Jedna od najrazvijenih tramvajskih mreža u Evropi nalazi se u Brnu, drugom po veličini gradu u Češkoj. Grad čiji je broj stanovnika nešto veći od onog u Novom Sadu, poseduje čak jedanaest aktivnih i vrlo frekventnih tramvajskih linija – približno koliko ima autobuskih u srpskom gradu.

Tramvajem kroz sam centar grada? Naravno! © Slobodan Kostić

Najveće uporište javnog prevoza je njegova dostupnost, pogotovo u mestima dokle privatni automobili ne mogu da sežu. Najčešće su u pitanju centri gradova ili istorijske znamenitosti. Iako je u Brnu to slučaj, može se reći i da su automobili nepoželjni čak i van granica centra. Na mestima gde ima više tramvajskih koloseka nego saobraćajnih traka na kolovozu, tramvajski saobraćaj je vrlo frekventan, a po broju putnika izuzetno dominantan u odnosu na privatni prevoz.

Naravno, u gradu gde nema govora o automobilima u centru, jasno je da je javni prevoz dovoljno atraktivna opcija svakom stanovniku ovog grada. Činjenica je da su tramvaji raznih generacija pouzdani i brzi. Na posebnim sekcijama van centra, šinski sistem Brna počiva na potpuno izolovanim deonicama gde tramvaji dostižu veće brzine. Vozni park je sastavljen isključivo od domaćih tramvaja, koji u Brnu imaju drugačiji i jedinstveni naziv – šalina (od „električna linija“, nem. Elektrische Linie).

Trolejbuske linije često u službi „fidovanja“ tramvaja. © Slobodan Kostić

Iako je najdominantniji i predstavlja okosnicu javnog prevoza, tramvajski podsistem nije jedini sa velikim brojem putnika. Na struju putnike prevoze i trolejbusi. Njihova mreža linija u početku deluje nelogično, s obzirom na to da su linije razbijene u dve nepovezane celine. Jedna od te dve, koja koristi glavnu železničku stanicu kao terminal, sadrži pitoresknu prigradsku liniju do obližnjeg gradića Šlapanjica. U drugoj grupi linija se posebno ističu linije 25 i 26, dugačke čak osamnaest kilometara, koje spajaju istok i zapad grada.

Ipak, zanimljiva primena trolejbusa je i na nekoliko linija čija je uloga da pune tramvaje u centru grada. Čak četiri od ukupno trinaest trolejbuskih linija prelazi rastojanje kraće od tri kilometra između terminusa. Kao i tramvaji, trolejbusi se protežu kroz ceo grad ali ne ulaze u pešačku zonu. Umesto toga, njihovi terminusi su često na većim tramvajskim stanicama, kao i na terminusima prigradskih linija na obodu drugog najvećeg češkog grada. Svi trolejbusi u voznom parku su Škodini, ili imaju Škodinu pogonsku opremu.

Brojne linije prigradskog prevoza dovoze veliki broj putnika do tramvajskih terminusa. © Slobodan Kostić

Međutim, kako bi se optimalno iskoristili svi resursi javnog prevoza, potrebno je uzeti u obzir i prevoz van grada. Za razliku od Srbije gde se sve više ljudi seli u velike gradove, u Češkoj i dalje veliki broj ljudi svakodnevno putuje iz okolnih sela u grad na posao i vraća se kući nakon obavljenih obaveza. Jedan od bitnih faktora takvog stila života jeste i dobra komunikacija sela sa gradom. Čak 195 prigradskih i međumesnih linija je obuhvaćeno jedinstvenim sistemom organizacije i dovozi ljude iz okolnih mesta do najbliže tramvajske okretnice. Novi prigradski autobusi, mahom SOR i Iveco, sa impresivnim taktom spajaju Brno sa mestima koja mu gravitiraju.

Osim autobusa, Brno je sa okolnim mestima spojeno i železnicom, i to sa čak osamnaest linija čiji interval između polazaka najčešće iznosi oko pola sata. Sve linije prigradske železnice prolaze kroz glavnu železničku stanicu ovog grada, koja se nalazi na početku pešačke zone u centru. Kako bi bio primljen toliki broj putnika, tramvajska stanica ispred glavne železničke stanice ima četiri koloseka sa vrlo prometnim peronima. Na tom mestu je pruga toliko iskorišćena, da prepuni tramvaji obilaze automobile, kojima su ostavljene samo dve trake. Tu se ne završava priča o iskorišćenju šinskog sistema. Naime, u Brnu će uskoro biti započeta konstrukcija brze podzemne saobraćajnice za tramvaje koji seku centar od severa ka jugu.

