Sanos S415, osim što je svojevrsna autobuska legenda na prostorima nekadašnjih jugoslovenskih republika, gde je i danas često viđen, bio je često viđen i na hadžiluku u Meku. Samo 1987. godine je put Saudijske Arabije iz koncerna FAP-FAMOS otišlo čak 900 vozila, kako Sanosa iz Skoplja, tako i TAZ Dubrava iz Zagreba.

Garažirani Sanosi isporučeni 1992. godine, koji su služili samo za prevoz hodočasnika.

Nova vozila u luci u Solunu. S leva na desno: vlasnik Maghrabi Transport g. Alaa Maghrabi Mohammedali, direktor solunske luke g. Haris i direktor FAP-FAMOS-a g. Zoran Kijac.

Merdevine na desnoj strani vozila do pokretnog krova, na kome se nalazi i prtljažni prostor, jasno obeležavaju vozila za ovo tržište.

FAP-FAMOS je godinu dana ranije uspeo da potpiše ugovor i obezbedi sebi posao vredan tadašnjih 40 miliona dolara. Iako je stručna javnost bila zabrinuta oko cene vozila, čelnici FAP-a su isticali da je reč o minimalnoj isplativoj ceni vozila, i da je ona čak i viša od cene koju su tražili od domaćih prevoznika.

Jugoslovenska vozila popularna među arapskim prevoznicima. U pozadini se vidi i rashodovani TAM 190A11 PO-TI.

Autonomni klima uređaj, sanitarni čvor sa rezervoarom za vodu i kožna sedišta za veći komfor hodočasnika. © Saša Conić

Autobusi za ovakav prevoz su specijalni; osim klima uređaja, koji je kompletno autonoman od motora, lako je zapaziti merdevine do pokretnog krova, a ovi autobusi imaju i posebne rezervoare za pijaću i tehničku vodu. Ugradne robe u ovim vozilima su mahom bile domaće proizvodnje, ali se ističe klima uređaj proizvođača Sütrak.

FAP-FAMOS je ovim ugovorom ispunio tek jednu polovinu godišnjeg plana proizvodnje. © Saša Conić

Jednostavnost izrade omogućio rekarosiranje autobusa iz 1987. godine u Neobusu. © Saša Conić

Karakteristično za ovu nabavku takođe je bilo i održavanje vozila, o čemu je proizvođač takođe vodio računa, pa je dodatni profit ubirao i prodajom delova i održavanjem servisne mreže čak i na prostorima Srednjeg Istoka. FAP-FAMOS je ovom nabavkom ispunio tek jednu polovinu svog godišnjeg plana proizvodnje, koja je 1992. godine već počela da opada, kako zbog političke situacije, tako i zbog zasićenja tržišta.

Jedan od 27 isporučenih vozila je bio i rekarosirani Sanos S415 iz 1987. godine. © Saša Conić

Isporuka Neobusa 2009. godine skončala je nabavku autobusa sa ovih prostora. © Saša Conić

Jednostavnost izrade i manjak elektronike u vozilu učinilo je tip S415 izuzetno pouzdanim za ovakav vid prevoza. Nastavak radnog veka doživeo je i jedan primerak prevozničke firme Maghrabi, čiji je vlasnik ujedno bio i vlasnik novosadske fabrike Neobus. Taj autobus je, dvadeset godina nakon isporuke, rekarosiran u autobus Neobus Solle, i ponovo isporučen 2009. godine, zajedno sa 26 novih vozila iz ove fabrike, koja su isto nosila FAMOS motore. To je ujedno bila i poslednja isporuka autobusa sa područja bivše Jugoslavije za Saudijsku Arabiju.

Maghrabi Transport, Saša Conić, Slobodan Kostić

The post Sanos autobusi u Saudijskoj Arabiji appeared first on Autobusi.NET.

Stečaj će pokrenuti Razvojna banka Vojvodine, kojoj nekadašnji gigant duguje 6,2 miliona evra, i biće urađen po ubrzanom postupku. Kako za 021 kaže predsednik Gradskog sindikata metalaca Novak Vasić, vlasnik firme, Saudijac Mohamed Al Magrabi nije više zainteresovan za poslovanje u Srbiji.

„Vlasnik iz Saudijske Arabije se više ne pojavljuje u Srbiji, a manjinski vlasnik i zastupnik firme Zoran Kijac ne želi da pregovara s radnicima. Zbog svega toga, morali smo da se dogovorimo sa Razvojnom bankom, koja je najveći poverilac ‘Neobusa’, o pokretanju stečaja, kako bi oduzeli imovinu Magrabiju i restrukturirali je tako da ona može i dalje da proizvodi autobuse“, kaže Vasić.

Stečajem do cene prihvatljive za Ruse?

