Grad Kuritiba je nedavno pokrenuo program obnove svog voznog parka za BRT, a Scania autobusi dužine 27 metara napravljeni su prema zahtevima njihovog gradskog javnog prevoznika. Dvozglobni autobusi će biti isporučeni lokalnom prevozniku Viação Cidade Sorriso (VCS), koji počinje obnovu svog voznog parka od 246 autobusa.

Autobuski sistem u Kuritibi obuhvata 80 kilometara autobuskih trasa. Oko 80% putnika koristi ovaj sistem, koji prevozi vise od pola miliona putnika dnevno.

Ponuda najboljeg proizvoda po najnižoj ceni

„Probe koje smo izvršili sa dvozglobnom Skanijom su dale izvrsne rezultate,“ rekao je Mauricio Gulin, direktor VCS. „Takođe verujemo da konkurencija među proizvođačima dvozglobnih autobusa doprinosi u očuvanju našeg cilja da našim putnicima pružimo najbolji proizvod po najnižoj ceni.“

Scania F 360 HA sa Caio karoserijom opremljen je morotom od 360 KS i razvija 1850 Nm obrtnog momenta pri malim brzinama motora radi uštede goriva. Vozila imaju konfiguraciju od 8×2 i kapacitet opterećenja od 43,5 tona, najveći na tržištu. Motor postavljen napred pruža bolju dostupnost između tri dela autobusa za ukupan kapacitet od 160 putnika.

The post Prvi dvozglobni autobusi Scania u Brazilu appeared first on Autobusi.NET.

Koncept autobusa sa dve prikolice je, logično, nastao iz potrebe prevoza velikog broja putnika na opterećenim linijama javnog prevoza. Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina 20. veka, najduži zglobni autobusi su imali tek sedamnaest metara i upravljivu zadnju osovinu, zbog čega nisu bili podložni opterećenju kakvo trpe njihovi naslednici. Ideja da se doda još jedna prikolica je rešila ovaj problem, ali i otvorila nove probleme – upravljivosti i pogona.

MAN SGG 280 H predstavljen 1982. godine. © MAN Truck & Bus

Ukoliko bi se autobus pogonio preko zadnje osovine, teško da bi mogao da isprati pravac, zbog dvostrukog preloma. Prvo rešenje je dao MAN, i 1982. godine predstavio SGG 280 H, dvozglobnu verziju svog standardnog gradskog autobusa. On se u velikoj meri zasnivao na zglobnom SG 240 H, koji je imao motor u prikolici, ali je pogonska osovina bila u prednjem segmentu. Lomljenjem kardana ispod harmonike dva puta, dvozglobni MAN je imao dve ravnopravne pogonske osovine – u prednjem i srednjem delu vozila.

Tokom osamdesetih, MAN SGG 280 H se testirao širom Evrope, pa i u Jugoslaviji. © Jean Marie Pholie

Godinu dana nakon predstavljanja, MAN SGG 280 H je bio spreman za ulice evropskih gradova, gde je ispitivan u realnim uslovima. Između ostalih država, prototip se našao i u Jugoslaviji 1984. i 1985. godine, kada je testiran na linijama javnog prevoza u Zagrebu, Beogradu, Sarajevu, Novom Sadu i Rijeci. Međutim, nijedan grad, kako u Jugoslaviji tako i šire, nije izrazio posebno interesovanje za eksploataciju ovih autobusa, pa je priča o dvozglobnom MAN-u ostala na prototipu, dužine 22.680 milimetara sa kapacitetom od 230 putnika.

Jedan od dva autobusa Van Hool AGG 300, napravljenih 1997. godine. © René Jacobs.

