Tačno godinu dana nakon naše prvoaprilske šale oko novosadskih BMC autobusa, danas su, bez šale, isporučeni novi autobusi. Tada smo zbog vanrednog stanja čekali nekoliko meseci da nam se isporuči prvih 20 zglobnih autobusa.  Ti autobusi su stajali do juna u Beogradu u carinskom nadzoru. Novih 29 autobusa je stiglo danas, i to 24 solo autobusa tipa Procity 12 CNG i 5 zglobnih autobusa tipa  Procity 18 CNG. Ove autobuse je JGSP „Novi Sad“ kupilo kreditom Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj (EBRD) za 5,773 miliona evra nakon što je BMC pobedio na tenderu koji je takođe organizovala EBRD. Pored BMC, na tenderu su učestvovala još dva proizvođača iz Turske, i to turski ogranak proizvođača Mercedes-Benz i Otokar.

Ugovor o isporuci autobusa je potpisan 1. juna prošle godine. Prvi autobusi su u Srbiju počeli da pristižu već u januaru i tokom februara. Vozila su do sada bila parkirana u Mašinoprometu gde su obavljene ugradnje displeja i validatora, a čekalo se i na uplatu od strane EBRD kako bi se obavile carinske formalnosti i registracija vozila. Firma Mašinopromet u ovom poslu nije uvoznik, već je samo logistička podrška novosadskom gradskom saobraćajnom preduzeću koje je direktan uvoznik. U međuvremenu je naš portal bio na licu mesta i detaljno fotografisao pristigla vozila. Fotografije novih solo i zglobnih autobusa i detaljniji tehnički opis možete da vidite OVDE.

49 autobusa BMC u voznom parku JGSP „Novi Sad“

Nova 24 solo autobusa će dobiti garažne brojeve od #1061-1084, dok će 5 zglobnih autobusa dobiti brojeve #1085-1089. U svega godinu dana broj BMC autobusa u Novom Sadu se uvećao od nijednog na 49 primeraka pretekavši Mercedes-Benz sa 43 isporučena vozila. Kada je broj zglobnih autobusa u pitanju, BMC je sa 25 autobusa zauzeo prvo mesto u udelu aktivnog voznog parka.

Saša Conić, dipl.ing.
Urednik

(Foto Saša Conić, video Saša Conić, Uroš Matijević)

The post FOTO & VIDEO: BMC autobusi isporučeni Novom Sadu appeared first on Autobusi.NET.

Dok smo tokom prethodnih dana sa nestrpljenjem očekivali vesti o isporuci, iz predstavništva Mašinoprometa stigao nam je poziv za posetu. Glavni razlog za istu svakako jeste kontigent novih BMC-a koji je u završnoj fazi carinjenja. Naime, 1. juna prošle godine JGSP „Novi Sad” je potpisao ugovor sa turskom fabrikom BMC o kupovini 29 autobusa na gas, od kojih je 24 solo, a 5 autobusa su u zglobnoj varijanti. Tender je raspisao EBRD na osnovu odobrenog kredita od 7 miliona evra. Na kraju je potpisan ugovor za nabavku autobusa u vrednosti od 5,773 miliona evra. Firma Mašinopromet u ovom poslu nije uvoznik, već je samo logistička podrška novosadskom gradskom saobraćajnom preduzeću koje je direktan uvoznik.

Baš kao i prvog puta, ljubazni i gostoprimljivi domaćini omogućili su nam da autobuse upoznamo pre svih ostalih. Detaljne fotografije ni ovoga puta nisu izostale, a uz njih stiže i par opisnih redova.

Novi autobusi BMC Procity CNG pred isporuku za Novi Sad

Identične karakteristike u različitim dimenzijama autobusa BMC

Na samom početku, treba naglasiti činjenicu da je Procity tehnički i vizuelno ostao potpuno isti kao u prvoj turi. Detalj koji je ovog puta primetan, jeste nedostatak parking senzora sa zadnje strane autobusa. Obzirom na to da smo ih već detaljno opisali u prvom članku, u okviru ovog bi malo toga još moglo da se doda.

