Kliknite na logo da posetite naše prijatelje:

​

Solaris Urbino 10,5 electric – svetska premijera

Na sajmu Busworld 2025 Solaris premijerno je predstavio Urbino 10,5 electric, kompaktan električni autobus dug 10,5 metara. Autobus može da primi do 85 putnika, što je najbolji rezultat u klasi kompaktnih vozila. Poluprečnik okretanja manji od 17 metara omogućava jednostavno manevrisanje u uskim gradskim ulicama.

Busworld 2025: Solaris premijera: Urbino 10,5 electric

Model je opremljen modularnim pogonskim sistemom, bez klasične motor-kule, što je povećalo prostor za putnike i optimizovalo raspodelu mase. Na krovu su postavljene Solaris High Energy baterije kapaciteta oko 350 kWh, dok su dostupne i konfiguracije sa više od 400 kWh. Prema eSORT testovima, domet prelazi 600 km. Punjenje je moguće putem pantografa ili plug-in konektora. Pogon obezbeđuje sinhroni motor od 240 kW.

Solaris Urbino 10,5 electric ima domet od preko 600 km

Autobus ima opciono Mirror Eye kamere umesto retrovizora. Klima uređaj sa CO₂ toplotnom pumpom pruža udobnost u svim uslovima. ADAS paket uključuje nadzor mrtvog ugla, detekciju pešaka i biciklista, upozorenje na umor vozača i sistem za sprečavanje frontalnog sudara. Stopu reciklaže modela ocenili su na gotovo 97%.

Radno mesto vozača sa digitalnim MirrorEye retrovizorima

Od ukupno 85 putnika, mesta za sednje može da nađe njih 29.

Solaris Urbino 12 electric

Urbino 12 electric je takođe predstavljen na Busworld-u. Autobus ima modularni pogonski sistem bez klasičnog motornog prostora, sa komponentama na krovu i pozadi. Izloženi model ima centralno postavljeni električni motor snage 240 kW. To je omogućilo maksimalno iskorišćenje prostora. Autobus ima 35 od mogućih 41 sedišta, sedam više nego prethodna verzija, sa ukupnim kapacitetom do 100 putnika.

Busworld 2025: Solaris Urbino 12 electric

Na krovu se nalazi šest baterija ukupnog kapaciteta preko 600 kWh, sa dometom preko 600 km prema SORT 2 testovima. Vozilo izloženo u Briselu ima plug-in konektor za dopunu baterija, mada su u ponudi višestruke opcije punjenja: pantograf standardni ili invertovani, dok pomenuto plug-in punjenje može biti na prednjem, zadnjem ili bočnom delu autobusa. To omogućava laku integraciju u bilo koju gradsku transportnu infrastrukturu.

Autobus ima sedam sedišta više nego prethodna verzija, sa ukupnim kapacitetom do 100 putnika

Solaris Urbino 18 hydrogen

Urbino 18 hydrogen je zglobni autobus sa naprednom gorivnom ćelijom koja pretvara vodonik u električnu energiju za pogon. Nema klasičan motorni prostor i koristi modularni pogonski sistem. Oslobođeni prostor omogućio je kapacitet do 140 putnika.

Busworld 2025: Solaris Urbino 18 hydrogen

Autobus ima baterije kapaciteta oko 60 kWh kao pomoćni izvor energije pri ubrzavanju i skladištenju rekuperirane energije. Vozilo može da pređe oko 350 km na jedno punjenje, u različitim vremenskim uslovima. Potpuno punjenje rezervoara traje oko 20 minuta. Povećan broj lakih rezervoara za vodonik omogućava stabilan rad i na dužim linijama.

U salonu Solarisa Urbino 18 hydrogen ima mesta za 140 putnika

Na sajmu Busworld 2025 Solaris je demonstrirao inovativna rešenja za urbani prevoz bez emisija. Premijera Urbino 10,5 electric i izloženi modeli Urbino 12 electric i Urbino 18 hydrogen pokazali su raznovrsnost i naprednu tehnologiju proizvođača. Autobusi.NET je imao priliku da prisustvuje svečanoj promociji i ekskluzivno izveštava o novom modelu, prateći razvoj moderne, pouzdane i ekološki prihvatljive gradske mobilnosti.

