Depo na južnom delu minhenskog aerodroma (MUC) ima ukupno 37 stanica za punjenje električnih autobusa, a uskoro se očekuje otvaranje još dodatnih 13 stanica. Za narednih par godina je planirana treća faza proširenja, što će značiti još 22 punjača sa fotovoltaičkim sistemima. 

Cilj ovog projekta je da se do 2035. godine dođe do potpuno nulte emisije prilikom rada na aerodromu.

Zahvaljujući novoj floti električnih autobusa, mihneski aerodrom uštedi više od 2.000 tona ugljen-dioksida godišnje. Kada se prelazak na električna vozila završi u potpunosti, ova brojka će se popeti na više od 4.000 tona godišnje.

Od maja 2025. godine, AeroGround upravlja sa 37 električnih autobusa, od kojih je 20 solo, dok je 17 autobusa zglobno. Dodatnih 18 vozila stiže do kraja godine. Dugoročni cilj je da se vozni park proširi na 72 vozila, u skladu sa operativnim potrebama i raspoloživim kapacitetom punjenja.

Pored vozila za prevoz putnika, AeroGround postepeno menja sva druga vozila i opremu na alternativne pogone. Samo u 2024. godine, uvedeno je 173 novih vozila sa nultom emisijom, uključujući transportere, elevatore, stepenice, kamion liftove i putničke automobile.

Izvor: Aeronews

The post Minhenski aerodrom otvorio depo za električne autobuse appeared first on Autobusi.NET.

Hamburg polako ide korak dalje kada je u pitanju unapređenje javnog prevoza. Kao poseban dodatak klasičnom javnom prevozu koji je baziran na metrou, prigradskoj železnici i autobusima, na probi je autonomni šatl. Ovaj veoma fleksibilan vid prevoza dolazi u Hamburg u vidu projekta nazvanog „ALIKE“. Probne vožnje autonomnih šatlova kreću sa ciljem da se utvrdi koliko mogu poboljšati javni prevoz u gradu. Ukoliko se pozitivno pokaže, Hamburg je spreman da ga dugoročno uvede u svoj sistem javnog prevoza.

Vođa projekta „ALIKE“ je gradski prevoznik Hochbahn, a sa njima zajedno učestvuju provajder „on-demand“ prevoza MOIA, proizvođač vozila Holon. Pored njih su tu i Volkswagen, Institut za tehnologiju iz Karslruea i drugi. Ceo projekat podržava Savezno ministarstvo za transport sa 26 miliona evra.

Holon je autonomni šatl bus koji će voziti za Hochbahn i to će mu biti svetska premijera u prevozu putnika. Vozilo ima 5 metara dužine, može da primi do 15 putnika i vozi brzinom do 60 km/h.

Za vreme trajanja projekta će u Holonu sve vreme biti prisutan čovek koji prati rad šatla. Na ulicama će biti ukupno 20 vozila, a vožnje će moći da se bukiraju putem aplikacija HVV i MOIA

Izvor: HVV, Hochbahn

The post Holon – novi vid javnog prevoza u Hamburgu appeared first on Autobusi.NET.

Pametni telefoni su već dugo neizostavni deo naše svakodnevne komunikacije i bitan oslonac prilikom rešavanja čitavog niza privatnih i poslovnih problema i nedoumica. Čini se da je izlišno dalje isticati koliko su pametni telefoni korisni uređaji, već ćemo se pozabaviti time kako sve njihove njihove prednosti možemo da na dozvoljen način koristimo tokom vožnje i istu učinimo što je moguće bezbednijom u udobnijom.

Pametni telefoni i pravila i bezbednost u saobraćaju

Slovo zakona je u ovom slučaju sasvim jasno, vožačima nije dozvoljeno da koriste telefone ili bilo koje druge uređaje za komunikaciju ukoliko ti uređaju nisu opremljeni dodacima koji bi omogućili njihovu upotrebu bez korišćenja ruku tokom vožnje.

