Stanje voznog parka - Kontrole

[danilo]

Danas ponovo malo seoski turizam... isto Avalci i potez 400, ali zato ovoga puta bez Glumčevog Brda, već je zamena Zuce...


Pa sam tako išao u podne (u toku II smene) sa prvencem sa Zuca (1/403; trosmenac), sa Mutketom, ali ne redovnjakom, A-94 (IK-103F; 2005. godište), koji je bio umesto A-81.

Spolja nije loš, bešre sređivan u Centralnom Remontu, na Dorćolu, pre oko dve godine možda. Dobar je, nije ukošen, relativno je prav, a i oplata je u nekom zadovoljavajućem stanju, da nema ili ima možda nešto minimalno korozije.
Vrata, prozori, sve je u redu, sve je ispravno. Nije tako mnogo rastrešen, ne lupa i ne trese. Amotizeri i trapovi solidni, nisu toliko rastrešeni i miran je u vožnji, udoban, mek sa dobrom amortizacijom. Visina je u redu, ne pada, ravnomerno niveliše na svim jastucima, karoserija ni malo ne štosuje.

Po ravnom dosta dobro vuče, ali ovamo u Zucu, uz Brđane jedva i u kontra smeru od Brđana ka crkvi... užas! Prva brzina, pun gas i tako kilavo, kolvao, kilavo... ko uspinjača. Šalta mirno i tiho, nekada, kad se polazi iz mesta, pa kad se otpusti kočnica čuje se da jednom udari, onako da zvizne jako. Kočnice dobre i jake, a ispravan je samo nožni retarder.

Tahograf je marke "Kienzle", brzinomer ispravan, obrtomer neispravan, sat ispravan, kao i km sat.
Merač za gorivo nije ispravan i kazaljka je stalno na nuli. Struju na akumulatorima drži na oko 25 do 26 V, stalno. Pritisak ulja u motoru je stalan na oko 2 do 6 bara, mislim stalno je u tom rasponu. Temperaturu drži na nešto malo preko celih 80 stepeni C.
Vazduh za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na oko 8 do 8,5 bara, stalno.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.
Uspravna šipka, ispred III vrata, sa desne strane, labava, nepričvršćena sa gornje strane.


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Posle, šihta sa Pinosave i to 3/401 (šihta; II deo šihte), a tamo je danas uključen Kamilko A-43 (IK-103; 2000. godište)...


Ok auto. Limarijski mu maltene npta ne fali, mada mi se ipak čini kao da je malo grbav ili bolje rečeno da mi malo visi zadnju kraj, zadnji prepust. Ali, malo, zaista ne puno. Oplata, karoserija dosta dobra, oštećenja bilo kakvih gotovo i da nema, a korozije baš nema ni malo. Visina je u redu, ni malo ne pada, niti karoserija imalo štosuje. Odlična je i ravnomerna nivelacija visine na svim jastucima.
Trapovi, amortizeri sve ok. Udobnost je sasvim ok.

Vuče ok, sasvim solidno, pa možda i bolje od toga. Mene je maltene, pa da, samo i po ravnom vozio, osim Paunove gde je dosta dobro izvukao i to onako solidno opterćen. II brzina, malo jači gas i ideeee lepo! Šalta mirno i tiho, gotovo neosetno i neprimetno, bez cimanja i trzanja, a i bez lupanja, a menjač je "Voith-ov" automatik, trobrzinac. Kočnice u redu, ima ispravan samo nožni retarder, ručni ne, lepo, fino koči, onako meko, bez nabadanja.

Tahograf je marke "Kienzle", brzinomer ispravan, obrtomer nije ispravan i kazaljka sa nule ne mrda. Sat ispravan i u potpunosti pokazuje tačno vreme. Km sta mislim da je ispravan.
Merač za gorivo i voltmetar ne ispravni (kod obojice kazaljke ne mrdaju sa nule). Pritisak ulja u motoru ide od oko nestabilnih 1,5 bara na leru do nekih 5 do 6 bara, posle, pri višim obrtajima. Temperaturu drži stalnom na oko 80ak stepeni C, stepen gore, dole.
Pritisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i zadnjem kočionom kolu drži na oko 7,5 do 8 bara, stalno.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.
Neispravno (zatvoreno) II krilo II vrata.

[danilo]

I za kraj ove ture kontrole i jedna Mečka... Starija, crvena i to A-148, sa 8/48 (trosmenac) u podne me vozio...


Ok auto, oplata dosta dobra, ajd da ne kažem savršena, ali se zaista relativno dobro drži. Nema nekih oštećenja po sebi, barem ne nekih većih i izraženijih. Prav je, nije nigde ukošena, šasija delue ovak ospolja vizuelno da je ok. Visina, naravno, super, drži i niveliše potpuno normalno. Ne pada niti karoserija imalo štosuje.

