Шта рећи. Оно што није успело црвенима, уништили су жути, а оно што је њима промакло напредно се нико није забринуо да спаси.
А могло је, није да није. Имао је тај Необус комплетнији и квалитетнији програм од Икарбуса. Могли су макар да остану као сервис ЈГСП Нови Сад. Али нису.
Нису имали среће као што није имао среће ни ФАП-ов аутобуски програм.
Ево неко ових дана рече да неће да прави ни оне канте од НИБУСА. Лакше је купити половну канту. Ко ће да се бакће са свим тим да прави аутобус, а не размишља колико је радних места угасио тим потезом и колико је деце на тај начин остало без хлеба.
Можемо само да причамо о томе. И да се надамо да ће бар Икарбус опстати.
Дипломирао сам давно као оператер ЦНЦ (или тада познатији као нумеричка машина). Одличан успех, петица на дипломском, никада нисам био у прилици да радим у струци.
Зашто сам ишао у школу? Често ни сам не знам. А научио сам пуно, није да нисам.
Крајем осамдесетих делегација ЗФ-а је посетила погон трансмисије 14.октобра у Крушевцу која је тада стартовала и са производњом трансмисије за ФАП-ФАМОС програм (нисам упознат како се завршила сарадња). После обиласка производње једини коментар је био да они неће имати такав погон производње ни за 20 година.
Где су они сад, а где смо ми?
Није проблем у њима (политичарима). У нама је проблем. Ми гласамо за њих. За неке од њих не гласају ни укућани (мајка, отац, жена - они знају с ким живе).
Једноставно много малих гремлина хоће свој колач, а ми их хранимо као дрогирани. И шта је резултат? Настрадала је целокупна индустрија у овој земљи.
Нема Необуса, 14.октобра, Магнохрома, Заставе, ИКЛ-а, ИМТ-а, ИМР-а, ДМБ-а, ЕИ Ниша, ХИ Жупа, Змај...
Нестали су сви гиганти.
Увозимо возове, а правили смо их сами. У нишком МИН-у електричну локомотиву су ремонтовали без потребе да било ко од радника прегледа пројектну документацију, све су имали радници у глави.
Кажу да је перспектива да постанемо опет пољопривредна земља, а немамо фабрику трактора (не рачунам пар трактора које склопе од увозних компонената).
Опет кажем жалост.
Али требамо се надати, поготово ви млађи.
Само када следећи пут када гласате на листићу нацртајте аутобус, камион или трактор, шта већ кога боли, а не број са неким ко ће да нас опет покрасти и коме ће бити битније да запосли братанца у државној фирми, него да 300, 500 или 1000 радника задржи посао.
Разумем те Негасе, и ја возим Југо, а мењао сам много аута и на крају опет купим Југо. Пола од оних које сам возио не могу да му присмрде, поготову возила настала у периоду када и Југо. А шта радимо ми, ми се спрдамо с њим, уместо да смо уложили у њега новац који је дат ФИАТ-у и да имамо ауто који ће моћи да вози свако од нас, у Крагујевцу производе ауто о ком моземо да сањамо (али узевши у обзир његов дизајн то би била ноћна мора).
Тренутно се неки у теми Икарбус спрдају с њим као са Заставом својевремено. А имамо исту ситуацију. Када је у питању Икарбус, као что је са Заставом. Не одржавају га ни мало, само возе и на крају када се поквари кажу ма то Икарбус не ваља, а не није одржавање није било добро.
Мени када је на старом Југу пукао зупчасти каиш, није пукао зато што је лош, него зато што га 50.000км нисам мењао.
Када је тамо 2000 неке, тадашњи министар унутрашњих послова заменио целокупни возни парк полиције није му пало на памет да то буду возила Заставе (Застава није давала никакву провизију). Купљени су Пежои, њих око 10.000, некако волшебно се појавио и велики број ФИАТ Пунта са полицијским ознакама, а данас имамо свашта у полицијском возном парку.
Тада је и Застава испоручила неких 60 Флорида наручених раније ради редовне попуне возног парка.
И на крају после пар година се појављује информација да су се у експлоатацији најбоље показале Флориде.
А и да нису.
10.000 возила је била годишња производња Заставе у то време. То значи да би Застава добила још једну годину живота. То значи још 50.000 гума из Трајала, 40.000 ручица за прозоре, 10.000 ДМБ мотора, 10.000 километар сатова из Телеоптика, 20.000 фарова и 20.000 стоп светала за 21. октобар...
То значи годину дана живота за Србију. А и 10.000 пута 2000евра више Србији (отприлике толико је Флорида била јефтинија од Пежоа).
Исто је то и 200 Солариса за Београд и још колико Ивека за Нови Сад и колико већ стотина СОР-ова у Ласти.
То је наш живот, а не квалитетнији увозни производ.
Па кога ће да превозе увозним аутобусима ако се фабрике компонената за домаће затворе.
Није ствар само у томе да се каже - купили смо квалитетније, већ треба рећи НАПРАВИЛИ СМО КВАЛИТЕТНИЈЕ, а жалосни пример НЕОБУСА говори да и када направиш квалитетније не значи да ћеш преживети, јер не можеш да парираш у провизијама и у борби са ајкулама. А када држава треба да те заштити они кажу - Ипак ово је тржишна економија.
Послушајте:
https://www.youtube.com/watch?v=9JcGiJWMv6AКо разуме схватиће.
А и то је трагедија јер врхунски Српски уметник ради као таксиста у Холандији.
Да ли нам је то судбина?
Али још није касно док имамо могућност да не гласамо никог.
Опростите на још километру текста.
Верујем у то да пишем исправно, само да не пишем много.
Поздрав