U poslednjih pet godina se nabavljaju isključivo gasna vozila. © Slobodan Kostić

Tramvajski i trolejbuski sistemi u centru grada su toliko razvijeni da autobusima gotovo i nema mesta. Osim nekoliko radijalnih linija, koje vode sa periferija do glavne železničke stanice, u širem centru uopšte nema autobusa. Ipak, skoro tri stotine gradskih autobusa redovno prevozi putnike na linijama gde nema potrebe za tramvajima, a trolejbuska mreža nije ni u blizini. Potpuno posvećeni ekologiji, čelnici javnog prevoznika DPMB su u poslednjih pet godina nabavljali isključivo autobuse sa pogonom na CNG. Kao što je slučaj i u tramvajskom i trolejbuskom voznom parku, potpuno su okrenuti domaćoj proizvodnji sa izuzetkom tridesetak zglobnih Solarisa iz 2014. godine.

Na primeru ovog lepog češkog grada se može uočiti da se i starija vozila perfektno održavaju i redovno remontuju. Stoga, stari trolejbusi Škoda 14Tr i 15Tr su redovno u saobraćaju i izgledaju izuzetno očuvano, kao i nekoliko srednjepodnih Karosa. Stariji zglobni tramvaji Tatra K2 su remontovani sa dodavanjem niskopodnog segmenta u sredini, dok je na dvozglobnim tramvajima tipa KT8D5 zamenjen srednji modul. Osim hendikepiranih osoba, javnim prevozom mogu da se voze i biciklisti, s obzirom na to da na nekoliko linija saobraćaju autobusi sa nosačima za bicikle.

Starija vozila izuzetno očuvana i u redovnom saobraćaju. © Slobodan Kostić

Iako je razvijen tramvajski saobraćaj, noću putnike prevoze samo autobusi na jedanaest dugačkih linija, koje spajaju centar grada sa prigradskim naseljima. Međutim, njihove trase kroz grad su međusobno različite čime je postignuta bolja pokrivenost. Osim ispred glavne železničke stanice, odakle sve linije kreću istovremeno, na periferijama se neke linije ponovo susreću i međusobno čekaju, kako bi putnici mogli da presedaju i olakšaju svoje putovanje u sitne sate.

Kao šlag na tortu dolazi tehnički muzej Brna. Ova ustanova poseduje pozamašnu kolekciju vozila javnog prevoza, koja se čuvaju u garaži gradskog prevoznika. Osim tridesetak vagona i lokomotiva železnice, kolekcija vozila iz javnog prevoza uključuje razne autobuse, trolejbuse i tramvaje. Između ostalih, jedan od sačuvanih trolejbusa je i jugoslovenski Sanos S200Tr, koji je izvožen u Čehoslovačku početkom osamdesetih godina prošlog veka. Kolekcija vozila se redovno širi, ali nije deo stalne postavke muzeja. Umesto toga, vozila se često mogu videti na lokalnim sajmovima ili na posebno organizovanim okupljanjima.

Karakteristična deonica u blizini železničke stanice sa četiri tramvajska koloseka. © Slobodan Kostić

Iz ugla javnog prevoza, Brno je sjajni biser na jugu Češke i predstavlja oličenje dobre organizacije i upotrebe javnog prevoza. To je posebno naglašeno u centru grada, gde su tramvaji dominantni učesnici u saobraćaju i često su prepuni, bez obzira na mali interval između polazaka. Tramvaj u Brnu ove godine slavi vek i po postojanja, a vozila se već pripremaju i oslikavaju za obeležavanje ovog jubileja.

Slobodan Kostić

The post Brno – grad koji je podređen tramvajima appeared first on Autobusi.NET.

Usledio je šok. Sajt direkcije za javni prevoz u Budimpešti, poznatije kao BKK (mađ. „Budapesti Közlekedési Központ“) je već potpuno preveden na engleski jezik, a posebno mesto na njemu zauzima PDF dokument kao praktično uputstvo za korišćenje autobusa, trolejbusa, tramvaja i metroa u ovom gradu. Očekivanu reakciju pojačale su informacije u tom dokumentu, koje nisu imale sublimisanu poruku da se stranci drže podalje od njihovih vozila, već upravo suprotnu.