U trenutku kada vozaču, iz bilo kog razloga, mobilni telefon skrene pažnju makar i na jedan trenutak, uz predpostavku da se kreće prosečnom brzinom od samo 60 km na sat, samo za tu polovinu sekunde vozilo će preći deset metara tokom kojih on neće imati pregled situacije. Automobil ispred, koji je naglo zakočio, pešak koji je iznenada iskoračio na put, ili dostavljač na biciklu ili skuteru koji se proivlači između vozila, koji inače ne bi predstavljali problem, postaju neprijatno iznenađenje na koje nema više ni vremena ni prostora da reaguje.

Razgovor telefonom povećava rizik, pa će se verovatnoća da nešto pođe po zlu povećati četiri puta. Samo dodirivanje ekrana i javljanje na telefon dovodi do pauze u koncentrisanju i toku misli, a kada se to doda na pomenutih pola sekunde i 10 metara situacija postaje dodatno nepovoljnija. Čak i da vozač uspe da delimično zadrži pažnju na putu, neće biti u mogućnosti da brzo reaguje jer u ruci kojojm bi trebalo da naglo okrene volan ili povuče ručnu kočnicu u tom trenutku drži telefon. Čak je i upotreba navigacije sporna ukoliko se unos željene destinacije vrši u toku same vožnje, jer se ispisivanje ili traženje naziva određene ulice, po pitanju bezbednosnog rizika ni po čemu ne razlikuje od kucanja poruke ili proveravanja objava na društvenim mrežama.

Dodaci za mobilni telefon koji vožnju čine lakšom i bezbednijom

Upotreba držača za telefon je jedan od načina se bezbedno i u skladu sa zakonom koristiti mobiilni telefon, jer, podsećamo još jedanput, telefon se tokom vožnje ne sme držati u ruci. Korišćenje navigacije, pored toga što je od velike pomoći tokom kretanja nepoznatim trasama, često je i neizbežno, posebno ako smo se do određene destinacije zaputili prvi put. Držanje telefona na susednom sedištu ili nekom zgodnom mestu na instrument tabli, osim što odvlači pažnju i predstavlja rizik jer se pogled konstantno skreće s puta, nije praktično jer se prilikom prvog naglog kočenja ili oštrije krivine može desiti da telefon odleti u nepoznatom pravcu, pa onda počinje traženje telefona pipanjem na slepo, čime se pažnja dodatno rasipa a bezbednost dodatno ugrožava.

U zavisnosti od konfiguracije enterijera konkretnog vozila, veličine telefona i potreba vozača, na tržištu je prisutan veliki broj različitih modela, dok se mehanizam fiksiranja telefona uglavnom svodi na magnet ili štipaljku, pri ćemu je potrebno posebno obratiti pažnju na mogućnost podešavanja telefona da stoji pod određenim, adekvatnim, uglom.

Bluetooth slušalice kao jedno od rešenja

Bluetooth slušalice predstavljaju tehnologiju koja je omogućila veliki napredak u pogledu kvaliteta vožnje i nivoa bezbednosti u saobraćaju, a veoma brzo je postala jedan od osnovnih ’’alata’’ profesionalnih vozača, posebno onih koji upravljaju autobusima i kamionima. Prednosti i važnost upotrebe bluetooth slušalica za profesionalne, a naravno i sve ostale vozače, ogleda su kroz nekoliko faktora. Na prvom mestu je sigurnost, koja je dodatno povećana i poboljšana, jer im omogućava da se koncentrišu na ono najvažnije, na put ispred sebe i saobraćaj oko sebe, a ništa manje bitna je i neometana i pravovremena komunikacija sa dispečerima ili drugim kolegama vozačima. Opcija pozivanja ili odgovaranja na pozive bez potrebe za fizičkim kontaktom sa mobilnim telefonom dodatno doprinose boljoj vožnji jer smanjuju nivo stresa kod vozača, a i omogućavaju mu da bude produktivniji jer je u stanju da izvršava više radnji istovremeno.

