Ideja za novi turistički autobus u ponudi potiče iz potrebe da se tehnologija izrade autobusa, koja je ostala u sedamdesetim godinama 20. veka, osavremeni i time ponudi novi autobus koji je spreman da parira Mercedesu, Setri, MAN-u i drugim proizvođačima. Glavni projektant, Đerđ Gedl, počeo je sa projektovanjem vozila 1982. godine, pa je nakon usklađivanja sa mogućnostima inženjera i usavršavanja dizajna napravio maketu 1984. godine, na osnovu koje je napravljen i prototip.

Prvi autobus u razmeri 1:1 je iz ljubljanske Avtomontaže izašao 1985. godine, a zatim je predstavljen na međunarodnom sajmu komercijalnih vozila IAA u Frankfurtu koji je trajao od 12. do 22. septembra, zajedno sa prigradskim autobusom TAM 260 A 116 P iz novosadske Autokaroserije i kamionima TAM 260 T 26 B i TAM 130 T 11 B – HL . Početak serijske proizvodnje je usledio u drugoj polovini iste godine, a posle sajma se prototipni TAM 260 A 119 T priključio voznom parku Certusa iz Maribora.

Jedan od glavnih aduta turističkog TAM-a jeste što je oko devedeset posto ugradnih komponenti bilo proizvedeno u bivšoj Jugoslaviji. Pogon ovog autobusa činili su TAM-ov vazdušno hlađeni V8 motor snage 256 konjskih snaga koji je bio uparen sa šestobrzinskim manuelnim menjačem. Za udobnost putnika u vožnji, premijerno je ugrađeno vazdušno uslanjanje, a klima uređaj u vozilu su takođe razvili inženjeri iz TAM koncerna.

Novi TAM je imao mesta za 53 putnika, a prazan je težio oko jedanaest tona. Jedna od malo poznatih činjenica o prototipu 260 A 119 T jeste da je to bio prvi autobus iz cele Jugoslavije koji je imao ugrađen takozvani etametar. Etametar je instrument nalik putnom kompjuteru koji meri trenutnu potrošnju na 100 kilometara, trenutnu brzinu i ukupnu potrošnju. Uz to, etametar je u zavisnosti od brzine vozila davao vozaču savet o držanju odstojanja od vozila ispred, kako bi doprineo bezbednosti putnika.

Takođe, malo je poznata činjenica i da je samo dve godine kasnije, iz Avtomontaže, na ispitivanje izašao još jedan prototip: TAM 260 A 119 VT, visokoturistički autobus na bazi prethodnika niže klase. Ipak, autobus sa ovom karoserijom, uz manje izmene, je ušao u serijsku proizvodnju 1989. godine sa jačim motorom i postao poznat kao TAM 331 A 119 VT, jedan od autobuskih legenda Jugoslavije.

Iako je imao nameru da pokori evropsko tržište, TAM nije uspeo da zabeleži veći uspeh u Evropi sa ovim modelom. Mercedesov O303, Setrina serija 200 i drugi su nastavili da haraju evropskim drumovima. Svejedno, na stotine ovih autobusa prodato je širom bivše Jugoslavije gde se i danas voze, a bilo ih je i na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza i u Egiptu. Miljenici su prevoznika zbog jednostavnog dizajna i mehanike. Ipak, nešto veću popularnost doživeo je visokoturistički model TAM 331 A 119 VT o kom ćemo pisati u jednom od narednih sekcija rubrike Retrovizor.

Nastaviće se…

(Avtomagazin, Skozi TAM, Monografija TAM 1947 – 1987, Slobodan Kostić)

The post TAM 260 A 119 T: Od ideje do perjanice jugoslovenskog koncerna appeared first on Autobusi.NET.

Kada je tačno pre 30 godina tadašnja Autokaroserija izgradila novu fabriku u industrijskoj zoni Novog Sada, bilo je to iz potrebe da se iz skučenog prostora stare radionice na Podbari pređe sa zanatske na industrijsku proizvodnju autobusa u znatno većem obimu. Tako je i bilo. U novim halama je u najbolje vreme, u drugoj polovini 80-ih godina, oko 600 radnika proizvodilo isto toliko autobusa godišnje. Autokaroserija je tada poslovala u sklopu ZIV „TAM“ iz Maribora koji je obezbeđivao posao za ceo prostor bivše Jugoslavije, ali i prioritetni izvoz. Najviše se izvozilo u Saudijsku Arabiju, Egipat, Poljsku, Dansku, Jordan, Nigeriju, Šri Lanku i druge zemlje.

Parking ispred stare fabrike Autokaroserija na Podbari

Nakon raspada bivše zemlje, počinju i teži dani za ovu fabriku. Iako se Autokaroserija preimenovala u „Neobus“, proizvodnja nikada nije dostigla ni onaj nivo koji je imala u starim radionicama na Podbari. Usledio je prvi stečaj 1999. godine, nakon čega se fabrika malo oporavila zahvaljujući povoljnim poslovnim i zakonskim uslovima za prodaju autobusa, ali stečaj iz 2012. godine nije uspela da preživi.

