Najjednostavniji i skoro najčešće primenjen način naplate karata potiče iz upotrebe ljudskog faktora. Veruje se da prisustvo konduktera u vozilu donosi najveću naplatu karata, ali samo zaposlenje dodatne osobe za svaki autobus nosi veliki trošak. Uz to se postavlja i pitanje efikasnosti istog u gužvama, pa su svi veći gradovi napustili ideju da u autobusima bude dvočlana posada. Novi Sad je ukinuo konduktere krajem devedesetih godina prošlog veka, u Beogradu su i dalje prisutni u noćnom prevozu, dok u Nišu kondukteri naplaćuju karte ceo dan.

Kondukteri u Novom Sadu izbačeni krajem devedesetih godina prošlog veka. © Arhiva JGSP, sken Autobusi.NET

Ipak, ukidanjem konduktera kao člana posade, njegova zaduženja su najčešće prešla u nadležnost vozača. Umesto ulaza na sva ili dvoja vrata, brzina javnog prevoza je otišla unazad uvođenjem obaveznog ulaska na prednja vrata. Osim što moraju da voze, vozači u Novom Sadu, Berlinu, Kopenhagenu, Stokholmu i drugim gradovima su zaduženi i da pregledaju odnosno naplaćuju karte. Umesto brze izmene putnika, stvaraju se redovi na ulasku u autobus i čest je domino efekat u kom svaki sledeći autobus sve više kasni zahvaljujući ovakvim pravilima. Kako bi se rešio taj problem, Novosađani često angažuju pomoćne radnike preko studentskih zadruga, koji imaju zaduženje da kontrolišu karte na ulasku putnika na svim vratima. Opet, ovo je korak unazad jer ovako angažovana lica vrše posao konduktera i predstavljaju trošak preduzeću.

Pravo rešenje je, naravno, korišćenje svih vrata za ulazak i izlazak iz vozila uz sistem naplate koji nema suštinski kontakt sa osobljem javnog prevoznika, izuzev kontrolora. Beograd, Budimpešta, Beč i mnogi drugi gradovi su za primer. Dužnost vozača je da vozi i brine o otvaranju i zatvaranju vrata, a eventualna prodaja karata je destimulisana većom cenom, u nekim slučajevima i dvostruko većom. Međutim, čak i ova tri grada imaju velike razlike među sobom, a njihove razlike su deo današnje teme. Stoprocentnu naplatu, kakvom mogu da se hvale neki metro sistemi, nije moguće postići jer bi ograđivanje svih stajališta bilo neisplativo i neefektivno.

Vozačima u Novom Sadu, Berlinu i Stokholmu prepuštena uloga konduktera. © Saša Conić

Beč i Budimpešta, kao i brojni evropski gradovi, još uvek koriste klasične papirne karte. One mogu biti kupljene unapred i poništene tek na početku korišćenja. Tako je omogućeno korisnicima da kupuju više karata unapred, a da ih koriste tek kada su im potrebne. Javni prevoznici najčešće i podržavaju kupovinu karata unapred. Na primer, budimpeštanske mašine za izdavanje karata u ponudi imaju i blok od deset jednokratnih karata, a njihova cena je za petnaest procenata manja od kupovine deset pojedinačnih karata. Pravila korišćenja i jednih i drugih su ista, te se pojedinačne karte uopšte i ne razlikuju.

Kupovina karata kod vozača destimuliše se višom cenom karte © flygbussarna.se

Međutim, papirne karte su podložne falsifikovanju. Čak se i hologramske nalepnice mogu falsifikovati tako da daju lažni efekat odsjaja. Večna borba između kreatora i falsifikatora se nastavila i u javnom prevozu, pa je rešenje problema umnožavanja predstavljeno u vidu RFID kartica. Takav sistem je Hong Kong među prvima uveo davne 1997. godine, London ga je dobio 2003. godine dok je u Beograd stigao početkom 2012. godine. Oktopus, Ojster i Bus Plus karticu karakteriše ugrađeni kod, koji se prepoznaje na aktivnom terminalu, odnosno skenerima na ulasku u vozilo. Tehnologija koja se koristi u raznim granama medicine, industrije i ekonomije je našla svoj put i do javnog prevoza. Na istoj tehnologiji se danas baziraju i beskontaktna plaćanja putem platnih kartica, pa je time otvorena i mogućnost njihovog korišćenja za naplatu karata. Beograd je to omogućio prošle godine za MasterCard PayPass, a potom i promovisao cenom karte od jednog dinara.