Ponuda bluetooth slušalica je široka i raznolika po pitanju dizajna, tehničkih karakteristika i cenovnog ranga, što daje mogućnost da svako pronađe nešto u skladu sa svojim trenutnim potrebama, mada, ipak postoji nekoliko važnih odlika ovih uređaja na koje je potrebno posebno obratiti pažnju. Najvažinje karakteristike dobrih slušalica su udobnost i izdržljivost, koje posebno dolaze do izražaja tokom dugih sati vožnje i neprestanog korišćenja, pa su dobar ergonomski dizajn i robusna, izdržljiva konstrukcija znak da je u pitanju adekvatan uređaj. Jednako bitno je i trajanje baterije, koje će tokom dugih sati na putu moć da osiguraju stabilnu i neometanu komunikaciju, kojoj dodatno može da doprinese i tehnologija poništavanja buke, pa je poželjno uveriti se da uređaj poseduje i tu karakteristiku.

The post Saveti za savesno i pravilno korišćenje mobilnih telefona tokom vožnje appeared first on Autobusi.NET.

Pronet Tours d.o.o i portal autobuskiprevoz.com postoje već dugih deset godina i iza sebe imaju hiljade i hiljade zadovoljnih putnika. Putovanja čine deo našeg života, oni su idealan način da oplemenite svoj život i steknete nova neprocenjiva iskustva. Ukoliko i vi volite da putujete širom Evrope, na sajtu autobuskiprevoz.com možete pronaći autobuske karte za gotovo sve evropske destinacije.

Godinama se trudimo da putnicima omogućimo da kupe autobuske karte po najpovoljnijim cenama. Možemo se pohvaliti saradnjom sa 12 najvećih i najpouzdanijih autobuskih prevoznika iz Srbije. Upravo zbog toga smo uvek za korak ispred svih. Nudimo vam jednostavnu, brzu i sigurnu rezervaciju karata, kao i sve neophodne informacije koje su vezane za destinacije, polaske autobusa, kao i vreme povratka. Takođe, tu smo da vas uputimo u to koliko je očekivano vreme vašeg putovanja. Naš ljubazni tim je uvek tu da otkloni vaše nedoumice i da svojim iskustvom i znanjem učini da vaše putovanje bude pravo uživanje.

Prag

Budimpešta

Dostava karata na kućnu adresu

Idući u korak s vremenom, prateći nove okolnosti, omogućili smo vam da putem našeg sajta kupite vaše autobuske karte, bez da izađete iz svog doma. Tako kupljene karte, po vašoj želji, dostavljamo na vašu kućnu adresu. Ipak, ukoliko želite lično da ih preuzmete to možete učiniti u našoj poslovnici, u Tržnom centru u Balkanskoj ulici 35-39, I sprat, lokal 5. Osim online komunikacije putem našeg sajta autobuskiprevoz.com, za vas smo tu i za komuniciranje putem telefona 011 4053151 ili preko WhatsApp-a i Viber-a na 060 333 84 80.

Berlin

Istanbul

Bilo da se odlučite da na put krenete zbog posla ili vašeg ličnog zadovoljstva jedno uvek treba da imate na umu. Mi smo tu da vam pružimo kvalitetnu uslugu, autobuske karte po najpovoljnijim cenama i učinimo sve da budete zadovoljni i da nam se ponovo vratite. Na vama je da odaberete željenu destinaciju, kontaktirate nas ili posetite sajt, i rezervišete polazak koji vam najviše odgovara. Sve karte koje imamo u ponudi možete kupiti u našoj poslovnici ili ih platiti pouzećem nakon isporuke na željenu adresu. Za pojedine destinacije nudimo vam da vaše karte kupite i on line. Na spisku naših destinacija nalaze se neki od najpopularnijih evropskih gradova. Među njima su Beč, Prag, Budimpešta, Istanbul, Solun, Minhen, Berlin… Na vama je samo da odaberete i rezervišete. Mi ćemo se potruditi da vam pronađemo najbolju i najpovoljniju ponudu i učinimo da putujete sigurno i bez brige.

Foto pexels.com

The post Autobuske karte od kuće appeared first on Autobusi.NET.

Ovog prvog aprila smo imali šalu na koju su se mnogi upecali, a evo kako je glasila izmišljena vest:

Zbog vanrednog stanja u državi povodom koronavirusa, 20 neisporučenih zglobnih autobusa na gas BMC koje je kupilo JGSP „Novi Sad“ će biti ustupljeni na korišćenje GSP „Beograd“.