Foto:  M. SIČ, D. POLIĆ

The post Busworld 2025: Solaris sa premijerom Urbino 10,5 electric appeared first on Autobusi.NET.

Kompanija Van Hool se kladi na električnu budućnost vodonika. Napori belgijskog proizvođača su odavno fokusirani na razvoj pogona na vodonik. Dva modela su spremna za premijeru u kratkom i srednjem roku: novi A330 FC gradski autobus na vodonik i inovativni BRT autobus Van Hool Exqui.City 18 FC, koji će biti na putevima krajem 2019. godine u gradu Po u Francuskoj. Biće to prvi BRT sistem (Bus Rapid Transit) u Evropi koji radi na vodonik.

Van Hool, fokus na vodonik u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama
Van Hool je učestvovao na Evropskoj konferenciji autobusa bez emisije 2018. godine u Kelnu. Istorija kompanije Van Hool duga je 70 godina, i u potpunosti fokusirana na izvoz: 90% proizvodnje (1.200 gradskih i turističkih autobusa godišnje) izveze se širom sveta. U sva prouzvodna pogona (Belgiji i Makedoniji) zaposleno je 4.900 radnika. Trenutno, proizvodni kapacitet kompanije Van Hool je tri autobusa sa gorivnom ćelijom sedmično. Od septembra 2019. godine, povećaće se na jedan takav autobus dnevno. A postoje i planovi za postrojenje u Sjedinjenim Američkim Državama, gde će nova fabrika početi sa radom od 2020. godine. Iste godine planirano je lansiranje turističkog autobusa CX-E, naravno na vodonik.

Prednosti vodonika
Prema Van Hool-u, vodonik ima najveći potencijal da postane “razorna tehnologija koja pokreće širok razvoj nulte emisije”. Odgovor se oslanja na fiziku: Brojke koje je predstavio Van Hool na Evropskoj konferenciji autobusa bez emisije pokazuju da autobus sa gorivnom ćelijom može da ima 2,4 puta vise energije autobusi sa električnim baterijama. A vreme punjenja bilo bi 8,5 puta brže.

40 Van Hool autobusa sa gorivnom ćelijom u Kelnu i Vupertalu
Novi model A330 FC biće isporučen u 30 primeraka u Keln (tender za 53 električna autobusa na baterije), i još 10 vozila biće raspoređeno u Vupertal kroz finansirani program Jive 2 EU. Vozila raspoređena na ravničarskim gradskim linijama, opremljena su trakcionim baterijama od 24 kWh i rezervoarom vodonika od 85 kW. Verzija autobusa za regionalne i brdovite gradske prevoze, opremljena je sa baterijom od 36 kWh.

Prvi BRT autobus sa gorivnom ćelijom
Još jedan projekat se razvija u fabrikama kompanije Van Hool. Model Van Hool Exqui.City 18 FC (dug 18,62 metara) biče prvi BRT autobus koji radi na vodonik. Kompanija je dobila tender za isporuku osam vozila u Po (Francuska), u konzorcijumu sa francuskom multinacionalnom elektroprivrednom kompanijom Engie i ITM Power, specijalizovanim u proizvodnji integrisanih sistema energije na vodonik, koje će biti odgovorne za stanice u blizini autobuske garaže. Novo vozilo će imati kapacitet za 125 putnika i autonomiju od oko 300 kilometara, navodi Van Hool. Zglobni autobus opremljen je motorom na gorivnu ćeliju FCveloCity-HD od 100 kW proizvođača Ballard. Ukupna vrednost ugovora iznosi 13,5 miliona evra, od kojih je 7 miliona stečeno kroz regionalne i evropske subvencije.

Izvor: sustainable-bus.com

The post Van Hool stavlja ulog na vodonik appeared first on Autobusi.NET.

