Tačno godinu dana nakon naše prvoaprilske šale oko novosadskih BMC autobusa, danas su, bez šale, isporučeni novi autobusi. Tada smo zbog vanrednog stanja čekali nekoliko meseci da nam se isporuči prvih 20 zglobnih autobusa.  Ti autobusi su stajali do juna u Beogradu u carinskom nadzoru. Novih 29 autobusa je stiglo danas, i to 24 solo autobusa tipa Procity 12 CNG i 5 zglobnih autobusa tipa  Procity 18 CNG. Ove autobuse je JGSP „Novi Sad“ kupilo kreditom Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj (EBRD) za 5,773 miliona evra nakon što je BMC pobedio na tenderu koji je takođe organizovala EBRD. Pored BMC, na tenderu su učestvovala još dva proizvođača iz Turske, i to turski ogranak proizvođača Mercedes-Benz i Otokar.

Ugovor o isporuci autobusa je potpisan 1. juna prošle godine. Prvi autobusi su u Srbiju počeli da pristižu već u januaru i tokom februara. Vozila su do sada bila parkirana u Mašinoprometu gde su obavljene ugradnje displeja i validatora, a čekalo se i na uplatu od strane EBRD kako bi se obavile carinske formalnosti i registracija vozila. Firma Mašinopromet u ovom poslu nije uvoznik, već je samo logistička podrška novosadskom gradskom saobraćajnom preduzeću koje je direktan uvoznik. U međuvremenu je naš portal bio na licu mesta i detaljno fotografisao pristigla vozila. Fotografije novih solo i zglobnih autobusa i detaljniji tehnički opis možete da vidite OVDE.

49 autobusa BMC u voznom parku JGSP „Novi Sad“

Nova 24 solo autobusa će dobiti garažne brojeve od #1061-1084, dok će 5 zglobnih autobusa dobiti brojeve #1085-1089. U svega godinu dana broj BMC autobusa u Novom Sadu se uvećao od nijednog na 49 primeraka pretekavši Mercedes-Benz sa 43 isporučena vozila. Kada je broj zglobnih autobusa u pitanju, BMC je sa 25 autobusa zauzeo prvo mesto u udelu aktivnog voznog parka.

Saša Conić, dipl.ing.
Urednik

(Foto Saša Conić, video Saša Conić, Uroš Matijević)

The post FOTO & VIDEO: BMC autobusi isporučeni Novom Sadu appeared first on Autobusi.NET.

Dok smo tokom prethodnih dana sa nestrpljenjem očekivali vesti o isporuci, iz predstavništva Mašinoprometa stigao nam je poziv za posetu. Glavni razlog za istu svakako jeste kontigent novih BMC-a koji je u završnoj fazi carinjenja. Naime, 1. juna prošle godine JGSP „Novi Sad” je potpisao ugovor sa turskom fabrikom BMC o kupovini 29 autobusa na gas, od kojih je 24 solo, a 5 autobusa su u zglobnoj varijanti. Tender je raspisao EBRD na osnovu odobrenog kredita od 7 miliona evra. Na kraju je potpisan ugovor za nabavku autobusa u vrednosti od 5,773 miliona evra. Firma Mašinopromet u ovom poslu nije uvoznik, već je samo logistička podrška novosadskom gradskom saobraćajnom preduzeću koje je direktan uvoznik.

Baš kao i prvog puta, ljubazni i gostoprimljivi domaćini omogućili su nam da autobuse upoznamo pre svih ostalih. Detaljne fotografije ni ovoga puta nisu izostale, a uz njih stiže i par opisnih redova.

Novi autobusi BMC Procity CNG pred isporuku za Novi Sad

Identične karakteristike u različitim dimenzijama autobusa BMC

Na samom početku, treba naglasiti činjenicu da je Procity tehnički i vizuelno ostao potpuno isti kao u prvoj turi. Detalj koji je ovog puta primetan, jeste nedostatak parking senzora sa zadnje strane autobusa. Obzirom na to da smo ih već detaljno opisali u prvom članku, u okviru ovog bi malo toga još moglo da se doda.

