Četiri gradska prevoznika regiona Pijemont i Italiji uputili su narudžbine za ukupno 13 BYD potpuno električnih midibusa, novi model kojeg je firma BYD predstavla na sajmu Busworld Show u oktobru. Prevoznik iz Torina GTT naručuje osam midibusa koji će se pridružiti voznom parku od 20 autobusa firme BYD dužine 12 metara. AMAG iz Alesandrije kupuje 2 autobusa, kao i prevoznik BUSCOMPANY iz Saluze, dok će CHIESA iz Karmagola naručiti jedan autobus.

Svi midibusi za ove italijanske prevoznike imaju standardne specifikacije. Ključne karakteristike su im dužina od 8,75 metara sa niskopodnim ulazom i dvoja vrata, a primaju ukupno 58 putnika. Dva baterijska pakovanja koja daju ukupnu snagu od 174 kW bi trebala da daju vozilu autonomiju kretanja od 150 do 200 kilometara.

Autobusi će biti napravljeni u pogonima BYD u Kini, a biće isporučeni u drugoj polovini 2018. godine.

The post Italijani kupuju kineske električne midibuse appeared first on Autobusi.NET.

Turneja, koja će trajati od 25. septembra do 7. oktobra ove godine, a deo je promotivne kampanje Solarisa u Evropi, sačinjena je od probe u tri grada i prezentacije u Beogradu. Priliku da isprobaju najbolji autobus godine imaće lokalni pokrovitelji JGSP „Novi Sad“, Zoran Reisen iz Jagodine i Niš-ekspres, čime će domaća javnost imati prilike da u bliskom kontaktu upozna Solaris Urbino 12 electric.

Nagrada za Autobus godine 2017. dodeljena na sajmu IAA u Hanoveru. © Slobodan Kostić

Autobus koji dolazi na probu je prvi autobus godine bez SUS motora. Umesto dizel ili gasnog pogona, ispod haube ovog Solarisa nalaze se elektromotori ukupne snage od 250 kilovata koji se napajaju iz baterije kapaciteta 240 kilovatsati. Osim kroz plug-in sistem, baterije se mogu puniti i putem pantografa. Takođe, autobus koji dolazi u Srbiju umesto klasičnog radnog okruženja poseduje elektronsku instrument tablu osetljivu na dodir. Redakcija našeg sajta je pozvana na prezentaciju 29. septembra, kada ćemo vam doneti i više vesti.

The post EKSKLUZIVNO: Autobus godine stiže u Srbiju appeared first on Autobusi.NET.

Nakon predstavljenih solo autobusa u dužinama od 10.2, 10.8 i 12 metara, kao i zglobnog, dužine 18 metara, BYD je najavio širenje ponude u pogledu još manjeg autobusa. Novi model koji dolazi će biti dugačak samo 8.75 metara ali će biti premijera, s obzirom da donosi novi dizajn BYD autobusa, koji će se standardizovati.

BYD je prošle godine predstavio dvanaestometarski autobus sa troja vrata. © Slobodan Kostić

Kako BYD navodi, novi dizajn autobusa će potpuno izbaciti baterije iz putničkog salona, doneće novo vozačko mesto i LED osvetljenje spolja i iznutra. Veruju da će ih ovo probiti na nova tržišta gde njihovi veći autobusi ne mogu da budu konkurentni. Inače, ova kopmanija je proletos otvorila fabriku u Mađarskoj i tamo zapošljava 400 radnika.

The post BYD predstavlja električni midibus appeared first on Autobusi.NET.

Nakon kupovine šezdeset solo gasnih BMC autobusa, gradonačelnica Sofije, Jordanka Fandakova je na društvenim mrežama razglasila da se otvara tender za kupovinu dvadeset potpuno bešumnih vozila, i sve to za vreme dok je Solarisov Urbino 12 electric na probi. Međutim, ovo nije prvi električni autobus koji se dokazivao na linijama javnog prevoza Sofije.

Higer prvi e-bus na ulicama Sofije. © CometBG

Prvi autobus koji je bio na šestomesečnoj probi, tokom 2013. godine je bio Higerov autobus sa ultrakondenzatorima, gotovo identičan beogradskom. Čak ih je isporučila i ista kompanija – bugarski Chariot Motors. Međutim, grad nije bio zadovoljan ovim načinom punjenja i odustao je od probe. Autobus od 2013. godine stoji u garaži javnog prevoznika, ali nikada nije kupljen.