Daleko bliži čovekovim navikama od baterija je vodonik. Nema potrebe za dugim punjenjem baterija, već se vodonik „sipa“ slično kao i benzin, dizel ili prirodni gas. Na drugu stranu, dobijanje vodonika je skup proces, a malobrojna vozila su skupa za nabavku i imaju problem sa manjkom infrastrukture. Ipak, Evropa je počela da razmatra korišćenje vodonika za gradske autobuse, i sada finansira milionske projekte za testiranje gorivnih ćelija u javnom prevozu.

Evropa u poslednjih nekoliko godina uložila desetine miliona evra u autobuse na vodonik.

Najnoviji realizovani projekat Evropske Unije JIVE2 – „Zajednička inicijativa za vozila na vodonik širom Evrope 2“ (eng. Joint Initiative for hydrogen Vehicles across Europe 2) je do sada i najveći. On je pokrenut u januaru 2018. godine sa budžetom od 25 miliona evra, a u agendi mu je lansiranje do 150 gradskih autobusa na vodonik u 22 grada, mahom zapadne i severne Evrope. Ovo je drugi ovakav projekat velike nabavke vozila u poslednje tri godine, a prati ih i projekat razvoja mreže punionica za autobuse sa gorivnom ćelijom.

Udruženi projekti JIVE i JIVE2 će kao rezultat imati preko tri stotine autobusa sa gorivnom ćelijom. Jedan od njihovih glavnih ciljeva je da, efektom razmere, spuste nabavnu cenu ovih autobusa ispod 650 hiljada evra, kao i da dokažu da su autobusi sa gorivnom ćelijom pouzdani i fleksibilni u javnom prevozu kao i konvencionalni autobusi. Planirano je da u vreme projekta vozila saobraćaju najmanje tri godine, odnosno ukupno 150 hiljada kilometara i time pokažu održivost i niske troškove eksploatacije vozila na vodonik.

Mercedes-Benz pionir u autobusima sa gorivnom ćelijom.

Ipak, ovo nije prvi put da je Evropa stavila akcenat na vozila sa gorivnom ćelijom. Od početka 21. veka bilo ih je još šest, ali nijedan nije plasirao više od pedeset vozila ukupno. Električni pogon tada još uvek nije dovoljno napredovao, pa su baterije u vozilima još uvek bile preteške, nepouzdane i nisu vozilima davale dovoljan domet. U tom kontekstu, gorivne ćelije i vodonik su bili jedino rešenje tada nepostojećeg problema. Evropsko društvo nije toliko brinulo o zagađenju i zaštiti životne sredine kao danas, pa nije ni postojala toliko velika potreba za bešumnim vozilima. Zaključci ovih projekata, održanih u prvoj deceniji 21. veka, su bili da eksploatacija autobusa na vodonik po kilometru košta trostruko više nego eksploatacija dizel autobusa.

Međutim, ekološka svest je porasla među Evropljanima, ali i šire. Problem električnih autobusa je i dalje u domenu efikasnosti baterija i dometu vozila koji neočekivano mnogo varira od spoljašnje temperature, uslova na putu i broja putnika u vozilu. Hibridni autobusi stalno nose dva motora, bateriju i gorivo pa time dobijaju na masi a gube na efikasnosti. Autobusi sa gorivnom ćelijom takođe imaju veću masu, ali u rezervoarima nose najčešće manje od pedeset kilograma vodonika, ali su i dalje u proseku dve tone teži od dizelaša.

Autobusi sa gorivnom ćelijom mnogo fleksibilniji od onih sa baterijom.

