Brno – grad koji je podređen tramvajima

Brno – grad koji je podređen tramvajima

Malo je mesta za koje se može reći da su potpuno podređena tramvajima. Evropski šinski sistemi, često nedovoljno razvijeni, sporo se šire u odnosu na potrebe građana nakon Drugog svetskog rata. Ipak, u Češkoj Republici to nije slučaj.

Jedna od najrazvijenih tramvajskih mreža u Evropi nalazi se u Brnu, drugom po veličini gradu u Češkoj. Grad čiji je broj stanovnika nešto veći od onog u Novom Sadu, poseduje čak jedanaest aktivnih i vrlo frekventnih tramvajskih linija – približno koliko ima autobuskih u srpskom gradu.

Tramvajem kroz sam centar grada? Naravno! © Slobodan Kostić

Tramvajem kroz sam centar grada? Naravno! © Slobodan Kostić

Najveće uporište javnog prevoza je njegova dostupnost, pogotovo u mestima dokle privatni automobili ne mogu da sežu. Najčešće su u pitanju centri gradova ili istorijske znamenitosti. Iako je u Brnu to slučaj, može se reći i da su automobili nepoželjni čak i van granica centra. Na mestima gde ima više tramvajskih koloseka nego saobraćajnih traka na kolovozu, tramvajski saobraćaj je vrlo frekventan, a po broju putnika izuzetno dominantan u odnosu na privatni prevoz.

Naravno, u gradu gde nema govora o automobilima u centru, jasno je da je javni prevoz dovoljno atraktivna opcija svakom stanovniku ovog grada. Činjenica je da su tramvaji raznih generacija pouzdani i brzi. Na posebnim sekcijama van centra, šinski sistem Brna počiva na potpuno izolovanim deonicama gde tramvaji dostižu veće brzine. Vozni park je sastavljen isključivo od domaćih tramvaja, koji u Brnu imaju drugačiji i jedinstveni naziv – šalina (od “električna linija”, nem. Elektrische Linie).

Trolejbuske linije često u službi "fidovanja" tramvaja. © Slobodan Kostić

Trolejbuske linije često u službi “fidovanja” tramvaja. © Slobodan Kostić

Iako je najdominantniji i predstavlja okosnicu javnog prevoza, tramvajski podsistem nije jedini sa velikim brojem putnika. Na struju putnike prevoze i trolejbusi. Njihova mreža linija u početku deluje nelogično, s obzirom na to da su linije razbijene u dve nepovezane celine. Jedna od te dve, koja koristi glavnu železničku stanicu kao terminal, sadrži pitoresknu prigradsku liniju do obližnjeg gradića Šlapanjica. U drugoj grupi linija se posebno ističu linije 25 i 26, dugačke čak osamnaest kilometara, koje spajaju istok i zapad grada.

Ipak, zanimljiva primena trolejbusa je i na nekoliko linija čija je uloga da pune tramvaje u centru grada. Čak četiri od ukupno trinaest trolejbuskih linija prelazi rastojanje kraće od tri kilometra između terminusa. Kao i tramvaji, trolejbusi se protežu kroz ceo grad ali ne ulaze u pešačku zonu. Umesto toga, njihovi terminusi su često na većim tramvajskim stanicama, kao i na terminusima prigradskih linija na obodu drugog najvećeg češkog grada. Svi trolejbusi u voznom parku su Škodini, ili imaju Škodinu pogonsku opremu.

Brojne linije prigradskog prevoza dovoze veliki broj putnika do tramvajskih terminusa. © Slobodan Kostić

Brojne linije prigradskog prevoza dovoze veliki broj putnika do tramvajskih terminusa. © Slobodan Kostić

Međutim, kako bi se optimalno iskoristili svi resursi javnog prevoza, potrebno je uzeti u obzir i prevoz van grada. Za razliku od Srbije gde se sve više ljudi seli u velike gradove, u Češkoj i dalje veliki broj ljudi svakodnevno putuje iz okolnih sela u grad na posao i vraća se kući nakon obavljenih obaveza. Jedan od bitnih faktora takvog stila života jeste i dobra komunikacija sela sa gradom. Čak 195 prigradskih i međumesnih linija je obuhvaćeno jedinstvenim sistemom organizacije i dovozi ljude iz okolnih mesta do najbliže tramvajske okretnice. Novi prigradski autobusi, mahom SOR i Iveco, sa impresivnim taktom spajaju Brno sa mestima koja mu gravitiraju.

