Daleko bliži čovekovim navikama od baterija je vodonik. Nema potrebe za dugim punjenjem baterija, već se vodonik „sipa“ slično kao i benzin, dizel ili prirodni gas. Na drugu stranu, dobijanje vodonika je skup proces, a malobrojna vozila su skupa za nabavku i imaju problem sa manjkom infrastrukture. Ipak, Evropa je počela da razmatra korišćenje vodonika za gradske autobuse, i sada finansira milionske projekte za testiranje gorivnih ćelija u javnom prevozu.

Evropa u poslednjih nekoliko godina uložila desetine miliona evra u autobuse na vodonik.

Najnoviji realizovani projekat Evropske Unije JIVE2 – „Zajednička inicijativa za vozila na vodonik širom Evrope 2“ (eng. Joint Initiative for hydrogen Vehicles across Europe 2) je do sada i najveći. On je pokrenut u januaru 2018. godine sa budžetom od 25 miliona evra, a u agendi mu je lansiranje do 150 gradskih autobusa na vodonik u 22 grada, mahom zapadne i severne Evrope. Ovo je drugi ovakav projekat velike nabavke vozila u poslednje tri godine, a prati ih i projekat razvoja mreže punionica za autobuse sa gorivnom ćelijom.

Udruženi projekti JIVE i JIVE2 će kao rezultat imati preko tri stotine autobusa sa gorivnom ćelijom. Jedan od njihovih glavnih ciljeva je da, efektom razmere, spuste nabavnu cenu ovih autobusa ispod 650 hiljada evra, kao i da dokažu da su autobusi sa gorivnom ćelijom pouzdani i fleksibilni u javnom prevozu kao i konvencionalni autobusi. Planirano je da u vreme projekta vozila saobraćaju najmanje tri godine, odnosno ukupno 150 hiljada kilometara i time pokažu održivost i niske troškove eksploatacije vozila na vodonik.

Mercedes-Benz pionir u autobusima sa gorivnom ćelijom.

Ipak, ovo nije prvi put da je Evropa stavila akcenat na vozila sa gorivnom ćelijom. Od početka 21. veka bilo ih je još šest, ali nijedan nije plasirao više od pedeset vozila ukupno. Električni pogon tada još uvek nije dovoljno napredovao, pa su baterije u vozilima još uvek bile preteške, nepouzdane i nisu vozilima davale dovoljan domet. U tom kontekstu, gorivne ćelije i vodonik su bili jedino rešenje tada nepostojećeg problema. Evropsko društvo nije toliko brinulo o zagađenju i zaštiti životne sredine kao danas, pa nije ni postojala toliko velika potreba za bešumnim vozilima. Zaključci ovih projekata, održanih u prvoj deceniji 21. veka, su bili da eksploatacija autobusa na vodonik po kilometru košta trostruko više nego eksploatacija dizel autobusa.

Međutim, ekološka svest je porasla među Evropljanima, ali i šire. Problem električnih autobusa je i dalje u domenu efikasnosti baterija i dometu vozila koji neočekivano mnogo varira od spoljašnje temperature, uslova na putu i broja putnika u vozilu. Hibridni autobusi stalno nose dva motora, bateriju i gorivo pa time dobijaju na masi a gube na efikasnosti. Autobusi sa gorivnom ćelijom takođe imaju veću masu, ali u rezervoarima nose najčešće manje od pedeset kilograma vodonika, ali su i dalje u proseku dve tone teži od dizelaša.

Autobusi sa gorivnom ćelijom mnogo fleksibilniji od onih sa baterijom.

Iz ugla putnika, autobusi na vodonik se ne razlikuju od električnih autobusa. Skoro da ne ispuštaju nikakve zvukove, imaju konstantno ubrzanje i izgledaju kao normalni autobusi, sa razlikom što su viši jer su gotovo sve pogonske komponente izmeštene na krov. Vodonik iz rezervoara se propušta kroz gorivnu ćeliju, a njegovi elektroni u hemijskoj reakciji pune malu bateriju, koja napaja elektromotore. Nakon prolaska kroz gorivnu ćeliju, atomi vodonika se spajaju sa kiseonikom iz vazduha i dobija se izduvni gas – vodena para! Prednost ove hemijske reakcije je što se njome može postići vrlo visok stepen efikasnosti, blizak 100%, dok je efikasnost prosečnog SUS motora pri sagorevanju goriva manja od 50 procenata.

