Na top listi najprodavanijih autobusa u Rusiji, prvih pet je domaće proizvodnje.

Prema podacima Autostata, rusko tržište novih autobusa (bez kombija) poraslo je na 11.700 vozila u 2017. godini prateći rast od 13,4% iz godine u godinu. Ruski prouzvođač PAZ postao je lider na tržištu sa više od 60% učešća u ukupnoj količini. Skoro 7.600 PAZ autobusa je prodato, što ukazuje na godišnji rast od 27,3%

Svih 5 najpopularnijih autobusa na ruskom tržištu su domaći proizvodi. LiAZ zauzima drugo mesto sa oko 1.500 vozila (-21%), NEFAZ je treći sa 501 vozilom (-17,3%). U top 5 ušao je i KavZ sa 366 (-1,1%) i Volgabus sa 362 vozila (+31,2%).

Beloruski MAZ je najpopularniji inostrani brend na ruskom tržištu (359; -56.5%) koji zauzima šestu poziciju u generalnom plasmanu. Za MAZ-om sledi kineski Yutong (276; +392.9%). Kineski Higer je treći najpopularniji inostrani brend (168, +572%).

Srednjepodni midibus PAZ-3205 postao je naprodavaniji na ruskom tržištu autobusa sa prodajnom cifrom od 3.400 vozila (-10,3%). Drugo, treće i četvrto mesto su zauzeli autobusi iz fabrike Pavlovsk: midibus PAZ-3204 (2.510, +156.4%), srednjepodni midibus PAZ-4234 (872, +58.8%) i minibus PAZ-3203 (734, +26.8%). U klasi velikih autobusa niskopodni LiAZ-5292 zauzeo je peto mesto (692, -13.2%).

Kineski Yutong ZK6129h sa 47 sedišta postao je najpopularniji inostrani model u 2017. godini (204, +827.3%).

Foto GAZ Group

The post Prodaja autobusa u Rusiji porasla za 30% appeared first on Autobusi.NET.

 Na konferenciji za novinare dominirao je nežniji pol, s obzirom na činjenicu da se na čelu autobuske divizije i prodaje švedskog proizvođača nalaze jedne od retkih žena u ovoj industriji. Ipak, konferenciju je započeo potpredsednik upravnog odbora i šef prodaje i marketinga, Christian Levin. Njega je na sceni nasledila Karin Radstrom, generalni direktor Scania Bus divizije, posle koje se prisutnima obratila Karolina Wennerblom, jedna od tehničkih direktora autobuske divizije.

Prijatelji portala Autobusi.NET koji su pomogli naš put na Busworld 2017:

Glavni utisak ovog nastupa leži u premeštanju akcenta sa turističkog na prigradski prevoz. Ova odluka dolazi iz činjenice da se ljudska populacija premešta iz ruralnih sredina ka gradovima, ali zbog visokih troškova i prenaseljenosti, ljudi uglavnom biraju prigradska naselja. Prema istraživanju koje je Scania izvršila, prigradski autobusi dnevno troše tri puta više goriva nego gradski, a ljudi koriste automobile kako bi došli do grad. Zbog toga je ponuda ovog proizvođača bila u motivu prigradskog prevoza sa obnovljivim izvorima energije.

Kada se dizajn turističkog autobusa spusti na nivo prigradskog dobije se fenomenalan izgled.

Široka srednja vrata kriju lift za invalide.

Vozačka kabina vrlo slična na svim modelima.

Premijera na ovom štandu bio je autobus Scania Interlink LD sa hibridnim pogonom. Iako Scania ima ovaj pogon u ponudi još od 2014. godine, ovo je prvi put da se izvršila implementacija na prigradsko vozilo. Sa možda i najširim izborom goriva za pogon devetolitarskog petocilindričnog motora koji uključuje dizel, biodizel, CNG, etanol, HVO (hidratizovano biljno ulje) a sada i izbor uparivanja bilo kog od ovih goriva sa baterijom, Interlink osim atraktivnog dizajna nudi i atraktivne mogućnosti. Kada pominjemo atraktivni dizajn vozila, primeti se da on potiče od turističkih vozila, pa tako postoje ukrasne lajsne na B stubu i zasečeni blatobrani.