Osim autobusa, Brno je sa okolnim mestima spojeno i železnicom, i to sa čak osamnaest linija čiji interval između polazaka najčešće iznosi oko pola sata. Sve linije prigradske železnice prolaze kroz glavnu železničku stanicu ovog grada, koja se nalazi na početku pešačke zone u centru. Kako bi bio primljen toliki broj putnika, tramvajska stanica ispred glavne železničke stanice ima četiri koloseka sa vrlo prometnim peronima. Na tom mestu je pruga toliko iskorišćena, da prepuni tramvaji obilaze automobile, kojima su ostavljene samo dve trake. Tu se ne završava priča o iskorišćenju šinskog sistema. Naime, u Brnu će uskoro biti započeta konstrukcija brze podzemne saobraćajnice za tramvaje koji seku centar od severa ka jugu.

U poslednjih pet godina se nabavljaju isključivo gasna vozila. © Slobodan Kostić

U poslednjih pet godina se nabavljaju isključivo gasna vozila. © Slobodan Kostić

Tramvajski i trolejbuski sistemi u centru grada su toliko razvijeni da autobusima gotovo i nema mesta. Osim nekoliko radijalnih linija, koje vode sa periferija do glavne železničke stanice, u širem centru uopšte nema autobusa. Ipak, skoro tri stotine gradskih autobusa redovno prevozi putnike na linijama gde nema potrebe za tramvajima, a trolejbuska mreža nije ni u blizini. Potpuno posvećeni ekologiji, čelnici javnog prevoznika DPMB su u poslednjih pet godina nabavljali isključivo autobuse sa pogonom na CNG. Kao što je slučaj i u tramvajskom i trolejbuskom voznom parku, potpuno su okrenuti domaćoj proizvodnji sa izuzetkom tridesetak zglobnih Solarisa iz 2014. godine.

Na primeru ovog lepog češkog grada se može uočiti da se i starija vozila perfektno održavaju i redovno remontuju. Stoga, stari trolejbusi Škoda 14Tr i 15Tr su redovno u saobraćaju i izgledaju izuzetno očuvano, kao i nekoliko srednjepodnih Karosa. Stariji zglobni tramvaji Tatra K2 su remontovani sa dodavanjem niskopodnog segmenta u sredini, dok je na dvozglobnim tramvajima tipa KT8D5 zamenjen srednji modul. Osim hendikepiranih osoba, javnim prevozom mogu da se voze i biciklisti, s obzirom na to da na nekoliko linija saobraćaju autobusi sa nosačima za bicikle.

Starija vozila izuzetno očuvana i u redovnom saobraćaju. © Slobodan Kostić

Starija vozila izuzetno očuvana i u redovnom saobraćaju. © Slobodan Kostić

Iako je razvijen tramvajski saobraćaj, noću putnike prevoze samo autobusi na jedanaest dugačkih linija, koje spajaju centar grada sa prigradskim naseljima. Međutim, njihove trase kroz grad su međusobno različite čime je postignuta bolja pokrivenost. Osim ispred glavne železničke stanice, odakle sve linije kreću istovremeno, na periferijama se neke linije ponovo susreću i međusobno čekaju, kako bi putnici mogli da presedaju i olakšaju svoje putovanje u sitne sate.

Kao šlag na tortu dolazi tehnički muzej Brna. Ova ustanova poseduje pozamašnu kolekciju vozila javnog prevoza, koja se čuvaju u garaži gradskog prevoznika. Osim tridesetak vagona i lokomotiva železnice, kolekcija vozila iz javnog prevoza uključuje razne autobuse, trolejbuse i tramvaje. Između ostalih, jedan od sačuvanih trolejbusa je i jugoslovenski Sanos S200Tr, koji je izvožen u Čehoslovačku početkom osamdesetih godina prošlog veka. Kolekcija vozila se redovno širi, ali nije deo stalne postavke muzeja. Umesto toga, vozila se često mogu videti na lokalnim sajmovima ili na posebno organizovanim okupljanjima.

Karakteristična deonica u blizini železničke stanice sa četiri tramvajska koloseka. © Slobodan Kostić

Karakteristična deonica u blizini železničke stanice sa četiri tramvajska koloseka. © Slobodan Kostić

Iz ugla javnog prevoza, Brno je sjajni biser na jugu Češke i predstavlja oličenje dobre organizacije i upotrebe javnog prevoza. To je posebno naglašeno u centru grada, gde su tramvaji dominantni učesnici u saobraćaju i često su prepuni, bez obzira na mali interval između polazaka. Tramvaj u Brnu ove godine slavi vek i po postojanja, a vozila se već pripremaju i oslikavaju za obeležavanje ovog jubileja.

Slobodan Kostić

Descargar musica