Струга/Охрид/Скопље

[SGB]

Почетком маја сам направио кратку туру до Охрида, са обиласком Струге и Скопља. Замишљено као викенд тура, али сам због обавеза и усклађивања свог слободног времена са атмосферским (не)приликама ипак отишао радним данима, што се испоставило као добро, због избегавања напуштања Београда петком увече, када је по правилу гужва.
Решио сам да обиђем и Стругу, па сам, да не бих из Охрида ишао до Струге и враћао се, решио да из Београда идем право у Стругу, обиђем је, па онда одатле у Охрид. Због тога, логичан избор превозника је био струшки Вакчаре Југотранс. Имају свакодневне поласке из Београда у 20:30 и из Струге у 17:30.

[SGB]

На линији саобраћају Мерцедеси О350 и О403, возила савршено одржавана, заиста без икакве замерке.

Полазак из Београда:

[SGB]

Прва пауза је била код Појата, с тим што се кратке паузе праве по потреби и на станицама, ради чекања времена поласка. Већа пауза је била и код Темпа у Нишу.

[SGB]

На граници није било дужег задржавања. На нашој страни границе путници морају да напусте аутобус, дођу до пункта за пасошку контролу, и онда пешке прођу прелаз, док са македонске стране полицајац долази у аутобус, сакупља пасоше и после контроле их враћа. После границе, убрзо се заустављамо на бензинској пумпи и правимо паузу. Потом улазимо у Куманово, па по пријему путника настављамо за Скопље.
Фотографије аутобуске станице у Скопљу ћу поставити касније, пошто сам је детаљније фотографисао у повратку.
Из Скопља ка Тетову полазимо у 5:30, такође после дуже паузе, јер смо баш поранили, око 4:45 смо стигли из Куманова.
Прво што пада у очи у току вожње аутопутем "Мајка Тереза" (Скопље - Тетово) је фантастична природа западне Македоније.

Аутобуска станица Тетово:

[SGB]

Аутобуске станице у Гостивару и Кичеву:

[SGB]

После Кичева креће успон и планински терен, наравно уживање у погледу. Између Кичева и Охрида је у току изградња аутопута, сложен подухват због конфигурације терена, па је траса у великој мери на вијадуктима и у тунелима.

[SGB]

Како се приближавамо Охридском језеру, долина постаје шира и терен равнији. После охридског аеродрома, наилазимо на раскрсницу, лево је Охрид, а десно Струга. Следи први "визуелни контакт" са језером:

[SGB]

Струга је мало место на западу Македоније, општинско средиште има око 8 хиљада становника, национални састав је мешовит. Идући новим путем од Охрида, наилази се на кружни ток, лево је центар насеља, десно аутобуска станица и пут за Дебар.
Могу да приметим да Струга има далеко најуређенију аутобуску станицу у западној Македонији. Сви потребни садржаји су ту, и све је врло пристојно уређено. Карактеристично за станицу је то што су свих 5 перона комплетно наткривени, јер се налазе у некадашњим хангарима. То, нажалост, нисам успео да сликам, јер је батерија одслужила своје, а после паузе и пуњења исте, није ми се дало да се враћам назад.
Струга је леп градић, мали, нема ни близу толико знаменитих места као Охрид, али ако сте већ у "комшилуку", вреди навратити и обићи је.
Главна "штрафта", пешачка зона, улица Маршала Тита:

[SGB]

Црни Дрим, шеталиште и кафићи поред реке:

[SGB]

Најзанимљивије у Струги, бар што се тиче природе и мог личног утиска, је истицање Црног Дрима из Охридског језера. Река извире "дијагонално" одатле, на другом крају језера, код Светог Наума, потом тече кроз језеро као струја (при оптималним метеоролошким условима се може и видети са околних висова, што ми је успело и стварно изгледа фасцинантно), да би код Струге истекла и, као права река, наставила даље ка Дебру и Албанији, где се спаја са Белим Дримом и наставља ка Скадарском језеру.

[SGB]

После обиласка Струге, крећем ка Охриду. Веза између два града су минибуси и такси. Сачекао сам минибус код хотела "Дрим", иначе иду на двадесетак минута, цена карте у овом којим сам ја ишао је 40 денара (1 денар= 2 динара). Док сам чекао, дешавало се да се и необележени путнички аутомобили заустављају и понуде превоз до Охрида, ко је авантуристичког духа, може да проба, ја сам само одмахивао руком. Иначе кад сам код цена, заборавио сам да кажем да је цена карте Београд-Струга око 3500 динара ( у аутобусу), а повратна је 6200 динара. Е сад, куповина повратне карте може бити својеврсно коцкање, због времена поласка из Струге (17:30), јер је до Скопља обично велика гужва, па је путник са повратном картом "осуђен" на то да има или нема среће што се тиче продатих места тог дана када реши да крене назад.
Минибус Струга - Охрид иде старим путем уз језеро.

[SGB]

Из минибуса излазим код кружног тока у центру града, ово је тачка одакле се са једне стране иде ка кеју и старом граду, а са друге према аутобуској станици. И наравно, на слици је један од разлога зашто се љубитељ аутобуса врло брзо заљуби у Македонију: добро очуван Мерцедес Туризмо, на које се овде може често налетети.
Иначе за Охрид постоји само једна реч: одушевљен. Као мали Цариград, мноштво цркава и џамија, људи са разних страна (у ресторану у коме сам ручао смо у једном моменту говорили на 7 језика, мало махали рукама, викали "да се боље разумемо", све у свему занимљиво), додир Европе и Оријента, околна природа која је, као и у целој Македонији, фантастична.
То би било то за сада, наредних дана настављам са фоткама из Охрида и Скопља.

[Mare66]

Odlicno uradjeno ..

[profa_chb]

Lepa reportaža

[SGB]

Хвала, момци!
Да наставим са фоткама из Охрида. Пешачка зона, улице Свети Климент, Гоце Делчев и Трг Крушевска република.
Прва слика: Црква лево је Света Богородица-Каменско, ту је и седиште Дебарско-Кичевске епархије, десно је Халвети Хајати џамија. На другој слици је улица Свети Климент и Алипашина џамија. Трећа слика: Кеј Македонија и поглед на стари део града.