Organizator prevoza u Kopenhagenu, Movia, dobio je nove autobuse koje će upotrebiti na novoj liniji brzog autobuskog prevoza (BRT) koja će povezivati naselje Herlev sa centrom grada i najvećim aerodromom u Danskoj. Autobusi su posebno brendirani za potrebe linije, koja će biti nazvana City Line, a za eksploataciju će biti zadužena firma Arriva. Nakon desetogodišnjeg odsustva, zglobni autobusi se vraćaju u Kopenhagen. Kako predviđaju, ovi autobusi će godišnje prevoziti više od 20 miliona putnika, odnosno više od 75 hiljada dnevno.

MAN Lion’s City GL A40 CNG dugačak je 18.75 metara i ima petoro vrata. © MAN Truck & Bus

MAN Lion’s City GL A40 CNG je duži od standardnog što je dalo povoda za ugradnju dodatnih vrata između prve i druge osovine. Nestandardno za ovog proizvođača, autobusi nose masku drugog autobusa koji se proizvodi pod istim krovom, a u pitanju je Neoplanov Centroliner. Pogoni ih prirodni gas, ali su snažni motori koji isporučuju 310 konjskih snaga spremni i za upotrebu biogasa, čime bi se dodatno snizila emisija ugljen-dioksida i time bi se dovela na rang sa električnim autobusima. Putnici će u ovim autobusima osetiti bezbednost, s obzirom na to da je pod obložen materijalom koji sprečava klizanje, a na vratima se nalaze posebni svetleći elementi.

Očekuje se preko 75 hiljada putnika dnevno, odnosno 20 miliona na godišnjem nivou. © MAN Truck & Bus

Video nadzor je razveden po celom autobusu, tako da će vozači u svakom trenutku moći na razne načine da utiču na komfor putnika, bez obzira na to koliko je vozilo puno. Estetski gledano, autobus je osmišljen da privuče što više putnika u BRT sistem. Osim moderne rasvete, kako spoljne, tako i unutrašnje, na novim MAN autobusima se ističu i poklopci preko točkova na drugoj i trećoj osovini. Transportni sistem u Kopenhagenu trenutno broji oko 1250 autobusa, što čini trećinu javnog prevoza u zemlji. Organizator prevoza je firma Movia, pod čijim skutom rade tri firme: Nobina, Keolis i Arriva, koja ukupno koristi 40% vozila.

The post Zglobni autobusi ponovo u Kopenhagenu appeared first on Autobusi.NET.

Bus Rapid Transit u bukvalnom prevodu znači „brzi autobuski prevoz“ a često je poznat pod skraćenicom BRT. Svoju primenu ovaj sistem je našao širom sveta, na svim kontinentima. Osnovni koncept ovog sistema jeste da autobuski prevoz bude fizički odvojen od redovnog saobraćaja na ulicama velikih gradova a na njihove polaske oslanjaju se miloni ljudi u megalopolisima. U nekim slučajevima, vožnja autobusa je vrlo jednostavna jer je na vozaču samo da pritiska gas i kočnicu dok je upravljanje točkovima prepušteno sistemima za navođenje – fizičkim ili GPS sistemima.

Kuritiba, Brazil

Iako Brazil smatramo kolevkom najlepših plesova, velikih fudbalera i vozača Formule 1, u gradu Kuritiba na jugoistoku ove države, krajem šezdesetih godina 20. veka, rodila se nesvakidašnja ideja. U gradu koji se širio neverovatnom brzinom su gužve u saobraćaju postale svakodnevnica, obzirom da Brazil poseduje najviše vozila po broju stanovnika, a ovaj problem je zahtevao brzo i jeftino rešenje. Obzirom da bi izgradnja metroa postala još veći problem po saobraćaj, stručnjaci su došli do radikalnog rešenja: napraviti autobuski sistem nalik metrou i izdvojiti ga iz saobraćaja. Tako se rodila ideja o BRT sistemu, među kojima je prvi otvoren baš u ovom gradu 1974. godine. Od tada, oko dve stotine zglobnih i dvozglobnih visokopodnih autobusa, mahom na šasijama Volvo, prevoze nešto više od pola miliona putnika dnevno na sedam linija. Radi skraćenja vremena ukrcavanja putnika, karte se naplaćuju na ulasku u stanicu a ista se nalazi u visini poda autobusa. Na stanici vozači poravnavaju vrata autobusa sa vratima na stanici i automatski se spuštaju rampe koje lako i bezbedno omogućavaju protok putnika, pa i hendikepiranih lica. Grad je postao uzor celom svetu za razvoj gradskog saobraćaja, a dobio je i nagradu od Ujedinjenih nacija za najinovativniji grad.