Kako saznaje Radio 021, za kupovinu „Neobusa“ zainteresovano je nekoliko firmi, od kojih je najviše zagrizla jedna ruska kompanija, međutim, Magrabi je za prodaju „Neobusa“ odredio cenu od 12 miliona evra. S obzirom na dugovanja firme bankama, dobavljačima i zaposlenima, to je cifra koja je previsoka za zainteresovane kupce, te je Vlada Vojvodine odlučila da preko RBV oduzme imovinu Magrabiju i „utopi“ je Rusima za mnogo manji iznos.

Predsednik Gradskog sindikata metalaca Novak Vasić potvrdio je da za „Neobus“ nije bilo drugog rešenja nego da 200 zaposlenih završi na ulici kako bi se firma reorganizovala. „Lakše je firmu prodati kroz stečaj, jer je ovakvu niko neće po toj ceni koju vlasnici traže“, navodi Vasić.

„Ozbiljna zainteresovanost za kupovinu Neobusa“

Pre samo nekoliko nedelja, pokrajinski sekretar za rad Miroslav Vasin potvrdio je za Radio 021 da postoje pregovori sa dve kompanije oko mogućnosti kupovine „Neobusa“, ali nije želeo da otkriva koje su to firme.

„Ne mogu da kažem koje su to kompanije, jer za tako nešto moram imati njihovu dozvolu, ali tačno je da pregovaramo sa dve firme. Bilo bi tendenciozno da kažem da pregovori idu u dobrom pravcu, ali smo zadovoljni. U pitanju je početak pregovora, i ali budući da su ozbiljno zainteresovani za kupovinu Neobusa, mislim da će na kraju jedna od te dve firme i preuzeti fabriku“, naveo je Vasin za Novosadski informativni portal.

Mohamed Al Magrabi, vlasnik autoprevozničkog preduzeća za hadži prevoz, „Neobus“ je kupio na neobičan način. On je, naime, 2004. godine došao u Srbiju da naruči „Neobusove“ autobuse za svoju kompaniju. Čuo je da se na aukciji Agencije za privatizaciju prodaje novosadski gigant, i, umesto da naruči autobuse, kupio je – fabriku.

Ne tako davno, taj posao su vojvođanski premijer Bojan Pajtić i bivši predsednik Srbije Boris Tadić ocenili kao „najbolju privatizaciju u Srbiji“.

_{Izvor: Radio 021}

The post NEOBUS IDE U STEČAJ, SVI RADNICI NA ULICU appeared first on Autobusi.NET.

gde štrajk traje duže od mesec dana. Danas se razmatrala mogućnost da se zaposlenima isplate bar dve bruto zarade, od ukupno osam, koliko nije isplaćeno. Ujedno, zaposleni nemaju ni overene zdravstvene knjižice, pa je potrebno da se za oko 220 radnika uplate i doprinosi za penzijsko i zdravstveno osiguranje. Razvojna banka Vojvodine najveći je poverilac „Neobusa“, koji je dužan oko 4,5 miliona evra.

Prošle sedmice iz Gradskog odbora sindikata metalaca Novog Sada čulo se da je jedan od predloga kako da „Neobus“ izađe iz krize, da se Fabrika autobusa pripoji Gradskom saobraćajnom preduzeću “Novi Sad” i da za gradskog prevoznika proizvodi autobuse. Takav primer već postoji u Beogradu i Nišu, gde „Ikarbus“ odnosno „Nibus“ proizvode autobuse za potrebe ova dva grada.

– “ Neobus „je privatna firma, a za pripajanje gradskom prevozniku trebalo bi da Fabrika autobusa ode u stečaj, jer bi onda većinski vlasnik izgubio pravo na upravljanje akcijama – objasnio je predsednik sindikata metalaca Novog Sada Novak Vasić, dodajući da bi se spajanjem dve firme sačuvala radna mesta u fabrici i održala proizvodnja autobusa.

Vasić je rekao da se na sastanku od zastupnika većinskog vlasnika, ujedno i manjinskog vlasnika kapitala Zorana Kijca, moglo čuti da se vode pregovori oko prodaje „Neobusa“i to sa kineskim i belgijskim partnerima, ali da će se ishod razgovora znati krajem juna.

Zoran Kijac juče je rekao je da će danas pismeno odgovoriti na pitanja „Dnevnika“, jer je bio zauzet.

Većinski vlasnik „Neobusa“ je Mohamedali Magrabi iz Saudijske Arabije, koji se u domovini bavi prevozom i u voznom parku ima oko 2.000 autobusa.

Izvor: Dnevnik
Foto: Autobusi.NET

The post NEOBUS PONOVO NA PRODAJU? appeared first on Autobusi.NET.