Ipak, po ulasku u vozačku kabinu dočekalo nas je prijatno iznenađenje. Mnogo puta spominjani protivpožarni aparat, napokon je dobio adekvatnu poziciju unutar iste, u posebno oblikovanom delu iza sedišta. Znatno lepše i skladnije rešenje povećalo je raspoloživi prostor oko sedišta, i eliminisalo jednu od najčešćih primedbi vozača. Posebno raduje činjenica da smo o tome pisali u prethodnim člancima, te da je fabrika u Turskoj rešila da se pozabavi i tim malim, ali itekako bitnim detaljima.

Radno mesto vozača u solo verziji je identično onom u zglobnoj verziji isporučenoj prošle godine.

Nova adekvatnija pozicija protivpožarnog aparata.

Odlike „solaća”

Gasni solo BMC takođe je samo kraća verzija tipične novosadske konfiguracije. U okviru standardne dvanaestometarske platforme ugrađen je 8.9 litarski Kaminsov motor od 320 ks. Njegova kriva obrtnog momenta doseže tačku od 1220 Nm, što je nešto manje od učinka u zglobu. Ipak, ako se ima u vidu značajno manja masa, kao i to da je motor uparen sa ZF-ovim šestostepenim automatikom, brzinske karakteristike na dominantno ravničarskom terenu svakako će ići u prilog solo verziji.

Vozački prostor je u potpunosti identično opremljen i organizovan. Unutar relativno male kabine, nalazi se čak 5 pregrada za stvari i opremu vozača. Za rashlađivanje je zadužen Safkar klima uređaj, dok je standardno radijatorsko grejanje potpomognuto učešćem Valeovog predgrejača-„vebastera”. Radi bolje preglednosti putničkog salona, naročito u zoni vrata, ugrađeni su dodatni unutrašnji retrovizori. Iako su velike, ovalne površine, samo staklo bi moglo da bude izrađeno tako da intenzivnije približava odraz u njemu. Neka ovo bude još jedan od korisnih predloga, naročito po pitanju dodatnog ogledala na prednjem panelu.

Putnički prostor u solo vozilu.

Rampa za korisnike invalidskih kolica se nalazi na srednjim vratima.

Putnički salon je izrađen tako da prima ukupno 90 putnika, od kojih 28 može da se smesti na lakotapaciranim sedištima. Svakako, tu je i mesto za smeštaj putnika u kolicima, koji u vozilo mogu da uđu putem mehaničke rampe na drugim vratima. Smeštaj rezervoara na krov omogućio je postavljanje kutija za smeštaj prtljaga u prednjoj zoni, sa obe strane. Informacioni displeji i ovog puta su stigli iz Novatronika, i podrazumevaju panele za spoljašnji prikaz podataka.

JGSP „Novi Sad“ je kupio ukupno 24 solo autobusa BMC Procity 12 CNG.

Sa već nabavljenih 20 komada od prošle godine i 5 u ovoj nabavci, zglobni BMC Procity 18 CNG sada postaje najbrojniji tip zglobnog vozila u voznom parku JGSP „Novi Sad“.

Značajan udeo BMC autobusa u voznom parku

Dolaskom ovog kontigenta, koji će poneti garažne brojeve u rasponu od #1061 do #1089 (solo autobusi #1061-1084, zglobni autobusi #1085-1089), broj aktivnih BMC-a na novosadskim ulicama će dostići cifru od 49 komada. Uzimajući u obzir okviran broj od oko 250 voznih jedinica kojima garaža trenutno raspolaže, turski proizvođač polako ide ka zauzimanju primata unutar iste. Dosadašnja iskustva nakon skoro godinu dana eksploatacije, pokazala su da je njihov učinak u Novom Sadu sasvim solidan. Identični rezultati se očekuju i od strane ovog lota, kojima na kraju našeg teksta preostaje da poželimo mnogo srećnih i bezbednih kilometara, kao i zadovoljnih vozača i putnika.

Tekst i fotografije:
Stefan NIKOLIĆ, inženjer mašinstva

Galerija fotografija

The post FOTO: Novih 29 autobusa BMC za Novi Sad appeared first on Autobusi.NET.

