Kada je tačno pre 30 godina tadašnja Autokaroserija izgradila novu fabriku u industrijskoj zoni Novog Sada, bilo je to iz potrebe da se iz skučenog prostora stare radionice na Podbari pređe sa zanatske na industrijsku proizvodnju autobusa u znatno većem obimu. Tako je i bilo. U novim halama je u najbolje vreme, u drugoj polovini 80-ih godina, oko 600 radnika proizvodilo isto toliko autobusa godišnje. Autokaroserija je tada poslovala u sklopu ZIV „TAM“ iz Maribora koji je obezbeđivao posao za ceo prostor bivše Jugoslavije, ali i prioritetni izvoz. Najviše se izvozilo u Saudijsku Arabiju, Egipat, Poljsku, Dansku, Jordan, Nigeriju, Šri Lanku i druge zemlje.

Parking ispred stare fabrike Autokaroserija na Podbari

Nakon raspada bivše zemlje, počinju i teži dani za ovu fabriku. Iako se Autokaroserija preimenovala u „Neobus“, proizvodnja nikada nije dostigla ni onaj nivo koji je imala u starim radionicama na Podbari. Usledio je prvi stečaj 1999. godine, nakon čega se fabrika malo oporavila zahvaljujući povoljnim poslovnim i zakonskim uslovima za prodaju autobusa, ali stečaj iz 2012. godine nije uspela da preživi.

Danas fabrika deluje pusto i spolja i iznutra. Nekada prepuni gotovih autobusa, parkinzi su danas urasli u korov. Unutra su proizvodne linije prazne, izuzev dve nikada dovršene karoserije. Roba iz magacina je rasprodata, pa čak i rafovi iz njega. Sva dokumentacija u Neobusu je popisana i razvrstana. Dokumentacija koja po zakonu mora da se čuva, kao npr. dosijei radnika, otpremljena je u Istorijski arhiv grada Novog Sada. Svoj ostaloj dokumentaciji je krajnja kuća – papir servis!
(Teskt Saša Conić, Foto Saša Conić, Arhiva)

Pogled na temelje fabrike 1984. godine i danas:

Proizvodne hale prilikom izgradnje i danas:

Linija završne montaže nekad i sad:

Opremanje kancelarijskog prostora 1984. godine i današnje pražnjenje istih:

Odvoženje dokumentacije u Istorijski arhiv grada Novog Sada:

The post FOTO: Puste hale Neobusa appeared first on Autobusi.NET.

Fabrika autobusa „Neobus” u stečaju biće drugi put na prodaji 29. decembra javnim nadmetanjem. Prodaje se celokupna imovina fabrike: građevinski objekti, mašine i alati i zalihe robe, sitna alat i nedovršeni proizvodi. Početna cena na licitaciji je 382.195.065 dinara, dok je procenjena vrednost Fabrike autobusa 764.390.130 dinara.

Dugovi preduzeća kreću se od oko 12 miliona evra pa neće svi dužnici biti namireni, među njima i 180 zaposlenih koji neće dobiti 13 minimalnih plata. Stečaj u „Neobusu” uveden je krajem novembra 2012. godine, a bankrot je proglašen u februaru prošle.

Fabriku autobusa je 2004. godine na aukciji kupio biznismen iz Saudijske Arabije Ali Magrabi Mohamedali koji se u domovini u to vreme bavio prevozom na hadžiluk i u voznom praku imao oko 2.000 autobusa. U dugom postojanju fabrike od 60 godina bio je glavni kupac u novosadskom preduzeću autobusa.

(Izvor Dnevnik, Foto Saša Conić)

The post Neobus ponovo na licitaciji appeared first on Autobusi.NET.

Kako je u Opštini Kikinda zvanično objašnjeno, teška finansijska situacija u Javnom preduzeću „Autoprevoz“, pretnja blokadom računa i nepostojanja alternativnih načina organizacije prevoza na teritoriji opštine, bili su razlozi donošenja odluke o dopuni osnivačkog akta Javnog komunalnog preduzeća „6. Oktobar“, kojom se praktično tom javnom preduzeću pripaja kikindski autobuski prevoznik – JP „Autoprevoz“. Radnici, pak tvrde da je to zapravo prvi korak ka gašenju preduzeća.

