Nova vozila za BG (tramvaji, trolejbusi, autobusi)

[markotar]

Htedoh reći mali radijus krivina. Izvinjavam se, u pitanju je lapsus. Pospan sam nešto večeras...

Ne bih znao šta su tačno mislili pod tim da je suviše bučan. Predpostavljam da je u pitanju opšti utisak, dakle od svega toga po malo, što predpostavljam ide na račun izolacije. Verujem da su ga direktno poredili sa Variotramom, pa su uočili da je bučniji i klaustofobičniji ali kako se nikada nisam vozio ni u jednom ni u drugom ne mogu reći iz prve ruke kakva je razlika. Inače, helsinški Variotram je širok 2,3 m, isto kao i 2200.

Sa druge strane, u Sofiji nisu imali takvih zamerki. Krivine njihovih pruga imaju veći radijus, a grad je uglavnom ravničarski, sličniji Zagrebu. Čak šta više tramvaj se ponašao izuzetno dobro na sofijskim šinama koje su na pojedinim mestima u katastrofalnom stanju, gorem od naših u Bulevaru, zbog čega je tramvaj morao da bude hidraulički podignut za nekoliko cm. Ali predpostavljam da Bugari za razliku od Finaca imaju niže standarde, no sa druge strane oni su ga veoma površno i jako kratko probali. Helsinki ga je isprobao temeljno, dugo i detaljno.

Helsinki mu nije našao ni jednu fabričku grešku, tramvaj je tehnički radio potpuno OK u datim specifikacijama bez ikakvih problema. Zato kažem da je očigledno da neko vodi kampanju protiv Crotrama. E sad, jedno je "fabrička greška", a nešto sasvim drugo je da li taj model tramvaja odgovara potrebama nekog grada. Obe stvari su važne! 2200 je u Helsinkiju pao na ovom drugom ispitu, a da li bi prošao kod nas (što je svakako najvažnije) ne možemo znati dok ga ne isprobamo, što, uostalom, važi za bilo koji tip tramvaja.

[danilo]

Pa dobro verujem ja da su ovi Skandinavci možda malo razmaženi, pa nalazr dlaku u jajetu, ali ovo za krivine bi se odrazilo kao veliki problem u Beogradu, isto važi i za krivine jer imamo po gradu krivina sa malim ili relativno malim radijusom. Što ti kažeš tu bi trebalo odraditi ozbiljne i teške prepravke da bi nam taj tramvaj odgovarao, pa ne znam koliko bi to bio pametno raditi.
Jedino me čudi ta buka, baš to je ovako nedostatak koji nema mnogo veze za tehnikom vozila, to je greška ,da je tako nazovem, koja bi svakome sa malo većim standardom smetala, ali me ne bi čudilo kad bi mi prešli preko toga, odnosno kad im to ne bi zamerili, jer je nama bitna samo cena.
Kad smo već kod cene, da ne znaš možda kolika je cena TMK 2200 sada?
Znam da kada je bio završen prošli, neuspeli tender, cena je bila 2,5 miliona evra, naravno jednog tramvaja. Što je okarakterisano kao veoma visoka cena i rečeno je da je bilo firmi koja za znatno manje pare nude bolje tramvaje, ili tako nešto. Tu su spomenute neke nemačke firme, a ako se ne i varam i češke.


Pozdrav

[Ivan_ZG]

Nije toliko skup, druga pošiljka 2200 koja je ispala malo skuplja je koštala je 1,8 mil. € po komadu. Prvi su bili 1,65 mil. (a Siemens je na prvom natječaju nudio 40% veću cijenu i mislilo se da će proći jer je Končar tada još imao samo planove, i govorkalo se da je stvar gotova jer su gradski dužnosnici potplaćeni od Siemensa, tako da se u takvim situacijama svašta govori i ne treba sve uzeti ozbiljno).


Što se tiče zvuka, 2200 definitivno je glasniji od većine konkurencije, što možda i nije loše ako tramvaj prolazi kroz pješačku zonu (a i sviđa mi se njihov zvuk, tako da mi baš i ne smeta) i uglavnom nije neugodno glasan, iako postoje neugodne iznimke. 2263 koji se vratio iz Helskinkija je trenutno jedan od 4-5 komada koji očito imaju greške i iz nekog razloga imaju užasno glasna postolja, ako je tako radio i tamo onda su ljudi i imali zašto prigovarati.
Inače je druga serija (2271-) malo prepravljena, osjetno su tiši i manje vibriraju, ali i 2282 koji se vratio iz Sofije isto postao glasniji od ostatka. Ne znam o čemu se točno radi, ali razlika se čuje, očito višestruko rastavljanje i sastavljanje ne djeluje baš dobro na tramvaj, ili netko u procesu nije nešto sredio kako treba. No druga serija je pokazala da iznutra može biti dosta tih, samo izglada da isprva valjda nisu baš mislili na to.