Iz ugla putnika, autobusi na vodonik se ne razlikuju od električnih autobusa. Skoro da ne ispuštaju nikakve zvukove, imaju konstantno ubrzanje i izgledaju kao normalni autobusi, sa razlikom što su viši jer su gotovo sve pogonske komponente izmeštene na krov. Vodonik iz rezervoara se propušta kroz gorivnu ćeliju, a njegovi elektroni u hemijskoj reakciji pune malu bateriju, koja napaja elektromotore. Nakon prolaska kroz gorivnu ćeliju, atomi vodonika se spajaju sa kiseonikom iz vazduha i dobija se izduvni gas – vodena para! Prednost ove hemijske reakcije je što se njome može postići vrlo visok stepen efikasnosti, blizak 100%, dok je efikasnost prosečnog SUS motora pri sagorevanju goriva manja od 50 procenata.

Prilikom analize vodonika za pogon, ne sme se nikako zaboraviti da je, iako najrasprostranjeniji u svemiru, vodonik izuzetno zapaljiv i eksplozivan. Zbog toga se ovi autobusi ne mogu praviti i održavati u radionicama, već je vrlo bitno rukovati njima na pravi način, daleko strožiji nego kod električnih autobusa. Pošto je i dalje u manjini, Srbiji najbliža punionica vodonika je čak u Beču. Procenjeno je da kilogram vodonika u maloprodaji košta između devet i jedanaest evra, pa bi u tom slučaju punjenje rezervoara gradskog autobusa koštalo oko pet stotina evra. Podeljeno sa očekivanom kilometražom, dobija se trošak goriva oko dva evra po kilometru.

VanHool je jedan od vodećih proizvođača autobusa sa gorivnom ćelijom u Evropi.

Sa druge strane, u Nemačkoj je u poslednjih godinu dana otvoreno čak dvadeset novih punionica, i njihov ukupan broj je time poduplan. Proporcionalno, ova država beleži rast potrošnje vodonika  u odnosu na 2017. godinu. Nemačka hemijska industrija je bogata, a često u proizvodnji dobija vodonik kao nusproizvod. Razvojem projekata sa vodonikom, hemijska industrija jedne od najbogatijih evropskih država dobija novu delatnost i povećava svoju efikasnost. Uz pomoć velikih projekata, poput JIVE i JIVE2, doći će do smanjenja tržišne cene ovog gasa, ali i vozila sa gorivnom ćelijom. Jedna od vodećih naftaških kompanija, Shell, je 2018. godine objavila da je pronašla novi i daleko jeftiniji način za dobijanje vodonika i očekuje da će smanjiti cenu goriva na manje od tri evra po kilogramu.

Projekti za širenje mreže vozila i punionica vodonika dobijaju sve više pažnje i novca iz evropskih fondova. Tako je najnoviji projekat H2BusEurope, danskog proizvođača vodonika Nel, dobio 40 miliona evra podrške od Evropske Unije i planira plasiranje čak šest stotina vozila sa gorivnom ćelijom, od čega će dve stotine biti samo u Danskoj. Iako je do sada samo deset evropskih proizvođača predstavilo svoje autobuse sa pogonom na vodonik, očekuje se da će ovaj broj rasti u proporciji sa potražnjom. Jedan od vodećih proizvođača, poljski Solaris, tvrdi da najnovija generacija njihovog autobusa sa gorivnom ćelijom ima domet od čak 350 kilometara sa jednim punjenjem.

U narednih deset godina, petostruko će se povećati broj autobusa sa gorivnom ćelijom.

Sve više gradova planira da se potpuno reši gradskih autobusa sa SUS motorima do 2025. ili 2030. godine. Naravno, električni autobusi sa baterijama će voditi glavnu reč. Po istraživanjima evropskog projekta ZeEUS, do 2030. godine će svaki drugi autobus biti sa baterijama, ali će doći i do proboja vodonika. Za samo deset godina, očekuje se da će svaki deseti autobus u Evropi trošiti vodonik, čime će se izjednačiti sa dizelašima.

Slobodan Kostić

The post Povratak vodonika u gradske autobuse appeared first on Autobusi.NET.

