Kompanija Solaris Bus & Coach počinje 2019. godinu sa vrlo dobrim informacijama na francuskom tržištu. Po prvi put u svojoj istoriji, kompanija je potpisala ugovor o isporuci trolejbusa u ovu zemlju. U skladu sa uslovima tendera, Solaris će isporučiti ukupno 22 trolejbusa u Sent Etjen od 2019. god 2022. godine. Vrednost ugovora iznosi preko 17 miliona evra.

Ilustracija: Saint-Étienne Métropole

Ugovor uključuje isporuku ukupno 22 trolejbusa Solaris Trollino 12 dužine 12 metara. Vozila će biti opremljena Škoda pogonskim sistemom. Pored tradicionalnog pogona, Trollino za Sent Etjen biće opremljen baterijama kapaciteta preko 40 kWh, koje će omogućiti trolejbusima da voze van pogonske mreže. Pored toga, Solarisova vozila, proizvedena za kupca iz Francuske, biće opremljena klima uređajem, monitoringom, takozvanom “antiagresivnom“ vozačkom kabinom i inovativnim sistemom osvetljenja enterijera koje će biti montirano u rukohvatima za putnike. Model Solaris Trollino 12 za Sent Etjen biće proizveden u „facelift” verziji, koja je standard za sva Solarisova vozila od januara 2019. godine.

U skladu sa sporazumom, od ukupnog broja poručenih trolejbusa pet će biti isporučeno do kraja tekuće godine, još pet 2020, a ostatak će stići u Francusku između 2021. i 2022. godine. Štaviše, ugovor uključuje opciju povećanja obima porudžbine za još dva trolejbusa.

Kompanija Solaris debitovala je na francuskom tržištu 2003. godine. Od tada isporučila je preko 500 autobusa prevoznicima iz ove zemlje. Rad se i o konvencionalnim i o hibridnim vozilima, kao i o autobusima sa električnim i pogonom na gas. Ugovor za Sent Etjen je prvi koji se odnosi na isporuku trolejbusa u Francusku i deo je strategije za razvoj elektromobilnosti, što je jedno od glavnih polja razvoja za kompaniju Solaris u predstojećim godinama.

The post Solaris trolejbusi prvi put u Francuskoj appeared first on Autobusi.NET.

S početka osamdesetih godina 20. veka, Sanos je predstavio tržištu zglobni autobus za masovni prevoz putnika. Revolucionarna dužina vozila od osamnaest metara je stigla u masovnu proizvodnju u Evropi tek nekoliko godina ranije, ali sa motorima u zadnjem delu vozila. Sanos ih je ostavio u prednjem delu vozila, otvarajući prostor za četvrta vrata na samom začelju autobusa.

Sanos S200 prevelik za beogradski javni prevoz. © FAP – FAMOS

Međutim, Sanos S200 nije bio preterano poželjan u jugoslovenskim gradovima, baš zbog svojih gabarita. Najveći poraz je doživeo u tadašnjoj prestonici Jugoslavije, Beogradu, koji je odbio kupovinu osamnaestometraša zbog konfiguracije terena i uskih skretanja. U Beogradu i ostatku Srbije su dominirali domaći Ikarusi, ali se zemunski proizvođač nikada nije pomakao od prototipa sa električnim pogonom.

U doba kada je predstavljen zglobni Sanos, Čehoslovačka je vapila za zglobnim trolejbusima visokog kapaciteta. Domaća industrija je kaskala na tom polju, a potražnja je rasla širom države. Pošto bi razvoj zglobnog autobusa visokog kapaciteta trajao više godina, doneta je odluka o uvozu stranih karoserija koje će biti opremljene pogonskim komponentama iz Čehoslovačke. Saradnja je trebalo da otpočne sa mađarskim Ikarusom, ali je zbog nejasnih finansijskih konstrukcija Škoda raskinula ugovor i potpisala novi sa skopskim FAS-om.

Prototip iz 1982. godine eksponat Tehničkog muzeja u Brnu. © Tomaš Smetana

Nakon proizvodnje dva prototipa i njihovog testiranja 1982. godine, serijska proizvodnja je otpočela 1984. godine. Osim narudžbina iz Čehoslovačke, zbog koje je i napravljen trolejbus, stigla je porudžbina za dvadeset Sanosa S200Tr i iz Sarajeva, jedina u Jugoslaviji. Od dvadeset novih trolejbusa, deset je isporučeno sa pogonskim komponentama jugoslovenskog Energoinvesta, dok je ostatak stigao sa Škodinim pečatom.