Ganz tramvaj na liniji 2 ispred parlamenta. © Slobodan Kostić

Odličan PDF pun korisnih informacija i mapa najbitnijih linija počeo je da baca u senku većinu evropskih sistema javnog prevoza koje sam koristio, čak i onih u Nemačkoj i Skandinaviji. Pored njega, na sajtu BKK se može naći i opširna animacija sa uputstvom za upotrebu automata za prodaju karata, koji se nalaze na najprometnijim stajalištima. Naravno, taj prvi utisak je trebalo opravdati i praktičnom primenom primljenih informacija.

Prvi kontakt sa budimpeštanskim javnim prevozom i početak obilaska ovog bogatog grada je bio ispred glavne železničke stanice (Keleti). Ovo zbirno mesto svih vidova javnog prevoza, osim tramvaja, jasno pokazuje da je Budimpešta rame uz rame sa ostatkom Evrope, gde je glavna železnička stanica jedna od najprometnijih lokacija u gradu. Korišćenje automata za prodaju karata je bilo jednoznačno. Simpatičan detalj prilikom izdavanja karte je i sam račun – odštampan na istom papiru kao i karta, ali drugačijih dimenzija kako bi se razlikovao. Među hrpom informacija na sajtu BKK se može naći i uvećana mapa terminusa, gde su tačno obeležene linije po stajalištima, tako da se putnici lako mogu snaći na terminalima ove veličine.

Najnovija generacija gradskog Ikarusa. © Slobodan Kostić

Čekajući autobus na jednom od mnogobrojnih stajališta kod glavne železničke stanice, primetno je da javni prevoz privlači veliki broj ljudi. Ispod same stanice se ukrštaju dve linije metroa, od kojih je linija M4, koja vodi do druge najveće železničke stanice (Kelenfold), novija i automatizovana. Ulaskom u prvi autobus, kojim je trebalo započeti obilazak grada, putnik poput mene odmah je primetio da su sve nalepnice u vozilu prevedene na engleski. Od onih bezazlenih, koje obeležavaju stop tastere i one za otvaranje vrata, do onih koje detaljno objašnjavaju postupak u slučaju povrede u toku vožnje ili vožnje bez validne karte. Vozila staju isključivo na zahtev, što je objašnjeno u dokumentu s početka, a neke autobuske linije zahtevaju ulaz isključivo na prednja vrata. Kod tih linija se na spoljnim displejima uvek ispisuje „Ulaz na prednja vrata“ (mađ. „Felszállás az első ajtón“) uz odredište.

Metro stanica Hosok tere (Trg heroja) na liniji M1 pripada svetskoj baštini. © Slobodan Kostić

Podzemna železnica u Budimpešti je vrlo zanimljiva tema. Prva linija metroa je izgrađena 1896. godine, ispod prelepog Andraši bulevara, i važi za prvu liniju podzemne železnice u kontinentalnom delu Evrope, odnosno treću najstariju na svetu, tik iza Londona i Liverpula. Građena je „cut-and-cover“ tehnikom, pa je plitko ukopana ispod bulevara, a peroni su izuzetno nisko postavljeni u odnosu na kolosek. Za razliku od velike većine metro sistema, vozovi na liniji M1 se napajaju putem pantografa, a ukupna dužina kompozicije je ograničena na sto metara, koliko su dugački i peroni na jedanaest stanica ove linije. To je bila i jedina linija metroa u ovom gradu do sedamdesetih godina prošlog veka, kada su otvorene dve linije podzemne železnice. Pod uticajem istočnog bloka, na liniji M3 i danas voze kompozicije sovjetskog Metrovagonmaša, dok su na liniji M2 odmenjene novim Alstomovim kompozicijama. Alstom vozovi se mogu naći u potpuno automatizovanoj varijanti na četvrtoj i najnovijoj liniji, koja je otvorena pre pet godina.

Električni Modulo u starom Budimu. © Slobodan Kostić

Jedna od najatraktivnijih turističkih lokacija koje Budimpešta nudi jeste stari Budim i dvorac na desnoj obali Dunava. Iako do njega vodi sijaset open-top autobusa, cilj i priprema ovog puta je korišćenje javnog prevoza. Pošto se poznata budimpeštanska uspinjača dodatno plaća i nije integrisana u našu dnevnu kartu, odluka je jasno uputila na autobuski saobraćaj. Nikakav problem, s obzirom da u ovom gradu postoje midibus linije koje vode do turističkih „hotspotova“. Pre nekoliko godina, gradski prevoznik BKV je nabavio izvesnu količinu turskih Karsan Atak midibusa i zamenio dotrajale Ikaruse. Pored njih, na ovakvim linijama mogu se videti i simpatični Modulo električni autobusi. Svakako je primetno da njihov električni pogon znači smanjenju buke i užitku u atmosferi u starom delu grada.