Evropska industrija je tu zastala na kratko. Iako je Volvo imao dvozglobne visokopodne šasije sa motorom u sredini, one su bile namenjene tržištu Južne Amerike. Tek 1997. godine se pojavio novi dvozglobni autobus u Evropi i došao je iz Belgije. Van Hool je tada napravio dva prototipa gradskog autobusa AGG 300 i poslao ih na testiranje u belgijski grad Lijež. Međutim, bilo je nedopustivo da autobusi budu srednjepodni, a motor u zadnjem delu vozila nikako nije mogao biti opcija. Rešenje je bilo čudno i pomalo neprihvatljivo – motor je postavljen vertikalno između prve dve osovine, tačno preko puta drugih vrata. Time je ugrožen prostor za stajanje i invalidska kolica, pa je pirova pobeda odneta njihovim premeštanjem u srednji segment vozila.

Hamburg je eksploatisao 26 autobusa AGG 300 za potrebe brze autobuske linije. © Torben Simon

Van Hool je nastavio da ispituje koncept dvozglobnog autobusa, pa je od 2001. godine uvrstio AGG 300 u redovnu ponudu. U međuvremenu je belgijski proizvođač usvojio novi dizajn, pa su prednji deo krasili okrugli farovi sa sivom bordurom. Problem organizacije prednjeg dela i ulaska hendikepiranih osoba u vozilo je rešen premeštanjem prostora za stajanje na desnu stranu vozila, tik uz druga vrata. Za razliku od MAN-ovog koncepta, samo je druga osovina bila pogonska, a zbog lakšeg manevrisanja je treća osovina postala upravljiva, kao što je četvrta. Novi Van Hool AGG 300 je ujedno postao i prvi serijski proizveden dvozglobni autobus u Evropi. Vozila su isporučena brojnim gradovima poput Hamburga, Ahena, Utrehta i Luksemburga.

Nakon što je Van Hool zabeležio uspeh, i Volvo se okrenuo konceptu dvozglobnog autobusa. © Kim Løvenskjold

Van Hool nije bio usamljen u Evropi, mada je bio dominantan. Volvo se osvrnuo i na evropsko tržište, pa je napravio niskopodnu zglobnu šasiju sa motorom u prednjem delu vozila. Iako je više nadogradio običnih zglobnih autobusa, svom domaćem gradu Geteborgu je u tri navrata isporučio ukupno 21 dvozglobni autobus. Iako je jedan autobus iz prve serije poslat na testiranje u Budimpeštu, mađarska prestonica se nije odlučila za nabavku autobusa dužine skoro 25 metara. Osim Geteborga, nijedan drugi grad u Evropi nije kupio dvozglobni Volvo.

APTS Phileas je u celosti razvijen sistem brzog autobuskog prevoza, ali nije zaživeo. © André Knoerr

Jedan od najvećih konkurenata Van Hool-u na domaćem tržištu je holandski VDL Bus & Coach. Kao odgovor na koncept dvozglobnog autobusa, u okviru ove grupe razvijen je APTS Phileas, sistem za brzi autobuski prevoz putnika, čija je glavna okosnica bio dvozglobni autobus dizajniran nalik na tramvaj. To je bio prvi dvozglobni autobus sa motorom u prikolici, kod koga ne postoji problem sa pogonom jer električni motori pogone drugu i treću osovinu. Na autobusu je razvijen i sistem autonomne vožnje, ali koncept u celosti nije nikada zaživeo. Jedina narudžbina za ovaj tip vozila je stigla iz Istanbula, ali su vozila neverovatnom brzinom izbačena iz saobraćaja pa je dugotrajni sudski proces okončan u korist grada na dva kontinenta.

Švajcarska je najviše okrenuta domaćem proizvođaču, pa je Bern nedavno kupio dvozglobni Hess. © Hess

Jedina zemlja sa „stabilnom“ nabavkom dvozglobnih autobusa, ali i trolejbusa, jeste Švajcarska. Ovakva vozila već decenijama krase ulice najvećih švajcarskih gradova, ali uglavnom potiču od domaćih proizvođača. Jedan od njih je Hess, koji je jedan od dva evropska proizvođača koji danas imaju dvozglobne autobuse u ponudi. Njihov lighTram je dugačak 24.700 milimetara i prima 220 putnika. Nedavno isporučeni za Lozanu, dvozglobni lighTramovi su duobusevi koji pune svoje baterije tokom vožnje na kontaktnoj mreži a koštaju čak 1.200.000 evra po vozilu. Ipak, i Van Hool sa tri segmenta je prisutan na teritoriji ove konfederacije.

