Zahvaljujući licenci od Mercedesa, jugoslovenski FAP i FAMOS su uspeli da zavladaju domaćim tržištem, nudeći oprobani nemački kvalitet po izuzetno konkurentnoj ceni. Iako se oduvek pravila jasna razlika između originalnog Mercedes-Benz autobusa i onog koji je izašao iz fabrike 11. oktomvri u Skoplju, dugotrajnost i robusnost domaćih autobusa ih je učinila izuzetno konkurentnim. Naravno, blokovska podela sveta je jasno nametnula tržište jugoslovenskim proizvođačima. Zemunski Ikarus i TAM su najveće poslove ostvarili u Poljskoj i Sovjetskom Savezu, a Sanos u Saudijskoj Arabiji. Jedan od retkih proboja na zapadno tržište nastao je saradnjom Sanosa i engleske firme Ensign Bus krajem osamdesetih godina prošlog veka.

Prvi Sanos S315 u Velikoj Britaniji, isporučen krajem 1988. godine. © Frans Angevaare

Novinski članci iz 1987. (gore levo) i 1988. godine (desno, dole levo) uvode ime Ensign Charisma. © Commercial Motor

Možda najpoznatiji proizvod skopske fabrike je Sanos S315, turistički autobus koji je replika Mercedesovog O303 autobusa. Sa Nemcem je delio podvozje i pogonio ga je atmosferski Mercedes-Benz OM422 V8 motor, zapremine 14.6 litara, koji je isporučivao 280 konjskih snaga. Mercedes-Benz je takođe proizveo osovine za ovaj autobus, a nemački ZF je izradio šestostepeni manuelni menjač. Iako je Mercedes nudio svoj O303 u više različitih dužina, a najviše u izvedbi od 12 metara, Sanos S315 je u početku bio dostupan samo u jednoj dužini i visini. Osnovni visokoturistički model odgovara Mercedesovom O303 15 RHD autobusu. Kasnije razvijeni međugradski autobus, sa nižom visinom poda i vratima u zadnjem delu vozila, preslikava Mercedes-Benz O303 15 KHP-A model.

Sanos S315 i Mercedes-Benz O303 su u oku putnika bili isti autobusi. Međutim, poznavaoci autobuske industrije vrlo lako mogu raspoznati da li je autobus poreklom iz današnje Severne Makedonije ili Nemačke. Za razliku od Mercedesovog, prednji vetrobran Sanosa je najčešće bio podeljen, sa vertikalno postavljenim brisačima. Gornja ivica prednjih vrata je zaobljena na Mercedesu, dok je kod Sanosa četvrtasta. Broj stakala na boku je za jedan veći kod Sanosa, zbog podeljenog zadnjeg bočnog stakla, u odnosu na Mercedes-Benz. Konačno, zadnji farovi na O303 autobusima su specifičnog rebrastog oblika, nalik na Mercedesov tadašnji putnički program, dok su kod Sanosa jednostavni i pravougaoni. Vremenom su se ove razlike kod prevoznika smanjivale, s obzirom na cenu održavanja i nabavke rezervnih delova.

Promo flajer za Sanos S315 označen kao Ensign Charisma. © Ensign Bus

Jedan od najzanimljivijih pokušaja plasmana Sanosa S315 je započet na jesen 1987. godine. Na sajmu Coach and Bus u Birmingemu, firma Ensign je prikazala novi turistički autobus koji podseća na Mercedes. Posle sajma, ovaj uvoznik se pohvalio sa sedamnaest narudžbina za jugoslovenski autobus. Izlaskom iz nacionalne recesije, prevoznicima u Britaniji su bili potrebni novi autobusi. Kako bi ga učinio primamljivim domaćem tržištu, Ensign je odlučio da Sanos S315.21 u Velikoj Britaniji i Irskoj prodaje pod imenom Ensign Charisma. Sa početnom cenom od 82.000 funti, što danas iznosi oko 220.000 evra, Ensign je pikirao na male prevoznike kojima je trebao jeftin a pouzdan turistički autobus. Njihova procena je bila da je Sanos S315 za šezdesetak hiljada današnjih evra jeftiniji od Mercedesovog O303 autobusa.

Promo flajer za Ensign Charisma autobus. © Bus and Coach Buyer

Ensign Charisma je u osnovnoj izvedbi imao 53 sedišta i podno grejanje. Na listi dodatne opreme se našao klima-uređaj, ne toliko potreban britanskom tržištu, i toalet u zadnjem delu autobusa. Za razliku od evropskih autobusa, britanski Sanos je imao samo jedna pneumatska vrata na levoj strani. Reklamni tekst navodi da su vrata imala i sistem protiv zaglavljivanja, što je tek nedavno postao standard. U slučaju nužde, u zadnjem desnom delu vozila su se standardno našla ručna vrata. Sajamski primerak iz 1987. je bio namenjen evropskom tržištu i imao je vozačko mesto sa leve strane. Prvi autobus je u Britaniji registrovan novembra 1988. godine, godinu dana posle birmingemskog sajma. Posle testiranja, isporučen je prevozniku The Kings Ferry iz Kenta.