Prilikom analize vodonika za pogon, ne sme se nikako zaboraviti da je, iako najrasprostranjeniji u svemiru, vodonik izuzetno zapaljiv i eksplozivan. Zbog toga se ovi autobusi ne mogu praviti i održavati u radionicama, već je vrlo bitno rukovati njima na pravi način, daleko strožiji nego kod električnih autobusa. Pošto je i dalje u manjini, Srbiji najbliža punionica vodonika je čak u Beču. Procenjeno je da kilogram vodonika u maloprodaji košta između devet i jedanaest evra, pa bi u tom slučaju punjenje rezervoara gradskog autobusa koštalo oko pet stotina evra. Podeljeno sa očekivanom kilometražom, dobija se trošak goriva oko dva evra po kilometru.

VanHool je jedan od vodećih proizvođača autobusa sa gorivnom ćelijom u Evropi.

Sa druge strane, u Nemačkoj je u poslednjih godinu dana otvoreno čak dvadeset novih punionica, i njihov ukupan broj je time poduplan. Proporcionalno, ova država beleži rast potrošnje vodonika  u odnosu na 2017. godinu. Nemačka hemijska industrija je bogata, a često u proizvodnji dobija vodonik kao nusproizvod. Razvojem projekata sa vodonikom, hemijska industrija jedne od najbogatijih evropskih država dobija novu delatnost i povećava svoju efikasnost. Uz pomoć velikih projekata, poput JIVE i JIVE2, doći će do smanjenja tržišne cene ovog gasa, ali i vozila sa gorivnom ćelijom. Jedna od vodećih naftaških kompanija, Shell, je 2018. godine objavila da je pronašla novi i daleko jeftiniji način za dobijanje vodonika i očekuje da će smanjiti cenu goriva na manje od tri evra po kilogramu.

Projekti za širenje mreže vozila i punionica vodonika dobijaju sve više pažnje i novca iz evropskih fondova. Tako je najnoviji projekat H2BusEurope, danskog proizvođača vodonika Nel, dobio 40 miliona evra podrške od Evropske Unije i planira plasiranje čak šest stotina vozila sa gorivnom ćelijom, od čega će dve stotine biti samo u Danskoj. Iako je do sada samo deset evropskih proizvođača predstavilo svoje autobuse sa pogonom na vodonik, očekuje se da će ovaj broj rasti u proporciji sa potražnjom. Jedan od vodećih proizvođača, poljski Solaris, tvrdi da najnovija generacija njihovog autobusa sa gorivnom ćelijom ima domet od čak 350 kilometara sa jednim punjenjem.

U narednih deset godina, petostruko će se povećati broj autobusa sa gorivnom ćelijom.

Sve više gradova planira da se potpuno reši gradskih autobusa sa SUS motorima do 2025. ili 2030. godine. Naravno, električni autobusi sa baterijama će voditi glavnu reč. Po istraživanjima evropskog projekta ZeEUS, do 2030. godine će svaki drugi autobus biti sa baterijama, ali će doći i do proboja vodonika. Za samo deset godina, očekuje se da će svaki deseti autobus u Evropi trošiti vodonik, čime će se izjednačiti sa dizelašima.

Slobodan Kostić

The post Povratak vodonika u gradske autobuse appeared first on Autobusi.NET.