Ipak, nisu svi autobusi u Budimpešti novi i ne ispunjavaju svi visoke Euro norme izduvnih gasova. Veliki udeo u floti javnog prevoza čine polovni autobusi, koji se konstantno nabavljaju u proteklih deset godina. Za ovo vreme je u glavni grad Mađarske stiglo čak 350 polovnih vozila iz Nemačke, Belgije, Holandije i Francuske. Prosečni turista to ne bi primetio zato što su sva vozila osvežena i vizualno unificirana pre puštanja u rad. Nepojmljivo je da ijedan autobus izađe u saobraćaj a da nije u plavoj boji, sa jasnim obeležjima grada i prevoznika i svim pratećim nalepnicama unutar autobusa. Našim prostorima će posebno biti interesantni Mercedes-Benz O530G Citaro autobusi napravljeni 2009. godine, koji su iz Rijeke preko Debrecena došli u Budimpeštu.

Zglobni Citaro nekada vozio Riječane. © Slobodan Kostić

Za jednog fanatika ovakva poslovna politika nije zanimljiva. Nekada je to bilo izuzetno normalno, a danas je retko da se u centru grada naiđe na stare visokopodne Ikaruse, čije RABA osovine domaće proizvodnje rezonuju i nadglašavaju zvuk motora, podsećajući na vreme iza Gvozdene zavese kada je upravo ovaj mađarski proizvođač proizvodio najviše autobusa na svetu, više nego Mercedes-Benz ili MAN, koji ih nasleđuju na ulicama Budimpešte. Sudbina proizvođača je neizvesna, jer se njegovo ime u poslednjih 10-15 godina pojavljuje u više neozbiljnih iteracija reklamnog karaktera. Ruku na srce, stari visokopodni Ikarusi se mogu sresti u Budimpešti, ali retko u centru zbog atraktivnosti prevoza. Da nije sve tako crno, govori i to što svakog drugog vikenda u letnjoj sezoni saobraća posebna istorijska linija sa autobusima iz muzeja tehnike i javnog prevoza.

Niskopodni polovnjaci zamenili visokopodne Ikaruse. © Slobodan Kostić

Dok lagano pada mrak nad ovim gradom, na sve više autobusa se može primetiti tužni smajli na displeju, uz koji se, na mađarskom i engleskom jeziku, obaveštavaju putnici da taj autobus više nije u službi građana. Sa istim takvim izrazom na svom licu napuštam Budimpeštu, razmišljajući o tome koliko jednom sistemu javnog prevoza nisu potrebna nova vozila kako bi on radio. Nisu mu potrebni putnici koji neće demolirati vozilo, iako bi život bio lepši bez istih. Sistemu je potrebna zdrava ideja i motiv za konstantno unapređenje kvaliteta, a evidentno je da je Budimpešta našla rešenje svog problema i time se kotirala veoma visoko u konkurenciji evropskih sistema javnog prevoza.

Slobodan Kostić

The post Budimpešta – najatraktivniji javni prevoz u Evropi? appeared first on Autobusi.NET.

Linija 36 će imati samo jedan terminus i to na novootvorenoj železničkoj stanici Beograd Centar, a odatle će saobraćati Bulevarom kneza Aleksandra Karađorđevića, Ulicom doktora Milutina Ivkovića do Autokomande, zatim Bulevarom oslobođenja pored Hrama Svetog Save do Slavije, odakle će se Nemanjinom ulicom spuštati do trenutne glavne železničke stanice. Odatle će vozila saobraćati Savskom do Mostarske petlje, a zatim Bulevarom kneza Aleksandra Karađorđevića opet do „Prokopa“.

Inače, trenutno je „Prokop“ povezan samo minibus linijom 34, koja saobraća do Dedinja a u neposrednoj blizini postoje i stajališta za trolejbuske linije 40 i 41. Kako saznajemo, oglasilo se i Udruženje ljubitelja železnica sa zahtevom da se uvede tramvajski saobraćaj do novootvorene železničke stanice u prestonici. Kako se zbog izgradnje projekta „Beograd na vodi“ očekuje izmeštanje javnog prevoza sa trenutne lokacije, ovo udruženje smatra da bi „Prokop“ mogao biti idealno čvorište za centar javnog saobraćaja u prestonici sa lakoćom presedanja ka periferijama.