Ensign Charisma u bojama National Express, najvećeg britanskog lanca prevoznika. © Mark Smith

Shearings Holidays je imao dva Sanosa, jedan od kojih je izvezen na Maltu. © Bryan Mann

Prevoznici su počeli da koriste glavni adut Sanosa S315.21 – sličnost sa Mercedes-Benz O303 autobusom. Nije im dugo trebalo da Sanosove znakove na karoseriji zamene trokrakom Mercedesovom zvezdom. Međutim, ubrzo je postalo jasno da jugoslovenski autobusi nisu dorasli izvornom nemačkom vozilu. Prevoznici su se žalili na lošu završnu obradu i sam kvalitet karoserije, ispoljen u britanskoj klimi koja je različita od kontinentalne. Zahvaljujući svemu tome, „sirotinjski Mercedes“ je postao nadimak za Sanos u Britaniji. Ispostavilo se da domaće tržište ipak ne žudi toliko za jeftinim i pouzdanim autobusima.

Hamilton of Uxbridge je zamalo ostao bez autobusa zbog raspada Jugoslavije. © Mark Bowerbank

Loš glas nije obustavio prodaju Sanosa kroz Ensign, iako je ona tekla sporo u poređenju sa Jugoslavijom. Kupci su najviše birali između 49 sedišta sa toaletom i 53 bez istog. Do 1992. godine ukupno je isporučeno 27 autobusa za Veliku Britaniju i jedan za Irsku. Najveći i poslednji kupac „harizmatičnih“ Sanosa bio je Hamilton of Uxbridge, mali prevoznik iz okoline Londona. Pet autobusa za ovog prevoznika je naručeno u predvečerje raspada Jugoslavije, zbog čega su u nedovršenom stanju stajali u fabrici u Skoplju za vreme rata. Konačno, 1992. godine je ovaj prevoznik došao po svoje autobuse u BJR Makedoniju i uspešno ih preuzeo. Jedan od ovih pet autobusa je bio unikatan.

Sanos S311.21, poslednji Makedonac u Britaniji. © Edward Busst

Sanos S311.21 na aerodromu Heathrow u Londonu. © Edward Busst

Premda je Ensign prodavao samo jedan model Sanosa S315, poslednji autobus isporučen Velikoj Britaniji nije dvanaestometarski autobus. Kao peti Sanos, Hamilton of Uxbridge je kupio skraćenu verziju visokoturističkog autobusa – Sanos S311.21, sa 35 sedišta i toaletom. Ovaj autobus gotovo da nije našao kupce u bivšoj Jugoslaviji, izuzev u verziji sa nižim podom. Ipak, obeležio je kraj saradnje sa Ensign-om i kraj jedne ere na koju su ponosni ljubitelji skopske fabrike. Uporedo sa Sanosom, i zagrebački TAZ je imao svoj nastup na vrlo konzervativnom tržištu Velike Britanije. Naspram 28 Sanosa, TAZ je do početka rata isporučio 77 turističkih autobusa.

Sanos S315 iz 1990. godine izvezen na Maltu 1997. godine. © Steve Powell

Sanos S315.21 na Malti, uslikan na leto 2017. godine. © Danny Chan

Bilo da je reč o kvalitetu ili rastućem standardu, slike Sanosa u Velikoj Britaniji od početka 21. veka je teško naći. Najdugovečniji primerak, isporučen u maju 1990. godine, izvezen je na Maltu tokom 1997. godine. Poslednje slike ovog autobusa su napravljene krajem 2018. godine, i na njima se vidi autobus sa registracijom FBY-009 u očuvanom stanju. Iako je obeležen trokrakim zvezdama Mercedesa, na Malti i dalje kuca osmocilindraško srce ponosa Skoplja, Severne Makedonije i Jugoslavije.

Slobodan Kostić
Naslovna fotografija: Edward Busst

The post Ensign Charisma: Sanos u Velikoj Britaniji appeared first on Autobusi.NET.

U svom govoru pred novinarima i radnicima, Zaev se zahvalio radnicima na ogromnom strpljenju i očuvanju tradicije koja ova fabrika ima, te je uložio nadu da će autobusi iz ove fabrike naći put na inostrano tržište, što će pomoći odobravanjem raznim subvencijama i novim investiranjem u Sanos. On je obećao pomoć od države za svako novo radno mesto i svaki novi proizvod.