Vuče onako solidno, pa i bolje od toga. UZ Starine Novaka i Beogradsku izvlači negde u II brzini, sa nešto jačim gasom. Šalta gotovo besprekorno, a menjač je "Voith-ov" automatik, četvorobrzinac. Kočnice odlične, efikasne i dosta jake, sa sve ispravnim nožnim retarderom.

Brzinomer ispravan, obrtomer beše isto, km sat valjda kuca, nisam lepo video.
Merač za gorivo ispravan, negde pola rezervoara i više od toga bilo puno. Struja na akumulatorima na oko 28 V, stalno. Pritisak ulja u motoru ide od oko 2 bara nal leru, pa posle do oko 6 bara, pri višim obrtajima. Temperaturu drži stalnom na oko 80 i koji stepen C.
Vazduh za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom olu na oko 7 bara, stalno.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu kao i panel kod vozača.

[danilo]

Zatim, sinoć (III smena) i malo opet Mirijevo, odnosno 27ica...


Polazak sada ne šesti, već četvrti po redu, 4/27 (trosmenac), jeste bio Poljak, ali ovoga puta ne redovnjak, A-3157, nego nešto novija makina, iz sledeće tranše i to radnim danom šihtasmena, Poljak Solaris A-3186 (Solaris Urbino 18; 2013. godište).


A, vezano za 4/27 uveče - Smena 17:59 na Mirijevu III, a završava isto gore na Mirijevu III u 23:22, dok je u garaži po turaži planirano vreme 23:32. Pravci, ono standardno, ka Mirijevu 40, a ka Trgu 42 minuta. Cela smena tako.

Odličan auto, stvarno super makina. Utegnut, sređen, čist kako spolja, tako i unutra.
Na km satu tek oko 14 500 km, sad već ulazi u 15 000 km. Takođe, brzinomer, obrtomer, km sat sve ispravno, kao i sam tahograf koji je na svom mestu, fioci iznad vozača.

Goriva je bilo nešto malo ispod pola punog rezervoara. Pritisak ulja u motoru, ide od oko 2,5 na leru do nekih 6 do 7 bara, posle pri višim obrtajima. Temperaturu drži na oko 80 do 85 stepeni C.
Vazduh za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na oko 8 do 8,5 bara.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.
Grejanje... sve ispravno klima, kalorifer kod vozača, radijatori.
Sve je odradio bez problema, kvarova, sve po psu.

[danilo]

Idemo nova radna nedelja i novi kontiš... Ostajemo pri Karaburminim legendama, čuvenim dvestakečevima i to onim drvenarija, sa drvenim sedištima.


Danase na repertoaru Ikar, A-962 (IK-201; 2001. godište) i to na šihti na Mirijevu, na 18/27 (šihta; II deo šihte) i to umesto A-900, koji izgleda da je van saobraćaja. Mislim duže vreme ga ne viđam u saobraćaju, ali proveriću pa onda pišem.


Što se tiče A-962, onako limarijski je sasvim solidan. Prikolica, koja se inače svojevremeno nakalemljena sa A-976, se dosta dobro drži. Dosta je dobro poravnata sa prednjim delom auta i ne zanosi puno u toku vožnje. Harmonika, prozori, vrata sve je ok. Nije imao neko posebno veliko opterećenje, sjurio se taj pravac ka Mirievu, a uopšte nešto mnogo nije bilo putnika, iako je bio popodnevni špi u pitanju. Dosta dobro niveliše visinu na svim jastucima, ravnomerno, tako da je i dosta udoban, mek, i veoma dobro izamortizovan.
U skorije vreme je sređiva, gitovan i krpljena mu je oplata u bravarnici na Karaburmi, sad se vidi gde je farbana oplata, a gde nije, ima razlike u boji farbe sa leve i desne strane (po bokovima).

Ide dobro, po ravnom lepo kreće, onako ne nešto mnogo startno, bolje A-932 definitivno i to rekao bi mnogo bolje, ali opet ne kao neprikosnovena aždaja A-963. Na usponima, tako osrednje opterećenje, nije tako loš, uz Partizanski Put i ovamo u Rableovoj u Mirijevu izvlkači I, II brzina sa nešto jačim gasom. S obzirom da već uveliko, zrelo pućka na iberlauf, stvarno i nije tako loša makina. Šalta odlično, mirno i tiho, bez ikakvih poteškoća, a menjač je "Voith-ov" automatik, trobrzinac. Kočnice dosta dobre, onako umereno jake, nisu loše, a ispravan je i nožni retarder.

Tahograf je marke "Kienzle", brzinomer i obrtomer nisu ispravani (kazaljke ne mrdaju sa nule), sat je ispravan i pokazuje tačno vreme, dok za km sat nisam siguran da li kuca ili je zaglavljen.
Merač za gorivo i voltmetar nisu ispravni, kazaljke ne mrdaju sa nule. Pritisak ulja u motoru ide od oko 1,5 bara na leru do oko 5 do 6 bara, posle, pri višim obrtajima. Temperaturu drži u rasponu od oko 80 do 85 stepeni C.
Vazduh za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na oko 7,5 do 8 bara, stalno.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.