Beograd prošle godine uveo i promovisao plaćanje prevoza MasterCard platnim karticama. © Espreso

Ipak, najveća mogućnost koju su otvorile RFID kartice je fleksibilnost naplate. Često se putnici osećaju oštećeno ako se voze samo nekoliko stanica a u obavezi su da plate punu cenu karte. Još je gore ako se između tih stanica prelazi u drugu zonu tarifnog sistema. Pošto se naplata karata prilikom upotrebe RFID kartica vrši tek nakon očitavanja, u sistem je moguće uvesti duplo očitavanje karata odnosno čekiranje prilikom ulaska i izlaska. Time je zapravo omogućena naplata vožnje po pređenom kilometru, pa klasični zonski tarifni sistem može biti ukinut. Ovakav način naplate je prisutan u Subotici već više godina, ali je primenjen i u svetskim metropolama poput Londona i Hong Konga.

U priči o Londonu teško je ne napomenuti koliko se Ojster kartica razvila u poslednjih petnaest godina. Ne samo da je omogućena naplata po pređenoj zoni, već cena karte zavisi i od doba dana. Naime, za vreme saobraćajnih špiceva cena karte u Londonu se poveća za deset do dvadeset procenata, kako bi se kapaciteti oslobodili za one putnike kojima prevoz najviše treba u tom trenutku. Takođe, kao pozitivan primer upotrebe ovakvog sistema naplate možemo navesti i da je London ukinuo dnevne karte za prevoz. Umesto toga, putnici prislanjaju svoju karticu svaki put na ulasku u vozilo dok ne plate određenu svotu novca u toku dana. Nakon toga, svako sledeće očitavanje Ojster kartice na ulasku u vozila javnog prevoza je, iako obavezno, potpuno besplatno.

Uz pomoć RFID tehnologije, London je znatno unapredio svoj tarifni sistem. © Getty Images

Večita bitka kreatora i falsifikatora nije okončana RFID karticama već je prebačena na drugo mesto. Umesto štampanja holograma, zaštita od falsifikovanja karata je prebačena na bazu podataka prevoznika. Sve informacije o plaćanju karata, ali i samom kretanju putnika, predstavljaju lične informacije putnika. Neovlašćenim ulaskom u sistem i krađom ovih podataka javni prevoznici mogu doći u veliki problem zbog loše zaštite ličnih podataka. Takva optužnica, pomnožena sa velikim brojem putnika koji cirkulišu, predstavlja potencijalno ogromni trošak, pa je bezbednost ovakvog sistema posebno skupa, ali isplativa na duge staze.

Takav problem će sigurno kočiti plaćanje prevoza putem biometrijskog skeniranja lica. Sistem u kom putnik samo uđe u vozilo, a plati kartu prilikom produžavanja lične karte ili godišnjeg poreza, sigurno bi doneo najveću moguću naplatu i povećao bezbednost svih putnika. Međutim, problem prikupljanja i čuvanja ovakvih podataka potencijalno krši ljudska prava i izlaže ih velikom riziku. Na temi poboljšanja naplate će se u budućnosti javiti brojni kompromisi a možda čak i kontroverzne odluke. U svakom slučaju, kondukteri nam više neće biti potrebni, iako i dalje uredno skeniraju karte putnicima tramvaja u Stokholmu.

Slobodan Kostić

The post Tiketing – zbogom kondukterima i dobrodošlica softveru appeared first on Autobusi.NET.

Grad, JGSP „Novi Sad“ i kompanija DunavNet rade na aplikaciji „MobiWallet“ koja će građanima omogućiti da kupe karte ili saznaju gde se autobus u svakom trenutku nalazi, ali i da dobiju informacije o ekološkom stanju delova grada, turističke informacije i podatke o broju bicikala na „Rent-a-Bike“ stanicama.

JGSP poziva građane-volontere da isprobaju ovu aplikaciju na liniji 2 u realnim uslovima. Potrebno je da imaju pametni telefon (smartfon) i da se prijave OVDE.

Ovi Novosađani moći će da sugerišu šta u aplikaciji treba promeniti, a u isto vreme su njihovi lični podaci potpuno obezbeđeni u skladu sa evrpskim standardima. Aplikaciju „MobiWallet“ koriste i Santander u Španiji, italijanska Toskana i Vest Midlands u Velikoj Britaniji.

Pun naziv projekta evropske unije koji se finansira iz sredstava programa FP7 je „Mobilnost i transport digitalnog novčanika“, a više informacija možete pronaći OVDE.

(021.rs)

The post Novosađani preko aplikacije kupuju karte za vožnju appeared first on Autobusi.NET.