Van Hool i Hess su jedini proizvođači dvozglobnih autobusa u Evropi. © Aleksa Kostić

Kako je vreme teklo u Evropi, sve je bilo manje interesovanja za dvozglobne autobuse. Tamo gde je bilo opravdano, uveden je tramvaj. U suprotnom, putnicima više odgovara da obični zglobni autobusi idu češće, nego da duže čekaju duži autobus. Osim mehanizacije u garažama, problem eksploatisanja dvozglobnih autobusa može biti i za volanom, mada su se proizvođači trudili da što više približe vožnju dvozglobnog autobusa onima sa jednom prikolicom. Koncept autobusa od 25 metara je nekoliko puta oživljavan, ali neuspešno. Narudžbine ovog tipa autobusa su toliko male da se proizvođačima ne isplati da očuvaju proizvodnju.

CapaCity L kao zamena za Van Hool AGG 300 u Hamburgu. © Torben Simon

Privremeno rešenje u Hamburgu, nakon penzionisanja dvozglobnih autobusa, su četvoroosovinski Mercedes-Benz CapaCity L – dužine 21 metar. Iako prima manje od dvozglobnog, ni 190 putnika nije malo. Ukombinovani sa manjim razmakom između polazaka, dugački zglobni autobusi mogu da popune prazninu ostavljenu iza dvozglobnih autobusa, a da pritom zadaju manje muka vozačima i prevoznicima.

Slobodan Kostić

The post Gde su nestali dvozglobni autobusi? appeared first on Autobusi.NET.

Kompanija Volvo Buses osvojila je tender za 700 autobusa za Bogotu u Kolumbiji, sa kompanijama Fanalca/Transdev i Somos K. Autobusi će prevoziti putnike u BRT (Bus Rapid Transit) sistemu Transmilenio U BogotI. Nova porudžina je najveća u poslednjih deset godina za Volvo Buses u Latinskoj Americi i potvrđuje vodeću poziciju kompanije u segment BRT. Porudžbina za 700 Volvo autobusa je deo javnog tendera u Bogoti gde je kupljeno 1.441 autobusa za gradski BRT sistem, Transmilenio. Volvo je u partnerstvu sa prevoznicima Fanalca/Transdev i Somos K, koji su na tenderu dobili operativne lotove.

Ovih 700 autobusa je nadograđeno na šasijama tipa Volvo B340M, od njih je 298 zglobnih, a 402 su dvozglobna, koje pokreće motor sa 12 litara i kapacitetom za 160, odnosno 250 putnika. Šasije će karosirati firma Superpolo iz Kolumbije, a isporuka će početi u martu 2019. godine. Bogota zamenjuje svoje Euro II i Euro III autobuse novim vozilima koja zadovoljavaju daleko strožije Euro V standarde emisije. Pored ove zamene, kolumbijska prestonica takođe proširuje kapacitet svog BRT sistema za 30% kroz uvođenje više dvozglobnih autobusa.

Zglobni i dvozglobni autobusi koji rade u BRT sistemu poput Transmilenija, predstavljaju dobro dokazana rešenja ka poboljšanju efikasnosti i održivosti javnog prevoza u velikim gradskim područjima. Oni ubrzavaju protok putnika, smanjuju emisiju po prevezenom putniku i smanjuju operativne troškove. Od 2001. godine, kompanija Volvo je isporučila vise od 2.300 gradskih autobusa BRT sistemu Bogote. Vozni park uključuje skoro 360 hibridnih autobusa čineći ga najvećim među voznim parkovima elektrifikovanih autobusa u Južnoj Americi.

Volvo je pionir u razvoju autobusa za BRT sisteme i smatra se liderom na tržištu Latinske Amerike. Sa ovom najnovijom porudžbinom, kompanija je isporučila vise od 5.000 autobusa BRT sistemima u Kuritibu (Brazil), Bogotu (Kolumbija), Gvatemalu (Gvatemala), Meksiko Siti (Meksiko), Santijago (Čile) i San Salvador (Salvador). Dodeljene ugovore potpisali su Transmilenio i prevoznici 16. novembra.