Gvanžu, Kina

Na dalekom istoku, na jugoistoku najmnogoljudnije zemlje sveta, nalazi se grad Gvanžu koji od 2010. godine koristi BRT na jednoj liniji, dok je druga u izgradnji. Ovaj sistem prati koncept iz Kuritibe a u špicu je interval polazaka autobusa sveden na samo deset sekundi! Za razliku od Kuritibe, autobusi u ovom sistemu su niskopodni i svi su domaće proizvodnje. Dnevno se u ovom sistemu preveze 850 hiljada ljudi.

Adelejd, Australija

Drugačiji pristup filozofiji BRT-a prikazao je grad Adelejd u Australiji. Naime, ovaj grad je razvio takozvani sistem „O-Bahn“ koji podrazumeva potpunu izolaciju autobuskog saobraćaja od ostalog. Autobusi između stanica u tom sistemu saobraćaju brzinom od 100 kilometara na čas, a upravljanje vozilom je prepušteno horizontalno postavljenim točkićima na bočnim stranama autobusa tako da vozači na ovim deonicama samo dodaju gas i koče. Na stanicama se ovaj sistem na kratko prekida pa vozači preuzimaju volan kako bi stali na stanicu. Ovaj sistem je dugačak oko 12 kilometara i u sebi sadrži tri stanice, sa ciljem da što pre doveze putnike iz severnih predrađa do centra, a otvoren je 1984. godine. U slučaju pucanja gume na autobusu, sistem je dovoljno bezbedan da autobusi nastave putovanje manjom brzinom do najbliže stanice. Prvi autobusi koji su vozili ovom trasom su bili na bazi legendarnog Mercedes-Benz O305.

Istanbul, Turska

Srbiji najbliži BRT sistem se nalazi na istočnoj kapiji Balkana, u gradu koji spaja Evropu i Aziju. Metrobus, kako je nazvan, pušten je u saobraćaj 2007. godine a danas je njegova trasa dugačka oko pedeset kilometara. Metrobus se razlikuje od prethodno navedenih sistema po tome što autobusi u oba smera dele istu platformu, tako da saobraćaju levom stranom, suprotno redovnim pravilima saobraćaja. Liniju 34, koja ide od stanice Sogutlučesme preko Bosfora do stanice Avčilar, prateći glavni tranzitni put kroz Istanbul, opslužuje čak 400 vozila sa intervalom od 15 sekundi a dnevno ovaj sistem koristi oko 800 hiljada putnika. Vozni park na ovoj liniji je trebalo da bude u znaku Mercedes-Benz CapaCity i VDL Phileas autobusa, ali su, zbog loših rezultata u eksploataciji, VDL-ovi autobusi povučeni. Danas, na liniji saobraćaju Mercedes-Benz Citaro G i CapaCity.

BRT u Srbiji?

Iako je dokazano da je ovakav sistem jeftiniji i brži za izgradnju od metroa, ne postoje naznake da bi se sistem nalik nekom od stotina BRT sistema u svetu razvio u Srbiji. Dok Beograd čeka početak izgradnje prve linije metroa, tramvajska infrastruktura sve više zastareva a autobusi su sve krcatiji i neretko takvi ostaju zaglavljeni u kolapsima. Pre nekoliko godina je postojala inicijativa o povratku tramvajskog prevoza u veće srpske gradove ali se sve svelo na prazna obećanja vlasti. Bus Rapid Transit bi povećao kvalitet javnog prevoza ne samo u Beogradu, nego i u većim gradovima poput Novog Sada i Niša. Pritom, modernizacija flote i održavanje sistema ne bi bili međusobno uslovljeni, obzirom da u velikoj većini BRT sistema saobraćaju obični gradski autobusi, bez ikakvih dodatnih prepravki. Da li će to ikada zaživeti u Srbiji?