Kako su za portal Autobusi.NET potvrdili iz rukovodstva JGSP „Novi Sad“, 20 novih zglobnih autobusa BMC Procity 18 CNG su odlukom donetom danas, 1. aprila, donirani beogradskom javnom prevozniku GSP „Beograd“, pošto su zbog trenutne situacije oko koronavirusa ta vozila Beogradu neophodnija. Njima će vozila biti ustupljena na trajno korišćenje, a GSP „Beograd“ će od predstojeće nabavke zglobnih autobusa na gas Novom Sadu odvojiti isti broj autobusa.

Doneta odluka važi tokom trajanja čitavog 1. aprila.

The post Prvoaprilska šala za novosadske BMC autobuse appeared first on Autobusi.NET.

Kineski BYD je objavio da je pokrenuo proizvodnju zaštitnih maski. Fabrika sada radi punim kapacitetom i proizvodi 5 miliona komada maski za lice i 300.000 bočica sa sredstvom za dezinfekciju dnevno! Na ovaj način će se značajno ublažiti veliki nedostatak ovih sredstava u Kini nastao pandemijom virusa COVID-19.

BYD proizvodnja maski u sterilnim pogonima za proizvdonju smartfona.

Nova fabrika kompanije BYD u Šenženu je počela sa radom 8. februara uz pomoć nekoliko stotina radnika koji rade u tri smene. Preko 3.000 inženjera je bilo uključeno u istraživanje i razvoj, projektovanje i uvođenje u proizvodnju.

Ceo proces se odigrao za manje od dve nedelje. Za puštanje mašine u proizvodnju maski je inače neophodno 15 do 30 dana, a ovaj deo posla je završen za 7 dana. Nakon samo osam dana je BYD počeo da isporučuje prva pakovanja sredstava za dezinfekciju ruku.

Zaštitne maske sa logotipom BYD

Za proizvodnju u sterilnim uslovima su odlično poslužili proizvodni pogoni komapnije BYD za proizvodnju mobilnih telefona izolovani od prašine. BYD tamo proizvodi desetine mašina za proizvodnju maski dnevno. To znači da se broj proizvedenih maski uvećava stopom od oko 300 do 500 hiljada dnevno. Trenutno je proizvodnja dostigla cifru od 5 miliona zaštitnih maski dnevno, što je jednako četvrtini čitave proizvodnje ostvarene u Kini u februaru.

The post BYD sada proizvodi i zaštitne maske! appeared first on Autobusi.NET.

Veće grada Utreht, u saradnji sa agecijom za oglašavanje Clear Channel, transformisalo je 35 autobuskih stajališta širom grada u “pčelinje stanice”. Adaptacija uključuje instalaciju zelenih krovova na autobuskim stajalištima, stvarajući „bee-friendly“ mesta za ugrožene vrste.

Projekat vode firme RBL Outdoor i Clear Channel, one isporučuju i upravljaju autobuskim stajalištima, a imaju za cilj da stvore zdravo okruženje za sve. Zeleni krovovi mogu da pomognu u hvatanju finih čestica prašine, upijanju kišnice i pružanju hladovine. Oni takođe obezbeđuju biodiverzitet u gradu, dodatni sadržaj za insekte kao što su pčele.

S obzirom da su pčele ugrožena vrsta u Holandiji i u mohim mestima širom Evrope, projekat prepoznaje njihove vrednosti u ekositemu države. Pored 316 autobuskih stajališta sa zelenim krovovima, njih 96 ima solarne panele, a sva stajališta poseduju LED rasvetu i sedišta od bambusa.

Projekat je deo cilja grada Utrehta da postane kompletno ekološki zaokružen grad do 2050. godine. Na kraju ove godine, biće instaliran „bee-friendly“ reklamni jarbol sa najvećim hotelom za pčele na svetu.

Izvor: Utrecht.nl, Archdaily.com

The post Autobuska stajališta sa zelenim krovom za pčele u Utrehtu appeared first on Autobusi.NET.