The post Za Bogotu 700 Volvo zglobnih autobusa appeared first on Autobusi.NET.

U potezu koji je verovatno sličniji kupovini floti gradskih vozova, krupnu južnoameričku porudžbinu ugledaće Bogota, grad sa osam miliona stanovnika. Porudžbinu čine najčistiji i najtiši autobusi na tržištu, radi obnove postojećeg sistema TransMilenio Bus Rapid Transit, navode iz kompanije.

Bogota zamenjuje svoje prethodne Euro 2 i Euro 3 autobuse sa najsavremenijom tehnologijom niske emisije, Skanijinim Euro 6 autobusima na gas koje čine ogroman skok u čistijoj tehnologiji, u poređenju sa ovim starijim generacijama autobusa, ali takođe i u odnosu na nedavne Euro 5 standarde emisije, stoji u saopštenju.

U eksploataciji novih autobusa na gas švedske kompanije Scania, emisija ugljenika biće za 20% niža, dok će emisija zagađujućih čestica biti dva do tri puta niža, tvrde iz kompanije. Emisija azotnog oksida je četiri do pet puta niža nego kod Euro 5, navodi Scania.

Viši kvalitet života

Mreža autobusa, uvedena početkom devedesetih godina, obuhvata 12 linija sa ukupno 112 kilometara, sa 1,7 miliona putnika prevezenih tokom dana.

Javni tender za program obnove fokusiran je na šest od dvanaest linija i, nakon tenderskog postupka, prevoznik SI18 će pružati usluge za tri linije, Suba, Calle 80 i Norte, sa 481 autobusom kompanije Scania. Oni će početi sa radom tokom prve polovine 2019.godine, potvrđuje Scania.

179 zglobnih autobusa Scania K320 IA 6x/2 sa motoroom od 320hp, imaće kapacitet za 160 putnika a 302 dvozglobnih autobusa Scania F340 HA 8×2 sa motorom od 340hp, moći će da prime 250 putnika.

Sve autobuse karosiraće firma Busscar.

The post 481 zglobnih Scania na gas za Bogotu appeared first on Autobusi.NET.

Hamburški prevoznik Hochbahn je u petak 14. septembra organizovao na društvenim mrežama nagradnu igru. Svako ko uspe da uslika dvozglobni autobus na svom poslednjem danu eksploatacije i pošalje fotografiju uz hešteg #byebye dobija poklon. A, poklon je XXL hot dog!

Ukupno 26 vremešnih Van Hool AGG 300 dužine 25 m sa 145 mesta biće zamenjen novim četvoroosovinskim zglobnim autobusima Mercedes-Benz CapaCity L. Ovaj Mercedes ima samo jedan zglob, ali je dugačak 21 m i može da primi 130 putnika. Hochbahn ih ima trenutno 30 u voznom parku, ali planira nabavku za još 50 ovakvih produženih zglobaša.

Fotografije dvozglobnog Van Hool AGG 300 i zglobnog Mercedes-Benz CapaCity je u Hamburgu za Autobusi.NET napravio naš Dušan Ustić.

The post Hamburg ukinuo dvozglobne autobuse appeared first on Autobusi.NET.

Uskoro će se 80 dvozglobnih autobusa naći na ulicama Kitoa, glavnog grada Ekvadora. To će ujedno biti i prvi dvozglobni autobusi u tom gradu. Karoserista Superpolo će nadograditi šasije Volvo B340M, dužine 27 metara i kapaciteta 250 putnika.

Veći kapacitet putnika omogućava da se ekploataciju na liniji sa manjim brojem vozila, pa se na taj način smanjuje zagađenje, ali i troškovi. Prvi autobusi će krenuti u maju, na dan grada.