Ipak, po ulasku u vozačku kabinu dočekalo nas je prijatno iznenađenje. Mnogo puta spominjani protivpožarni aparat, napokon je dobio adekvatnu poziciju unutar iste, u posebno oblikovanom delu iza sedišta. Znatno lepše i skladnije rešenje povećalo je raspoloživi prostor oko sedišta, i eliminisalo jednu od najčešćih primedbi vozača. Posebno raduje činjenica da smo o tome pisali u prethodnim člancima, te da je fabrika u Turskoj rešila da se pozabavi i tim malim, ali itekako bitnim detaljima.

Radno mesto vozača u solo verziji je identično onom u zglobnoj verziji isporučenoj prošle godine.

Nova adekvatnija pozicija protivpožarnog aparata.

Odlike „solaća”

Gasni solo BMC takođe je samo kraća verzija tipične novosadske konfiguracije. U okviru standardne dvanaestometarske platforme ugrađen je 8.9 litarski Kaminsov motor od 320 ks. Njegova kriva obrtnog momenta doseže tačku od 1220 Nm, što je nešto manje od učinka u zglobu. Ipak, ako se ima u vidu značajno manja masa, kao i to da je motor uparen sa ZF-ovim šestostepenim automatikom, brzinske karakteristike na dominantno ravničarskom terenu svakako će ići u prilog solo verziji.

Vozački prostor je u potpunosti identično opremljen i organizovan. Unutar relativno male kabine, nalazi se čak 5 pregrada za stvari i opremu vozača. Za rashlađivanje je zadužen Safkar klima uređaj, dok je standardno radijatorsko grejanje potpomognuto učešćem Valeovog predgrejača-„vebastera”. Radi bolje preglednosti putničkog salona, naročito u zoni vrata, ugrađeni su dodatni unutrašnji retrovizori. Iako su velike, ovalne površine, samo staklo bi moglo da bude izrađeno tako da intenzivnije približava odraz u njemu. Neka ovo bude još jedan od korisnih predloga, naročito po pitanju dodatnog ogledala na prednjem panelu.

Putnički prostor u solo vozilu.

Rampa za korisnike invalidskih kolica se nalazi na srednjim vratima.

Putnički salon je izrađen tako da prima ukupno 90 putnika, od kojih 28 može da se smesti na lakotapaciranim sedištima. Svakako, tu je i mesto za smeštaj putnika u kolicima, koji u vozilo mogu da uđu putem mehaničke rampe na drugim vratima. Smeštaj rezervoara na krov omogućio je postavljanje kutija za smeštaj prtljaga u prednjoj zoni, sa obe strane. Informacioni displeji i ovog puta su stigli iz Novatronika, i podrazumevaju panele za spoljašnji prikaz podataka.

JGSP „Novi Sad“ je kupio ukupno 24 solo autobusa BMC Procity 12 CNG.

Sa već nabavljenih 20 komada od prošle godine i 5 u ovoj nabavci, zglobni BMC Procity 18 CNG sada postaje najbrojniji tip zglobnog vozila u voznom parku JGSP „Novi Sad“.

Značajan udeo BMC autobusa u voznom parku

Dolaskom ovog kontigenta, koji će poneti garažne brojeve u rasponu od #1061 do #1089 (solo autobusi #1061-1084, zglobni autobusi #1085-1089), broj aktivnih BMC-a na novosadskim ulicama će dostići cifru od 49 komada. Uzimajući u obzir okviran broj od oko 250 voznih jedinica kojima garaža trenutno raspolaže, turski proizvođač polako ide ka zauzimanju primata unutar iste. Dosadašnja iskustva nakon skoro godinu dana eksploatacije, pokazala su da je njihov učinak u Novom Sadu sasvim solidan. Identični rezultati se očekuju i od strane ovog lota, kojima na kraju našeg teksta preostaje da poželimo mnogo srećnih i bezbednih kilometara, kao i zadovoljnih vozača i putnika.