U ranim jutarnjim časovima, turisti, biciklisti i nekoliko meštana stoje u redu ispred Beneditske zajednice Sveti Jovan u Müstairu, u švajcarskom kantonu Graubinden. Ali ne zbog obilaska 1.200 godina stare svetske bašine pod zaštitom Unesco-a, nego zbog vožnje autobusom koja će živeti u njihovim sećanjima dugo vremena. Autobuska linija Stelvio povezuje Val Müstair u Švajcarskoj sa regionom Valtellina na severu Italije. Ovo putovanje preko Stelvia do Tiranoa je planinska avantura koja je ponuda švajcarske kompanije PostBus od maja do novembra, koja se zove PostAuto na nemačkom.

Prvobitni put napravilo je austrijsko carstvo je između 1820. i 1825. godine. Napravljeno je da bi povezalo bivšu austrijsku provinciju Lombardiju sa ostatkom zemlje, pokrivajući uspon od 1.871 metar. Od tada, putanja se nije mnogo promenila. Njenih 85 uskih krivina predstavljaju izazov vozačima. 48 skretanja je pozicionirano na severnoj strani planine i beleženo je kamenjem.

Trasu je nominovala britanska automobilska emisija Top Gear za “najbolji put na svetu”, iako pokriva samo Evropu. Modeli automobila poput Lamborginija, Poršea, Ferarija i Alfa Romea su testirani do svojih granica na ovim krivinama koje nemaju kraja. Bezbrojni biciklisti i motoristi pokušali su da dosegnu najvišu tačku puta na istočnim Alpima.

Ali put preko Stelvia nije u potpunosti zabava. Mnogi ljudi podcenili su poteškoće cik-cak puta i preuveličali su mogućnost svojih vozila, što dovodi do nesreća. Ovo se pokazalo tačnim naročito na italijanskoj strani planine gde je uspon strmiji i najizazovniji. Čak i britanski vozač Formule 1 Sterling Moss – čovek koji je nosio ime “najvećeg vozača koji nikada nije osvojio Svetsko prvenstvo” – izgubio je kontrolu na svojim vozilom i skliznuo je sa puta u klasičnoj trci 1990. godine.

Kako onda iko može da ima ideju da put preko Stelvie učini redovnom autobuskom linijom?

Žuti Scania poštanski autobus savršeno je pogodan za savladavanje strmih puteva, visokih prolaza, starih i uskih tunela, a ponekad i zastrašujuće oštrih skretanja.

Ovaj autobus, koji može da se spusti za 5 centimetara pri ulasku u najuže tunele, dugačak je 11 metara, širok 2,55 i 2,3 metra visok. Iako nije dozvoljeno nijednom vozilu dužem od 10 metara da vozi na švajcrskom delu puta, izuzetak je pravljen kod ovog autobusa koji, uprkos svojoj dužini, ima osovinsko rastojanje manje od 5 metara.

Kada vozač Walter Burch kreće poštanskim autobusom iz Müstaira, on već zna šta ga očekuje. Njegov autobus je napola pun uzbuđenih putnika, a mali nosač na zadnjem delu nosi planinske i redovne bicikle. Mogu da se jave obilne snežne padavine, čak i tokom leta i jeseni, ali danas je prognoza sunčana i vedra.

Walter Burch je oduševljen avanturom i vozi svoj autobus redovno, tačno i pouzdano. On savršeno manevriše vozilom preko ravnica i prilazi mnogobrojnim slepim zavojima koristeći čuvenu sirenu sa tri tona poštanskog autobusa kako bi upozorio druge vozače da im prilazi.

Nekoliko stotina metara nakon prelaska italijanske granice, Walter Burch zaustavlja autobus na vrhu puta u Stelviju na 2.757 metara nadmorske visine. Ovde mnogi hajkeri i biciklisti izlaze iz autobusa. Ovo je takođe i najviši asfaltirani planinski prelaz na istočnim Alpima, i drugi najviši na celoj planini. Na nadmorskoj visini od 3.450 metara, Stelvio Pass glečer obično pruža skijanje tokom cele godine i često se koristi kao poligon za elitne alpske skijaše.

Sa pauzom od 30 minuta, Walter ima vremena da razmišlja o svom životu. On je penzionisam vozač i postaje emotivan kada govori o svom poslu.