Danas fabrika deluje pusto i spolja i iznutra. Nekada prepuni gotovih autobusa, parkinzi su danas urasli u korov. Unutra su proizvodne linije prazne, izuzev dve nikada dovršene karoserije. Roba iz magacina je rasprodata, pa čak i rafovi iz njega. Sva dokumentacija u Neobusu je popisana i razvrstana. Dokumentacija koja po zakonu mora da se čuva, kao npr. dosijei radnika, otpremljena je u Istorijski arhiv grada Novog Sada. Svoj ostaloj dokumentaciji je krajnja kuća – papir servis!
(Teskt Saša Conić, Foto Saša Conić, Arhiva)

Pogled na temelje fabrike 1984. godine i danas:

Proizvodne hale prilikom izgradnje i danas:

Linija završne montaže nekad i sad:

Opremanje kancelarijskog prostora 1984. godine i današnje pražnjenje istih:

Odvoženje dokumentacije u Istorijski arhiv grada Novog Sada:

The post FOTO: Puste hale Neobusa appeared first on Autobusi.NET.

Na nedavno završenom 65. Međunarodnom sajmu komercijalnih vozila IAA 2014 u Hanoveru, zapažen nastup u Hali 16 je imao slovenački TAM, kao jedini proizvođač autobusa sa teritorije bivše Jugoslavije koji je ovde izlagao. Pored premijere novog turističkog autobusa Vive TH i aerodromskog autobusa VivAir, kompanija premijerno nastupa i sa novim-starim imenom TAM, umesto dosadašnjeg imena TAM-Durabus. Ime TAM je dobro poznato i priznato u industriji komercijalnih vozila kroz istoriju dugu 65 godina i uvek je bilo sinonim za poverenje, pouzdanost i moderan dizajn.

Nova vlasnička i organizaciona struktura, kao i sveže investicije, podigli su na noge pogone bivše fabrike Marbus. Nije se krenulo od nule, već se ušlo u osvežavanje i modernizaciju nekadašnjih Marbusovih modela, kao i u razvoj novih. Rezultat svakako nije izostao, jer je TAM imao šta da pokaže. Generalni direktor Holger Postl i direktor prodaje Tadej Podgrajšek su u razgovoru sa mnom istakli da su zadovoljni reakcijama kupaca i da ugovorenog posla ima sve više, kako za turističke, tako i za aerodromske autobuse. U Mariboru je entuzijazam tima za istraživanje i razvoj na zavidnom nivou zbog rezultata prikazanih na sajmu. Autobusi imaju moderan izgled, opremljeni su Euro 6 tehnologijom i završna obrada je na odličnom nivou. Naravno, tu se njihov posao ne završava. TAM uveliko razvija novi gradski autobus na baterije, koji će se zvati Viva-C.

Centralno mesto na štandu TAM-a svakako zauzima aerodromski autobus VivAir 104WL, koji je i najveći prikazani autobus po površinskim gabaritima na sajmu u Hanoveru. S obzirom da su se u Mariboru proizvodili aerodromski autobusi nemačkog Neoplana, jasno je poreklo ovog modela. Njegova dužina je 14.720 mm, a širina mu je 3.170 mm. Ova najveća od 5 varijantni koje se proizvode u Mariboru, opremljena je sa čak 7 dvokrilnih širokih vrata za brzu izmenu čak 144 putnika. Ovi autobusi su pogodni za rad u svim klimatskim uslovima, od -40°C do +60°C. Kao pogon koriste motore MAN ili Deutz, uparene sa automatskim menjačem Voith DIWA.

Veliko osveženje predstavlja i ponuda međugradskih i turističkih autobusa iz familije Vive. U Hanoveru je predstavljen najviši član te familije – Vive TH. Novi Vive TH je temeljno redizajniran i spolja i iznutra. Potpuno novo lice sa svetlosnom grupom daje mu prepoznatljiv izgled i odiše elegancijom. Sličan utisak dobijate i unutar vozila gde udobno može da se smesti 41 putnik, dok vozač i suvozač imaju ispred sebe kvalitetnu i ergonomski urađenu komandnu tablu. Ovaj model dužine 10,2 metra ima druga vrata pozicionirana iza zadnje osovine, čime je dobijen prtljažni prostor od čak 8 m3. Izloženi model je opremljen Euro 6 motorom MAN D0836 LOH 72 i automatskim ZF menjačem.
(Tekst i foto Saša Conić)

The post IAA 2014: Staro ime „TAM“ za novi uspeh appeared first on Autobusi.NET.

Dve godine nakon zaustavljanja proizvodnje autobusa u slovenačkom Marbusu, u martu ove godine su završene pripreme za ponovno pokretanje proizvodnje. Pod vođstvom kineskog investitora CHTC, započet je investicioni projekat TAM-DuraBus. CHTC predstavlja globalni konglomerat nekoliko kompanija koje se prvenstveno bave proizvodnjom mašina za tekstilnu industriju, ali su aktivne i u automobilskoj industriji. Investicioni projekat uključuje revitalizaciju brenda TAM i cilja se na uvođenje novih tehnologija za predviđenu godišnju proizvodnju od 200 autobusa u pogonima u Mariboru.

Sredinom aprila je organizovana svojevrsna promocija na glavnoj autobuskoj stanici u Mariboru. TAM-DuraBus je građanima Maribora i gradskom prevozniku „Marprom“ predstavio prototip električnog gradskog autobusa. Kao sastavni deo gradske zajednice, TAM-DuraBus planira da razvije pilot projekat za sistem prevoza električnim autobusima korišćenjem tehnologije indukcionog napajanja. Ovakav sistem bi se primenjivao u strogom centru grada. Tehnologija nulte emisije izduvnih gasova u kombinaciji sa dodatnim pogodnostima za građane, kao što je nizak nivo buke električnih vozila, ima odlilčnu perspektivu kao rešenje prevoza u budućnosti.

_{Foto: TAM-DuraBus}

The post KINEZI OŽIVLJAVAJU SLOVENAČKI TAM appeared first on Autobusi.NET.