Japanska kompanija isporučiće pakovanja gorivnih ćelija proizvođaču Caetanobus, kao i rezervoare za vodonik i ostale delove. Potrugalski proizvođač će onda početi sa proizvodnjom autobusa na vodonik za gradski saobraćaj. Prema rečima predsednika Žozea Ramuša, CaetanoBus ima za cilj da ovo bude prva kompanija u Evropi koja implementira Tojotinu tehnologiju. Dodao je da je njegova kompanija ubeđena da su gorivne ćelije dobro rešenje za autobuse bez emisije. Prvo prikazivanje autobusa kompanije CaetanoBus sa gorivnom ćelijom Tojotine FC Tehnologije zakazana je za nešto više od godinu dana.

Tojota je prošle godine predstavila svoje gorivne ćelije pod imenom Sora. Novi razvoj zasnovan je na tehnologiji gorivnie ćelije Tojotinog putničkog vozila na vodonik Mirai, a biće upotrebljen za vreme Olimpijskih igara 2020. godine u Tokiju. Od 2025. Tojota planira da svoju tehnologiju gorivne ćelije primeni u proizvodnji teresnkih i dostavnih vozila. Kako bi pomogao u prelasku raskoraka do serijske proizvodnje, proizvođač ima za cilj da smanji proporcije skupih materijala, kao što je platina.

Mnogi stručnjaci veruju da će tehnologija gorivne ćelije imati poteškoće u uspostavljanju svog položaja na masovnom tržištu. Uprkos tome, Tojota je napredovala i 2014. godine lansirala model Mirai kao prvo serijsko vozilo sa gorivnom ćelijom na tržištu. Međutim, prodajna cena od oko 60.000 dolara (pre subvencija) i nedostatak infrastrukture za vodonik rezultirali su prilično sporom prodajom. Čak i danas, prodato je manje od 6.000 modela Mirai širom sveta.

The post Tojotina gorivna ćelija za CaetanoBus appeared first on Autobusi.NET.

Kompanija Yutong isporučuje 25 autobusa sa gorivnom ćelijom za Zimske olimpijske igre u Džangđakou, koje će se održati 2022. godine. Yutong garantuje opseg od 500 kilometara i 10-15 minuta za ponovno punjenje vodonikom. Proizvođač sa sedištem u Kini u januaru 2018. osvojio je nadmetanje za 25 autobusa sa gorivnom ćelijom, dužine 12 metara. Drugi dobavljač autobusa je firma Foton, koja je osvojila porudžbinu za 49 vozila Foton AUV 10.5-meter. Ukupno, svih 74 autobusa sa gorivnom ćelijom trebalo bi da počnu sa radom na putevima u Džangđakou ove godine.

Yutong autobusi sa gorivnom ćelijom, opseg vožnje od 500 kilometara

Kao grad domaćin 24. Zimskih olimpijskih igara, Džangđakou, u kineskoj provinciji Hebej, ima za cilj da napravi zelenu zimsku olimpijadu i posvećen je preuzimanju vodeće pozicije u primeni autobusa na vodonik gorive ćelije, navodi se u saopštenju za javnost. Isporučena vozila su treća generacija autobusa na vodonične gorivne ćelije koje je nezavisno proizvela kompanija Yutong. Celokupno vozilo, kaže proizvođač, ima nultu emisiju, opseg vožnje od 500 kilometara i samo 10-15 minuta ponovnog punjenja vodonikom. Vozilo može da startuje i na niskim temperaturama kao što je -30oC. Slične karakteristike je objavila i firma Foton za svoj model AUV. U Evropi je kompanija Solaris Bus & Coach najavila da će u 2019. godini predstaviti model Solaris Urbino 12 hydrogen, novu generaciju vozila koja dobija energiju iz vodonik gorivne ćelije.

Više od 90.000 pređenih kilometara Yutong autobusa sa gorivnom ćelijom

Od jula ove godine, kilometraža za proveru pouzdanosti je Yutong autobuse sa hidrogen gorivnom ćelijom, premašila je 90.000 kilometara, efikasno proveravajući pouzdanost sistema gorivne ćelije, sistema vodonika, DC/DC konvertore voltaže i integrisanu kontrolu vozila. Pored toga, specifikacija vozila je u potpunosti nadograđena. Sistem pregleda okoline za 360o sistem vazdušnog oslanjanja, pristup bez prepreka i tako dalje, dodati su vozilu, čineći ga mnogo pametnijim, sigurnijim i daju mu dodir sjajne boje za Zimske olimpijske igre u Džangđakou.