Tekst i fotografije:
Stefan NIKOLIĆ, inženjer mašinstva

Galerija fotografija

The post FOTO: Novih 29 autobusa BMC za Novi Sad appeared first on Autobusi.NET.

Skorašnja odluka o hitnoj nabavci novih vozila najstarijem gradskom prevozniku u garažu je dovezla BMC autobuse, koji modelom „Procity” u solo varijanti debituju na ulicama Beograda. Činjenica da su vozila po dobijanju tendera već bila proizvedena i na lageru posebno je pogodovala kratkom roku za njihovu isporuku. Sa druge strane, GSP Beograd je time stavljen u poziciju da vozila prihvati onakvim kakva su, bez mogućnosti da ih pre izrade prilagodi zahtevnim beogradskim uslovima. Upoznavanjem sa novajlijama za vreme njihovog svečanog predstavljanja 15. maja imali smo prilike da se uverimo u sve prednosti ali i mane koje su prisutne kod njih.

U prvoj turi isporuke isporučeno je 8 od ukupno 70 BMC-a koji su odmah po pristizanju dobili garažne brojeve u rasponu od 3290 do 3297. Planirano je da ceo kontigent bude uručen pogonu Novi Beograd kako bi njima osvežio flotu na linijama poteza 600, gde je prva osmorka već počela sa radom, ali će se turske novajlije naći kao pojačanje i na linijama iz užeg centra grada koje takođe održava ovaj pogon. Raspored njihovog zaduživanja imaćemo prilike da vidimo kada pristigne drugi, a zatim i treći lot do kraja juna.

Na putu od Izmira do Beograda vozila su bez problema prevalila nešto više od 1600 km. U tome im je najviše pomogao njihov, reklo bi se, najjači adut-Kaminsov 6.7 litarski Evro6 motor koji u saradnji sa šestostepenim, automatskim ZF Eko-lajf menjačem točkovima isporučuje pogon od 280 ks. Tokom prvih kilometara vožnje u dobar učinak ovog tandema smo se i mi uverili. Autobus je vrlo povozit, sa lakoćom ubrzava do 60 km/h, ali čak i preko tog praga nema poteškoća. Glavna prednost se ogleda u tome što veći broj stepeni prenosa u menjaču, uz adekvatan prenosni odnos, maksimalni obrtni moment stavlja na raspolaganje vozaču u širem dijapazonu broja obrtaja motora.

U razgovoru sa nadležnima iz Mašinoprometa, koji su zastupnici vozila ovog proizvođača za naše tržište, nismo mogli a da ne spomenemo skorašnje probleme sa Temzinim gradskim autobusima za koje su oni takođe zaduženi, gde se glavnim krivcem smatra upravo Kaminsonov motor identičan onom u BMC-ima. Kako su nam rekli, elektronika motora je na BMC-u drugačija i veruju da neće biti nikakvih problema pri njihovom radu, uz garanciju na dve godine, odnosno 200.000 pređenih kilometara. Nama opet ostaje samo to da verujemo njima na reč, kao i u to da će pogonski sklop što duže biti onakav kakav je trenutno. Zaista dobar.

Nakon pregleda pod haubom, red je bio i da zavirimo u enterijer Turčina. Krenuli smo od prednjeg dela, i već tu naišli na jednu od većih mana koja se odnosi na organizaciju prostora u domenu prvih vrata.

Kao što se na slikama vidi, pri projektovanju vozila igralo se na kartu većeg prostora namenjenog smeštaju putnika, nego samog vozača. Na taj način, vozačka kabina je nešto uža, dok je platforma u zoni prvih vrata prilična i ograničena je centralnim rukodržačem postavljenim tačno između prvog i drugog krila vrata. Sam rukodržač je neznatne širine, te ne sprečava putnike da zauzmu kompletan prostor čak do samog kokpita. Time vozač u potpunosti gubi preglednost sa desne strane, što u uslovima beogradske gužve zna da bude itekako opasno. Problem je odmah prijavljen, a kao rešenje je predložena ugradnja dodatne šipke koja bi ograničila prostor u toj prednjoj zoni. Međutim, velika površina samih vrata kabine onemogućuje ugradnju i povlačenje šipke ka nazad, te će navala putnika ipak ostati prisutna pored njih.