“Zaista volim ovo vozilo i putanju. Kada vozite autobus u gradu ili u ravnici, samo ste jedan u gomili. Ali ovde se osećam posebnim – kao pravi vozač”, kaže on, tapšući žuti autobus.

Pošto je svaka krivina izazov, on i njegovi putnici moraju da se oslone na Skanijin autobus.

“Za mene je ovo divno vozačko iskustvo i zaista moram da se oslonim na svoje vozilo. Ono mi pruža stabilno vozačko iskustvo, veoma dobro manevrisanje i optimalni obrtni momenat. A putnici su oduševljeni što putuju udobnom vožnjom bez stresa u ovom spektakularnom pejzažu Alpa.”

Sirena sa tri tona

PostAuto je vodeća autobuska kompanija u švajcarskoj mreži javnog prevoza. Sa preko 4.200 zaposlenih (uključujući i vozače), i sa oko 2300 vozila na raspolaganju, PostBus prevozi oko 155 miliona putnika svake godine.

Njihov zaštitni znak – sirena sa tri tona i žuti poštanski autobusi – deo su švajcarskog kulturnog indentiteta. Motiv tri zvuka iz opere “William Tell” Adantea iz Rosinija i sastoji se od tonova C, A i E.

Sirenu možete da poslušate OVDE.

Pogledajte fantastične video snimke ove vožnje:

The post Scania Interlink preko švajcarskih Alpa appeared first on Autobusi.NET.

Da bismo definisali pojam najdužih linija, potrebno je utvrditi šta uzimamo u obzir. Iz ove analize će, za početak, biti izuzete slobodne vožnje i linije bez redovnih polazaka. Podelićemo linije u tri segmenta: javnog gradskog i prigradskog prevoza – gde saobraćaju autobusi sa taktnim redom vožnje i logički spajaju delove grada ili grad sa naseljima koji mu gravitiraju, međugradske – koje saobraćaju u okviru jedne države, kao i međunarodne – koje spajaju više država. Sa fokusom na Evropu, osvrnućemo se i na rekordno dugačke autobuske linije.

Pitanje od milion dolara – koliko vozača poslati na ovakva putovanja?

Najduža linija autobuskog gradskog prevoza u Evropi je, do 2016. godine, bila linija 360 u engleskom Koventriju, severozapadno od Londona. Simbolično nazvana, s obzirom da je kružna, linija je obilazila grad skoro dva sata i prelazila oko pedeset kilometara, a gradski autobusi su saobraćali sa intervalom od pola sata svaki dan. Linija, koja je saobraćala nešto manje od tri godine, nije zadovoljavala potrebe putnika, pa su njenim ukidanjem uspostavljene čak tri nove autobuske linije. Od ukidanja ove linije, nijedan grad se nije pohvalio da preuzima rekord, pa je traženje nove najduže autobuske linije ravno potrazi za iglom u plastu sena.

Međutim, ova linija nije mogla ni da priđe trolejbuskoj liniji 52 na Krimu. Linija koja spaja Simferopolj i Jaltu, na obali Crnog mora, dugačka je više od osamdeset kilometara i putuje dva i po sata. Putnici će, za užitak višečasovne vožnje u gradskom vozilu, platiti 182 rublje odnosno dva i po evra. Trasa je zahtevna, pa i nije čudo što saobraćaju trolejbusi. Zahvaljujući električnom pogonu, oni dosta lakše savladaju uspon na 750 metara nadmorske visine na prevoj Angarskji, odakle se spuštaju u grad Aluštu na Crnom moru. U narednih sat vremena, trolejbusi idu uz obalu mora i spajaju okolna sela sa Jaltom. Na liniji su nekada bile razne generacije Škoda, a danas vozni park većinski čine niskopodni Bogdan trolejbusi ukrajinske proizvodnje.

Kada je reč o međugradskim linijama, logično je da  je Rusija svojevrsni „hotspot“ za ovakve eksperimente. Jedan od takvih je redovna autobuska linija koja spaja Baltičko more i Kaspijsko jezero. Autobuski prevoznik Šihkamalov pet puta nedeljno saobraća na relaciji od Sankt Petersburga do Derbenta, koji se nalazi na samo pedeset kilometara od granice sa Azerbejdžanom. Putovanje dugo 2.700 kilometara prevozi putnike i iz Moskve i Volgograda, a traje čak 42 sata. Karta u jednom smeru za ovu liniju košta 4.600 rublji, odnosno nešto više od šezdeset evra. Iako prelazi iz Evrope u Aziju, autobus je tokom većeg dela putovanja na evropskom tlu.