U Sindikatu „Autoprevoza“, u kojem je 90 posto zaposlenih, tvrde da situacija ni slučajno nije bezizlazna. Tačno je da postoje dugovanja, koja prema poslednjim podacima premašuju 44 miliona dinara, ali i potraživanja koja „Autoprevoz“ ne može da naplati i to ni od samog osnivača, odnosno SO Kikinda.

Za tekuću likvidnost kikindskog autobuskog prevoznika neophodno je obezbediti oko 30 miliona dinara.

Osnivač misli drugačije. Naime, najavljenim operativnim planom, JKP sporazumno će preuzeti deo radnika „Autoprevoza“, dok će ostali na prinudni odmor , uz naknadu zarade u visini od 60 procenata.

Od 194 zaposlenih, bar 25 radnika „Autoprevoza“ bilo bi proglašeno tehnološkim viškom. Međutim, to javno preduzeće nije dobilo pravi prostor za restrukturiranje. Kako se najavljuje, o ovom problemu biće konsultovane nadležne institucije, na čelu sa Ministarstvom saobraćaja.

Dileme da li će i koliko radnika dobiti otkaze, šta biva sa prigradskim, a šta sa međugradskim autobuskim prevozom, za sada su bez pravog odgovora. Naime, čelni ljudi kikindske lokalne samouprave su na godišnjim odmorima.

(Izvor: rtv.rs; Foto: Saša Conić – Autobusi.NET)

The post Gasi se Autoprevoz Kikinda? appeared first on Autobusi.NET.

Na aukciji za prodaju novosadske fabrike autobusa nije bilo zainteresovanih kupaca.

Prodaja celokupne imovine novosadske fabrike autobusa u stečaju „Neobus“ nije uspela jer se nije javio ni jedan zainteresovan kupac, tako da je fabrika i dalje na čekanju, rekao je Novak Vasić, predsednik Samostalnog sindikata metalaca Novog Sada.

Imovina „Neobusa“ bila je stavljena na aukciju, koju je zakazao Privredni sud u Novom Sadu. Ova firma je otišla u stečaj novembra 2012, a bankrot je proglašen u februaru ove godine. Procenjena vrednost „Neobusa“ je blizu 6,8 miliona evra, a potencijalni kupci, kojih ovom prilikom nije bilo, trebalo je da polože depozit od oko 1,3 miliona evra, dok je početna cena fabrike trebalo da bude 50% manja od procenjene vrednosti, dakle oko 3,4 miliona evra.

„Ostvarilo se moje predviđanje da niko neće da kupi fabriku za polovinu njene procenjene vrednosti, kad na sledećoj aukciji, koja još nije zakazana, može da je kupi po ceni koja je 75% niža od procene“, kazao je Vasić.

On dodaje da je „interesantno bilo da je stečajni upravnik na dan prodaje svima zabranio da uđu u krug fabrike, iako je ona trebalo da bude javna, a rekao je da je to uradio jer nije bilo zainteresovanih kupaca, pa samim tim ni prodaje“.

Iako se time što je prodaja izostala dobilo u vremenu, treba potražiti drugo rešenje, a niko iz gradskih vlasti se još uvek nije oglasio povodom predloga Samostalnog sinditaka metalaca da „Neobus“ postane gradsko preduzeće i da za potrebe JGSP proizvodi i reparira autobuse, ističu iz ovog sindikata.

„Ne znam zašto niko neće da čuje za to rešenje. Fabrika je nekad bila poznati proizvođač autobusa, a slično iskustvo postoji i u Nišu, jer je njihov gradski prevoznik uradio upravo tako. Sada imaju kvalitetne autobuse, dok fabrika radi i za druga tržišta“, kaže Vasić.

Gradske vlasti su, navodi on, pominjale i preseljenje JGSP, a „Neobus“ koji ima 12 hektara prostora mogao bi da odgovara i toj nameni.