Nepunih godinu dana nakon pojavljivanja prvih primeraka Procity 12 na ulicama Beograda kompanija BMC ponovo debituje na našem tržištu, ovog puta zglobnim modelom gradskog autobusa Procity 18 i to u gasnoj-CNG varijanti pogona. Pobedom na skorašnjem tenderu, beogradska kompanija MPN d.o.o se obavezala na isporuku 20 komada ovih autobusa novosadskom JGSP-u, koji bi u toku narednog perioda trebao da ih uključi u redovan saobraćaj. Zahvaljujući ljubaznosti gospodina Nenada Filipovića, generalnog direktora Mašinoprometa, imali smo priliku da gostujemo u krugu firme i upoznamo se sa vozilima odmah po njihovom pristizanju iz Turske.

Prvi susret sa novajlijama

Jednostavan i karakterističan dizajn koji nam je već dobro poznat i na koji smo navikli vozeći se beogradskim solo BMC-ima na prvi pogled ostavio je utisak da osim u dimenzijama i kapacitetu, nema preterane razlike između ove dve verzije Procity-ja. Na 350 milimetra od tla, osamnaestometarska šasija široka 2.55 metara i visoka 2.37 metara omogućila je rastojanje između prve i druge osovine od 5.85 metara, identično kao kod solo verzije. Za nijansu veće je rastojanje između neutralne druge i pogonske treće osovine, 6.03 metra, dok je maksimalna nosivost 28 tona.

Pa ipak, to je bio samo početak. Odmah po zavirivanju ispod poklopca motora, dočekao nas je veći i snažniji 8.9 litarski, šestocilindarski turbo Kamins koji pogonjen komprimovanim prirodnim gasom-metanom ispunjava aktuelne propise Evro 6 norme i pruža 320 ks pri 2000 obrtaja kolenastog vratila u minuti. Uparen sa šestostepenim, automatskim ZF Eko-lajf menjačem iz serije 6AP 1400B, maksimalni obrtni moment od 1356 Nm pogonskim točkovima pruža već pri 1300 obrtaja u minuti.

Kako se ova kombinacija pokazala kao jedan od najjačih aduta slabijeg dizel Procity-ja, naročito po pitanju karakteristika ubrzanja do 50 km/h, verujemo da će i u ovom slučaju doći do svog punog izražaja, posebno uzimajući u obzir pretežno ravničarske linije u Novom Sadu. Da bi se to i ostvarilo, nadamo se da će upravljačka elektronika obavljati svoj deo posla kako treba. Uzgred, kada smo već kod pogona na metan, CNG boce su smeštene na krovu prednjeg dela vozila i kako nam je uvoznik preneo imaju ukupan kapacitet od 1832 litara gasa, sa maksimalnim radnim pritiskom od 200 bara.

Gabariti po pitanju maksimalne visine gornje tačke autobusa, računajući i postavljenu zaštitnu kutiju za boce, iznose 3,3 metra. Upravljačku, srednju i pogonsku osovinu je takođe proizveo ZF, a na standardnim naplatcima od 22,5 inči nalaze se Pireli MC:01-275/70 pneumatici.

Pogled iz ugla vozača

Kao što običaj nalaže, odmah zatim smo zavirili i u putnički salon vozila, gde nas je dočekalo dosta novosti, a prva tačka susreta svakako je bilo radno mesto vozača. Na samom ulazu na prva vrata, primetna je izmena po pitanju rukohvata, gde je centralni zadržao svoje mesto na sredini ulaznog prostora, dok je bočni rukohvat sada drugačijeg oblika i jasno nudi mogućnost ugradnje rampe koja bi sprečila prolaz putnika ka pultu i prvom krilu vrata, s tim da vrata kabine vozača mogu da imaju nesmetano otvaranje u punom luku, i da desni deo ostane koliko-toliko pregledan u vožnji.