[danilo]

Ihi jutros za veeeeliku promenu šesnaja... Prvi put šesnaja ujutru i to baš šihta (I deo šihte).


Ustvaru radi se o 20/16 (šihta; prvi deo šihte), već izvesno vreme (zasigurno nekoliko meseci unazad) polazak bez redovnog vozila, pa se tu tako redom svakodnevno mogu videti i legendarni Ikari, sad Raba više nema, N serija, doduše nešto ređe, po nekad neki zglobni Džapanezer, ali i poneki Solaris, što je upravo jutros i bio slučaj. Pretpostavljam sa servisa.

Jutros se tu uključi Poljak, A-3179 (Solaris Urbino 18; 2013. godište), odradismo s njim, i to pošteno.

Samo da kažež vezano za ovu šihtu.... 20/16 (I deo šihte) - Ujutru izlazak iz garaže u 6:50, a uključenje i prvi polazak je sa Karaburme II i to tačno u 7, u 7:00. Završava isto na Karaburmi II i ti u 9:45, po turaži, dok je isto po turaži u garaži u 9:50. Pravci jako slabi, 42 minuta, 35 minuta, 48 minuta, 40 minuta. Ovaj 35 se stiže nekako, ali bukvalno odmah polazak nazad.

Nabijeno, pa jutros nema fotki... Možda neki drugi put, ako se nekako stigne.


Poslužio je nas je Poljak sasvim korekton i više nego solidno. Prav, utegnut, čisti i spolja i unutra, sve uredno i na svom mestu. Nema nigde po oplati, karoseriji, oštećenja, ogrebotina, sve je u redu, isprano i kako treba. Visina ok, nije padala, nije bilo onog naginjanja na desnui stranu, na desnim jastucima. Onako udoban je, sad tvrđi ko i svi Solarisi, ali manje - više sve je u redu.

Ide lepo, mirno i brzo prima gas. Startan, fino ide. Jaka makina - nema šta. Šalta jako dobro, menjač je "ZF-ov", automatik, šestobrzinac "Ecolife". Kočnice i više nego jake, sve je ispravno i nožni i ručni retarder, stanična, parkirna.

Tahograf u kaseti iznad vozača. Brzinomer, obrtomer, ispravno.
Gorivo i Ad Blue puni do vrha u svojim rezervoarima. Pritisak ulja u motoru ide od oko 2,5 do 6 bara. Temperaturu drži na oko 80 do 85 stepeni C i to stalno tako održava u toku vožnje.
Pritisci vauzduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na oko 8 do 8,5 bara, stalno.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.

[danilo]

Evo večeras (u toku III smene) se malo provozah i u jednom Zemunovom autu i to u A seriji, A-915 (IK-218A; 2012. godište) i to baš na prvencu sedamstoosmice (1/708; trosmenac), danas menja redovnjaka A-311.



Ok je auto, nije loš, a i na Karaburmi je bio dosta dobar, mada koliko me sećam, ipak su tu uvek prednjačili A-911 i A-914 i po stanju i po redvnosti.
Limarija dosta dobra, oplata ok, "zdrava" je, nema ni malo korozije, a ne primetih ni neka oštećenja, udarce, ogrebotine ili neka druga oštećenja, barem ne neka ozbiljnija i veća.
Udoban je, trapovi su u redu, kao i amortizeri, ništa se manje - više ne čuje, ne udara i ne škripi.
Stabilan je u vožnji, a isto tako i nivelacija visine je dobra i ravnomerna na svim jastucima. Ne pada visina, niti imalo štosuje karoserija. Ima ispravne prednje maglenke.


Vuče dosta dobro, jaka makina nema šta. Isto tako lepo izvlači na usponima, ako osrednje popunjen, a opet je i dosta startan pri polasku iz mesta. Šalta dosta dobro, mirno, tiho, maltene besprekorno, a menjač je "Voithov" automatik, četvorobrzinac.
Kočnice dobre i dosta jake, sa sve ispravnim nožnim, a trebalo bi i ručnim retarderom.

Tahograf je tu, na svom mestu, u kaseti iznad vozača, brzinomer je ispravan, kao i obrotmer, km sat vidim da rad, da je ispravan, da kuca, ali ne radi osvetljenje displeja istog, pa nisam uspeo lepo da vidim do sada prevaljenu kmtražu.
Pritisak ulja u motoru ide od oko 2,5 bara na leru do nekih oko 6 bara, posle, pri višim obrtajima.
Temperaturu drži na oko 80 do 85 stepeni C, stalno.

Ispravni su svi validatoru putničkom salonu, kao i panel kod vozača.