Što se tiče nekih ozbiljnijih tehničkih i tvorničkih grešaka, mislim da se sada poslije četiri godine može reći da ih baš i nema, dosta velik broj ih izlazi u promet, ne krepavaju po cestama, tako da stvar valjda funkcionira...


Inače, Zagreb i nije baš ravan k'o tepsija (lol, ravan k'o tepsija, koja izjava , presmiješno mi je kad pogledam kroz prozor), cijela polovica grada sjeverno od Ilice i Maksimirske u podnožju Medvednice je jako brdovita, no, da, tu uglavnom voze autobusi (usponi od 10% nisu rijetkost). Što se tiče tramvaja, ima u gradu i dosta oštrih zavoja, strmih uspona na mostove i (doduše samo) jedna prava brdska pruga, tako da nije 2200 skroz neprilagođen za brda.

Uglavnom, meni se ne čini da u Beogradu za 2200 isti kao zagrebački ne bi trebalo biti problema sa brdima i zavojima kad su vozili isti stari ĐĐ-i, ako je minimalni radijus zavoja isti kao i u Zagrebu (16,5 m, u Helsinkiju je prilično ekstremnih 15), i ako nema jakih početaka uzbrdica, onda ni sa prelamanjem ne bi trebalo biti problema.

[markotar]

Hehe, ma "ravan ko tepsija" tako se kod nas kaže za ravničarske krajeve a ako si ikad bio u BG video si da je sve desno od Save i Dunava neuporedivo brdovitije od Zagreba, sa gomilom brda i brdašaca. Kada sam to govorio mislio sam na tramvajsku prugu, koja je stvarno ravna u odnosu na beogradsku, naravno da ne računam Medvednicu koja je prava planinčuga u odnosu na našu Avalu.

Što se brdskih pruga tiče na toj jedinoj pravoj zagrebačkoj brdskoj liniji 15, koliko znam, 2200 ne može da radi, slobodno me ispravite. A usponi na zagrebačke mostove nisu ništa u odnosu na npr. uspone uz Beogradsku, Nemanjinu ili Resavsku ulicu u Beogradu, a o Kalemegdanu da i ne govorim. Kažem, 99% sam siguran da bi 2200 imao problema oko Kališa, posebno na S krivini kod Undergrounda i na čuvenoj krivinčuzi kod ambasade Francuske koja je pod velikim usponom gde i naši Duewag ne prolaze glatko. Da ne govorim da se isto pitam kako bi se ponašao u gore pomenutim ulicama, posebno uz Resavsku i to na raskrsnici sa Kralja Milana gde imamo ozbiljan prelom, zatim i npr. na Banjici (onaj uspon od okretnice), pa na onoj krivini u Bulevaru vojvode Mišića kod nadvožnjaka koja je pod nagibom i na usponu, onda uz Požešku, posebno na početak koji ima puno krivina pod usponom, pa onda uzbrdica uz Bulevar oslobođenja od Slavije itd.

Ja uopšte ne sumnjam u tehničku ispravnost 2200, čak mislim da ni radijusi krivina nisu problem, jedino što me brine to su naše brdovite pruge. Takođe se pitam koliko je naša kontaktna mreža sposobna da izdrži te tramvaje. Na kraju, treba videti da li nam i po udobnosti odgovara (ali ko se kod nas pita za udobnost putnika kad ne mogu da srede čuvena "tobogan" sedišta). Zato je, ponavljam, pre kupovine trebao da bude ISPROBAN!

Uzgred, Ivane, da li su te cene bile konačne? Ja imam neki podatak da je Zagreb plaćao ukupno 2,4 miliona evra sa svim mogućim dažbinama (osnovna cena + porezi + kamate).

[Ivan_ZG]

Hehe, ma "ravan ko tepsija" tako se kod nas kaže za ravničarske krajeve a ako si ikad bio u BG video si da je sve desno od Save i Dunava neuporedivo brdovitije od Zagreba, sa gomilom brda i brdašaca.

Eh, ali ja kažem da Zagreb nije ravničarski kraj nego je pola-pola, pola je ravnica a pola planina (iako je dolinu lakše percipirati kao Zagreb jer je gušće naseljena i u njoj živi 80% Zagrepčana ), zapravo je i srednjovjekovna jezgra grada nastala gdje počinje Medvednica, a i ja živim na u brdovitom dijelu grada gdje ima uspona na koje i moćni Lion's Cityji sa 310 KS mogu uz brdo samo u prvoj brzini pa sam morao malo ispravljati... No, da, malo offtopica, to nije sad tako bitno...


Da, Beograd je cijeli umjereno brdovit, ali opet mi se ne čini ekstremno, ne znam, mislim da se uvjeti korištenja mogu tehnički izračunati pa testiranje nije nužno, treba pogledati podatke. Iako, vjerujem da bi većina nas ovdje bila sretnija da je 2006. onaj jedan otišao na probu u Beograd kako se planiralo, koliko sam čuo, Končar je bio potpuno spreman i navodno su beogradske vozače već doveli u Zagrebu na obuku prije nego se netko u Beogradu predomislio i rekao da to neće ići... Eh, politika...