(Foto: Daree, Autobusi.NET/N1)

The post BG: Uspostavlja se linija 36 do „Prokopa“ appeared first on Autobusi.NET.

Zbog radova na tramvajskoj kontaktnoj mreži (oba kruga) na delu od Ruzveltove ulice do Dobračine ulice, koje će izvoditi OJ „Elektrograđevinska operativa“ u periodu od subote 20.09.2014. godine od 01:00 čas do ponedeljka 22.09.2014. godine do 03:30 časova, menja se režim rada linija JGP-a na sledeći način:
Za vreme radova (subota i nedelja)

tramvaji sa linije 2 će saobraćati na relaciji: Kalemegdan /Donji grad/ – Tašmajdan (preko Pristaništa i Glavne železničke stanice) i nosiće oznaku 2L,
tramvajska linije 5 se ukida,
tramvajska linija 6 biće pojačana sa 5 vozila,
tramvaji sa linije 9L će saobraćati na relaciji: Blok 45 – Omladinski stadion (preko Glavne železničke stanice i Trga Slavija) i nosiće oznaku 9L1.

Na relaciji DORĆOL (SRC „Milan Muškatirović“) – VUKOV SPOMENIK će saobraćati lokalna autobuska linija sa oznakom 5A. Na liniji će saobraćati 4 autobusa (po 2 vozila SP Karaburma i Novi Beograd).
Trasa linije: DORĆOL (SRC „Milan Muškatirović“) – Tadeuša Košćuška – Cara Dušana – Džordža Vašingtona – 27. marta – Kraljice Marije – VUKOV SPOMENIK. Autobusi sa linije 5A, smer kretanja će menjati kao autobusi sa linije 32 (Kraljice Marije – Bulevar kralja Aleksandra – Ruzveltova, oko parka). Autobusi će koristiti postojeća stajališta linija JGP-a.

(Foto: Marko – Autobusi.NET)

The post BG: Izmena režima rada linija zbog radova na tramvajskoj mreži appeared first on Autobusi.NET.

Zbog radova na popravci tramvajskog koloseka u Bulevaru kralja Aleksandra, na delu od stare okretnice do Ustaničke, koje će izvoditi OJ „Elektrograđevinska operativa“ u saradnji sa JKP „Beograd put“, u periodu od nedelje 01.06.2014. godine od 07:00 časova do ponedeljka 02.06.2014. godine do 03:00 časa, , menja se režim rada linija JGP-a na sledeći način:
U nedelju celodnevno:

tramvaji sa linija 5, 6, 7 i 14 će saobraćati na skraćenoj trasi (do stare okretnice u Bulevaru kralja Aleksandra) i nosiće oznake:
5L Kalemegdan /Donji grad/ – Stara okretnica / Bulevar kralja Aleksandra /
6L Tašmajdan – Stara okretnica /Bulevar kralja Aleksandra /
7L Stara okretnica /Bulevar kralja Aleksandra / – Blok 45; na liniji će umesto tramvaja marke „CAF“ saobraćati zglobna vozila.
14L Stara okretnica /Bulevar kralja Aleksandra / – Banjica

Stajališta:
Uspostavlja se privremeno stajalište «Ustanička», za linije 20 i 309 u oba smera:

u smeru ka periferiji, u visini izlaznog tramvajskog stuba u okretnici Ustanička
u smeru ka gradu, na lokaciji ispred ulaza u štampariju (u zoni okretnice Ustanička).

Redovi vožnje na linijama se neće menjati.

(Foto:  Saša Avramović – Autobusi.NET)

The post U Beogradu izmena režima linija 5, 6, 7 i 14 appeared first on Autobusi.NET.

Mursja, grad na jugu Španije, od 28. novembra 2012. godine je u saobraćaj pustio osam novih midibusa tipa Castrosua City Versus M CNG. Novi autobusi su bazirani na šasiji MAN i dugački su 10,5 metara. City Versus midibusi su ofarbani u jarko crvenu boju i namenjeni su radu na linijama C1 i C2 gradskog prevoznika „Transportes de Murcia“.

Na fotografijama su dva vozila snimljena 1. decembra na trgu Plaza Sirkular.