Volvo je pionir u razvoju vozila za BRT (Bus Rapid Transit) sisteme i priznati je lider na tržištu. Isporučili su do sada više od 4.000 autobusa za BRT sisteme u Kuritibi, Bogoti, Gvatemali, Meksiku, Santjagu i San Salvadoru.
(Foto Volvo Buses)

The post Volvo isporučuje 80 dvozglobnih autobusa Ekvadoru appeared first on Autobusi.NET.

Bus Rapid Transit u bukvalnom prevodu znači „brzi autobuski prevoz“ a često je poznat pod skraćenicom BRT. Svoju primenu ovaj sistem je našao širom sveta, na svim kontinentima. Osnovni koncept ovog sistema jeste da autobuski prevoz bude fizički odvojen od redovnog saobraćaja na ulicama velikih gradova a na njihove polaske oslanjaju se miloni ljudi u megalopolisima. U nekim slučajevima, vožnja autobusa je vrlo jednostavna jer je na vozaču samo da pritiska gas i kočnicu dok je upravljanje točkovima prepušteno sistemima za navođenje – fizičkim ili GPS sistemima.

Kuritiba, Brazil

Iako Brazil smatramo kolevkom najlepših plesova, velikih fudbalera i vozača Formule 1, u gradu Kuritiba na jugoistoku ove države, krajem šezdesetih godina 20. veka, rodila se nesvakidašnja ideja. U gradu koji se širio neverovatnom brzinom su gužve u saobraćaju postale svakodnevnica, obzirom da Brazil poseduje najviše vozila po broju stanovnika, a ovaj problem je zahtevao brzo i jeftino rešenje. Obzirom da bi izgradnja metroa postala još veći problem po saobraćaj, stručnjaci su došli do radikalnog rešenja: napraviti autobuski sistem nalik metrou i izdvojiti ga iz saobraćaja. Tako se rodila ideja o BRT sistemu, među kojima je prvi otvoren baš u ovom gradu 1974. godine. Od tada, oko dve stotine zglobnih i dvozglobnih visokopodnih autobusa, mahom na šasijama Volvo, prevoze nešto više od pola miliona putnika dnevno na sedam linija. Radi skraćenja vremena ukrcavanja putnika, karte se naplaćuju na ulasku u stanicu a ista se nalazi u visini poda autobusa. Na stanici vozači poravnavaju vrata autobusa sa vratima na stanici i automatski se spuštaju rampe koje lako i bezbedno omogućavaju protok putnika, pa i hendikepiranih lica. Grad je postao uzor celom svetu za razvoj gradskog saobraćaja, a dobio je i nagradu od Ujedinjenih nacija za najinovativniji grad.

Gvanžu, Kina

Na dalekom istoku, na jugoistoku najmnogoljudnije zemlje sveta, nalazi se grad Gvanžu koji od 2010. godine koristi BRT na jednoj liniji, dok je druga u izgradnji. Ovaj sistem prati koncept iz Kuritibe a u špicu je interval polazaka autobusa sveden na samo deset sekundi! Za razliku od Kuritibe, autobusi u ovom sistemu su niskopodni i svi su domaće proizvodnje. Dnevno se u ovom sistemu preveze 850 hiljada ljudi.

Adelejd, Australija

Drugačiji pristup filozofiji BRT-a prikazao je grad Adelejd u Australiji. Naime, ovaj grad je razvio takozvani sistem „O-Bahn“ koji podrazumeva potpunu izolaciju autobuskog saobraćaja od ostalog. Autobusi između stanica u tom sistemu saobraćaju brzinom od 100 kilometara na čas, a upravljanje vozilom je prepušteno horizontalno postavljenim točkićima na bočnim stranama autobusa tako da vozači na ovim deonicama samo dodaju gas i koče. Na stanicama se ovaj sistem na kratko prekida pa vozači preuzimaju volan kako bi stali na stanicu. Ovaj sistem je dugačak oko 12 kilometara i u sebi sadrži tri stanice, sa ciljem da što pre doveze putnike iz severnih predrađa do centra, a otvoren je 1984. godine. U slučaju pucanja gume na autobusu, sistem je dovoljno bezbedan da autobusi nastave putovanje manjom brzinom do najbliže stanice. Prvi autobusi koji su vozili ovom trasom su bili na bazi legendarnog Mercedes-Benz O305.