[danilo]

Još jedna kontroliše... Sada ujutru i to baš prava I smena, a u pitanju je 4/79 (trosmenac) i naravno redovnjak, Mečka, A-149 (Mercedes Benz O345 Conecto; 2003. godište).


Naravno, kao i uvek me ovaj makina stvarno oduševi, nema šta da se zameri ili iskritikuje. Makina na mestu samo tako!

Šasija, vizuelno savršeno prava, nije ni malo ukošen nigde. Oplata isto tako jako, jako dobra, gotovo da nigde nema ni najmanjih tragova korozije. Visina strava nivelacija, prava, ujednačena i uravnotežena. Ne pada ni na jednom jastuku, čak i pri nešto većem i jačem opterećenju. Isto tako i dosta pravilno niveliše na svim jastucima.

Kao makina je odličan, startan, odlično prima gas, uz Matice Srpske izvlači samo tako, opet pri nešto jačem opterećenju.
Šalta krajnje mirno i tiho, bukvalno besprekorno, a menjač je inače "Voith-ov" automatik, četvorobrzinac. Kočnice dosta jake, pouzdane i efikasne sa sve ispravnim nožnim retarderom.

Brzinomer ispravan, kao i obrtomer, a i km sat takođe.
Merač za gorivo radi, ispravan, kazaljka na 3/4 rezervoara, otprilike. Struja na akumulatorima je na oko 28 V, stalno.
Pritisak ulja u motoru ide od oko 2,5 bara na leru do nekih 6 bara, posle, pri višim obrtajima. Temperaturu drži na oko 80 stepeni C, stalno.
Vazduh za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na 7 bara okruglo i stalno.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.

[danilo]

Na A-3143 zamenjena sijalica fara, ne pali više EDC lampicu i nema prijave neispravnosti sijalice na monitru. Gruva oko 42 500 km.

Na A-3165 sve u najboljem redu, do sada oko 22 500 km.

[danilo]

I jedan bre s Novog Beograda da padne za kontrolu... I to baš danas u podne (u toku II smene) na 75ici, a to je upravo nekadašnji, dugogodišnji redovnjak sa ove linije... Samo što sam njime danas išao na 8om polasku, 8/75 (trosmenac), a on je nekada bio redovan na 3/75 (smena + dopuna + smena; tada je ta kombinacija bila dopuna + smena + smena; pa je to posle rotirano sa 11/75 da 3/75 ujutru ima smenu, a 11/75 dopunu i posle dve smene)...

...uglavnom u pitanju je Legenda A-1301 (IK-201; 2001. godište). Upao umesto Solarisa, A-3094.


Kratko sam se danas njime vozio, ali dovoljno da vidim o kakvom se makini radi.

Spolja, limarijski je onako u nekom prosečnom stanju, nije tako i toliko loš, drži se nekako. Još je relativno skoro nešto sređivan, krpljen spolja, pa je tako oplata sada u nešto boljem stanju. Tragova korozije ima onako ne nešto puno, u korektnom stanju, pozadi se vidi da je peglana zadnja strana prikolice i to relativno skoro. Prepostavljam u bravarnici na Novom Beogradu.
Mnogo je rastrešen, lupa, skače i prikolica i prednji deo, amortizeri dosta loši, treskaju i lupaju trapovi.
Visina je u redu, ne pada visina ni na jednom jastuku, niti karoserija bilo gde imalo štosuje.

Vuče tu i tamo, malo je tromiji pri samom polasku iz mesta i to onako osrednje opterećen, posle može sasvim solidno da povuče i da izvuče, bez nekih problema i poteškoća. Sad jedino me je vozio po ravnom terenu. Šalta krajnje mirno i tiho, a menjač je "Voith-ov" automatik, četvorobrzinac. Kočnice dobre i jake, ispravan je nožni retarder.

Tahograf je marke "Renault", brzinomer je ispravan, obrtomer fabrički nema ugrađen, sat je i ispravan i pri tom pokazuje tačno vreme. Km sat mislim da ne radi, da je zaglavljen, ali nisam siguran, jer nisam lepo video.

Merač za gorivo nije ispravan i kazaljka sa nule ne mrda. Struja na akumulatorima je na oko 26 do 27 V, stalno. Pritisak ulja u motoru, nešto niži, od oko 1,5 bara na leru do nekih 4 do 5 bara, posle, pri višim obrtajima, pred prešaltavanje u višu brzinu, znači malo niži od uobičajenog. Temperaturu drži stalnom na oko nepunih 80 stepeni C, između 75 i 80.
Vazduh za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na ravno 7,5 bara, stalno.
Zamenjena su mesta pokazivaču za gorivo i voltmetru na komandnoj tabli. Mislim to je odavno tako, godinama unazad, čisto da pomenem.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.

[danilo]

I pošto prošle nedelje ne obiđoh maršutu, ove nedelje sam to brzo ispravio i već evo u utorak, pa sam eto malo krstario Avalcem i družio se sa Kosmajevim makinama...