U četvrtak 23. aprila, VDL Bus & Coach je isporučio 5 solo električnih autobusa tipa Citea Electric gradskom prevozniku iz Minstera – Stadtwerke Münster. Jedno vozilo je isporučeno u okviru SEB projekta (sistem brzog punjenja za autobuse u javnom prevozu), koje je subvencionisalo nemačko Ministarstvo za obrazovanje i istraživanja. Ostala 4 autobusa Citea su deo ZeEUS projekta (Zero Emission Urban Bus System) i njih je subvencionisala Evropska Komisija u koordinaciji sa UITP. Električna mobilnost predstavlja veoma važan korak napred u razvoju javnog prevoza. Gradski električni autobus doprinosi čistijoj životnoj sredini, manjoj potrošnji energije i tišem i zdravijem okruženju. Za potrebe oba projekta, nove Citee Electric će se ispitivati duži period. To će doneti vredne praktične informacije o radu sistema električnih autobusa u urbanim sredinama.

VDL Citea Electric za Minster ima ugrađen sistem brzog punjenja na krovu autobusa. Njega je razvio Institut za fluidne pogone IFAS Univerziteta za tehnologiju iz Ahena. Sistem se sastoji od robotske ruke koja se automatski spušta iz stanične nadstrešice i uspostavlja kontakt sa sistemom punjenja autobusa. Ovim sistemom se može dopuniti do 500 kW snage u roku od 4-6 minuta. Firma Pintsch Bamag je razvila elekroniku za ovaj sistem. Citea za SEB projekat ima baterije Hoppecke. Citee za ZeEUS projekat su opremljene baterijama Microvast. Svih 5 električnih autobusa će raditi na liniji 14, koja će po planu postati potpuno električna. Sistemi za brzo punjenje su locirani na dve krajnje stanice. Dodatna stanica za punjenje se nalazi u garaži prevoznika.

VDL Citea Electric je potpuno elektrificirana varijanta niskopodnog modela Citea SLF dužine 12 metara. Izborom različitih električnih pogonskih sistema i pakovanja baterija može se dobiti optimalna kombinacija za svaki način korišćenja, bez posledica po komfor ili unutrašnji raspored i pristup. Citea Electric je jedinstvena po tome što je moguće prilagođavanje njene konfiguracije prema kompletnim zahtevima i željama svakog pojedinačnog kupca.

VDL Bus & Coach Serbia d.o.o. Beograd
Gandijeva 99D | 11070 | Beograd | Srbija
Telefon +381 (0)11 21 66 525 | Fax +381 (0)11 31 89 760
www.vdlbuscoach.rs

The post 5 VDL Citea Electric za Minster appeared first on Autobusi.NET.

U ponedeljak, 16. marta 2015. godine, osam novih električnih hibridnih autobusa Volvo je pušteno u saobraćaj u glavnom gradu Švedske, Stokholmu. Linijom 73 sada saobraćaju isključivo novi električni hibridni autobusi i zamenjuju stare koji su do sada vozili. Novih osam vozila radi tiho i bez emisije izduvnih gasova na obnovljivu električnu energiju na sedam od ukupno osam kilometara trase. Baterije će se dopunjavati na krajnjim stanicama za samo šest minuta.

Kao dopuna, autobusi imaju mali dizel motor koji se pokreće na biodizel. Uvođenje električnih hibridnih autobusa u Stokholm predstavlja deo zajedničkog projekta kompanija Volvo Buses, SL (Javni prevoznik Stokholma) i elektrodistribucije „Vattenfall“. Projekat se delimično finansira preko evropskog projekta ZeEUS (Zero Emission Urban Bus System) u kojem učestvuje preko 40 kompanija i organizacija. Nakon početnih demonstracija, projekat će biti nastavljen do kraja 2016. godine sa ciljem da se električni hibridi koriste u komercijalnoj upotrebi.

Volvo električni hibridi se koriste još i u nemačkom gradu Hamburgu, od decembra 2014. godine.
(Foto Volvo Buses)

The post Električni hibridni Volvo u Stokholmu appeared first on Autobusi.NET.

Španski karoserista Irizar učestvuje na projektu ZeEUS, koji promoviše upotrebu autobuskih sistema sa nultom emisijom izduvnih gasova. Projekat je krajem januara predstavljen u Briselu. Cilj ovog inovativnog projekta je da se razviju električna vozila visokog kapaciteta i propratna infrastruktura za dopunjavanje električnom energijom i da se takvo poptuno električno rešenje implementira u evropske gradove. Irizar isporučuje dva električna autobusa za prevoznika TMB iz Barselone, kao deo ZeEUS projekta.

