Nova vozila za BG (tramvaji, trolejbusi, autobusi)

[markotar]

Problem je taj sto su ti tramvaji u Bilbaou 2,5m, tako da u BG-u sigurno ne mogli da voze.

Tačno ali sam siguran da CAFu nije nikakav problem da se širina izmeni, tj. smanji, pošto je ta fabrika praktično svakom gradu prodala potpuno različit proizvod, od spoljnog dizajna do dimenzija i karakteristika, ali su svi zasnovani na istoj platformi. To je inače uobičajena praksa kod današnjih proizvođača. Npr. Siemens nudi i Combiono i novi Avenio u verzijama od 2,3, 2,4 i 2,65 m, Alstom Citadis se prodaje u verzijama širine 2,4 i 2,65m, a postoji i 2,3 (mada tu najužu, koja bi nama najviše odgovarala, niko nije kupio, do sada), Sirio se prodaje sa 2,4 i 2,65... a o različitim dužinama svih pomenutih da i ne govorim. Predpostavljam da ni Crotramu ne bi bio nikakav problem da naprave širi tramvaj kada bi recimo pobedili na nekom tenderu u gradu gde je kolosek normalne širine.

Zapravo, sad razmišljam da ne bi čak bilo ni loše da ne kupujemo neki standardan proizvod već da se kupi tramvaj projektovan i izgrađen po merama našeg grada...

I jedna ispavka Markotara, naime nije K4D, nego T4D(g.b. 1004).

Hvala na ispravci. Bila je greška u kucanju. T4 je moj omiljeni tramvaj, pa me je sad sramota kako sam mogao da napravim tu grešku...

[igibgd]

27 - BBC (jos se zove i 'jasenica'), koji je isto karoserisan u DjDj-u, u medjuvremenu je dobio 'skodinu' elektroopremu, detalje cete naci na Railserbia;

Hvala na pojašnjenju za 27 (za Čičicu sam znao da je Đ.Đ. ), nego šta je bilo sa gbr. 123, taj mislim da je postojao, čak mislim da je bio u crvenoj boji...znaš li nešto više

[CKD-KT4]

...nego šta je bilo sa gbr. 123, taj mislim da je postojao, čak mislim da je bio u crvenoj boji...znaš li nešto više

G. b. 123 je nosio jedan od PCC-II. Nije mi poznato da je u muzeju bio neki vagon sa takvim brojem. Ima ĐĐ prikolica u "zmijarniku", broj 19X(?).

Jesi li siguran da je bio 123?

[markotar]

Pade mi nešto šašavo na pamet. Pošto se kod Hipodroma radi nova petlja i pošto trojka verovatno neće raditi do kraja 2010. gde i kako će onda istovarati nove tramvaje? Možda ih neće transportovati železnicom ali je to jako jako jako skupo, posebno za 30 komada + još ako nam stigne ostatak onih iz Bazela!

[zeka]

Приликом истовара прве серије Швајцараца неке приколице су истоварене на камионе па су вожене у погон.
Иначе, она рампа је зрела за пензију.

[markotar]

Pa jedino tako, da ih istovaraju negde i voze kamionima. Ali lako je bilo prebaciti one malene i lagane prikolice, kompletan tramvaj je nešto sasvim drugo. Pa još ako bude imao 3 ili više modula, to je već jako jako komplikovano i skupo...

Inače ne mislim da tu rampu treba penzionisati, uvek treba da postoji upletni kolosek tog tipa jer će se kad-tad javiti potreba za istovar-utovar tramvaja na železnicu, a ona je najjeftiniji i najpraktičniji vid transporta za teret tog tipa.

P.S.
Da se kladimo da nikome nije pao na pamet istovar novih tramvaja kada je planirana rekonstrukcija pruge!

[zeka]

Ко је гледао како се трамвај истовара у Топчидеру знаће на шта сам мислио када сам рекао да је треба пензионисати. У Загребу трамвај директно са воза иде на шине а код нас се пење на рампу па се онда спушта.
То одузима много времена и постоји модућност од превртања што се и десило када је КТ био наслоњен на бандеру.
Рампа са железнице треба али ову онда треба преправити.

[markotar]

Nismo se sporazumeli, mislio sam da hoćeš da kažeš da nam uopšte ne treba rampa za železnicu.

Poznati su mi ti problemi i slažem se da je treba prepraviti tj. spustiti. Lično sam za to da rampa ostane na postojećem mestu pošto ne vidim neko bolje rešenje.

[Marko]

Sada bi ste mogli da se vratite na temu o novim vozilima ako ih uopšte bude bilo ?

[zeka]

Nismo se sporazumeli, mislio sam da hoćeš da kažeš da nam uopšte ne treba rampa za železnicu.