Kako je u Novom Sadu ulaz predviđen isključivo na prvim vratima, a prodaja i kontrola karata su u nadležnosti vozača, ova opcija nije primenjena pa je prolaz putnika svakako omogućen u potpunosti, ali bi uz još neke izmene dobro poslužila za beogradsku varijantu Procity-ja.

Vrata vozačke kabine su takođe izmenjena, površina pregradnog stakla sada je nešto veća, a ram na koje je postavljeno staklo je drugačijeg oblika i sa njega su eliminisani plastični elementi koji su pravili problem sa preglednošću ka desnom retrovizoru. Novost je i dodatna pregrada za sitnice (novac, karte i sl.) sa poklopcem koja je ugrađena ispod otvora na staklu kabine.

Radno okruženje vozača ostalo je identično, počev od BMC instrument table, koja na desnoj strani nudi komande za vrata, unutrašnje i spoljašnje osvetljenje, kao i za ostale sisteme na autobusu. U centralnom delu svoju standardnu poziciju zauzimaju brzinomer, obrtomer i pokazivači radne temperature motora i nivoa goriva sa signalnim lampicama, pored kojih se nalazi ekran osetljiv na dodir putem koga se pruža detaljan uvid u sve parametre sistema za kočenje, oslanjanje itd.

Sa leve strane gde su upravljačke jedinice grejnih tela, situacija je nešto drugačija u odnosu na solo Procity. U autobuse je ugrađen Vebasto sistem pomoćnog grejanja proizvođača Valeo, tako da će u zimskim uslovima vozila biti znatno bolje zagrejana i spremna za vozača i izlazak na liniju, a displej sa komandama je zauzeo mesto na vrhu. Ispod njega je smešten panel sa signalnim lampicama i panel za komande grejanja kabine, putničkog salona i vetrobrana. Na samom dnu, nalazi se upravljačka jedinica Safkar klima uređaja.

Čitava instrument tabla je naravno pneumatski podesiva po visini a svoje nezavisno podešavanje ima i volan. Ranija primedba od strane vozača na dužinu kontakt ključa je usvojena, tako da je ova serija isporučena sa ključevima standardnog oblika i dimenzija, a bolji položaj stopala na pedalama gasa i kočnice omogućen je ugradnjom dodatnog podupirača ispod njih. Sedište je standardno iz ponude Gramera i poseduje pomerive rukodržače na obe strane. Iako mu nedostaju pomeranja lumbalnog dela, nudi sasvim zadovoljavajuću udobnost i mogućnost da vozač podešavanjem pronađe odgovarajući položaj za upravljačem.

Na levom bočnom panelu raspored komandi je ostao identičan, neposredno do ručice parkirne (ručne) kočnice smešteni su glavni sigurnosni prekidač, prekidač kontrole ograničenja brzine, utičnica od 12V, i dva dodatna prekidača-jedan za dijagnostički konektor i drugi za deblokadu prikolice u slučaju prevelikog ugla zaokreta. Elektropodesivi retrovizori su u standardnoj ponudi proizvođača, preglednost je solidna, s tim da je i dalje prisutan problem niskog položaja nosača desnog retrovizora.

Leva-bočna roletna je takođe blago izmenjena, pa je otvor za levi retrovizor sada veći i prekriven je mrežicom, te je moguće njeno spuštanje na nižu poziciju bez problema sa pregledom situacije na levoj strani. Rešenje koje bi pomoglo još boljoj preglednosti kroz prednji vetrobran (šoferšajbnu) u slučaju vožnje po kiši ili snegu jeste fabrička ugradnja dužih metlica brisača koje bi zahvatale i čistile veću površinu, posebno u oblasti desnog retrovizora.

Interesantan dodatak predstavljaju četiri parking senzora koja su ugrađena na zadnjem braniku i povezani su sa displejem unutar kabine, koji vizelno i zvučno upozorava vozača na odstojanje od prepreke koja se nalazi iza autobusa. Zarad bolje preglednosti unutar vozila, osim standardnog retrovizora na centralnoj poziciji ugrađen je i dodatni retrovizor kružnog oblika koji u određenoj meri približava sliku i omogućuje jasniji pregled situacije u predelu drugih i trećih, dok su četvrta vrata i dalje slabo uočljiva-tipičan problem kod većine zglobnih autobusa koji se najefikasnije rešava ugradnjom video nadzora iznad njih.

