TAJNA AUTOBUSA 731

Zglobni autobus marke Volvo, proizveden 1997. godine, naizgled je obično vozilo JGSP „Novi Sad“ koje se od ostalih autobusa razlikuje samo po garažnom broju. Međutim, ono po čemu se izdvaja nije garažni broj niti mehaničke performanse, već pažnja koju mu posvećuju njegovi vozači i celokupan mehaničarski tim gradskog prevoznika. Jedino je, zahvaljujući njihovim naporima, bilo moguće dostići svojevrsni rekord u, kako stoji u službenoj evidenciji, prelasku 831.578 kilometara bez generalne popravke motora.

Jedno

– Autobus s garažnim brojem 731 vozim otkad je dovezen kod nas. Zadužio sam ga s mojim kolegom i otad ga obojica osećamo kao da je naš. Zato se domaćinski odnosimo prema njemu. Jednostavno, tajna je u tome što ga čuvamo i pazimo, ne dozvoljavamo da se bilo koji uočeni problem zaboravi – skromno priča Kosta Torlaković, koji već 27 godina radi u JGSP-u.

Po Torlakovićevim rečima, postoji još dvadesetak vozila iz iste serije, ali je njihova dosadašnja maksimalna kilometraža bila oko 600.000 pređenih kilometara, posle čega su morali da idu na „genaralku“. Zbog ovakvog savesnog odnosa prema zaduženom vozilu, Torlaković i njegove kolege dobili su prigodno priznanje od „Neobusa“ i „Volva“.

– Ta nagrada je za mene prvenstveno moralna satisfakcija. Drago mi je što je ovaj neobičan podatak primetio i priznao naš kolektiv. Po mom mišljenju, međutim, rekaroseracija nije bila neophodna, autobus je komotno mogao preći i preko milion kilometara. Pošto mi je ostalo još oko dve godine do penzije, nadam se da ću vozačku karijeru završiti baš u njemu. Nekako osećam da smo postali jedna duša. Imao sam priliku da pređem u modernija i novija vozila, ali sam je odbio – kaže Kosta Torlaković.

 

Deviza

Radomir Ratković, Torlakovićev sadašnji vozački partner, vozi ovaj pouzdani autobus od pre dve godine.

– Naravno, najviše zasluga za izvanredno stanje našeg vozila pripada mom kolegi ali i penzionisanom vozaču Danilu Subašiću koji su od početka zadužili ovaj autobus. Jednostavno, mi smo odgovorni ljudi koji vode računa o svom ponašanju. Sa sobom uvek nosim alat da privrnem ili otklonim neki mali kvar, ne čekam da se stvari iskomplikuju. Moja profesionalna deviza je da vozač mora pošteno da obavlja posao, da ne pije i ne krade. Ako svako bude radio svoj posao kako treba, onda ni disciplina koja se ovde zahteva nikome neći biti teška – poučen 25-godišnjim iskustvom poručuje Radomir Ratković.

Oba vozača zglobnjaka 731, koji saobraća prigradskim linijama, ističu ogromnu zaslugu celokupnog mehaničarskog tima koji se brine za opštu ispravnost svih vozila. Po njihovim rečima, poverenje i saradnja između vozača i mehaničara jeste preduslov sigurnosti koja je iznad svega.

 

Komunikacija

– Od vozača kreće primarna informacija o stanju autobusa. Nakon uočenog kvara, vozila se pregledaju u odeljenju za dijagnostiku a odatle idu u radionicu. Naravno, redovno se preventivno servisira. I najmanji kvar za nas je signal da se vozilo isključi iz saobraćaja, tako da se može reći da je bezbednost naših vozila na visokom nivou. Pravovremena informacija i nesmetana komunikacija između nas i vozača ključ je uspeha koji se vidi i na primeru autobusa 731– objašnjava Đura Balog, dugogodišnji mehaničar JGSP-a.

 

Izvor: Građanski list