Izvor: Sustainable Bus

The post Yutong na gorivnu ćeliju za Zimsku Olimpijadu appeared first on Autobusi.NET.

Model Solaris Urbino 12 hydrogen će u potpunosti biti bez emisije štetnih gasova. Potrebna energija za pogon autobusa dobijaće se od vodonika koji će u gorivnoj ćeliji biti pretvoren u električnu energiju. Zahvaljujući tehnologiji korišćenoj na hibridnim autobusima (svih električnih autobusa postojeće firme), ovi autobusi će biti u stanju da pokriju rekordne razdaljine sa jednim punjenjem goriva, preko 350 kilometara. Vozila će takođe biti opremljena jednom malom trakcionom baterijom kompanije Solaris od 29.2 kWh koja će podržavati gorivnu ćeliju kada je potreba za energijom najveća. Baterija će biti napunjena energijom dobijenom iz vodonika. Pored toga, biće moguće napuniti je pomoću „plug-in“ utičnice (kao što je to slučaj kod standardnih električnih autobusa). S druge strane, osovina sa integrisanim elektromotorima nominalne snage od po 60 kW za svaki motor, predstavljaće pogonsku jedinicu. Autobus od 12 metara će imati značajan putnički kapacitet, jer će moći da primi i do 80 putnika.

Nova generacija Solaris Urbino 12 hydrogen predstavlja nastavak i razvoj koncepta koji je prvi put ugledao svetlost dana 2014. godine, kada su dva zglobna električna autobusa (Solaris Urbino 18,75) napajana vodoničnim gorivnim ćelijama za potrebe proširenja autonomije kretanja, isporučena u Hamburg. Baterije su predstavljale osnovni pogonski izvor autobusa koji su predstavljeni pre četiri godine. Kod novog hibridnog autobusa, električna energija koja pokreće vozilo biće dobijena iz vodonika, dok će baterija imati samo funkciju podrške.

Ovo nije jedino savremeno rešenje koje je dostupno u novom vozilu. Dvanaestometarski Solaris Urbino hydrogen biće opremljen sa najsavremenijim gorivnim ćelijama najnovije generacije, snage 60 kW. Proizvođač takođe koristi najnovije tehnologije za skladištenje vodonika, postavljajući rezervoare vodonika izrađenih od kompozita na krov vozila. Zahvaljujući ovom koraku masa rezervoara će se smanjiti za 20% u poređenju sa prethodnim modelima. Da bi se optimalno smanjila potrošnja energije, vozilo će biti opremljeno udobnim klimatizovanim sistemom sa toplotnim pumpama za ugljen dioksid, koje će omogućiti upotrebu rasute toplote sa gorivne ćelije. Ovo je sasvim nova ideja koja garantuje izuzetnu efikasnost dok značajno poboljšava autonomiju vožnje autobusa.

Oba autobusa Solaris Urbino 18,75 opremljena gorivnim ćelijama isporučena u Hamburg 2014. godine i dalje pokrivaju redovnu liniju 109 na uobičajen način. Štaviše, poljski proizvođač autobusa je prošle godine isporučio prvi trolejbus sa gorivnim ćelijama za Rigu. Ove godine, ukupno 10 takvih vozila biće u pogonu u glavnom gradu Litvanije.

The post Solaris Urbino na vodonik appeared first on Autobusi.NET.

Električni pogon više nije senzacionalistička novina u gradovima. Veliki evropski proizvođači nude autobuse bez štetnih izduvinih gasova već godinama, ali u toj gami nailaze na dosta jeftiniju i jaku konkurenciju iz Kine. U doba gde nijedan evropski proizvođač ne može ući na britansko tržište, kineski BYD se pohvalio puštanjem u rad 50 električnih autobusa na ulice Londona.