Turistički autobus plenio je na sajmu u Hanoveru, a i danas izgleda fantastično.

Zeleni motivi u unutrašnjosti ogledalo zelenog pogona.

Iz ove porodice na štandu je bio i Scania Interlink HD sa pogonom na HVO. Autobus koji je krasio prošlogodišnji štand u troosovinskoj izvedbi je na Kortrajk došao bez treće osovine, pa tako na dužini od 12.8 metara nudi mesto za 53 putnika i ima ugrađen lift za hendikepirane osobe. Jedan od učesnika Coach Euro Testa za ovu godinu beleži izuzetno povoljne rezultate potrošnje goriva, pa je na testu koji je organizovao italijanski BusToCoach zabeležio potrošnju od samo 18.2 litara u kombinovanim uslovima vožnje.

Niskoulazni Citywide dobio o sveženje u izgledu.

Petnaest metara za polaske u najvećem špicu.

Stolovi u prigradskom autobusu nisu deo osnovne opreme, ali nisu ni retko viđeni.

Osim porodice prigradsko-međugradskih vozila Interlink, centralno mesto na štandu imala su dva autobusa iz porodice Citywide. Prvi, Citywide Suburban LE koji se proteže na čak petnaest metara, dobio je „fejslift“ pa sada više podseća na familiju Interlink. Ova moćna mašina je glavno oružje Šveđana za napad na tržište prigradskog prevoza, visoka je 3100 milimetara a devetolitarski motor može da troši ista goriva kao i gorepomenuti Interlink LD.

Potpuno električni autobus će debitovati tokom 2018. godine.

Enterijer inspirisan Arktičkim krugom.

Naravno, sajam ne bi bio sajam da se ne vodi slovo o elektromobilnosti i održivom prevozu. U navodima da električni javni prevoz ne sme da se oslanja na subvencije iz budžeta, Scania Citywide LF BEV je jedan od prvih potpuno električnih autobusa iz ove fabrike. Putem pantografa, baterije ovog vozila mogu brzo da se pune na pauzama između polazaka, a autobus se može priključiti i na utičnicu u garaži tokom noćenja. U temi Aurore borealis, karakteristične pojave za Skandinaviju i Arktički krug, pažnju posetilaca privukao je i red sedišta obučenih u krzno.

Touring u saradnji sa Higerom se proizvodi od 2010. godine.

Jedinstvena zadnja svetlosna grupa preneta i na Interlink.

Manje upadljiv enterijer može da broji 55 sedišta.

Poslednji u nizu eksponata švedskog proizvođača sa znakom grifona je turistički model Scania Touring koji se pravi u saradnji sa kineskim Higerom od 2010. godine. Iako ne postoje bitne novine u ovogodišnjem modelu, svakako je bitno napomenuti da je u ponudi pogon ovog autobusa na biodizel, čime se smanjuje koncentracija ugljenika u izduvnim gasovima za 60 procenata. Iako ovaj model nije zabeležio veliku slavu, njegova niska cena za koju se dobija pouzdana mehanika privlači prevoznike u manje razvijenim zemljama, što se i ogleda u činjenici da se model proizvodi bez prekida već skoro osam godina.

The post Busworld 2017: Scania u toploj atmosferi i hladnim bojama appeared first on Autobusi.NET.

Nakon kupovine šezdeset solo gasnih BMC autobusa, gradonačelnica Sofije, Jordanka Fandakova je na društvenim mrežama razglasila da se otvara tender za kupovinu dvadeset potpuno bešumnih vozila, i sve to za vreme dok je Solarisov Urbino 12 electric na probi. Međutim, ovo nije prvi električni autobus koji se dokazivao na linijama javnog prevoza Sofije.

