Не треба нископодне ни критиковати ни бранити без мере. Знају им се предности, а соломонско решење може да буде као у Новом Саду, да на свакој линији постоји одређен број полазака са нископодним возилима. Уштедело би се, а сврха би и даље постојала. Такође, једно од решења би могло бити (поновно) увођење приколица, ако би имале низак под, свеједно која је висина пода у аутобусу који је вуче.
Саобраћајна инфраструктура нам је таква каква је, али то нити треба да буде изговор за потпуно одустајање од нископодних, нити значи да је Ик 103 тенк који неће осетити лоше путеве. А генерално, јавни превоз је "мртво море" које је Профа споменуо, не може се у 21. веку предузеће водити по принципима и навикама са половине прошлог века. Иако није Њујорк, Београд ипак није толико мали, да би возила била типска за цео град. Да би систем био бољи, није довољно да сва возила буду са висином пода 350mm, ни модерног изгледа, ако ће се хармоника вући по асфалту, блоком мотора избијати ивичњаци, а маска од М серије крпити маском са тзв. "А" серије (видех пре неки дан, толико ми се огадило да нисам погледао гбр.)