Zoran Zaev je prvi političar koji je obišao Sanos. © Kapital

Direktor fabrike Slave Raspaškoski se zahvalio premijeru na poseti, te mu je predložio da se uvedu subvencije za domaće prevoznike jer Sanos ima kapacitet da namiri potrebe makedonskih prevoznika. Takođe, Raspaškoski tvrdi da je Sanos hteo da se preseli na drugu lokaciju, ali posle posete premijera je odlučeno da fabrika ostane na mestu na kom jeste. Ovo je ujedno bila i prva poseta bilo kog političara Sanosu.

Autobusi izrađeni u Sanosu nose MAN motore. © MKD

Predstavljenih pet visokoturističkih autobusa S415 nosi vrednost od 800 hiljada evra. Samo dvadeset radnika ih je proizvelo u celosti u fabrici u Skoplju, a pogone ih MAN motori.

The post Sanos pravi autobuse za Kazahstan appeared first on Autobusi.NET.

Sanos S415, osim što je svojevrsna autobuska legenda na prostorima nekadašnjih jugoslovenskih republika, gde je i danas često viđen, bio je često viđen i na hadžiluku u Meku. Samo 1987. godine je put Saudijske Arabije iz koncerna FAP-FAMOS otišlo čak 900 vozila, kako Sanosa iz Skoplja, tako i TAZ Dubrava iz Zagreba.

Garažirani Sanosi isporučeni 1992. godine, koji su služili samo za prevoz hodočasnika.

Nova vozila u luci u Solunu. S leva na desno: vlasnik Maghrabi Transport g. Alaa Maghrabi Mohammedali, direktor solunske luke g. Haris i direktor FAP-FAMOS-a g. Zoran Kijac.

Merdevine na desnoj strani vozila do pokretnog krova, na kome se nalazi i prtljažni prostor, jasno obeležavaju vozila za ovo tržište.

FAP-FAMOS je godinu dana ranije uspeo da potpiše ugovor i obezbedi sebi posao vredan tadašnjih 40 miliona dolara. Iako je stručna javnost bila zabrinuta oko cene vozila, čelnici FAP-a su isticali da je reč o minimalnoj isplativoj ceni vozila, i da je ona čak i viša od cene koju su tražili od domaćih prevoznika.

Jugoslovenska vozila popularna među arapskim prevoznicima. U pozadini se vidi i rashodovani TAM 190A11 PO-TI.

Autonomni klima uređaj, sanitarni čvor sa rezervoarom za vodu i kožna sedišta za veći komfor hodočasnika. © Saša Conić

Autobusi za ovakav prevoz su specijalni; osim klima uređaja, koji je kompletno autonoman od motora, lako je zapaziti merdevine do pokretnog krova, a ovi autobusi imaju i posebne rezervoare za pijaću i tehničku vodu. Ugradne robe u ovim vozilima su mahom bile domaće proizvodnje, ali se ističe klima uređaj proizvođača Sütrak.

FAP-FAMOS je ovim ugovorom ispunio tek jednu polovinu godišnjeg plana proizvodnje. © Saša Conić

Jednostavnost izrade omogućio rekarosiranje autobusa iz 1987. godine u Neobusu. © Saša Conić

Karakteristično za ovu nabavku takođe je bilo i održavanje vozila, o čemu je proizvođač takođe vodio računa, pa je dodatni profit ubirao i prodajom delova i održavanjem servisne mreže čak i na prostorima Srednjeg Istoka. FAP-FAMOS je ovom nabavkom ispunio tek jednu polovinu svog godišnjeg plana proizvodnje, koja je 1992. godine već počela da opada, kako zbog političke situacije, tako i zbog zasićenja tržišta.

Jedan od 27 isporučenih vozila je bio i rekarosirani Sanos S415 iz 1987. godine. © Saša Conić

Isporuka Neobusa 2009. godine skončala je nabavku autobusa sa ovih prostora. © Saša Conić

Jednostavnost izrade i manjak elektronike u vozilu učinilo je tip S415 izuzetno pouzdanim za ovakav vid prevoza. Nastavak radnog veka doživeo je i jedan primerak prevozničke firme Maghrabi, čiji je vlasnik ujedno bio i vlasnik novosadske fabrike Neobus. Taj autobus je, dvadeset godina nakon isporuke, rekarosiran u autobus Neobus Solle, i ponovo isporučen 2009. godine, zajedno sa 26 novih vozila iz ove fabrike, koja su isto nosila FAMOS motore. To je ujedno bila i poslednja isporuka autobusa sa područja bivše Jugoslavije za Saudijsku Arabiju.

Maghrabi Transport, Saša Conić, Slobodan Kostić

The post Sanos autobusi u Saudijskoj Arabiji appeared first on Autobusi.NET.