Higer prvi e-bus na ulicama Sofije. © CometBG

Prvi autobus koji je bio na šestomesečnoj probi, tokom 2013. godine je bio Higerov autobus sa ultrakondenzatorima, gotovo identičan beogradskom. Čak ih je isporučila i ista kompanija – bugarski Chariot Motors. Međutim, grad nije bio zadovoljan ovim načinom punjenja i odustao je od probe. Autobus od 2013. godine stoji u garaži javnog prevoznika, ali nikada nije kupljen.

Zadovoljio na probi u Parizu pa je poslat u Sofiju. © CometBG

Tokom leta 2016. godine, grad je konačno izrazio zainteresovanost u razvoju elektrobus mreže, a svoju zainteresovanost za ovaj projekat su izrazili i proizvođači autobusa. Prvi na testu početkom ove godine je bio Yutong E12, koji se prethodno našao na probi u Parizu gde je javni prevoznik RATP bio zadovoljan rezultatima probne vožnje na svojim linijama. Ovaj autobus ima domet od 300 kilometara nakon četvorosatnog punjenja.

SOR EBN11 na aerodromu u Sofiji. © CometBG

Nakon završetka probne vožnje Yutong autobusa, SOR se pridružio u trku poslavši prvo jedanaestometarski EBN11 sa troja vrata. Ovaj autobus čudnog dizajna koristi litijum-jonske baterije u zadnjem zidu vozila, te zbog njih ne postoji mogućnost da se smeste vrata u toj zoni vozila. Ipak, SOR je odlučio da pomeri zadnju osovinu što više nazad, i ostavi mesta za dvoja vrata između prednje i zadnje osovine.

Česi testirali još jedno vozilo u Sofiji. © CometBG

Međutim, SOR nije ostao na jednom vozilu, nego je u Sofiju prosledio i kraći autobus EBN8, midibus dužine osam metara. Logično, zbog manje dužine autobus ima dvoja vrata i prima ukupno pedeset putnika, za razliku od EBN11 koji prima 92 osobe. Oba autobusa koriste američke osovine Dana, specijalizovane za elektro pogon.

Autobus godine trenutno na testu. Ko će pobediti? © CometBG

Poslednji autobus, koji je i trenutno na dvonedeljnom testu je Solaris Urbino 12 electric. Autobus godine 2017. je titula koja će verovatno otvoriti oči javnosti Sofije. Gradonačelnica je najavila da će se, osim u dvadeset autobusa, grad investirati u petnaest punjača na terminusima. Ukoliko ceo proces prođe u roku, bugarski glavni grad očekuje da se infrastruktura postavi u prvoj polovini, a da ceo sistem počne sa radom u septembru 2018. godine.

The post Sofija – rat električnih autobusa appeared first on Autobusi.NET.

Doba posle Drugog svetskog rata obeleženo je obnavljanjem infrastrukture širom Evrope, pa su tada uvedeni i brojni trolejbuski podsistemi u javnom prevozu. Tako je i sistem u Beogradu pušten u rad 22. juna 1947. godine. Iako su tadašnje linije prelazile reku Savu ka Zemunu i Novom Beogradu, beogradski GSP je pratio trendove u Evropi pa su ove linije postepeno ukidane. Sredinom sedamdesetih godina, gradske vlasti su svele trolejbusku mrežu na samo jednu liniju, ali je nakon raznih istraživanja plan o ukidanju podsistema osujećen. Tokom osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka, infrastruktura je ponovo proširena na današnju formu od sedam linija.

U upotrebi od 2010. godine, najnoviji i najbrojniji trolejbusi. © Stefan Nikolić

Svi današnji trolejbusi na ulicama Beograda potiču iz fabrike Belkommunmaš iz Minska. Poslednja nabavka vozila izvršena je 2010. godine, kada je kupljeno 83 solo niskopodnih vozila, koji čine okosnicu trolejbuskog voznog parka i poseduju baterije za autonomiju od 500 metara, koje mogu da se koriste u slučaju radova na mreži. Pored ovih 83 vozila, vozni park čine još 22 trolejbusa iz iste fabrike među kojima ima i zglobnih. Evidentno je da je prosečna starost voznog parka veća od sedam godina i da će vozila morati, pre ili kasnije, da se rashoduju i njihovo mesto da zauzmu novija i modernija vozila. Postavlja se pitanje: da li kupiti nove trolejbuse ili investirati u elektrobuse?