Istanbul, Turska

Srbiji najbliži BRT sistem se nalazi na istočnoj kapiji Balkana, u gradu koji spaja Evropu i Aziju. Metrobus, kako je nazvan, pušten je u saobraćaj 2007. godine a danas je njegova trasa dugačka oko pedeset kilometara. Metrobus se razlikuje od prethodno navedenih sistema po tome što autobusi u oba smera dele istu platformu, tako da saobraćaju levom stranom, suprotno redovnim pravilima saobraćaja. Liniju 34, koja ide od stanice Sogutlučesme preko Bosfora do stanice Avčilar, prateći glavni tranzitni put kroz Istanbul, opslužuje čak 400 vozila sa intervalom od 15 sekundi a dnevno ovaj sistem koristi oko 800 hiljada putnika. Vozni park na ovoj liniji je trebalo da bude u znaku Mercedes-Benz CapaCity i VDL Phileas autobusa, ali su, zbog loših rezultata u eksploataciji, VDL-ovi autobusi povučeni. Danas, na liniji saobraćaju Mercedes-Benz Citaro G i CapaCity.

BRT u Srbiji?

Iako je dokazano da je ovakav sistem jeftiniji i brži za izgradnju od metroa, ne postoje naznake da bi se sistem nalik nekom od stotina BRT sistema u svetu razvio u Srbiji. Dok Beograd čeka početak izgradnje prve linije metroa, tramvajska infrastruktura sve više zastareva a autobusi su sve krcatiji i neretko takvi ostaju zaglavljeni u kolapsima. Pre nekoliko godina je postojala inicijativa o povratku tramvajskog prevoza u veće srpske gradove ali se sve svelo na prazna obećanja vlasti. Bus Rapid Transit bi povećao kvalitet javnog prevoza ne samo u Beogradu, nego i u većim gradovima poput Novog Sada i Niša. Pritom, modernizacija flote i održavanje sistema ne bi bili međusobno uslovljeni, obzirom da u velikoj većini BRT sistema saobraćaju obični gradski autobusi, bez ikakvih dodatnih prepravki. Da li će to ikada zaživeti u Srbiji?

(Slobodan Kostić/Foto: BRT Data)

The post Bus Rapid Transit: Metro na velikim točkovima appeared first on Autobusi.NET.

Dvozglobni hibridni autobus „lighTram” sa karoserijom švajcarskog proizvođača Hess AG i pogonskom opremom nemačkog specijaliste Vossloh Kiepe, svečano je predstavljeno 5. marta 2015. godine u Luksemburgu. Nova vozila su opremljena trakcionim baterijama koje im omogućavaju prolaz kroz 3 km dugu „zonu bez izduvnih gasova“ tiho i bez štetnih emisija.

Vossloh Kiepe je isporučio kompletnu pogonsku opremu, sistem napajanja, generatore, baterije, kao i sistem za upravljanje energijom i eksterne uređaje za napajanje vozila električnom energijom.

Baterije autobusa se pune tokom eksploatacije putem dizel generatora kojeg pokreće Euro 6 dizel motor snage 220 kW i sakupljanjem energije od kočenja. Dva električna trakciona motora snage 160 kW po motoru pokreću dve od četiri osovine. Na taj način se ne obezbeđuje samo dobar kvalitet vožnje i sigurno kočenje, nego i visok procenat sačuvane energije. Pored toga, vozila se preko noći pune u garaži preko plag-in priključka. Inteligentni sistem upravljanja energijom, koji se kontroliše putem GPS-a, obezbeđuje najbolji balans između dizelskog i električnog modaliteta rada.