„Upravo tih 12 hektara, koji će se uskoro nalaziti na samom Bulevaru Evrope, mogli bi da budu presudni. Ovo zemljište je suviše atraktivno upravo zbog bulevara, tako da je teško verovati da će neko na njemu zadržati fabriku“, zaključuje Vasić.

(Izvor: 021.rs; Foto: Saša Conić – Autobusi.NET)

The post Nema kupaca za Neobus appeared first on Autobusi.NET.

Privredni sud u Novom Sadu zakazao je prodaju celokupne imovine AD „Neobus“ za 12. jun u 12 časova u krugu ovog preduzeća u Industrijskoj zoni.

U ovoj firmi je uveden stečaj 22. novembra 2012, a bankrot proglašen u februaru ove godine. Procenjena vrednost „Neobusa“ iznosi oko 6,8 miliona evra, a potencijalni kupci treba da polože depozit od oko 1,3 miliona evra, piše „Dnevnik“.

Predstavnik zaposlenih u Odboru poverilaca Milan Uzelac kaže da će početna cena fabrike biti oko 3,4 miliona evra, odnosno iznosiće 50 odsto od procenjene vrednosti. Ko je zainteresovani kupac za Fabriku autobusa, Uzelac nije mogao sa sigurnošću da kaže, ali ne isključuje mogućnost da „Neobus“ ponovo kupi saudijski biznismen Mohamed Al Magrabi, koji je fabriku pazario 2004. godine za oko 700.000 evra, preuzeo dug od 2,4 miliona evra i obavezao se da investira milion i po evra.

Upravo ova privatizcija dugo je smatrana kao jedna od najuspešnijih, koliko zbog dolaska svežeg kapitala iz trećeg sveta, toliko i zbog podatka da se Magrabi u svojoj domovini, u momentu kupovine „Neobusa“, bavio prevozom i imao oko 2000 autobusa. „Dugovi „Neobusa“ iznose oko 12 miliona evra i svi poverioci neće biti namireni, pa tako ni oko 180 radnika koliko ih je bilo zaposleno u trenutku kada je firma otišla u stečaj. Njima se duguje 13 minimalnih zarada“, precizirao je Uzelac.

Za fabriku s tradicijom od šest decenija prvobitno je predlagano da se pripoji Gradskom saobraćajnom preduzeću „Novi Sad“ i da za potrebe gradskog prevoznika proizvodi i rekarosira autobuse. Takav primer se pokazao kao dobar potez u Nišu gde preduzeće „Nibus“ pravi autobuse za niškog gradskog prevoznika, ali u našem gradu takvi planovi nisu naišli na razumevanje.

(Izvor: 021.rs, Foto: Saša Conić – Autobusi.NET)

The post Neobus ide na prodaju appeared first on Autobusi.NET.

Nemačka fabrika autobusa Viseon je krajem aprila proglasila stečaj. Razlog tome je što obećana finansijska sredstva za nastavak poslovanja nisu stigla. Još u martu ove godine, Viseon je najavio kapitalno ulaganje u vidu akcionarskog zajma. Ovo je bilo neophodno da bi se obezbedili razvoj kompanije, troškovi ljudstva i materijala za proizvodnju. Međutim, neočekivano je odložena uplata zbog zamornog procesa odobravanja od strane većinskog akcionara, kineske kompanije Youngman. Za sada se za zaposlene u fabrici u Pilstingu ništa ne menja, jer oni i dalje ostaju na poslu. Privremeni stečajni upravnik je već regulisao predfinansiranje plata za zaposlene, kako one ne bi kasnile.

Viseon razvija i proizvodi turističke autobuse, spratne autobuse, gradske autobuse na električni pogon, kao i aerodromske autobuse. Zahvaljujući ovako širokoj paleti tipova vozila u ponudi, Viseon uspeva da balansira na trenutno slabom razvoju tržišta u sektoru turističkih autobusa, a sve većem tržištu niskopodnih spratnih autobusa, kao i međunarodnom tržištu aerodromskih autobusa.

Viseon je 2009. godine osnovao bivši direktor Neoplana, koji je preuzeo fabriku u Pilstingu i njegovih 200 i nešto radnika. U naredne dve godine je obrt povećan za oko 50%, a 2012. godine za još 34% na nekih 34 miliona evra. Prošlog leta se kineski Youngman pridružio kao većinski akcionar.