Projekat podrazumeva izradu jedinstvene naplatne platforme za sva gradska prevozna sredstva, javna i privatna, što će omogućiti putnicima ne smo plaćanje putem bilo kog pamentnog (smart) telefona, već i pristup specijalnim ponudama. Na stotine putnika će učestvovati u pilot projektu „mobilni novčanik“, a njihovi komentari će se prikupljati i analizirati radi provere da li primenjena tehnološka rešenja odgovaraju njihovim potrebama. Zahvaljujući upotrebi najmodernijih tehnologija, ovaj pionirski projekat će svaki pametan telefon, koji je povezan na internet, pretvoriti u sredstvo plaćanja po minimalnoj ceni – piše između ostalog u u Evropskom projektu.

Portparolka GSP-a Snežana Jaković kaže za „Dnevnik“ da će u Novom Sadu dve autobuske linije biti uključene u ovaj projekat. „Predviđeno je da na autobuskim stanicama ili geografskim lokacijama budu postavljeni stikeri koji će koristiti 2D kod ili AP optičku validaciju. Tako će „mobilni novčanik“ omogućiti putniku da izabere trasu korišćenja pametnog telefena. Biće, na primer, dovoljno da se uslika 2D kod i da se na prikazanoj mreži linija odabere najbolja putna opcija“, objašnjava Jaković.

Jedinstveni sistem za prikupljanje uplata i platforma za upravljanje biće kreirani u okviru projekta i integrisaće nekoliko sistema, koje će koristiti različiti prevoznici, a to će omogućiti mobilno plaćanje autobuskih karata, metroa, taksija i tramvaja, iznajmljivanja javnih bicikala, pa čak i parkinga i kontrolisanih parking zona za motocikliste. Građani će u pokretu moći da dopune svoja sredstva na mobilnom telefonu i da pristupe infomacijama o uslugama u javnom prevozu. Uz „mobilni novčanik“ stvoriće se jedinstven sistem gradskog prevoza, s posebnim akcentom na potrebe putnika.

Novo rešenje će sadržati određene alatke, kao što su razne aplikacije, koje će građanima omogućiti da unapred planiraju putovanja, dobiju specijalne popuste i ponude, rezervišu i plate mesta na gradskim parkiralištima … navodi se u Evropskom projektu. Projekat se budžetom od 4,3 miliona evra finansira se iz Okvirnog programa EU za inovacije i konkurentnost (CIP), dok će multinacionalna konsultanska i tehnološka korporacija „Indra“ uraditi četiri pilot studije, radi testiranja rešenja i to za Novi Sad, Firencu, Santander i regiju Vest Midlands.

_{Tekst: 021.rs
Foto: Saša Conić, Autobusi.NET}

The post AUTOBUSKA KARTA U NOVOM SADU PUTEM SMS PORUKA appeared first on Autobusi.NET.

Putnici gradskog prevoznika VBK u Karlsrueu su zamoljeni da od 2. januara 2013. godine u autobus ulaze na prednja vrata i da svoju kartu pokažu vozaču. Već nekoliko godina ovo pravilo važi za period posle 20h, ali se sada proširuje na ceo dan. Kako je novo pravilo još uvek u test fazi, ono će za početak biti uvedeno na dve linije i tu će se ispitati sve prednosti i mane. Nakon probnog perioda se očekuje proširenje pravila na sve linije VBK u aprilu 2013. godine.

Od ulaska na prednja vrata i kontrole karata, prevoznik očekuje poboljšanje u prihodu i veći red u prevozu. Drugi gradovi u Nemačkoj kao što su Štutgart i Hamburg su već prihvatili ovaj model pre par godina i stekli veoma pozitivna iskustva.

Da bi blagovremeno obavestili putnike o ulasku na prednja vrata, autobusi su oblepljeni velikim strelicama koje upućuju na prednja vrata. Unutar autobusa i na autobuskim stanicama se nalaze bilbordi i flajeri koji putnicima daju odgovore na najvažnija pitanja o uvođenju novog pravila.

U brošuri su navedeni i izuzeci od ovog pravila, a to su majke se decom u kolicima i korisnici invalidskih kolica koji će i dalje nesmetano moći da ulaze na druga vrata koja su šira i opremljena rampom. Osim toga, ukoliko na stanici ima puno putnika, vozač ima diskreciono pravo da otvori sva vrata za ulaz putnika i na taj način obezbedi tačnost polaska.

_{Foto: KVV, VHH, Mobiel}

The post I U NEMAČKOJ NA PREDNJA VRATA! appeared first on Autobusi.NET.