Luksemburški prevoznik Voyages Emile Weber je još 2009. godine naručio prvu generaciju dvozglobnih hibridnih autobusa od dugogodišnjih partnera, proizvođača Hess i Vossloh Kiepe. Ta vozila su u uspešnoj i kontinualnoj eksploataciji već pet godina.
(Foto Vossloh Kiepe)

The post Dvozglobni hibridni autobus „lighTram“ pušten u saobraćaj appeared first on Autobusi.NET.

“Prvi poljski autobus MEGA klase sa višeosovinskim električnim pogonom kojeg stvara gas sa niskim nivoom zagađenja“ je zvanično ime zajedničkog projekta proizvođača Solaris Bus & Coach i tehnoloških univerziteta iz Varšave i Poznana. Ovaj veliki poduhvat je finansijski podržao Nacionalni centar za istraživanje i razvoj (NCBiR) u okviru InnoTech programa. Cilj ambicioznog programa je projektovanje, izvođenje i na kraju ispitivanje autobusa mega klase dužine preko 20 metara, kojeg će pokretati električna energija dobijena putem gasa i gorivnih ćelija.

Ukupna vrednost projekta iznosi skoro 3 miliona evra, dok je NCBiR obezbedio polovinu sume. Prvobitno je bilo planirano da implementacija projekta traje od novembra 2012. godine do novembra 2015. godine. Međutim, kako Solaris namerava da proširi obim istraživanja i razvoja, sa NCBiR se pregovara o produženju trajanja projekta na još jednu godinu.

Solaris je nedavno primenio sličnu tehnologiju pogona na dva zglobna autobusa dužine 18,75 m koji su decembra 2014. godine isporučeni Hamburgu. Novi projekat će zahtevati još naprednija tehnička rešenja, samim tim što je vozilo znatno duže, a ne kreće se po šinama.

Izgled vozila je već definisan i baziran je na novoj generaciji Urbino familije predstavljene ove jeseni na sajmu IAA 2014 u Hanoveru. Nakon istraživanja i razvoja, sledi izrada novog autobusa koji će dopuniti Solarisovu paletu proizvoda. Za novi autobus već vlada interesovanje, naročito u Nemačkoj i među skandinavskim prevoznicima.
(Ilustracija Solaris Bus & Coach)

The post Solaris razvija dvozglobni električni autobus appeared first on Autobusi.NET.

Autobuski prevoznik Voyages Emile Weber je naručio još tri dvozglobna hibridna autobusa tipa „light Tram“ od švajcarskog proizvođača autobusa Hess AG i nemačkog proizvođača električnih pogona Vossloh Kiepe. Nova vozila su opremljena i trakcionim baterijama i biće isporučena do kraja 2014. godine. Isti partneri su još 2009. godine Luksemburgu isporučili prvu generaciju dvozglobnih hibridnih autobusa, koji bez prestanka uspešno rade već pet godina.

Vossloh Kiepe za novu generaciju vozila isporučuje kompletnu električnu vučnu opremu, sistem za napajanje, kao i za skladištenje energije. Prema zahtevima kupca, vozilo mora biti u mogućnosti da radi i na baterije bez dizel motora, tj. tiho i bez izduvnih gasova, u zoni nulte emisije koja je duga 3 km. Kako bi mogla da ispune ovaj zahtev, vozila su tehnički optimizovana i opremljena litijum-gvožđe fosfatnim trkacionim baterijama.

Baterije se pune dizel generatorom, kojeg pokreće Euro 6 dizel motor snage 220 kW. Pored toga, kinetička energija nastala prilikom kočenja se privremeno čuva uz pomoć dve pogonske osovine. Dva elektromotora snage 120 kW po motoru pokreće dve od četiri osovine. Na taj način se ne dobija samo udobna vožnja i sigurno kočenje elektromotorima, već i visok procenat sačuvane energije. Pored toga, baterije vozila se tokom noći u garaži dopunjavaju putem „plug-in“ punjača. Inteligentni sistem upravljanja energijom, koji se kontroliše putem GPS-a, obezbeđuje najbolji mogući balans između modaliteta rada vozila na dizel i na baterije.
(Foto: Vossloh Kiepe)

The post Dvozglobni hibridi za Luksemburg appeared first on Autobusi.NET.