Na kutiji iznad vozača smešteni su VDO digitalni tahograf i centralna upravljačka jednica NBY20, domaćih Novatronik displeja. Zbog oblika ploče, panel nije mogao da bude ugrađen direktno na kutiju, već je dobio dodatni ram i nešto istureniju poziciju. JGSP nije zahtevao ugradnju unutrašnjih informacionih displeja, iako postoji mogućnost njihovog postavljanja u prednjem i zadnjem delu vozila, tako da će baš kao i u Beogradu, putnici u Novom Sadu informacije o liniji i smeru kretanja dobijati isključivo na osnovu spoljašnjih NBAL displeja.

Tokom boravka u Mašinoprometu, na radnom zadatku je zajedno sa nama bila i ekipa iz Novatronika koja je vršila pripremu instalacija i ugradnju kućišta na svim vozilima, a na njihov predlog zabeležili smo i prve snimke neposredno nakon završetka radova i probe displeja.

Pregrade za sitnice su identične, nekoliko manjih je prisutno pored i iza sedišta vozača, a umesto standardne kukice za kačenje postavljen je nosač sa vešalicom za jakne i stvari vozača. Iako izgleda prilično robusno, svakako je praktičnije i korisnije rešenje. Jedan od minusa koji je još uvek prisutan u kabini jeste nezgodan položaj protivpožarnog aparata koji je i dalje smešten neposredno pored sedišta.

Putnički komfor

Dok je vozačka kabina ostala prilično „ušuškana”, s pravom možemo da kažemo da je putnički salon jedan od najkomfornijih među zglobnim autobusima. Ukupan kapacitet je 153 putnika, od kojih je 36 smešteno na lakotapaciranim sedištima, dok njih 117 nalazi mesto za stajanje unutar salona. Još jedno u nizu dobrih i interesantnih rešenja jeste ugradnja mehaničkih rampi za olakšan ulazak osoba sa invaliditetom ili dečijim kolicima na drugim i trećim vratima, kao i poseban prostor (platforme) koje su namenjene njihovom smeštaju u tom delu autobusa.

Rastojanja između sedišta i prolazi između njih duž salona su sasvim solidni, dovoljno prostora ima čak i u poslednjem redu pored kutije motora, a podesti na kojima su ona postavljena su visine 350 milimetara.

Napred, u prvom redu su ugrađena šira jednodelna sedišta iza kojih se, na blatobranima točkova prve osovine, sa obe strane nalaze kutije za smeštaj prtljaga. Podolit se u solo varijanti za sada pokazao kao kvalitetan i izuzetno zahvalan za redovno čišćenje, a isti rezultati se očekuju i kod zglobnjaka.

Još jedan od nedostataka koji bi lako mogao u fabrici da se reši, a bio bi vrlo koristan, jeste ugradnja kantica za odlaganje sitnih otpadaka. Okretnica zgloba je izrađena po istom principu kao kod Solarisa, prednji deo autobusa je fiksno povezan za nju i rotira oko zadnjeg dela, a odmah iza nje na početku prikolice postavljeno je po jedno poprečno sedište sa obe strane.

Detalj koji nije bio prisutan kod beogradskih Procity-ja jesu i dodatni retrovizori iznad svih vrata, s tim što kod onog najbližeg i jedinog preglednog na drugim vratima položaj postavljenog horizontalnog rukohvata delimično zaklanja pogled.

Sistem grejanja celog salonskog prostora je rešen ugradnjom kalorifera u predelu svih vrata, dok zagrejan vazduh dolazi i iz otvora u krovnim kanalima. Iz istih otvora u toku letnje sezone kompresor Safkar klima uređaja ispručuje rashlađen vazduh, a u prilog dobroj provetrenosti ide i to što autobus poseduje 10 kliznih šibera (3 u zadnjem i 7 u prednjem delu). Kompletan salon je opremljen LED osvetljenjem, uz dodatna fabrička svetla koja se nalaze iznad svih vrata sa spoljne strane.