Zadovoljio na probi u Parizu pa je poslat u Sofiju. © CometBG

Tokom leta 2016. godine, grad je konačno izrazio zainteresovanost u razvoju elektrobus mreže, a svoju zainteresovanost za ovaj projekat su izrazili i proizvođači autobusa. Prvi na testu početkom ove godine je bio Yutong E12, koji se prethodno našao na probi u Parizu gde je javni prevoznik RATP bio zadovoljan rezultatima probne vožnje na svojim linijama. Ovaj autobus ima domet od 300 kilometara nakon četvorosatnog punjenja.

SOR EBN11 na aerodromu u Sofiji. © CometBG

Nakon završetka probne vožnje Yutong autobusa, SOR se pridružio u trku poslavši prvo jedanaestometarski EBN11 sa troja vrata. Ovaj autobus čudnog dizajna koristi litijum-jonske baterije u zadnjem zidu vozila, te zbog njih ne postoji mogućnost da se smeste vrata u toj zoni vozila. Ipak, SOR je odlučio da pomeri zadnju osovinu što više nazad, i ostavi mesta za dvoja vrata između prednje i zadnje osovine.

Česi testirali još jedno vozilo u Sofiji. © CometBG

Međutim, SOR nije ostao na jednom vozilu, nego je u Sofiju prosledio i kraći autobus EBN8, midibus dužine osam metara. Logično, zbog manje dužine autobus ima dvoja vrata i prima ukupno pedeset putnika, za razliku od EBN11 koji prima 92 osobe. Oba autobusa koriste američke osovine Dana, specijalizovane za elektro pogon.

Autobus godine trenutno na testu. Ko će pobediti? © CometBG

Poslednji autobus, koji je i trenutno na dvonedeljnom testu je Solaris Urbino 12 electric. Autobus godine 2017. je titula koja će verovatno otvoriti oči javnosti Sofije. Gradonačelnica je najavila da će se, osim u dvadeset autobusa, grad investirati u petnaest punjača na terminusima. Ukoliko ceo proces prođe u roku, bugarski glavni grad očekuje da se infrastruktura postavi u prvoj polovini, a da ceo sistem počne sa radom u septembru 2018. godine.

The post Sofija – rat električnih autobusa appeared first on Autobusi.NET.

Doba posle Drugog svetskog rata obeleženo je obnavljanjem infrastrukture širom Evrope, pa su tada uvedeni i brojni trolejbuski podsistemi u javnom prevozu. Tako je i sistem u Beogradu pušten u rad 22. juna 1947. godine. Iako su tadašnje linije prelazile reku Savu ka Zemunu i Novom Beogradu, beogradski GSP je pratio trendove u Evropi pa su ove linije postepeno ukidane. Sredinom sedamdesetih godina, gradske vlasti su svele trolejbusku mrežu na samo jednu liniju, ali je nakon raznih istraživanja plan o ukidanju podsistema osujećen. Tokom osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka, infrastruktura je ponovo proširena na današnju formu od sedam linija.

U upotrebi od 2010. godine, najnoviji i najbrojniji trolejbusi. © Stefan Nikolić

Svi današnji trolejbusi na ulicama Beograda potiču iz fabrike Belkommunmaš iz Minska. Poslednja nabavka vozila izvršena je 2010. godine, kada je kupljeno 83 solo niskopodnih vozila, koji čine okosnicu trolejbuskog voznog parka i poseduju baterije za autonomiju od 500 metara, koje mogu da se koriste u slučaju radova na mreži. Pored ovih 83 vozila, vozni park čine još 22 trolejbusa iz iste fabrike među kojima ima i zglobnih. Evidentno je da je prosečna starost voznog parka veća od sedam godina i da će vozila morati, pre ili kasnije, da se rashoduju i njihovo mesto da zauzmu novija i modernija vozila. Postavlja se pitanje: da li kupiti nove trolejbuse ili investirati u elektrobuse?

Higerovi autobusi nabavljeni za pola miliona evra po komadu. © Slobodan Kostić

Pošto je najčešći kriterijum za odabir pobednika tendera cena, potrebno je napomenuti da su Belkommunmaš trolejbusi plaćeni 18 miliona evra, odnosno 216 hiljada evra po vozilu, dok je pet Higer vozila sa pratećom infrastrukturom plaćeno dva miliona šest stotina hiljada evra, odnosno čak 520 hiljada evra pojedinačno. S obzirom na to da infrastruktura sada postoji, pretpostavlja se da je realna cena jednog vozila između 400 i 450 hiljada evra, duplo više od trolejbusa. Pošto se Beograd, sasvim razumno, odlučio za super-kondenzatore i brzo punjenje na terminusima, širenje elektrobus mreže bi zahtevalo samo nove punjače za svaki terminus, dok to nije slučaj sa trolejbusima, koji zahtevaju kontaktnu mrežu i prateću opremu duž cele trase.