Ovoga puta to beše u podne (u toku II smene), na samom početku ove smene i to na prvencu s Glumčevo Brdo, odnosno sa 1/405 (trosmenac), a tamo me čeka, redovnjak, Stari Ikar, Kamilko, sada utegnut i remontovan, A-47 (IK-103; 2000. godište).

Od kako je stigao sa remonta i od kako je dobio redovno zaduženje na 1/405 mogu vam reći da je zaista veoma redovan i kad god sam gore na potezu, stalno je tamo. Gotovo da nikada i ne izostaje odatle, a i realno jeste ok autić, sasvim dobra i utegnuta makina, prava aždaja!

Sređen je i šasija na autu se dosta dobro drži. Mislim ovako vizuelno dobro deluje, za razliku od A-48 i još pojedinih primeraka, ne primećuje da je ukošen, odnosno da visi, tj zadnji prepust da je spušten ka kolovozu. Oplata je odlična, nova, komplet zamenjena. Korozije nema ni malo, oplata komplet "zdrava". Udoban jeste, trapovi i moartizeri dobri, ne čuju se ni malo, onako sasvim ok i stabilan u vožnji.
Visina u redu, mada nije bio nešto mnogo ni opterećen, stalna je visina, nivelacija na svim jastucima i više nego dobra. Karoserija, naravno, ni malo ne štosuje, samo pliva po putu.

Vuče dobro, jedino malo zna na usponima malo da se pomuči, ali ne puno, kao neki Mutanti, i to od Kolonije do Čaršije. U principu ok vuče, mirno radi makina. Šalta krajnje mirnoi tiho, ne cima, ne trza, ne kida... menjač je "Voith-ov" automatik, trobrzinac. Kočnice sasvim dobre, ispravni su i nožni, a i ručni retarder, ručni pogotovu jak, odlično i meko hvata.

Tahograf je marke "Kienzle", brzinomer ispravan, obrtomer nije i kazaljka ne mrda uopšte sa nule, sat ispravan i tačan, km sta ne znam da li kuca, da li je ispravan.
Merač za gorivo nije ispravan (kazaljlka stalno na nuli). Struja na akumulatorima stalna na oko 26 V. Pritisak ulja u motoru ide od oko 1,5 do 2 bara na leru do oko 5 do 6 bara, posle, pri višim obrtajima. Temperatura stalna na oko 70 stepeni C (izvađen termostat?).
Pritisci vaduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu 7, odnosno 8 bara, stalno.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.
Malo se sporije zatvara I (desno) krilo III vrata.
Ne mogu da se otvore pojedini prozori u putničkom salonu.



I pohvale za ljutu Mečku, A-158... odličan auto, utegnut, sređen, makina i po!

[danilo]

Evo još jedna kontrola... u ponedeljak sa A-1301 na 8/75, a evo i danas sa novobeogradskog auta, nešto novije generacije, jedan kontiš...

Ovoga puta čuvena N serija i to šihtaš...
Sada A-1363 (IK-218N; 2008. godište) i njegovo, sad već mišemesečno, zaduženje u šihti na 75ici, na 14/75 (šihta; II deo šihte).


Za ovu generaciju i seriju kola, ovaj je još i sasvim ok, solidan primerak. Jeste krut u vožnji i naravno rastrešen, ali ne u nekoj većoj meri. Onako se solidno drži, prikolica ne skače mnogo u toku vožnje, trapovi se toliko i ne čuju, a aamortizeri su zadovoljavajući, po onome kako se ponašanja u vožnji i na kolovozu. Visina je stalna, ne pada, niti imalo štosuje, onako dobra je nivelacija, ne kosi se, stabilan je u vožnji. Nekada neće sam da niveliše prilikom stajanja.

Može lepo da povuče, uz "11ti april" izvlači dosta dobro i to solidno, osrednje popunjen, startan onako umereno, dosta dobro prima gas, sve u svemu kao makina nije loš. Šalta dosta dobro, mirno i tiho, a menjač je "Voith-ov" automatik, četvorobrzinac, bez cimanja, trzanja... Kočnice dobre jake, ispravni su i nožni, a i ručni retarder. Parkirna, stanična... sve ispravno.

Tahograf je tu, na mestu, u fioci iznad vozača.
Brzinomer je ispravan, kao i obrotmer i km sat, samo što nisam lepo da vidim do sada prevaljenu kmtražu.

Videh još pritisak ulja u motoru da ide u rasponu od oko 2,5 bara na leru do oko 6 do 7 bara, posle, pri višim obrtajima. Temperatura je stalna između 80 i 85 stepeni C.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.
Prijavljuje neispravnost neke od sijalica na monuitoru, na komandnoj tabli.

[danilo]

Za kraj i ove radne nedelje red je da padne i pohvala za jednogh Kosmajca i to baš za Mečku novije generacije...