Od 2009. godine je Viseon investirao nekoliko miliona evra u nove pogone, kao i razvoj i projektovanje novih vozila. Kompanija ne samo da je predstavila novu gamu turističkih autobusa sa četiri različita modela, nego i niskopodni spratni autobus koji se veoma dobro prodaje zahvaljujući odličnom dizajnu, kvalitetu i jedinstvenoj marketinškoj strategiji. Takođe i aerodromski autobusi, koje Viseon proizvodi i prodaje na svetskom tržištu pod brendom Neoplan, tehnički su dalje usvaršeni. Na međunarodnom sajmu IAA 2012 u Hanoveru, Viseon je predstavio studiju potpuno električnog autobusa sa inovativnom tehnologijom punjenja.

Potkrepljen uspehom novih proizvoda, direktor Erne Barta ostaje optimističan uprkos proglašenom stečaju: „Zahvaljujući našem odličnom stručnom kadru zaduženom za razvoj, osveženoj ponudi modela i velikom broju narudžbina, vidimo dobru šansu za restrukturiranje i, samim tim, nastavak proizvodnje u Pilstingu.“

_{Foto: Autobusi.NET}

The post VISEON OTIŠAO U STEČAJ appeared first on Autobusi.NET.

„Nakon što je opala proizvodnja i profit, a dogovanja fabrike Vidre AS počela da se nagomilavaju, rukovdostvo fabrike je moralo da reaguje. Upravni odbor je vodio razgovore sa vlasnicima i davaocima zajmova, ali oni više nisu pokazivali dobru volju za daljim ulaganjem kapitala. Upravni odbor nije imao drugu opciju, nego da se odluči za stečaj,“ izjavili su u petak popodne predsednik upravnog odbora, Arild Bodal i generalni direktor, Jon-Rune Hajmlid.

Proizvodnja u halama u norveškom gradu Strin je počela 1967. godine kada je osnovan Vest – specijalista za proizvodnju karoserija. Međutim, krajem 2010. godine Vest je odlučio da zatvori proizvodnju u Strinu, pa su otkupljena sva prava i imovina kako bi se osnovala nova nezavisna kompanija – Vidre AS.

Nakon što je proizvodnja zvanično krenula u februaru 2011. godine, kada je firma počela rad na konstrukciji krova prve karoserije, prvih nekoliko meseci se fokusiralo na obuku malobrojnih radnika koji su morali da barataju svim neophodnim operacijama na izradi autobuskih karoserija. Ukupno je proizvedeno 30 autobusa u 2011. godini sa ciljem da se proizvodnja poveća na 35 u sledećoj godini.

Sa svojih 30 radnika, fabrika Vidre je izrađivala autobuske nadgradnje na Scania i Volvo šasijama, uglavnom za domaće tržište. Pored ovoga, fabrika je radila i specijalne nadgradnje turističkih autobusa, kao i rekarosiranja gradskih autobusa. Prihod u 2012. godini je bio oko 8 miliona evra.

_{Foto: Tom Terjesen, Vidre AS}

The post NORVEŠKA FABRIKA AUTOBUSA VIDRE OTIŠLA U STEČAJ appeared first on Autobusi.NET.

Nakon što je otišao u stečaj, proizvođač gradskih autobusa Gepel Bus (Göppel Bus GmbH) iz nemačke pokrajine Tiringen je dobio novog većinskog akcionara sa dugoročnim ambicijama. Kirovski Zavod je najveći ruski proizvođač traktora i građevsinke opreme, a takođe i lider u oblasti mašinstva, metalurgije i energetike.

Kako se navodi u saopštenju, Kirov Grupa ima istoriju dugu 200 godina, a 2012. godine beleži 6.500 zaposlenih i promet od 550 miliona evra. „Preuzimanjem Gepel Busa smo preuzeli zaštitu ove nemačke kompanije sa dugom tradicijom i omogućićemo njeno širenje na međunarodnom tržištu,“ rekao je Georgi Semenenko, generalni direktor Kirov Grupe.