Grad Mursja broji 442.000 stanovnika, a ima i jednu tramvajsku liniju. Od maja 2011. godine su uveli u pogon 11 tramvaja tipa Alstom Citadis 302.

_{Izvor: Stadtbus, Sylvain Marcilly}

Uvoznik MAN šasija za Srbiju:

Sejari d.o.o.
Autoput za Zagreb 15, 11199 Novi Beograd
Tel.: Centrala +381 11 2608 700
e-mail: info@sejari.co.rs
web: www.manbus.rs

The post MAN MIDIBUSI NA GAS U ŠPANIJI appeared first on Autobusi.NET.

Međunarodni sajam transportne tehnologije, InnoTrans 2012 je završen pre 3 dana u Berlinu. Ova renomirana manifestacije je poznat po velikoj izložbi šinskih vozila, inovativnih komponenti i sistema transporta. Sa velikim brojem izloženih projekata i preko 220 firmi iz oblasti transportne tehnologije, Berlin je u fokusu nemačke inženjerske industrije i idealno mesto za InnoTrans, međunarodni podijum za kupce i prodavce putničke i robne transportne tehnologije. InnoTrans je osnovan kao međunarodna industrijska pozornica koja se fokusira na tehnologiju šinskog transporta. Kompletni proizvodni programi šinskih vozila su predstavljeni na šinama na otvorenom prostoru ispred hala berlinskog Sajma. InnoTrans se takođe fokusira i na šinsku infrastrukturu, enterijer, javni prevoz i tehnologije izgradnje tunela.

Oblasti zastupljene na sajmu InnoTrans su sledeće:

Šinska tehnologija

Šinska vozila za putnički i teretni transport, podsklopovi i komponente (vuča, energija i električne instalacije, itd.), održavanje vozila

Enterijeri

Untrašnja oprema vozila, putnički ketering i usluge

Šinska infrastruktura

Infrastruktura, putna tehnologija

Javni prevoz

Gradski i međugradski autobusi, objekti, informativni sistemi za putnike, upravljanje sistemima naplate karata – „ticketing“, informacione tehnologije, upravljanje saobraćajem, obrada podataka, logistika u transportu.

Konsultantske usluge, finansiranje, preduzeća za prevoz putnika i robe, udruženja, nauka i razvoj

Izgradnja tunela

Mašine za izgradnju, komponente i delovi, inženjering iz oblasti komunikacija i bezbednosti, ventilacioni sistemi, sistemi snabdevanja električnom energijom i osvetljenja, kompletiranje enterijera, održavanje, konstrukcioni proizvodi i materijali, usluge, konsalting

Pogledajte fotografije koje je za portal Autobusi.NET napravio naš partner, Polazak.com u sledećoj galeriji >>> InnoTrans 2012

The post GALERIJA SLIKA: INNOTRANS 2012 U BERLINU appeared first on Autobusi.NET.

Sistem „Primove“ koje je predstavio Bombardier Transportation prenosi energiju beskontaktno bez korišćenja naponskih kablova iznad vozila. Pored tramvaja i autobusa, Bombardier je testirao primenu „Primove“ sistema i na dostavnim vozilima, koristeći istu tehnologiju.

U Augsburgu je prošlog septembra za test iskorišćena deonica postojeće linije 3 prema sajmu. Na toj deonici je primenjen beskontaktni sistem „Primove“ za tramvaje. U jedan dvosmerni Bombardierov tramvaj je instalirano dva „Primove“ risivera („pick-up“ kalema) koji primaju induktivnu energiju prenetu od kablovskih segmenata koji su postavljeni između šina, pod zemljom. Invertori uz trasu su priključeni na mrežu od 750 V jednosmerne struje. U simuliranju uslova gradskog saobraćaja je ustanovljena visoka pouzdanost kao i zadovoljavanje svih primenjivih standarda i standarda za elektromegnetnu kompatibilnost.

Nemačko Ministarstvo transporta, urbanizma i građevine je najavilo ulaganje u projekat električnog autobusa u gradu Braunšvajgu gde će Bombardier primeniti svoje ekološko „Primove“ rešenje u saradnji sa gradskim prevoznikom Braunschweiger Verkehrs AG. Ova inicijativa predstavlja Bombardierov prvi „Primove“ autobuski projekat koji će ući u promet i predstavlja značajan korak napred u dovođenju čistih „e-mobility“ rešenja u gradske urbane zone. Ovaj projekat počinje već sada u junu sa dva autobusa koji će saobraćati na liniji dugoj 12 km.