Ocoga puta 48ica, smena uveče (III smena), a polazakl 5/48 (trosmenac) i Mečkica A-186 (Mercedes Benz O345 Conecto; 2005. godište).


Limarija, šasija vizuelno odlična, prav ko strela, nije ni malo ukošen, sve štima gledano spolja. Oplata deluje da je u veoma dobrom, odličnom stanju, a tu je i reklama za ulja i maziva "Total Quarz", bele boje, a i sama folija reklame se drži onako solidno.
Udoban je u vožnji i to veoma, amortizacija strava, gotovo da uopšte ne oseća kolotrage i šahtice u Bulevaru Oslobođenja. Trapovi se ni malo ne čuju, stabilan. Nivelacije visine za svaku pohvalu, izuzetno dobra, stabilna, ne kosi se, karoserija ni malo ne štosuje.

Vuče i više nego dobro, onako brzo prima gas, startan pri polasku iz mesta, sve ok što se ljute makine tiče, ali, ali, ali... nešto svira, grebe, ne štima iz zadnjeg dela auta, ono na d... jeste diferencijal. Čuje se kad prima gas, a i kad se pusti gas onda najviše reži i struže. Već počinje onako dosta izraženo i glasno da se čuje. Palta krajnje mirno i tiho, besprekorno, a menjač je "Voith-ov", četvorobrzinac. Kočnice jake i veoma pouzdane, a inače su ispravni su i nožni i ručni retarder. Stanična, parkirna kočnica drže, sve dela!

Sad za intrumente je ono lutrija... jer ne radi ni jedna jedina sijalica za osvetljenje komandne table...
Brzinomer ispravan, obrtomer i km sat isto tako.
Merač za gorivo koliko videh na oko pola rezervoara puno. Struja na akumulatorima na oko 27 V, otprilike. Pritisak ulja u motoru ide od oko 2,5 bara na leru do nekih 6 bara, posle, pri višim obrtajima. Temperatura stalna na nekih 80ak stepeni C, prosek.
Vazduh za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na oko 7 bara, u proseku, stalno.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.

[danilo]

A, sad kontrole i kontrole sa Kosmajevih ljutih makina...


Najpre 25ica i to ujutru (I smena), a polazak 2/25 (trosmenac) i tu, naravno, redovnjak, Mečkica A-190 (Mercedes Benz O345 Conecto; 2005. godište). Iako sam trebao da idem sa 25P, namerno sam krenuo 25icom ,baš zbog Mečke.


Spolja, limarija, karoserija u jakom dobrom, ma i odličnom stanju. Prav ko strela, ovako spolja gledano se nigde ne primećuje da je kriv, ukošen, prelomljen i tome slično. Tu je i reklama za "NLB Banku" pa ne mogu sad nešto posebno da kažem u vezi stanja oplate, jer je preko cele prelepljena folija reklame. Nivelacija visine, kao i kod svih Mečki, odlična, ravna samo tako ,ne kosi se i ne pada visinu ni u jednu stranu. Udoban izuzetno mek, tih, odlično izamortizovan.

Vuče dosta dobro, lepo prima gas, a isto tako i na usponima recimo u Maksima Gorkog izvlači i više nego dobro, a onako solidno popunjen. Šalta krajnje mirno i tiho, bez nekih problema, niti cima, niti kida, a menjač je marke "Voith", automatik, četvorobrzinac. Kočnice i više nego dobre, ne škripe, ispravni su i nožni, a i ručni retarder, stanična, parkirna, sve drži.
Diferencijal se, barem za sad, ne čuje uopšte.

Brzinomer ispravan, obrtomer nije i kazaljka ne mrda sa nule. Km sat kuca, ali ne vide prevaljenu kmtražu.
Gorivo negde na oko 3/4 rezervoara otprilike bilo puno. Struju na akumulatorima drži na oko 26 V, stalno. Pritisak ulja u motoru od oko 2,5 bara na leru do nekih 6 bara. Temperatura na nekih 75 stepeni C.
Pritisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na oko 7 bara, stalno.

Ispravno su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.


----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


Zatim spušanje niz Vojvode Stepe i to opet Mečkica, A-167 (Mercedes Benz O345 Conecto; 2003. godište) i to na njegovom redovnom 5/33 (trosmenac), isto ujutru (u toku I smene).

Što se spoljašnjosti tiče pa maltene, ako ne i baš tako, sve identično kao i kod A-190. Znači dosta je dobar, nije ukošen, nije kriv, šasija na oko, ovako vizuelno dosta dobro izgleda. S visinom isto tako nema problema, sad nisam njime nešto dugo išao, nivelacija dobra, jastuci sve ok.