Vozila imaju nominalnu snagu od 180 kW i obrtni momenat od 1.500 Nm, a mogu da dostignu maksimalnu snagu od 230 kW i obrtni momenat od 3.100 Nm. Kapacitet energije u vozilu je 376 kWh za procenjenu autonomiju od 200-250 km, što zavisi od ciklusa vožnje i vremenskih uslova. Autobusi će biti opremljeni inovativnom tehnologijom kao što su sistem pre-aklimatizacije i Eco Assist. Sistem pre-aklimatizacije omogućava vozilu da krene iz depoa sa optimalnom temperaturom, na taj način štedeći energiju. Sistem Eco Assist pomaže vozaču u realnom vremenu da maksimalno uštedi energiju vozila i da time poveća njegovu autonomiju kretanja. Sistem prikuplja na jednom mestu sve informacije o potrošnji, trasi i vozaču.

_{Foto: Irizar}

The post IRIZAR U PROJEKTU ČISTIH AUTOBUSA appeared first on Autobusi.NET.

Međunarodno udruženje javnih prevoznika (UITP) je 23. januara 2014. godine pokrenulo projekat „Sistem gradskih autobusa sa nultom emisijom – ZeEUS“ (Zero Emission Urban Bus System). Ovaj veliki projekat ima za cilj da u naredna 42 meseca promoviše električne autobuse i doprinese njihovom uvođenju u Evropi kroz opsežno demonstriranje njihovih mogućnosti. Ovu značajnu inicijativu UITP je pokrenuo sa Evropskom komisijom za mobilnost i transport u okviru 7. Okvirnog programa (FP7). VDL Bus & Coach učestvuje sa svojim električnim autobusom tipa VDL Citea Electric.

UITP koordinira sa 40 različitih partnera među kojima su javni prevoznici, proizvođači autobusa, univerziteti, pa čak i gradske elektrodistribucije, kako bi se omogućile ogledne eksploatacije električnih vozila visokog kapaciteta u realnim uslovima. Pored toga, neophodno je da se obezbedi infrastruktura za dopunjavanje autobusa električnom energijom.

Inovativna rešenja električnih autobusa sa različitim sistemima pogona će se ispitivati 3 godine u realnim operativnim scenarijima u 8 evropskih gradova. Analize „ZeEUS“-a će omogućiti razvijanje smernica, alata i koncepata standardizacije kojim bi se podržale zainteresovane strane za uvođenje sistema električnih autobusa u njihovim gradovima.

VDL Bus & Coach veruje u elektrifikaciju sistema gradskih autobusa. Ovo je jedan od razloga što učestvuje u projektu „ZeEUS“. Tražnja za električnim autobusima će rasti u narednim godinama. Ideja vodilja svim gradovima koji žele da smanje emisiju štetnih gasova je veoma jasna. Javni prevoz će doprineti boljem okruženju u gradovima. Projekat „ZeEUS“ će pružiti mnogo praktičnih informacija o elektrifikaciji sistema gradskih autobusa. Ovo će značajno pospešiti dalji razvoj grada.

VDL Bus & Coach učestvuje u gradu Minster u Nemačkoj. Ovaj grad srednje veličine sa oko 300.000 stanovnika je idealan teren za demonstriranje električnog autobusa velikog kapaciteta čije se baterije veoma brzo pune. VDL Citea Electric ima kapacitet od 85 putnika i biće pogodan za lokalnu autobusku liniju broj 14. Dve krajnje stanice su opremljene sistemima za brzo punjenje, dok je sistem za ekstra brzo punjenje dostupan u depou prevoznika Stadverke Minster (Stadtwerke Münster GmbH).

VDL Bus & Coach Serbia d.o.o. Beograd
Gandijeva 99D  | 11070 | Beograd | Srbija
Telefon +381 (0)11 21 66 525 | Fax +381 (0)11 31 89 760
www.vdlbuscoach.rs

The post VDL BUS & COACH NA UITP PROJEKTU ČISTIH AUTOBUSA appeared first on Autobusi.NET.