Proizvodnja nije dugo trajala, ali je isporučen zavidan broj vozila. Osim dva prototipa, do kraja 1987. godine je napravljeno još 75 zglobnih trolejbusa. Njihov najveći kupac je bio Zlin na jugoistoku Češke, koji je u voznom parku imao 31 vozilo ovog tipa. Dvadeset Škoda Sanosa je otišlo za Bratislavu. Dva su se našla u voznom parku češke Ostrave, dok je slovački grad Prešov kupio tri vozila. Poznato je i da je jedan zglobni trolejbus testiran u Moskvi, kao i da se prvi prototip našao na kratko na ulicama Beograda.

Zbog odnosa snage i mase Sanos je bio omiljen među vozačima. © Aktron, Wikimedia

Tiristorizovani Škodini motori su isporučivali 270 konjskih snaga u konstantnom režimu, što je bilo za trideset više od Sanosa na dizel. Zahvaljujući jednostavnom industrijskom dizajnu i prostom enterijeru, Sanosov trolejbus je prazan imao masu od samo šesnaest tona. Ovakav odnos snage i mase je činio Sanosa omiljenim vozilom među čehoslovačkim vozačima. Međutim, visok pod skoro duž celog vozila, kao i uprošćen dizajn, se nisu dopadali putnicima pa su sa te strane žalbe bile veoma česte. Ipak, S200Tr je pomogao u razvoju javnog prevoza ove države, pa je omiljen među nostalgičarima.

Dok su se isporučivali Sanosi, Škoda je razvijala svoj zglobni trolejbus dužine osamnaest metara. Iako su već 1983. godine imali spreman prototip, zglobni 15Tr dužine 17.360 milimetara nije ušao u proizvodnju pre 1988. godine. Pojavom domaćeg trolejbusa na tržištu, Čehoslovačka je okrenula leđa Jugoslaviji pa je tada i ugašena proizvodnja Sanosa S200Tr. Nakon raspada Čehoslovačke, Škoda je nastavila proizvodnju svog trolejbusa. Do 2004. godine proizvedeno je čak 590 vozila, u poređenju sa 75 Sanosovih.

Daleko napredniji Škodin trolejbus je izgurao Sanos sa tržišta. © Thomas de Laine

Trolejbus Škoda 15Tr je predstavljao konačno rešenje problema čehoslovačkog javnog prevoza. Prelazno rešenje iz Makedonije je tehnički bilo daleko ispod češkog trolejbusa. Škoda je bila toliko naprednija da je Ostrava prodala svoja dva Sanosa u zamenu za prototip Škode 15Tr. Njih je kupio Zlin, gde su Škode Sanosi bili najbrojniji trolejbusi tog vremena. Kako se bližio kraj dvadesetog veka, tako je S200Tr bio sve ređa pojava, izuzev u Sarajevu. Nesrećna poslednja decenija ovog veka je odložila obnovu voznog parka, pa je ovaj grad otkupio šest trolejbusa iz Zlina kako bi održao prevoz aktivnim.

Po pitanju Sanosovih trolejbusa je Sarajevo posebno zanimljiv grad. Naime, u njemu se našao i jedinstveni solo trolejbus iz skopske fabrike. Prototip sa oznakom S115Tr je napravljen 1986. godine, kako bi pojačao ponudu na čehoslovačkom tržištu, ali nije prihvaćen. Za razliku od zglobnih, Čehoslovačka je imala domaći trolejbus, Škodu 14Tr, koji je prodat u skoro četiri hiljade primeraka. S tim na umu, Sanos S115Tr je ostao na jedinstvenom prototipu koji je, nakon testiranja u Beogradu, prodat Sarajevu, gde je služio do 2005. godine.

Sanos S115Tr je ostao usamljen u Sarajevu do 2005. godine. © Škoda Club

Iako u novi vek van Sarajeva nije ušao skoro nijedan Sanos S200Tr, tri vozila su sačuvana kao oldtajmeri. S obzirom na to da ih je nemoguće uključiti van kontaktne mreže, teško je održavati ih u voznom stanju, ali jaka svest o istoriji javnog prevoza u Češkoj i Slovačkoj održava ova vozila u odličnom stanju. Jedan autobus je uvršten u istorijski vozni park javnog prevoznika iz Bratislave. Zlin je svoje trolejbuse rasprodao, ali su dva završila u vrednim kolekcijama i ostala u voznom stanju.