Korak dalje, i eto nas u u kabini na mestu vozača. Za razliku od standardnih VDO instrument tabli na koje smo navikli godinama unazad, ova je izrađena u režiji BMC-a. Iako masivna, podesiva je po visini, a poseduje displej u boji koji vrši prikazivanje svih najbitnijih parametara na vozilu (radni pritisak vazduha u sistemu, ulja u motoru, i slično).

Sa svoje desne strane nudi niz komandi za vrata, svetla i ostale sisteme na autobusu, dok je sa leve strane smeštena upravljačka jedinica klimatizacije i grejanja autobusa. Jedan od interesantnih tastera jeste onaj sa simbolom zeca koji trči, a čijim se aktiviranjem menjač prebacuje u režim maksimalnog iskorišćenja snage motora, koji podrazumeva promenu stepena prenosa pri višim obrtajima u odnosu na standardni režim. Na taj način performanse motora još značajnije dolaze do izražaja, nalik na „sport” režim kod automobila.

Dodatna pogodnost za vozača i vožnju na različitim terenskim uslovima predstavlja i mogućnost ograničenja menjača u odgovarajućem stepenu prenosa, koju je ZF ponudio preko dodatnih komandi. Komanda za produženo kočenje („retarder”) izvedena je preko pedale radne kočnice, gde se aktivira na 1/3 njenog hoda, a tu je i trostepena ručna komanda, koja je vrlo efikasna. Radne kočnice su elektronski kontrolisane, tako da intezitet sile kočenja može softverski da se se podesi, u zavisnosti od hoda pedale koji pogoduje vozaču.

Inače, u gornjem delu ploče, iznad tastera, nakon ugradnje video nadzora (fabrički su isporučeni bez njega) trebalo bi da budu ugrađeni i ekrani koji će biti povezani sa kamerama i prikazivati trenutnu sliku iz vozila.

Uprkos podešavanjima instrument table po visini, stub upravljača ostaje u položaju u kom bez obzira na podešenu visinu, postoji mogućnost da vozač kolenom zakači ključ koji prilično štrči iz kontakt brave. To je prvi veći minus koji smo zabeležili.

Drugi je odmah pored. Malo pre spomenuh, kabina vozača je prilično skučena, toliko da je jedan od dva protivpožarna aparata (drugi se nalazi iznad zadnjeg desnog točka) morao da bude smešten sa desne strane kabine, odmah do sedišta vozača. Njegov položaj je prilično nezgodan, i pri okretanju tokom izlaska iz kabine velika je verovatnoća da će ga vozač zakačiti stopalom.

Treći minus se krije iza sedišta. Umesto standardnog kalorifera, proizvođač je ugradio radijatorsko grejanje, nalik na ono u putničkom salonu. Njegova efikasnost svakako je slabija, posebno dok motor ne postigne višu radnu temperaturu u šta smo mogli odmah lično da se uverimo, a dodatni i ogroman četvrti minus predstavlja nedostatak Vebasto sistema za grejanje.
Pregradi za sitnice i stvari vozača ima nekoliko, ali su sve prilično male. Počev od one na vratima kabine, pa preko onih iza i pored sedišta.

Iznad vozača smešten je digitalni tahograf i upravljačka jedinica Polarisovih displeja. Nažalost informacije o liniji mogu da se dobiju samo sa spoljne strane vozila, pošto su displeji unutar vozila izostavljeni.

Sedište vozača oblikom podseća na Isri koje je ugrađeno kod Solarisa, s tim što za razliku od njega, Gramer je na ovom ponudio samo osnovna podešavanja. Dobra strana jeste i prisustvo oba naslona za ruke vozača.

Za preglednost unutrašnjosti vozila zadužen je jedan veći retrovizor, koji je smešten na sredini gornjeg panela. Po potrebi, može ručno da se podešava, a obzirom da je solo vozilo u pitanju, i da nema fabrički niskih greda u gornjem delu autobusa, pogled je solidan.