Higerovi autobusi nabavljeni za pola miliona evra po komadu. © Slobodan Kostić

Pošto je najčešći kriterijum za odabir pobednika tendera cena, potrebno je napomenuti da su Belkommunmaš trolejbusi plaćeni 18 miliona evra, odnosno 216 hiljada evra po vozilu, dok je pet Higer vozila sa pratećom infrastrukturom plaćeno dva miliona šest stotina hiljada evra, odnosno čak 520 hiljada evra pojedinačno. S obzirom na to da infrastruktura sada postoji, pretpostavlja se da je realna cena jednog vozila između 400 i 450 hiljada evra, duplo više od trolejbusa. Pošto se Beograd, sasvim razumno, odlučio za super-kondenzatore i brzo punjenje na terminusima, širenje elektrobus mreže bi zahtevalo samo nove punjače za svaki terminus, dok to nije slučaj sa trolejbusima, koji zahtevaju kontaktnu mrežu i prateću opremu duž cele trase.

Kontaktna mreža narušava sliku grada. © Aleksa Ilić

Ipak, komentari da kontaktna mreža šteti izgledu grada su potpuno objektivni. Ukoliko za primer uzmemo Trg republike, Studentski trg, Slaviju ili Terazije, jednu od najpoznatijih prolaznih tačaka za turiste, sasvim je objektivno reći da žice kojima se napajaju trolejbusi narušavaju pogled na lepe znamenitosti ovog grada. Rešenje ovog problema videli su brojni gradovi uvođenjem duobus sistema, trolejbusa i elektrobusa u jednom. Naime, na periferijama vozilo koristi kontaktnu mrežu koja, osim što ga pogoni, puni baterije za autonomni režim. Ulaskom u jezgro grada, trole se spuštaju i autobus nastavlja u autonomnom režimu. Put od Slavije do Studentskog trga, gde su konkretni planovi o uvođenju tramvaja bez kontaktne mreže ili električnih autobusa i nazad je dugačak četiri kilometra, a većina duobuseva ima domet između pet i deset kilometara.

EKO1 u opticaju od septembra 2016. godine. © Miloš Smiljkić

Međutim, svaka radikalna promena u infrastrukturi bi zahtevala promenu celog voznog parka. Samo za početnu cenu jednog Higer elektrobusa je moguće kupiti više od dva Belkommunmaš trolejbusa odnosno jedan trolejbus i jedan zglobni Ikarbus na šasiji MAN. Kako su električna vozila još uvek u razvoju, rezultati njihove eksploatacije još uvek nisu poznati i veliko je pitanje da li su pozitivni. U studijama gradskog prevoznika iz nemačkog grada Ebersvaldea, na primeru zglobnog autobusa i trolejbusa je dokazano da godišnja ušteda po vozilu iznosi oko pet hiljada evra, odnosno da deset vozila za pet-šest godina može zaraditi jedanaest novih. Ako se primeni analogija, u Beogradu vozni park od stotinu trolejbusa za vremenski period od sedam godina može da priušti sebi bar petnaest vozila gratis.

Investicija u atraktivna vozila sve prisutnija. © Slobodan Kostić

Da ne bude sve na strani trolejbusa, statistika govori da u 21. veku skoro nijedan grad u Evropi nije začeo trolejbusku mrežu, a sve ih više ukida. Evropske studije su pokazale da trolejbusima najviše manjka atraktivnost koju električni autobusi ipak imaju. Brojni gradovi u Evropi ovo prevazilaze kupovinom trolejbusa koji više liče na tramvaje pa je tako italijanskoj Parmi VanHool isporučio model ExquiCity, dok je Salcburgu Solaris isporučio Trollino MetroStyle. Uz to, u javnom prevozu prevoznici vode reklamnu kampanju sa ciljem da ljudi izađu iz svojih privatnih automobila i putuju trolejbusom. No, brzi razvoj elektro vozila dovešće do pada njihove cene na tržištu tako da ni sa te strane ne smeju biti otpisana.