Bazirana na principu induktivnog prenosa energije, Bombardierova „Primove“ tehnologija dozvoljava električnim vozilima da se dopunjavaju u pokretu (dinamičko punjenje) ili na stajanju (statično punjenje) bez uticaja na vozačke navike ili redove vožnje. Sistem prenosi energiju sa visokim nivoom efikasnosti, ne utičući negativno na performanse i može značajno da smanji potrošnju energije kada se kombinuje sa sistemom skladištenja energije na vozilu. Eliminisanjem naponskih kablova iznad vozila i drugih žica koje su ranije bile neophodne da napajaju električna vozila, javni transport sada može da se uklopi bez problema u okolinu. Gradske znamenitosti, parkovi i kulturna nasleđa se ostavljaju netaknuti, pa se samim tim i sveukupna privlačnost grada na ovaj način i uvećava.

Izvor: Bombardier

The post BOMBARDIER PREDSTAVLJA BESKONTAKTNI SISTEM NAPAJANJA appeared first on Autobusi.NET.

Nakon prezentacije gradonačelnik Đilas, direktor za infrastrukturu Evropske banke za obnovu i razvoj Tomas Majer i direktor GSP „Beograd” Mileta Radojević potpisali su mandatno pismo o realizaciji programa obnove voznog parka Beograda, koji podrazumeva nabavku 400 novih autobusa.

Gradonačelnik je zahvalio Evropskoj banci za obnovu i razvoj na poverenju koje ima u grad Beograd i u ljude koji ga vode.

– Raduje me to što je kredit odobren GSP „Beograd” uz garancije grada Beograda, iz čega se vidi da Evropska banka i naši partneri imaju poverenja u kompaniju koja realno prolazi kroz teška vremena reorganizacije i pravljenja moderne kompanije. Reč je o 85 miliona evra, što je velika investicija. Kupićemo zglobne autobuse, uz njih i solo, očekujemo da u junu bude raspisan tender i da najmanje 100 novih autobusa stigne u decembru. Sa 32 autobusa koje kupujemo od „Ikarbusa”, to već garantuje bolji prevoz svim građanima ove godine, a maksimalno dobar prevoz naredne. To je posledica hrabrih i teških odluka kao što je novi sistem naplate karata – rekao je Đilas.

Kako je istakao gradonačelnik, zadatak je da sledeće godine tokom leta sva vozila budu klimatizovana, da imaju adekvatno grejanje zimi, i „da svako ko plaća kartu u Beogradu, ima za to kvalitetan prevoz”. Siguran sam, dodao je, da ćemo zahvaljujući saradnji sa EBRD u tome uspeti. Sve ovo pokazuje da Gradsko saobraćajno preduzeće vođeno na ovaj način, ne privatizovano, ima snage da postane preduzeće koje će vući privredu ovog grada.

Direktor za infrastrukturu Evropske banke za obnovu i razvoj Tomas Majer je izrazio zadovoljstvo što je danas potpisano mandatno pismo u vrednosti od 85 miliona evra koji će biti investirani u GSP.

– Ovo je peti ugovor koji potpisujemo sa GSP-om i ukupna vrednost naših investicija je oko 225 miliona evra. Veoma smo ponosni što smo deo svih ovih projekata u gradu koji ima mlad i moderan menadžment, gradonačelnika koji ulaže mnogo, na zadovoljstvo svih građana. Nadamo se da ćemo posle ovog mandatnog pisma nastaviti ceo projekat vrlo brzo, da ćemo ga brzo i realizovati, tako da će kad dođe nova gradska skupština, grad već imati nove autobuse. Ponosni smo i veliko nam je zadovoljstvo što smo partneri u projektu modernizacije grada Beograda – naglasio je Majer.

Direktor GSP „Beograd” Mileta Radojević je rekao da nikada u istoriji GSP-a do sada u jednom trenutku nije dogovarano i nabavljeno više od trećine voznog parka.

– U prethodne dve godine nabavljena su 83 nova trolejbusa, 30 novih tramvaja, deset novih autobusa na gas, a danas je prispela isporuka iz „Ikarbusa” od 25 zglobnih autobusa koji su takođe nabavljeni sredstvima grada. Ugovorena je nabavka 20 minibusa i sledi ugovaranje nabavke od 32 zglobna autobusa. Sve ove nabavke i ovih 400 novih autobusa, kada bude realizovano mandatno pismo naknadnim potpisivanjem ugovora, predstavljaće obnovu voznog parka za skoro 50 odsto ukupnog broja vozila GSP-a – precizirao je Radojević.