Poznati su mi ti problemi i slažem se da je treba prepraviti tj. spustiti. Lično sam za to da rampa ostane na postojećem mestu pošto ne vidim neko bolje rešenje.

Тачно тако. За сада је то најбоље место.

[igibgd]

...nego šta je bilo sa gbr. 123, taj mislim da je postojao, čak mislim da je bio u crvenoj boji...znaš li nešto više

G. b. 123 je nosio jedan od PCC-II. Nije mi poznato da je u muzeju bio neki vagon sa takvim brojem. Ima ĐĐ prikolica u "zmijarniku", broj 19X(?).

Jesi li siguran da je bio 123?

Ne sad sam još jednom proverio, u pitanju je stari 110.

Izvinjavam se urednicima na KT (kontra-topicu)

[choksi]

http://www.beobuild.rs/read.php/361.html
Jedan tekst u vezi tendera za tramvaje.

[danilo]

Znači nastavlja se ona praksa da se vozila kupuju bez pre toga obavljene probe, to se i moglo očekivati, naravno potpuno pogrešno.
I mene čudi kako oni to vešto zataškavaju vezano za taj tender, niko o tome ne priča, sve neke nezvanične informacije, ništa da se zna šta i kako. Nije da ja sam nešto izvodim, ali mislim da se tu nešto muva i taj produžetak tendera, a da prethodno to nije navedeno gde je trebalo i da se ne znam razlog produžetka istog, nešto mi tu ne ide.
I da opet glavna stavka tendera, kako piše u ovom tekstu, cena i to je uvek tako, samo da je jeftino. Mislim u redu, znam da nemamo nešto mnogo para za neki luksuz, ali ako će samo cena da se gleda i da ona bude merodavna, onda bolje da nije ni bio raspisan tender. Sad mi treba npr. da kupimo taj tramvaj na kome su pronašli tehničke nedostatke, gluposti, strašno. Naravno, ako ne izmišljaju te nedostatke iz nekog drugog razloga. A voleo bi od nekog ko može da tvrdi, da mi kaže koji su to tehnički nedostaci, znači tehnički, a ne ovo što građani Helsinkija navode kao nedostatke, tipa bezvezan raspored sedišta, malo prostora za noge, glup mehaniztam vrata i ostalo što sam negde pročitao. Kažem da su to gluposti što oni navode, jer se sve to da napraviti po želji kupca i sedišta i njohov raspored i ostalo.


Pozdrav

[markotar]

A jel' bilo neke kupovine novih vozila u poslednje vreme, a da tender na neki način nije bio namešten i sumnjiv?

U Helsinkiju su mu konkretno zamerili to što ne može da skreće na krivinama koje imaju veliki radijus. Takođe su mu zamerili što nije dobro projektovan za uzbrdice (Zagreb je ravan k'o tepsija, a Helsinki je brdovit skoro kao Beograd) zbog toga što se samo jedan zglob (mislim da je to treći) lomi po vertikali pa je kod njih radio na samo dve linije na kojima nema tih prepreka. To je već ozbiljan nedostatak, zato ja sumnjam da TMK 2200 može (bez većih prepravki) da ide prugom pored Kalemegdana, a možda ni još nekim našim prugama. Takođe su mu zamerili da je suviše bučan za današnje standarde i previše tesan u modulima iznad postolja, što su sasvim opravdane zamerka putnika (ne kao sedišta i šipke, što se lako ispravi).

Uzgred, Fincima se čak dopao raspored sedišta! Njihovi tramvaji imaju raspored 1-2 (kao naši Švajcarci) i 2-2 u Variotramu. A pošto su Finci izuzetno zatvoreni i hladni ljudi dopalo im se što su sedišta 1-1, dakle da sediš sam, jer oni ne vole previše što neko nepoznat u prevozu mora da sedi pored. Jedino što su zamerali je manjak broja sedišta ali ne može i jare i pare.

[danilo]

Čekaj, kako ne može da skreće na krivinama koje imaju veliki radijus, valjda koje imaju mali radujus? NIje mi to jasno kako.
Znam da su svi tenderi bili nameštani i sumnjivi, ali ovaj je nekako poseban, ništa se ne priča o njemu, nema pouzdanih informacija, sve neka nagađanja. Mada i ovaj za trole je isti po tom pitanju.
Ovi nedostaci, da, za Beograd loše savladavanje uspona jetse veliki problem, a sad buka šta to podrazumeva, mnogo lupa, trese, šta, ventilacija motora bučna...?
Ja sam mislio da su mu našli neku falinku, da ima neku fabričku grešku, to sam u početku mislio kad se to spominjalo.