Klikom na logo ispod možete posetiti naše sponzore.

Zanimljiv dizajn vraća atraktivnost javnom prevozu.

Zglobni autobus za Grac ima 36 sedišta.

Actia tabla za vozača kao vid unifikacije.

Međutim, BYD nije jedini proizvođač električnih autobusa poreklom iz Kine. Kao debitant na jednom međunarodnom sajmu posvećenom autobusima, pojavio se CRRC, već poznat širom sveta po železničkim vozilima. Zglobni CSR6180GSEV1 je na sajmu bio predstavljen kao autobus koji je spreman za isporuku za Grac, koji je nabavio dva ovakva vozila, a uskoro očekuje nabavku još.  Autobus je opremljen super-kondenzatorima koji omogućavaju brzo punjenje i domet od 50 kilometara.

TEG6120BEV je dokaz da Kinezi još uvek nisu odustali od komplikovanih naziva modela.

Solo autobus ima sedišta za 24 putnika.

Iako je autobus pregledan, vozač ima i monitore za video nadzor.

Drugi eksponat ove firme je CRRC TEG6120BEV koji je, za razliku od zglobnog autobusa, opremljen litijum-ferofosfatnim baterijama čije punjenje traje nešto više od sat vremena i omogućavaju mu da pređe 250 kilometara bez uključenog klima uređaja. Maksimalna snaga elektromotora ovog autobusa je 150 kilovata. Dvanaestometarski električni autobus ima troja vrata i 24 sedišta.

Bremen ima već tri godine iskustva sa elektrobusima.

Ebusco 2.1 je bio dostupan i za probnu vožnju.

Međutim, nije kineski CRRC jedini predstavio autobus spreman za isporuku. To je učinio i holandski Ebusco sa autobusom koji je spreman za nemački Bremen ima vrlo jedinstven i jednostavan naziv: 2.1. Ovaj niskopodni električni autobus izgleda veoma jednostavno ali i veoma skladno. Na prednjim, jednokrilnim, i srednjim, dvokrilnim, vratima je pod nizak, dok je nazad podignut. Aluminijumska konstrukcija čini ovaj autobus lakim, pa zbog toga može prevesti 95 putnika u krugu od 300 kilometara sa jednim punjenjem baterija. Osim Bremena, ovaj autobus se može naći i u floti Arriva u Holandiji, kao i Transdev u Finskoj, gde je položio izuzetno surove testove u realnim uslovima.

Ekova je preko stranih partnera plasirala oko deset vozila u Švedsku i Nemačku.

Još uvek bez autobusa sa super-kondenzatorima.

Ziehl-Abegg elektromotori nalaze se iznad osovina ali ne narušavaju unutrašnji prostor.

Jedan od eksponata u okviru štanda Ziehl-Abegg, proizvođača osovina sa elektromotorima, je i češki Ekova Electron. Dvanaestometarski autobus sa litijum-jonskim baterijama smo već mogli da vidimo na prethodnim sajmovima, ali se isti ponovo našao na otvorenom prostoru hanoverskog sajma. Predstavljeni autobus ima baterije kapaciteta 265 kilovatsati, a maksimalna ukupna snaga sinhronih motora Ziehl-Abegg iznosi 226 kilovata. Češki proizvođač je do sada plasirao tek nešto više od deset autobusa u Nemačku i Švedsku, preko stranih partnera.

Povratak vodoniku kao eksperiment ili?

Vrlo neobičan dizajn čini Ursus unikatnim.

Iako je akcenat u traženju alternativnih pogona prebačen na struju, a u zadnje vreme i na prirodni gas, još uvek nije zamrla ideja o pogonu na gorivnu ćeliju. Poljski Ursus CitySmile sa veoma upečatljivim dizajnom ima dve gorivne ćelije kroz koje prolazi vodonik u gasnom stanju i reaguje sa kiseonikom, dajući električnu struju za elektromotore i vodenu paru kao izduvni gas. Ovo je koncept koji je Mercedes-Benz usavršavao godinama, ali je ipak prešao na prirodni gas.