Jedan od njih je, od 1994. godine, deo postavke vozila iz javnog prevoza u Tehničkom muzeju Brna. To je ujedno i prvi napravljeni S200Tr, prototip iz 1982. godine. Drugi trolejbus iz Zlina je otišao u ruke kolekcionara iz Pardubica, omanjem gradu istočno od Praga. Vozilo sa garažnim brojem 329 se često može videti na ulicama ovog grada, kao i na mnoštvu YouTube snimaka. Prijatelji javnog prevoza iz ovog grada u svom depou imaju ovaj trolejbus od 2003. godine.

Škoda Sanos na remontu u Bratislavi 2016. godine. © iMHD

Premda je poslužio kao prelazno rešenje, dok je Škoda konstruisala zglobni trolejbus visokog kapaciteta, Sanos je predstavljao tehnološki korak unazad. Njegovo poreklo od Mercedesovih modela ima snažan uticaj šezdesetih godina prošlog veka, pa je jasno bilo da S200Tr nije dorastao standardima tadašnje Čehoslovačke. To je posebno bilo jasno kada je Škoda dovršila razvoj svog zglobnog trolejbusa. Ipak, za Jugoslaviju i istoriju njene industrije ovaj trolejbus predstavlja otkriće i uspeh na inostranom tržištu. Do raspada države, veći proizvođači nisu ni razmatrali razvoj trolejbusa, mahom zbog njihovog odsustva u velikim gradovima Evrope.

Međutim, vremena su se promenila. Električni pogon se vraća u autobuse i sigurno je da će tu ostati. Možda se jednog dana budu opet pisale stranice istorije domaće proizvodnje baš kroz ovaj tip pogona.

Slobodan Kostić

The post Škoda Sanos – privremeno rešenje kao ponos Jugoslavije appeared first on Autobusi.NET.

Kastelon de la Plana, jedini španski grad koji je ponovo uveo trolejbus u svoj sistem gradskog prevoza, odlučio se za nove trolejbuse Solaris. Ugovor vredan 3,5 miliona evra je potpisan sa prevoznikom Via Reservada na osnovu kojeg će Solaris isporučiti trolejbuse do kraja ove godine. Via Reservada je naručila šest trolejbusa tipa Trollino, standardne dužine, ali u upadljivom MetroStyle dizajnu.

Pogonski sistem za ova vozila će isporučiti Škoda Electric. Zbog činjenice da trolejbusi u Kastelon de la Plani saobraćaju na odvojenim trasama sa posebnim deonicama za navođene autobuse, naručena vozila će biti opremljena dodatnim paketom baterija koje će omogućiti kretanje van električne mreže. Pored toga, trolejbusi će moći nezavisno da se kreću van linije do garaže i servisa. Baterije će se puniti tokom rada vozila putem trola ili punjačima u garaži.

Vozila će biti opremljena i sistemom Optiboard, zahvaljujući kojem se vozila zaustavljaju na stanicama na tačnoj poziciji, bez intervencije vozača.

_{Foto: Solaris Bus & Coach}

The post SOLARIS TROLEJBUSI ZA ŠPANIJU appeared first on Autobusi.NET.

Solaris Bus & Coach utvrđuje svoju poziciju na Baltiku. Rigas Satiksme, gradski prevoznik glavnog grada Letonije, naručio je 175 dizel autobusa od Solarisa. Solaris će učestvovati i u isporuci 125 trolejbusa Rigi zajedno sa kompanijom Škoda Electric. Ugovorima je predviđeno da se isporuke obave u tranšama od 2014. do 2018. godine.

Ugovor za isporuku 175 dizel autobusa predviđa ukupno 115 zglobnih autobusa tipa Solaris Urbino 18 i 60 solo autobusa tipa Solaris Urbino 12. Vozila će biti samostalno proizvedena u pogonima Solaris. Biće opremljena motorima koji zadovoljavaju Euro 6 standarde koji stupaju na snagu u januaru 2014. godine. Preostalih 125 zglobnih trolejbusa će biti takođe proizvedena u pogonima Solarisa, ali u kooperaciji sa kompanijom Škoda Electric. Ugovori ostavljaju mogućnost povećanja narudžbina za 30%.