Nizbrdo smo išli, sad ne znam kako izvlači na usponima, ovako za vožnju nizbrdo nemam nešto posebno da kažem. Mislim ok kreće iz mesta, prima normalno gas, ne primećuje da ima nekih problema oko toga. Isto, za sada, diferencijal tih, ni malo se ne čuje, ne zuji, ne bruji, ne brunda. Šalta bukvalno besprekorno, ne trza, ne cima, ne kida, a menjač je "Voith-ov" automatik, četvorobrzinac. Kočnice odlično, jake, efikasne, sa sve ispravnim nožnim retarderom. Stanična, parkirna, ispravne.

Brzinomer ispravan, obrtomer isto tako, km sat ispravan, kuca li kuca, radi.
Merač za gorivo radi, ispravan je. Struja na akumulatorima je stalna na oko 26 V. Pritisak ulja u motoru je od oko 2,5 do 6 bara. Temperatura beše negde na oko 60ak stepeni C, ali ne grešim, kao da je izvađen termostat.
Vazduh za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na oko 7 bara, stalno.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.
Vezan je poklopac I luftera (ne može da se otvori).

[danilo]

Eee onda i potez i to Avalci, znači potez 400... Proleće, lepo vreme i pravo na Avalac...


Ovoga puta ne sa prvencem nego sa polaskom iza sa 2/405 (trosmenac) i to na samom početku smene u podne (u toku II smene), Mutke da, ali ne redovnjak, nego A-72 (IK-103F; 2005. godište). Nekada bio redovan na 1/407 (trosmenac), sad je u rezervi.


Onako, imao je generalno remont karoserije, šasije, rešetki i to pre oko 2 do 3 godine, koliko se sećam, posle, onog sudara na Glumčevom Brdu. Međutim, mnogo je propao od tad. Spolja je i solidan, nije ukošen, nije kriv, vizuelno deluje kao da je sasvim ok šasija. Oplata onako toliko korozije po sebi i nema, ali zato ima oštećenja po sebi, najviše pozadi (poklopac motora) i rešetka hladnjaka sa desne, bočne strane.
Visina je manje - više ok, sad onako mekši su jastuci i slabiji ventili visine pa u krivinama malo lošije, slabije i sporije niveliše visinu, jer jednostavno nije toliko stabilan.

Vuče onako, za Mutketa nije loša mašina, uz Rašin Majdan izvuče, osrednje popunjen, onako II brzina, jači gas i izvlači dobro. Posle se već gušio, na onom čuvenom usponu od Kolonije do Čaršije. Pun gas, I brzina i tako dok ne prođe onaj pravac do Čaršije, kroz krivine gore već lakše ide. Menjač je automatik, "ZF-ov", četvorobrzinac, najpre problema nije bilo, ali negde u Ripnju ka Brdu krene da zeza. Naime neće lepo da šalta, iz I u II brzinu obično nema problema, ali posle iz II u III vidim krene da razvlači II brzinu i kad prešalta u III čim se malo otpusti gas hoće odmah da vrati u II brzinu i onda visoki obrtaji, turbina se čuje. Kočnice dobre, ima ispravan samo nožni retrader.

Brzinomer marke "Kienzle", brzinomer ispravan, obromer nije ispravan (kazaljka sa nule ne mrda). Sat ispravan i tačan.
Merač za gorivo nije ispravan, kazaljka sa nule ne mrda. Struja na oko 26 V, stalno. Pritisak ulja u motoru od oko 1,5 do 6 bara. Temperatura stalna na oko 85 stepeni C.
Vazduh za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu na oko 7,5 do 8 bara, stalno.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.
Povremeno zaglavljuje II krilo I vrata.


----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


I još jedna kontrola od danas... Legenda Stara, čuvena Barbika, A-3 (IK-101; 1997. godište) i to sam njime išao isto u podne (u toku II smene) na 2/401 (trosmenac), kao zamena za redovnjaka, Mutketa, A-109.


Dobar je spolja, nije kriv, niti ukošen. Nije 103ka pa ni ne visi zadnji prepust, mada i inače sam primetio da te starije 103ke (prva generacija Barbika) nije rizična sa šasijama, za razliku od Kamilka, zbog snage motora. Oplata solidna, nema ni malo korozije po sebi, samo možda oštećenja iznad III vrata, pri vrhu, gore do krova. Udoban je, trapovi i amotizeri se ni malo ne čuju. S visinom problema nema, ne pada, niti kaoserija imalo štosuje, onako miran sasvim.

Kao makina je strava. Startan pri polasku iz mesta, iako je šaltaš, lepo povuče, ne guši se, ne piba na iberlauf. Šalta se, koliko primetih, dosta lako i brzo, Menjač niti krči, niti izbacuje iz brzine, samo onako lako ide. Kočnice, sad ne znam kakve su, može menjačem dosta da se uspori i to onako dosta brzo, a inače je ispravan je nožni retarder.

Tahograf je marke "Kienzle", brzinomer ispravan, obrtomer nije, sat ispravan, km sat mislim da je zaglavljen.
Merač za gorivo neispravan. Struja na oko 26 do 27 V, stalno. Pritisak ulja u motoru ide od oko 2 do 6 bara. Temperatura poprilično stalna na oko 80ak stepeni C.
Vazduh za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na oko 8 do 8,5 bara.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.