Hoće li svanuti novo jutro za trolejbuse? © Aleksa Ilić

Da li je Beogradu pametnije da investira u trolejbuse ili električne autobuse? Da li više brinuti o imidžu ili o isplativosti i praktičnosti? Autonomna elektro vozila su još uvek u razvoju pa im je početna cena izuzetno visoka a još uvek nije poznato koliko su isplativa i pouzdana. Beogradska linija EKO1 na kojoj saobraćaju isključivo električni autobusi je u saobraćaju tek manje od godinu dana i pitanje je da li ima smisla baviti se naglom ekspanzijom voznog parka sa pet na čak stotinu vozila. Uostalom, nabavna cena beogradskog Higera jednaka je ceni jednog Belkommunmaš trolejbusa i zglobnog Ikarbusa na MAN-ovoj šasiji. Odnosno, po istoj nabavnoj ceni u prvom slučaju će prevoznik prevesti osamdesetak putnika, dok će u drugom slučaju taj broj biti skoro trostruko veći. U idealnom slučaju bi trolejbusi mogli da ostanu na ulicama ali da ne zalaze u najuži centar, dok bi njihovu mrežu dopunjivali elektrobusi sa super-kondenzatorima. Postepeno bi trolejbuska mreža mogla da se ukine, ali to bi morao da bude dugotrajan, daleko duži od jednog mandata u parlamentu, a ne ishitren proces.

Slobodan Kostić – Urednik

The post Beograd – trolejbusi protiv elektrobusa appeared first on Autobusi.NET.

Iako je na ovogodišnjem sajmu u Hanoveru debitovao troosovinski Interlink HD, a od nedavno je aktuelna i saradnja sa belgijskim Van Hoolom, partnerstvo Šveđana i Kineza još uvek ne jenjava, što se ogleda u novootvorenoj fabrici koja se prostire na preko dvadeset hiljada kvadratnih metara.

Nova fabrika prostire se na 22.000 kvadratnih metara.

Izgradnju moderne fabrike u blizini Šangaja finansirao je kineski partner Higer, ali će ona biti korišćena isključivo za dva tipa autobusa, oba u saradnji sa Skanijom. U jednoj smeni, fabrika ima kapacitet od hiljadu autobusa godišnje, a trenutno je namenjena modelu Touring, neretkom i na evropskim ulicama, kao i Higer A30, koji se izrađuje na švedskim šasijama za istočno tržište.

Fabrika je trenutno rezervisana za modele Touring i A30.

Higer je u novoj fabrici zaposlio 250 radnika koji se nalaze pod striktnom kontrolom švedskih stručnjaka. Kako su pritužbe na prethodne serije modela uglavnom dolazile na račun lakiranja, Higer je novu fabriku opremio savremenom farbarskom komorom. Šasije se, ipak, ne prave na ovom mestu, već se uvoze ili iz matične fabrike u Švedskoj, ili iz specijalizovane fabrike u Brazilu.

Sa poboljšanom kontrolom kvaliteta, Scania spremno očekuje razvoj kineskog tržišta.

Razvojem ekonomske krize, koja je počela 2008. godine, tržište skupocenih turističkih autobusa je počelo da opada, a u Kini je skoro i nestalo. Međutim, Kina je sada u povoju i predstavlja velikog ekonomskog igrača, te sa razvojem srednje klase, Scania oseća mogućnost rasta potražnje za luksuznijim vozilima svetske klase. Kako upravnici švedskog giganta tvrde, oni u ovom trenutku nude najbolje autobuse ikada proizvedene u Kini, i spremni su za ovakvu eksploziju tržišta.