Beogradska linija 551 najduža gradska linija u Srbiji. © Aleksandar Dragutinović

U Srbiji stvari nisu toliko dramatične, ali su vredne pažnje. Najduža linija gradskog prevoza u Srbiji je beogradska linija 551, koja spaja Savski trg sa Ostružnicom, Velikom Moštanicom i Sremčicom. Tokom dana, ona saobraća sa intervalom od 17 minuta, a trasu od 38 kilometara prelazi za jedan sat i dvadeset minuta. Na ovoj liniji se trenutno mogu videti solo autobusi udruženih beogradskih privatnih prevoznika. Međutim, u BusPlus sistemu najduža linija je, sa 73 kilometara, 583 Beograd – Trbušnica, i jedna je od retkih koje se protežu kroz sve četiri zone beogradskog tarifnog sistema. Za razliku od drugih, ona ima samo dva polaska, samo radnim danom.

Najduža linija međumesnog prevoza u Srbiji gotovo da spaja granice sa Mađarskom i Bugarskom. Sa dužinom od oko pet stotina kilometara, beogradski Autokodeks svakodnevno prevozi putnike na liniji od Subotice do Pirota. Usput spaja i tri najveća srpska grada: Novi Sad, Beograd i Niš. Putovanje od prve do poslednje stanice ovom linijom traje osam sati i deset minuta, a linija postoji više decenija i usput prevozi putnike iz Bačke Topole, Jagodine, Aleksinca i Bele Palanke.

Od Subotice do Pirota se stiže za nešto više od osam sati. © nocturne

Međunarodni autobuski saobraćaj je desetkovan u poslednje dve decenije. On je najviše razvijen odlaskom istočnoevropskih naroda na rad u razvijenije zemlje Evrope. Međutim, smanjenju potrebe za ovakvim linijama je najviše kumovao razvoj niskotarifnih aviokompanija u Evropi, najviše Wizz Air i Ryanair. Ljudi su većinom prestali da se voze i po više dana autobusom, pa su u nekim slučajevima spremni da plate i veću cenu za daleko kraće putovanje. Ipak, i dalje nije sve tako crno za autobuske prevoznike. U vreme najveće potrebe za ovim transportom, najviše tokom praznika i letnjeg raspusta, aviokompanije ne mogu da ponude dovoljan kapacitet i dižu cene karata, pa putnici odaberu autobus. Među njima ima i onih koji se plaše letenja, kao i onih koji nose velike količine prtljaga, koji bi papreno platili kod „lou-kostera“.

Bugarski Union Ivkoni ima izuzetno dugačke međunarodne linije. © Goran Dimovski

Evropski šampion je linija koja spaja glavni grad Bugarske, Sofiju, sa španskim gradom Valjadolidom, koji je udaljen dve stotine kilometara od Madrida. Putovanje koje traje čak 49 sati prelazi granicu šest puta. Usput se autobus zaustavlja u Zagrebu, Ljubljani, Nici, Marseju, Barseloni i Madridu. Prevoznik Union Ivkoni saobraća na ovoj liniji četiri puta nedeljno, a cena karte u jednom smeru kreće od 215 leva, što iznosi oko 110 evra. Poređenja radi, cena jednosmerne avionske karte kreće od 80 leva, ali u sezoni košta i više od 400 leva, skoro duplo skuplje od autobusa.

Sa polaskom iz Srbije, najdužu međunarodnu liniju održava beogradska Lasta. Sa dužinom od 2.400 kilometara, ona spaja Bujanovac, na samom jugu Srbije, sa švedskim Geteborgom. Putovanje na ovoj liniji, od jednog do drugog kraja, traje oko četrdeset sati, bez uračunatih zadržavanja na granicama. Karta u jednom smeru košta 130 evra, a dodatno vozilo kreće i iz Novog Pazara preko Kraljeva i Kragujevca. Autobus ne ispušta putnike do Kopenhagena, odakle se zaustavlja i u švedskom Malmeu, Helsingborgu i usputnim gradovima.

