленки) неће да промене истог тог дана по пријављивању, него пред неки већи преглед или када неки електричар буде био оран да то среди и када нема веће гужве.
Грејање код већине возила је исравно, фино греје, посебно зими у приколици ИК-206 због слабе топлотне изолације. Проблем код рада климе уређаја јесте што доста возила изгубе на вучи (теже полазе по равном, по узбрдици скоро никако). Наравно, током летњег периода проблем повишене температуре мотора је скоро па редовна појава (код старијих возила).
Што се тиче возног особља, већина возача су сасвим коректни и професионалнци, чувају возила својом вожњом, но има и ових других (што би се рекло: "у сваком житу има кукоља"). Но, има запослених који доста доприносе да возила буду што поузданија и уреднија, само је штета што се то баш и не примети и не цени. Похвално је то што се редовно обављају сви мали сервиси, сервиси тахографа, клима уређаја, грејања, контрола окретница код зглобних возила.
Моја највећа замерка се односи на то што су опет успели (што возачи, што и одељење на одржавању) од возила старих нешто више од пет година старости да раскантају, и да би нечему ваљала мора се доста уложити у њих. Постану огромни потрошачи, често се искључују због свакаквих проблема. Много кола је у трећој, четвртој години експлотације имало ремонте мотора, мењача, диференцијала, на многима је мењана глава управљача, што је заиста срамонтно да се догоди, а у већини случајева се могло то спречити. Све то може боље.
. U svakom slucaju, ako stane autobus u gradu i nije toliko strasno, za 5-6 minuta nailazi sledeci, moze da se prepesaci jedna stanica do neke druge linije i slicno. Sa druge strane, ukoliko se pokvari Lasta na prigradskoj liniji na pola puta negde bogu iza nogu, a sledeci bus nailazi za 30ak minuta (ako naidje), e to vec moze biti problem