Što se brdskih pruga tiče na toj jedinoj pravoj zagrebačkoj brdskoj liniji 15, koliko znam, 2200 ne može da radi, slobodno me ispravite.

Može proći na 15, vozili su ga gore, samo ne ide u redovni promet jer nema potrebe pa stajališta nisu prilagođena za ništa duže od 15 m.

Inače, mislim da mogu sa sigurnošću reći da savladavanje uspona nije problem jer sa 390 kW i sa elektronikom koja jako dobro smiruje proklizavanje ubrzava i koči puno bolje od svih starih i kada je pruga sklizava, no, da, na savladavanje zavoja i prijeloma treba misliti.

Uzgred, Ivane, da li su te cene bile konačne? Ja imam neki podatak da je Zagreb plaćao ukupno 2,4 miliona evra sa svim mogućim dažbinama (osnovna cena + porezi + kamate).

Ne znam, možda sa kamatama, ali cijena koju je trebalo platiti (valjda sa porezima) dok se uzimao kredit je ispadala 1,85 po komadu (130 mil.€ je bio kredit za svih 70).

[markotar]

Ma pustimo tu glupost iz 2006... Očigledno su to smislili ljudi koji se ni ne voze tramvajima...

Najveći uspon pruge (pošto nas pruga jedino zanima) je na Kalemegdanu, uključujući i najteže krivine. U drugim delovima grada oni su uglavnom osrednji mada su svi neuporedivo veći od onih na ZG prugama, pa i na onoj gde vozi 15 (BTW, hvala na ispravci, krajem leta dolazim u ZG i u planu imam da se posle mnogo godina provozam baš 15-icom i mojim omiljenim T4). Neka najkritičnija mesta po meni sam naveo, a tuda prolaze praktično sve linije, osim dve (5 i 6).

Ni ja ne sumnjam da motori na 2200 imaju snage da izvuku. Sumnjam upravo na zavoje i prelome tj. na taj jedan jedini zglob na 2200 koji se lomi. Mislim da su sličnu sumnju izrazili i Finci međutim zbog radijusa krivina nisu mogli da ga probaju na njihovim brdima. E sad, ne znam kako je osmišljen kraći 2200K, koji po mom mišljenju (govorim o kapacitetu) odgovara više potrebama Beograda. Ako se njemu oba zgloba lome u zadovoljavajućoj meri mislim da on već ne bi imao problem.

[markotar]

Kako piše današnja Politika gradonačelnik Đilas je izjavio da je pobednik na tenderu za 30 novih tramvaja španski CAF! To je konačna odluka gradske Agencije za investicije, koja je vodila tender. Cena jednog tramvaja je oko 2 miliona evra. Potrebno je da kupovinu odobri još Evropska investiciona banka, koja će inače dati kredit za polovinu ukupne sume. Rok za isporuku je godinu dana od dana potpisivanja ugovora, dakle verovatno krajem sledeće godine.

[Darko]

Gde ovo pise?

[markotar]

Sad videh da taj tekst nisu objavili i na sajtu ali jesu u štampanom izdanju, strana 25. sa leve strane. Za vas koji ne kupujete Politiku ću ga skenirati malo kasnije pa ćete videti.

[markotar]

Evo ga:

[igibgd]

Ovaj mi deluje kao da je napravljen za naše pruge

[markotar]

Ne, taj je preširok, iako je pravljen za metarski kolosek širina mu je 2,5m. No to nije problem, pošto CAF ionako za svaki grad pravi tramvaj koji različito izgleda pa je uzaludno tražiti slike. No platforma svih tih tramvaja je ista, a to je najvažnije, spoljašnjost se lako da promeniti. Tako da ja lično verujem da će spoljni izgled za Beograd biti jedinstven, mada mi se ipak najviše sviđa onaj napravljen za Edinburg (imaš sliku par strana ranije).

[Darko]

I ja se tome nadam. Ne ulazeci u tehnicke detalje, vizuelno 2200 je lepsi od svega CAF-ovog sto sam video na internetu. Jedino donekle moze da mu parira tramvaj za Edinburgh tako da se nadam da ce i ovaj za BG da bude slican tome...

[igibgd]

Ne verujem da će mnogo odudarati od ovog izgleda Širina može da se smanji, to nije nikakav problem

Tako da ja lično verujem da će spoljni izgled za Beograd biti jedinstven

Mislim da će ga napraviti tako da liči na beogradske Kate, naravno modernizovanije

[markotar]

Sve je to u domenu nagađanja. Za sada znamo samo da je pobedio CAF a kakav tramvaj će nam prodati, tj. kako će on izgledati, koliki će biti, kakva će mu tehnička svojstva biti, je još uvke nepoznato, a to je najvažnije! Dakle moraćemo još da čekamo.