Čak je i to beznačajno u poređenju sa najdužom autobuskom linijom na svetu. Iako je između 1969. i 1976. godine postojala autobuska linija od Londona do Kolkate u zapadnoj Indiji, njen višenedeljni put je više ličio na ekskurziju nego na stvarnu autobusku liniju. Stoga, najduža autobuska linija na svetu je ipak postojala na drugom mestu.

Najduža autobuska linija, ukinuta tokom 2018. godine, spajala je Rio de Žaneiro i Limu, glavni grad Perua. Nazvana „Transokeanika“, linija je spajala obalu Atlantskog i Tihog okeana prelazeći preko Anda, najvećeg planinskog masiva u Južnoj Americi. Sa dva polaska nedeljno, linija je prelazila više od šest hiljada kilometara u jednom smeru, a samo putovanje je trajalo pet celih dana sa prosečnom brzinom od 30 kilometara na čas. Iako je najkraći put skoro hiljadu i po kilometara kraći, dabldekeri kompanije Express International Ormeño su obilazili granicu sa Bolivijom i peli se do nadmorske visine od čak 4.700 metara. Nemački Deutsche Welle je snimio i petorodelni dokumentarac o ovoj liniji, koji toplo preporučujem.

Slobodan Kostić

The post Kada put nema kraja – najduža autobuska putovanja appeared first on Autobusi.NET.

Svečano je otvoreno verovatno prvo evropsko skladište energije, koje koristi baterije električnih autobusa. Baterije električnih autobusa na liniji 55 u Goteborgu dobijaju drugi životni vek za skladište solarne energije. To je deo istraživačkog projekta na kojem kompanije Volvo Buses, Göteborg Energi, Riksbyggen i Johanneberg Science Park rade zajedno da bi ispitali skladište električne energije u stambenim blokovima koji imaju sopstvenu električnu proizvodnju putem solarnih panela.

Baterija električnog autobusa dobija novi život u stambenim zgradama. Ilustracija Volvo Buses / Autobusi.NET

Ponovna upotreba i reciklaža baterija su ključno pitanje jer sve veći broj gradova planira prelazak na prevoz sa električnim pogonom. Kompanija Volvo Buses učestvuje u istraživačkom projektu u kojem korišćene električne baterije autobusa dobijaju drugi životni vek, kao skladište solarne energije. Istraživanje se odvija u stambenoj zadruzi firme Riksbyggen’s Viva u Goteborgu, stambenom kompleksu koji ima za cilj da bude najinovativniji i najodrživiji stambeni projekat u Švedskoj. Stanari se upravo useljavaju u svoje nove stanove.

U Viva stambenoj zadruzi, Riksbyggen, Volvo, Göteborg Energi i Johanneberg Science Park stvorili su jedinstven sistem u kojem se energija iz solarnih panela sa krovova stambenih zgrada skladišti u baterijama, koje su prethodno napajale električne autobuse na liniji 55. Skladište energije se koristi da smanji vrhunac potrošnje vlastite energije, i da skladišti ili da proda višak solarne energije. Takođe može biti korišćeno za kupovinu ili skladištenje električne energije od nacionalne mreže ukoliko je povoljna i ekološka, za naknadnu upotrebu. Ovo poboljšava efikasnost sopstvenog Viva energetskog sistema, kao i energetske mreže grada.

Skladišta baterija sastoje se od 14 korišćenih litijum-jonskih električnih autobuskih baterija. Ona su instalirana u komori za baterije i međusobno su povezana da bi stvorila rezerve od 200 kWh. Ovo skladište energije omogućava veći deo upotrebe energije dobijene solarnim putem za potrebe udruženja stanara. Istraživanje skladištenja energije korišćenih autobuskih baterija završeno je uz podršku EU projekta IRIS Smart Cities, koji je finansiran programom EU HORIZON 2020.

The post Stare baterije električnih autobusa dobijaju nov život? appeared first on Autobusi.NET.