Instalacije za video nadzor su takođe pripremljene, na zadnjoj steni vozila u gornjem delu je obezbeđen i prostor za kameru koja bi snimala prostor iza autobusa što bi dodatno pomoglo pri vožnji unazad, a ugradnjom ekrana na instrument tabli za prikaz trenutne slike omogućilo bi se i emitovanje stanja na trećim i četvrtim vratima kao posebna pogodnost vozaču u toku vožnje. Upravo to se i nudi od strane BMC-a na listi dodatne opreme.

Uz komfor, autobus bi trebao da ponudi i adekvatnu udobnost. Dosadašnje iskustvo je pokazalo da se mekše oslanjanje odlično ponaša po beogradskim neravninama koje fino neutrališe, a na svim vozilima barem do sada nije bilo ni najmanjih problema sa održavanjem visine, s tim da je na svim primercima fabrički ugrađena i opcija spuštanja desne strane autobusa po njegovom zaustavljanju („kneeling”) putem komande na instrument tabli, kao i opcija spuštanja i podizanja kompletne visine vozila zavisno od uslova terena.

Konačna ocena

Nakon svega, kompletan utisak svakako zavisi i od završne obrade, a upravo u tom domenu BMC ima najviše prostora za napredovanje. Na ovoj seriji bi trebalo da je poboljšana zvučna izolacija u predelu kutije pogonskog agregata. Nažalost, za sada nismo bili u prilici da to lično proverimo tokom neke duže vožnje, ali očekujemo da je nivo buke manji nego kod beogradskih primeraka, te da je konačno rešen i problem preglasnog viskoventilatora.

Plastika je barem za sada fino uklopljena, iako bi njen kvalitet mogao da bude bolji naročito na spojevima u kabini vozača, gde je pokazala najveće slabosti. Identični, sitni problemi su se ranije javljali i sa slabo pričvršćenim sunđerastim površinama na rukohvatima, vibriranjem kutije displeja, kao i sa bravicama na panelima.

Generalno, zglobna varijanta je svakako poboljšana i konačna ocena je vrlo dobra, a po onome što nudi naspram svoje cene otvara dobru mogućnost konkurencije. Uz izmene svega što je navedeno BMC bi bez problema mogao da parira Guleryuz Cobri koja je od svih turskih proizvođača gradskih autobusa sa najdužim stažom na našem tržištu.

Još jednom, veliku zahvalnost za ljubaznost, gostoprimstvo i obostrano učešće u realizaciji ove reportaže dugujemo generalnom direktoru Nenadu Filipoviću i ostatku tima iz Mašinoprometa, kao i sjajnoj ekipi Novatronika sa kojima je bilo uživanje raditi. Do novog teksta i fotosa, pozdrav za kolege sa sajta i foruma Autobusi.NET.

Stefan Nikolić

The post FOTO: Prvi zglobni BMC Procity u Srbiji appeared first on Autobusi.NET.

Ovog prvog aprila smo imali šalu na koju su se mnogi upecali, a evo kako je glasila izmišljena vest:

Zbog vanrednog stanja u državi povodom koronavirusa, 20 neisporučenih zglobnih autobusa na gas BMC koje je kupilo JGSP „Novi Sad“ će biti ustupljeni na korišćenje GSP „Beograd“.

Kako su za portal Autobusi.NET potvrdili iz rukovodstva JGSP „Novi Sad“, 20 novih zglobnih autobusa BMC Procity 18 CNG su odlukom donetom danas, 1. aprila, donirani beogradskom javnom prevozniku GSP „Beograd“, pošto su zbog trenutne situacije oko koronavirusa ta vozila Beogradu neophodnija. Njima će vozila biti ustupljena na trajno korišćenje, a GSP „Beograd“ će od predstojeće nabavke zglobnih autobusa na gas Novom Sadu odvojiti isti broj autobusa.

Doneta odluka važi tokom trajanja čitavog 1. aprila.

The post Prvoaprilska šala za novosadske BMC autobuse appeared first on Autobusi.NET.