The post Scania otvorila još jedan pogon u Kini appeared first on Autobusi.NET.

Linija EKO1 saobraća od novobeogradskog naselja Belvil do Vukovog spomenika u samom srcu grada. Trasa je i više nego idealna za ovaj tip vozila, s obzirom da ovaj autobus uglavnom saobraća širokim ulicama i bulevarima, a usput ne savladava velike terenske prepreke. Linija EKO1 ima poluobrt od 42 minuta, a interval između četiri autobusa na liniji iznosi 21 minut.

Za potrebe ekološke linije kupljeno je pet niskopodnih autobusa Higer KLQ6125GEV koji su koštali oko 450 hiljada evra i imaju rok trajanja od dvanaest godina. Zbog promocije ove linije i ekološki čistog prevoza, bešumni autobusi nose posebnu kolor šemu sa ekološkim motivima, a prvi utisak Beograđana je veoma pozitivan. Autobusi imaju 27 sedišta i 63 mesta za stajanje, poseduju rampu za hendikepirane osobe i displej Novatronic, srpske proizvodnje.

Autobusi se pune na dva načina: putem priključka u garaži tokom noći i brzim putem pomoću pantografa, koji se podiže na punjače na oba terminusa. Brzo punjenje traje oko šest do sedam minuta, a autobus u jednom smeru potroši oko 60% baterije. U slučaju nepredviđenih okolnosti, servisno vozilo je uvek spremno da dopuni neki od autobusa na trasi.

Pogledajte i video reportažu koju smo pripremili za vas!

(Slobodan Kostić, Saša Conić)

The post VIDEO: Prva ekološka linija u Srbiji appeared first on Autobusi.NET.

Prvi autobusi na struju prevoziće već na leto putnike od Vukovog spomenika do „Delta sitija“. Ovaj tip prevoza neće zameniti autobuse, ne samo zbog cene, već i zato što ga je nemoguće koristiti na određenim linijama.Beograđane će od juna, na relaciji Vukov spomenik – Tržni centar „Delta siti“, voziti elektrobusi. A kako bi oni nesmetano mogli da rade, već za mesec-dva biće postavljeni punjači na dve lokacije.

– Ceo koncept autobusa na električni pogon baziran je na brzini punjenja. Šangaj je to spustio na 60-90 sekundi, jer ima punjače na svakom stajalištu – kaže direktor GSP-a Željko Milković. – Za tako nešto potrebno je izdvojiti 80.000 evra za svako stajalište, pa smo izabrali opciju s manjim troškovima.

Odabrani koncept predviđa da se punjači postave kod Vukovog spomenika i „Delta sitija“. Na liniji 1E, koja će prolaziti kroz centar grada, saobraćaće pet vozila u intervalu od 12 do 13 minuta. Planirano je da vreme punjenja bude od pet do osam minuta.

– I pored mnogih prednosti, ne može se razmišljati o zameni autobusa na gorivo elektrobusima – dodao je Milković. – Ovo je prvenstveno hvatanje priključka s tehnologijom. Ovaj tip prevoza neće zameniti autobuse, ne samo zbog cene, već i zato što ga je nemoguće koristiti na određenim linijama.

PROIZVODE IH KINEZI

Električne niskopodne autobuse proizvodi kineski „Hajger“, a distributer je „Čeriot motors“. Cena jednog vozila je 453.610 evra bez PDV-a, a rok trajanja 12 godina. Ukupna vrednost ponude je 2.612.498 evra bez PDV-a.

LINIJA DUGA OSAM KILOMETARA

Relacija prve linije duga je osam kilometara. Mada je baterija dovoljna da se pređe duplo veća kilometraža, jedno servisno vozilo biće opremljeno s prenosivim punjačem u slučaju nepredviđenih okolnosti.

(Izvor i foto: novosti.rs)

The post BG: Od juna na ulicama električni autobusi appeared first on Autobusi.NET.