(Slobodan Kostić/Foto: BRT Data)

The post Bus Rapid Transit: Metro na velikim točkovima appeared first on Autobusi.NET.

Sve veći broj gradova širom sveta se odlučuje na inteligentne sisteme autobuskog prevoza da bi svojim sugrađanima obezbedili dobro funkcionisanje masovnog transporta. Glavne prednosti autobuskog nad šinskim sistemom su mnogo manji investicioni troškovi i mnogo kraći period implementacije. Prevoznici GS, Västtrafik i geteborški sekretarijat za saobraćaj su se odlučili na uvođenje BRT linija sa čestim polascima. Ove linije opslužuju autobusi sa većim kapacitetom, brzom izmenom putnika i, u određenim slučajevima, posebnim saobraćajnim trakama za autobuse. Svaki od ovih faktora doprinosi omogućavanju putnicima da brzo i lako stignu do svog odredišta.

BRT linija 16 opslužuje putnike između, pored ostalih lokacija, centra Geteborga i starog brodogradilišta, gde su locirane velike kompanije i škole. Linija je postala veoma popularna od samog početka, a kapaciteti su trenutno nedovoljni i pored toga što zglobni autobus polazi svakih 5 minuta. Shodno tome, GS je odlučio da investira u kupovinu četiri dvozglobna Volvo autobusa dužine 24 metra, Volvo 7500, koji su registrovani za 165 putnika.

Autobusi su pušteni u redovan saobraćaj početkom 2006. godine, kao dodatni resurs za pokrivanje jutarnjih i popodnevnih vršnih časova (“špiceva”).

“Na naše zadovoljstvo, broj putnika je nastavio da se povećava”, kaže Pierre Modini, direktor autobuskog sektora GS-a. “Štaviše, u periodima kada đaci putuju, oscilacije u broju putnika su velike, što rezultuje velikim pritiskom putnika tokom većeg dela dana, u odnosu na pre”.

Shodno tome, GS je odlučio da kupi dodatnih sedam dvozglobnih autobusa od Volvoa. Autobusi će biti isporučeni početkom jeseni.

“Tada ćemo imati 11 dvozglobnih autobusa kao osnovu za opsluživanje BRT linije 16, kojoj će se po potrebi dodavati klasični zglobni autobusi za vreme špiceva, što je suprotno od našeg trenutnog rešenja,” dodaje Pierre Modini.

Volvo 7500 je dostupan u zglobnoj i dvozglobnoj verziji. Dvozglobni autobus je projektovan da primi do 200 putnika. Za određena tržišta, moguće je povećati kapacitet i do 270 putnika.

Pod dvozglobnog autobusa Volvo 7500 je potpuno ravan svom svojom dužinom, što olakšava izmenu putnika na stanicama. Moderan motor od 9 litara i 340 KS je ugrađen sa strane prednjeg dela vozila, što znači da on vuče ceo autobus umesto da ga gura, čime se postiže bolja upravljivost i dobre manevarske sposobnosti.

Šasija za dvozglobni autobus se pravi u gradu Borås, dok se karoserija izrađuje u gradu Säffle, oba u Švedskoj.

GS je kupio jedan broj drugih Volvo autobusa tokom ove godine. Ukupno jedanaest Volvo 8500 je isporučeno ovog proleća i petnaest zglobnih autobusa Volvo 7500 SLA čija je isporuka u toku.

Preuzeto od: Volvo

The post VOLVO ISPORUČUJE JOŠ SEDAM DVOZGLOBNIH AUTOBUSA U GETEBORG appeared first on Autobusi.NET.