On je naglasio da GSP „Beograd” ima više od 6.200 zaposlenih, više od 1.200 voznih jedinica i sa svojim kapacitetima i veličinom predstavlja jedno od najvećih preduzeća u ovom delu Evrope.

U 2010. i 2011. godini  obnovljen je tramvajski i trolejbuski vozni park nabavkom 83 nova trolejbusa i ugovaranjem isporuke 30 tramvaja (isporuka će biti završena tokom 2012).

Tokom ove godine planirana je i značajna obnova autobuskog voznog parka, što je preduslov za realizaciju povećanja prevozne ponude i pouzdanosti rada sistema.

Osim deset solo autobusa na prirodni komprimovani gas koji su početkom godine stigli u GSP i pušteni u saobraćaj, danas je autobuski podsistem obogaćen sa još 25 zglobnih autobusa domaćeg proizvođača „Ikarbus”.

Do kraja aprila biće raspisina nabavka za još 32 zglobna autobusa „Ikarbusa”. U toku je i potpisivanje ugovora za nabavku 20 novih minibusa, koji će GSP-u biti isporučeni do kraja avgusta 2012. godine.

Sva vozila će posedovati motore koji će ispunjavati EURO 5/EEV norme emisije štetnih gasova. Biće opremljena najsavremenijom opremom, niskopodna, opremljena rampama za ulaz hendikepiranih lica, a putnički prostor će biti klimatizovan, što će doprineti većem komforu putnika.

U narednim godinama planirano je dalje povećavanje broja autobusa sa pogonom na KPG, a u pogonu „Karaburma” biće sagrađena moderna stanica za punjenje ovih vozila.

Događaju su prisustvovali i pomoćnik gradonačelnika Živorad Anđelković, gradski menadžer Aleksandar Bijelić, član Gradskog veća Miroslav Čučković i direktor Direkcije za javni prevoz Zoran Šarac.

Izvor: Grad Beograd

The post NOVI AUTOBUSI ZA BOLJI PREVOZ appeared first on Autobusi.NET.

Kako bi u potpunosti uvideli prednosti novog tramvaja, gradski čelnici i novinari, prvo su se provozali „običnim“ tramvajem.

– Do kraja sledeće godine, stići će nam 30 novih tramvaja. Prošle godine smo pustili u saobraćaj 83 nova trlejbusa, a u planu je i kupovina 250 novih autobusa – rekao je Đilas ističući da je gradski prevoz sve bolji.

Predsednik Skupštine grada Antić pozvao je građane da u što većem broju koriste gradski prevoz.

– Nakon dve decenije, kupljeno je 30 novih tramvaja, koje s nestrpljenjem očekujemo na ulicama grada. Svi poseduju kavlitet, udobnost i opšti komfor – rekao je Antić.

Vozač GSP-a Slobodan Marić koji ima 23-godišnje iskustvo, prvi je provozao „španski“ tramvaj od naselja Belvil do okretnice tramvaja u Bloku 45.

– Nisam imao poteškoća tokom obuke. S obzirom da je sistem jednostavan za rukovanje, savladao sam komande relativno brzo – rekao je Marić naglasivši da je lakše voziti novo vozilo koje je bezbednije i koje je opremljeno adekvatnom opremom.

– Sve je stvar navike, ali čovek se brzo navikne na nešto dobro i lepo – dodao je Marić.

Karakteristike novog tramavaja

Novi tramvaj dug je 32,366 metara a širok je 2,30 metara. Ima šest vrata, a na trećim i petim se nalaze električne rampe za ulazak i izlazak osoba sa posebnim potrebama, kojim upravlja vozač iz svoje kabine. Vozilo je u potpunosti klimatizovano, a broj mesta za sedenje je 77 i 91 za stajanje. Tramvaj je pokriven sa šest kamera za video nadzor, dok vozači umesto retrovizora koriste kamere koje su postavljene na njihovo mesto. Osim toga, u vozilu se nalazi i sistem za informisanje putnika o informacijama od značaja (na primer, naziv naredne stanice ili mogućnost prelaska na drugu liniju).

Izvor & Foto: Danas

The post PRVA VOŽNJA „ŠPANCA“ appeared first on Autobusi.NET.