Preuzimanjem kompanije se nije ništa promenilo prema kupcima i poslovnim partnerima. Takođe je zadržana i sva radna snaga, kao i pogoni. Njihovi gradski autobusi Gepel „go4city“ će se i dalje proizvoditi u mestu Nobic, a biće zadržan i pogon u Augsburgu. Stečajni upravnik, profesor Dr Hes: „Ova odluka je rešenje kojim se osigurava opstanak preduzeća sa dugom tradicijom u proizvodnji gradskih autobusa u Nemačkoj.“

_{Foto: Göppel Bus GmbH}

The post KIROVSKI ZAVOD PREUZEO GEPEL BUS appeared first on Autobusi.NET.

Prodati su 43 autobusa, oprema, inventar, alati i zalihe rezervnih delova. Autobusi su neregistrovani i nekompletni. Pokretna imovina „Jugoprevoza“, čija je početna cena bila oko pet miliona dinara, prodata je kao celina metodom javnog nadmetanja. „Jugoprevoz“ je u stečaju od 2009. godine, a račun je blokiran od 2004. godine. Poverenica štečajnog upravnika Snežana Dimitrijević rekla je da „Jugoprevoz“ ima oko 600 poverilaca, među kojima su radnici, banke, firme i dobavljači.

U maju 2010. godine prodata je „Jugoprevozova“ autobuska stanica za 21,7 miliona dinara i objekat Turističke agencije „Karavan“ za pet miliona dinara. Nisu prodate tri upravne zgrade površine oko 1.500 kvadratnih metara, remontna hala sa kotlarnicom, zgrada tehničkog pregleda, portirnica, magacin, servis, zgrada benzinske pumpe, trafostanica i rezervoar.

Ta imovina je poslednji put bila na prodaji oktobra 2011. godine po početnoj ceni od 73 miliona dinara, ali je Agencija za privatizaciju povukla oglas zbog Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju koji je stupio na snagu 6. oktobra 2011. godine.

_{Izvor: Beta, Blic
Foto: Jagodina Autentik, Krle, Autobusi.NET}

The post JUGOPREVOZ PRODAT OTPADU appeared first on Autobusi.NET.

Kako za 021 kaže predsednik novoformiranog sindikata Solidarnost u „Neobusu“ Milko Drobnjaković, radnici ove firme su spremni da u roku od sedam dana nastave proces proizvodnje, za šta postoje i materijalni uslovi. Prema njegovim rečima, sindikat traži da preduzeće ode u radni stečaj i da nema potrebe za blokadom računa i bankrotom.

„Besmisleno je da u trenutku kada Gradsko saobraćajno preduzeće grada Beograda naručuje 180 autobusa, „Neobus“ odlazi u stečaj. Kada bi „Neobus“ dobio da napravi samo trećinu ovih autobusa, ovo preduzeće moglo bi da vrati sve dugove i prema banci i prema zaposlenima koji platu nisu dobili od oktobra prošle godine“, objašnjava za 021 Drobnjaković.

Dodaje da nijednoj domaćoj firmi nije bilo dozvoljeno da učestvuje na tenderu, iako su oni u mogućnosti da obave posao i to po nižoj ceni.

„Najbolja privatizacija u Srbiji“

Kako je ranije za 021 rekao predsednik Gradskog sindikata metalaca Novak Vasić, vlasnik firme, Saudijac Mohamed Al Magrabi nije više zainteresovan za poslovanje u Srbiji.

Al Magrabi je „Neobus“ kupio na neobičan način, kada je 2004. godine došao u Srbiju da naruči „Neobusove“ autobuse za svoju kompaniju. Tom prilikom čuo je da se na aukciji Agencije za privatizaciju prodaje novosadski gigant i, umesto da naruči autobuse, kupio je – fabriku.

Ne tako davno, taj posao su vojvođanski premijer Bojan Pajtić i bivši predsednik Srbije Boris Tadić ocenili kao „najbolju privatizaciju u Srbiji“.

_{Izvor: 021}

The post NOVOSADSKI „NEOBUS“ OTIŠAO U STEČAJ appeared first on Autobusi.NET.