Australijski prevoznik AAT Kings je jedan svoj autobus marke Scania-Higer A30 konvertovao u mobilni teren za boćanje, koji se tradicionalno igra na travi. Sedišta su uklonjena i pod je obložen veštačkom travom. Prepravljeni autobus je već proputovao veliki deo australijskog kontinenta i tom prilikom je za dva meseca posetio preko 60 destinacija, prešavši preko 12.500 km. Ovaj mobilni teren je privlačio veliku pažnju gde god da se pojavio.

Scania-Higer A30 je veoma lak za vožnju, okretan i štedljiv. U proseku je trošio oko 27 litara goriva na 100 km, računajući tu i rad na „leru“ tokom vrućih dana dok radi klima uređaj.

Prevoznik AAT Kings preveze godišnje oko 350.000 putnika sa 80 vozila, od kojih su većina marke Scania.
(Foto Scania)

The post Teren za boćanje u autobusu appeared first on Autobusi.NET.

Scania će isporučiti 114 autobusa javnim prevoznicima L/L Setesdal Bilruter i Agder Buss AS. Ukupno 88 autobusa će biti isporučeno ove godine, a preostalih 25 će ući u saobraćaj 2016. godine. Ovo je do sada najveća pojedinačna narudžbina za autobuse koju je Scania primila iz Norveške. Scania će isporučiti nekoliko modela autobusa, među kojima su gradski autobus Scania Citywide, međugradski autobusi Scania OmniCity 320 i 340 i turistički Scania Higer A30. Kako je ovim ugovorom predviđeno, Scania će obezbediti i usluge održavanja i popravki.

„Scania je odabrana na osnovu sveobuhvatne procene, gde su cena, kvalitet, operativnost i održavanje bili ključni faktori,“ rekao je Alf Reidar Birkeland, prodžekt menadžer kompanija L/L Setesdal Bilruter i Agder Buss AS. „Scania je bila konkurentna sa cenom i kvalitetom, ali se najviše dokazala u eksploataciji i održavanju.“

„Ova narudžbina potvrđuje sposobnost kompanije Scania da ponudi brojna rešenja za čitavu paletu potreba prevoza putnika,“ rekao je Klas Dahlberg, direktor Scania autobusa.

Svi novi autobusi će biti opremljeni sistemom Scania Fleet Management, koji putem interneta prati, analizira i kontroliše rad voznog parka.

„Ubeđeni smo da će Scania Fleet Management pomoći u optimizaciji eksploatacije naših autobusa i da ćemo videti veoma pozitivne efekte,“ zaključio je Birkeland.

_{Foto: Saša Conić, Autobusi.NET}

The post SCANIA UGOVORILA VELIKI POSAO ZA NORVEŠKU appeared first on Autobusi.NET.

U Gornjem Milanovcu je u petak 31. maja 2013. godine otvoren prvi prodajni centar kineske autobuske kompanije „Hajger“ (Higer) iz Šangaja. Tu se prodaju autobusi namenjeni Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji. Predstavljena su dva tipa najnovijih autobusa, uz promotivnu vožnju Ibarskom magistralom i ulicama Gornjeg Milanovca. Direktor prodajnog centra Slobodan Blagojević je rekao da se kineski autobusi prodaju u 60 zemalja, a proizvode se u kompaniji sa 4.800 zaposlenih, uz godišnji prihod od 840 miliona evra.

„Autobus koji ima 51 sedište, motor američke firme Kamins i najsavremeniju opremu, košta 170.000 evra po čemu je skoro tri puta jeftiniji od vozila evropskih proizvodjača iste klase“, rekao je Blagojević. Prvi kupac autobusa je saobraćajno preduzeće „Euro lin“ iz Paraćina. Ugovorena je prodaja devet takvih vozila na području Srbije i Crne Gore koja će kupcima biti isporučena u roku od tri meseca.

_{Foto: Saša Conić, Autobusi.NET}

The post HAJGER ZVANIČNO I U SRBIJI appeared first on Autobusi.NET.