„Ponosni smo što smo dobili ove ugovore i želimo da zahvalimo našem kupcu iz Rige što nam je poverio ovaj posao. Naša dugoročna saradnja od 2001. godine je najbolji dokaz kvaliteta i pouzdanosti naših vozila. Oduševljeni smo što nastavljamo saradnju na veoma impresivan način“, rekao je Martin Gruber, član UO za prodaju, marketing i kvalitet u Solarisu.

Do sada je u glavni grad Letonije isporučeno ukupno 253 vozila Solaris, od kojih je 223 kupio javni gradski prevoznik, Rigas Satiksme. U ovaj broj su uključeni i autobusi i trolejbusi. Pored glavnog grada, vozila Solaris saobraćaju i u gradu Daugavpils.

_{Foto: Solaris Bus & Coach}

The post SOLARIS ISPORUČUJE 300 VOZILA ZA RIGU appeared first on Autobusi.NET.

Novi hibridni autobus potpuno razvijen i proizveden u saradnji između Solarisa i Škode Elektrik (Škoda Electric), započeo je eksploataciju u češkom gradu Plzenu. Njegova prednost je u sposobnosti da koristi ekološki pogon na baterije i da ima značajno manju potrošnju goriva u odnosu na klasične autobuse. Novi Solaris Urbino 12 Hybrid sa električnim pogonom Škode Elektrik je namenjen prvenstveno gradskim zonama sa nultom emisijom izduvnih gasova. U Plzenu će se koristiti na frekventnoj liniji, gde se odmah može uočiti njegov potencijal.

„Električni autobus može da koristi pogon na baterije koje ne ispuštaju zagađenja u vazduh i uz to je tih. To ga čini idealnim sredstvom transporta u urbanim zonama. Kretanje pomoću sopstvenih baterija i bez emisija može da traje i do 10 km bez potrebe za njihovim dopunjavanjem ili korišćenjem dizel generatora. Ovaj koncept je pogodan naročito za intenzivan saobraćaj u gradovima sa visokom frekvencijom kretanja i kočenja pri relativno niskim brzinama,“ kaže Karl Majer, direktor trolejbuskog odseka Škode Elektrik.

Sposobnost uštede goriva u desetinama procenata predstavlja značajnu prednost hibridnih autobusa. Ovo je primarno zahvaljujući povraćaju energije proizvedene prilikom kočenja vozila.

„Energija se čuva u energetskim akumulatorima – baterijama i superkondenzatorima – i kasnije ponovo koristi prilikom pokretanja vozila. Tokom razvoja se posebna pažnja obraćala na strategiju smanjenja potrošnje goriva u svim modalitetima rada vozila,“ objašnjava Jirži Flajtingr, vođa projekta za hibridne autobuse.

Pre puštanja u redovan saobraćaj, vozilo je moralo da zadovolji čitav niz uslova homologacije, uključujući i zahtevne test vožnje koje su se delom odvijale van putne mreže na poligonu TÜV-a u Uhelnicama kod Mlade Boleslave. Bilo je neophodno da se dokaže i potvrdi čitav niz tehničkih parametara, kao i češki i evropski standardi.

Solaris i Škoda Elektrik su započeli zajednički projekat razvoja 12-metarskog niskopodnog hibridnog autobusa 2009. godine. Elektrotehnički fakultet pri Univerzitetu Zapadne Bohemije u Plzenu je takođe imao udela u razvoju jedinice hibridnog pogona

Solarisov autobus sa hibridnim pogonom Škode Elektrik je sada već peti hibridni model koji je u ponudi poljske fabrike. Solaris je prvi proizvođač autobusa koji je započeo serijsku proizvodnju hibridnih autobusa u Evropi, i to 2006. godine. Od tada je preko 200 ovakvih ekoloških vozila naručeno od strane kupaca iz Nemačke, Belgije, Finske, Francuske, Litvanije, Norveške, Poljske i Švajcarske.

_{Foto: Solaris Bus & Coach}

The post HIBRIDNI SOLARIS U PLZENU appeared first on Autobusi.NET.