Najveći konkurent Solarisu na domaćem tržištu.

Continental VDO tabla olakšava vozaču rukovanje.

Nudi se ugradnja i trećih vrata sa kapacitetom do čak 117 putnika.

Takođe, sa pogonom na vodonik i gorivnu ćeliju je i poljski Solbus SM12, koji je zaokružio ponudu kompanije Ziehl-Abegg. Iako još nije u serijskoj proizvodnji, Solbus je već isporučio dosta ovakvih autobusa na dizel Varšavi i drugim gradovima u Poljskoj, a već godinama poseduje apetit da se uključi na ostatak evropskog tržišta.

Saša Conić – Glavni i odgovorni urednik
Slobodan Kostić – Urednik

The post IAA 2016: Električni autobusi šansa za Kineze appeared first on Autobusi.NET.

Za potrebe holandskog prevoznika RET, zaduženim za javni prevoz u Roterdamu, belgijski Van Hool izrađuje dva gradska autobusa Van Hool A330 FC. Radi se o autobusima najnovije generacije sa gorivnom ćelijom i pogonom na vodonik.

Ovi autobusi, kod kojih se vodonik pretvara u električnu energiju, danas su među ekološki najčistijim vozilima za javni prevoz. Vozila imaju značajno smanjenu buku, ne emituju nikakve štetne gasove, a jedini nusprodukt je voda. Vozila će biti isporučena na leto 2017. godine.

Posle Londona i Antverpena, Roterdam je treći veći evropski grad koji se odlučio za kupovinu autobusa Van Hool na gorivnu ćeliju.
(Foto Van Hool)

The post Van Hool na gorivnu ćeliju za Roterdam appeared first on Autobusi.NET.

Švajcarski prevoznik PostAuto je 31. jula 2015. godine zabeležio prevezenih milion kilometara sa pet test autobusa na vodonik marke Mercedes-Benz. Vozila su u svakodnevnoj upotrebi na redovnim linijama, ali se koriste i na posebnim prilikama, kao što su Svetski ekonomski forum u Davosu ili Filmski festifalu u Lokarnu.

PostAuto je na svojoj lokaciji izgradio punionicu gde se proizvodi vodonik na licu mesta. Od početka projekta, ovi autobusi su potrošili oko 80 tona vodonika, od kojih je 70 proizveo sam PostAuto u mestu Brug. U kompaniji kažu da se zahvaljujući autobusima na gorivnu ćeliju, smanjila emisija ugljen-dioksida ekvivalentna količini od 1.200 tona.

PostAuto testira pet autobusa na gorivnu ćeliju u okviru projekta “CHIC” (Clean Hydrogen in European Cities) koji se sprovodi u nekoliko evropskih gradova. Nakon ugovorenog perioda od pet godina, projekat se završava u decembru 2016. godine. Partneri u projektu se još nisu dogovorili da li će se testiranje produžiti i dalje.
(Foto PostAuto.ch)

The post Milion kilometara na gorivnu ćeliju appeared first on Autobusi.NET.

Solaris Bus & Coach je prevozniku Hochbanh iz nemačkog Hamburga isporučio prvi od dva zglobna električna zglobna autobusa Urbino 18.75 opremljenih gorivnom ćelijom na vodonik koja produžuje autonomiju kretanja. Vozila su opremljena baterijama kapaciteta 120 kWh kao osnovnim napajanjem. Njih će dopunjavati gorivne ćelije Ballard snage 101 kW.

Gorivne ćelije će se koristiti samo kada se zahteva 100% snage, što značajno doprinosi njihovoj dugotrajnosti. Autobus će se noću puniti vodonikom u depou. Ciklusi punjenja baterija će biti unapred programirani tako da autobus može da pređe 300 km dnevno.
(Foto Solaris Bus & Coach)

The post Električni zglobni Solaris sa gorivnom ćelijom za Hamburg appeared first on Autobusi.NET.