[danilo]

Iiii nastavljam dalje sa kontrolama sa Kosmajevih kola... konkretno sada, kontrole od jučerašnjeg dana...


Pa prvo 9/33 (dvosmenac) i II smena (u podne), a tamo redovnjak, N serija, iliti kaNta, A-218 (IK-112N; 2008. godište).

Nivelacija visine mu baš nije najjača strana pa tako onda ne može baš lepo da poravna levu i desnu stranu. Malo je nagnut na levu stranu, a komplet desnu stranu i na prednjoj osovini i pozadi na II osovini digne visinu pa je onda patos dosta visok.
Onako toliko rastrešen i nije. Ne lupa i ne trese tako puno, mada se malo čuju trapovi i amortizeri. Oplata se nekako drži, korozije po istoj nisam primetio, ali ima podosta oštećenja po istoj. Izudaran je i izubijan sa maltene svih strana.

Ne vuče tako loše, onako osrednje opterećen (ono je za 33ku mačji kašalj) izvuče dosta dobro uz Vojvode Stepe, maltene ko i po ravnom terenu. Šalta dosta mirno i tiho, a menjač je "Voith-ov" automatik, četvorobrzinac. Kočnice dobre, onako solidne, ispravni su i nožni i ručni retarder.

Tahograf je tu na mestu, u kaseti iznad vozača i vidim da kuca oko 317 000 km, sad ko zna od kad je ta kmtraža.
Ispravni su i brzinomer (Renaultov) i obrtmer.
Pritisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na oko 7,5 do 8 bara, stalno.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.


-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


Onda potes... i 400 kec... 2/401 (trosmenac), smena u podne (II smena) i redovni Mutke odavde, A-109 (IK-103F; 2005. godište).


Dobar je spolja, karoserija nije loša. Nije ukošen ni u jednu stranu, ne visi zadnji kraj, šasija na oko ovako gledano deluje sasvim ok. Beše i on rađen u Remontu ili mi se čini. Isto važi i za oplatu koja je bolja nego kod većine Mutanata.
Malo pada visina na II (pogonskoj) osovini. Ne tako puno, ali malo kalira. I to i na levim i na desnim jastucima.

Gotovo samo po ravnom sam njime išao, pa sad tu se pokazao ono prosek neki, ili malo iznad proseka. Dosta dobro prima gas, fino ide, ne guši se, ne trokira. Šalta dosta dobro, za divno čudo kod Mutanata, lepo išalta sve 4 brzine, bez trzanja, kidanja i cimanja, a menjač je "ZFov" automatik, četvorobrzinac. Kočnice dobre, nisu loše, ispravan je nožni retarder, meni se čini bez ručnog, jer ga nema na komandnoj tabli.

Tahograf je "Kienzle-ov", brzinomer ispravan, obrtomer nije, sat ispravan, a mislim i da je km sat isto ispravan.
Merač za gorivo neispravan, struja na oko 26 V. Ulje u motoru, pritisak od oko 2 do 6 bara. Temperatura poprilično stalna na nekih oko 85 stepeni C. Vazduh za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu drži na nekih 7 do 7,5 bara, stalno.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

I prvenac sa Zuce... 1/403 (trosmenac) i opet u podne (u toku II smene), Mutke, A-81 (IK-103F; 2005. godište).

Nije loš, možda što se karoserije tiče, vizuelno, za nijansu lošiji od A-109. Ne deluje da ukošen u neku stranu, zadnji kraj lepo poravnat sa prednjim delom auta, ne visi ka asfaltu. Oplata dobra, korozije gotovo i da uopšte nema. Vrata ne zaglavljuju, prozori isto ok dihtuju.
Visina dobra, nivelacija, za Mutketa, sasvim solidna, naravno tu su malo mekši jastuci, ali za njih to je normalna pojava.

Opet vožnja po isključivo ravnom terenu, tu po Avalcu se pokazao i ponašao kao dosta dobra makina, nema nešto posebno da se kaže. Šalta relaitvno dobro, nije trzao, cimao i kidao, a menjač je "ZFov" automatik, četvorobrzinac. Kočnice sasvim ok, sa ispravni nožnim retarderom.

Tahograf je marke "Kienzle", brzinomer, sat, km sat ispravnim, obrtomer nije ispravan.
Merač za gorivo nije ispravan. Struja na nekih 26 do 27 V, stalno. Pritisak ulja u motoru od oko 2 do 6 bara. Temperatura tu je neki zarez preko celih 80 stepeni C.
Prtisci vazduha za kočenje i na prednjem, a i na zadnjem kočionom kolu na oko 7,5 do 8 bara.

Ispravni su svi validatori u putničkom salonu, kao i panel kod vozača.