Nadzor situacije pored vozila dobijamo preko spoljnih ogledala koja su dimenziono i oblikovno identična onima koje imamo prilike da vidimo na Ikarbusima i MAN-ovima.

Inače, baš kao na Solarisu, imaju elektropodešavanje položaja njihovog stakla. Komanda u vidu džojstika je smeštena sa leve strane, pored ručice parkirne (ručne) kočnice, gde se takođe nalazi i priključak od 12V, i prostor za smeštaj čaše ili flašice vode, što je vredno pohvale.

Tu je i jedna mana koja može da bude problematična, i odnosi se na izuzetno nizak položaj celog nosača desnog retrovizora. Ovako izgleda kada se neko visine 172 cm nađe ispod njega:

Jako nezgodno za čestu gužvu na stanicama. Interesantan detalj prisutan iznad svih vrata sa spoljne strane jeste i LED osvetljenje koje se uključuje pri njihovom otvaranju.

Za sam kraj selimo se u putnički salon. Njegov kapacitet je 107 putnika, od kojih 26 mogu da sede. Zahvaljujući situaciji sa početka priče, u prilici smo da posle punih 15 godina dobijemo seriju autobusa sa lako tapaciranim sedištima, koja su i nešto udobnija.

Rashlađen ili zagrejan vazduh iz Sitrakovog kompresora klima uređaja u salon se sprovodi putem niza otvora u krovnim kanalima (kod gornjih tačaka rukodržača, nalik na princip Solarisa) i preko 4 otvora na panelima koji bi trebali da neznatno poboljšaju učinak u zadnjem delu vozila.

Udobnost autobusa je sasvim solidna, štaviše, za razliku od Solarisa mnoge neravnine znatno bolje „isplegla” zahvaljujući mekšem oslanjanju. Opšti utisak ipak kvari nešto lošija završna obrada, gde je prisutno konstantno i iritirajuće škripuckanje i zveckanje plastičnih panela duž celog salona. Po tom pitanju, usudiću se da kažem da je u rangu sa MAZ-om i famoznom Ikarbusovom „N serijom”. Zvučna izolacija ipak nije na nivou Solarisa, iako je sam motor relativno tih, viskoventilator zna da bude prilično bučan u pojedinim situacijama, tipično za Kaminsove jedinice.

Završna ocena na ispitu BMC-a? Nije odlična, čak ni vrlo dobra… Kada se sve sabere, tu je u sredini, dobar. Svakako će dobro doći kao zamena vremešnim i istrošenim Ikarbusima ik-103, međutim nije adekvatna zamena zglobnim vozilima na jačim linijama, posebno ne Solarisima koji trenutno drže titulu nečeg najboljeg i najpouzdanijeg što je poslednjih godina stiglo u GSP. Nažalost upravo to je plan, pošto je neophodno svih 70 angažovati a trenutne linije nemaju toliku potražnju za solo vozilima. Da li će ga i kako realizovati, i kako će se nositi sa problemima nakon toga ostaje da sačekamo i vidimo. Ono što možemo i želimo da učinimo jeste da im poželimo dobrodošlicu i što više bezbedno pređenih kilometara.

Takođe, na samom kraju, ali svakako ne i najmanje bitno, jeste to da veliku zahvalnost za gostoprimstvo, ljubaznost i pomoć u realizaciji ove reportaže dugujem firmi ali i kolegama iz GSP Beograd, kao i mom starom drugu, ocu i dugogodišnjem vozaču-instruktoru Saši Nikoliću „Žiški”, koji nas je uz veliko zadovoljstvo stavio na mesto koje najviše volimo-direktno na poziciju vozača. Ovo je naš mali poklon svim drugarima sa sajta Autobusi.NET.

Tekst, foto i video:
Stefan Nikolić

The post FOTO & VIDEO: Beogradski BMC Procity iz ugla vozača appeared first on Autobusi.NET.