Kontaktna mreža narušava sliku grada. © Aleksa Ilić

Ipak, komentari da kontaktna mreža šteti izgledu grada su potpuno objektivni. Ukoliko za primer uzmemo Trg republike, Studentski trg, Slaviju ili Terazije, jednu od najpoznatijih prolaznih tačaka za turiste, sasvim je objektivno reći da žice kojima se napajaju trolejbusi narušavaju pogled na lepe znamenitosti ovog grada. Rešenje ovog problema videli su brojni gradovi uvođenjem duobus sistema, trolejbusa i elektrobusa u jednom. Naime, na periferijama vozilo koristi kontaktnu mrežu koja, osim što ga pogoni, puni baterije za autonomni režim. Ulaskom u jezgro grada, trole se spuštaju i autobus nastavlja u autonomnom režimu. Put od Slavije do Studentskog trga, gde su konkretni planovi o uvođenju tramvaja bez kontaktne mreže ili električnih autobusa i nazad je dugačak četiri kilometra, a većina duobuseva ima domet između pet i deset kilometara.

EKO1 u opticaju od septembra 2016. godine. © Miloš Smiljkić

Međutim, svaka radikalna promena u infrastrukturi bi zahtevala promenu celog voznog parka. Samo za početnu cenu jednog Higer elektrobusa je moguće kupiti više od dva Belkommunmaš trolejbusa odnosno jedan trolejbus i jedan zglobni Ikarbus na šasiji MAN. Kako su električna vozila još uvek u razvoju, rezultati njihove eksploatacije još uvek nisu poznati i veliko je pitanje da li su pozitivni. U studijama gradskog prevoznika iz nemačkog grada Ebersvaldea, na primeru zglobnog autobusa i trolejbusa je dokazano da godišnja ušteda po vozilu iznosi oko pet hiljada evra, odnosno da deset vozila za pet-šest godina može zaraditi jedanaest novih. Ako se primeni analogija, u Beogradu vozni park od stotinu trolejbusa za vremenski period od sedam godina može da priušti sebi bar petnaest vozila gratis.

Investicija u atraktivna vozila sve prisutnija. © Slobodan Kostić

Da ne bude sve na strani trolejbusa, statistika govori da u 21. veku skoro nijedan grad u Evropi nije začeo trolejbusku mrežu, a sve ih više ukida. Evropske studije su pokazale da trolejbusima najviše manjka atraktivnost koju električni autobusi ipak imaju. Brojni gradovi u Evropi ovo prevazilaze kupovinom trolejbusa koji više liče na tramvaje pa je tako italijanskoj Parmi VanHool isporučio model ExquiCity, dok je Salcburgu Solaris isporučio Trollino MetroStyle. Uz to, u javnom prevozu prevoznici vode reklamnu kampanju sa ciljem da ljudi izađu iz svojih privatnih automobila i putuju trolejbusom. No, brzi razvoj elektro vozila dovešće do pada njihove cene na tržištu tako da ni sa te strane ne smeju biti otpisana.

Hoće li svanuti novo jutro za trolejbuse? © Aleksa Ilić

Da li je Beogradu pametnije da investira u trolejbuse ili električne autobuse? Da li više brinuti o imidžu ili o isplativosti i praktičnosti? Autonomna elektro vozila su još uvek u razvoju pa im je početna cena izuzetno visoka a još uvek nije poznato koliko su isplativa i pouzdana. Beogradska linija EKO1 na kojoj saobraćaju isključivo električni autobusi je u saobraćaju tek manje od godinu dana i pitanje je da li ima smisla baviti se naglom ekspanzijom voznog parka sa pet na čak stotinu vozila. Uostalom, nabavna cena beogradskog Higera jednaka je ceni jednog Belkommunmaš trolejbusa i zglobnog Ikarbusa na MAN-ovoj šasiji. Odnosno, po istoj nabavnoj ceni u prvom slučaju će prevoznik prevesti osamdesetak putnika, dok će u drugom slučaju taj broj biti skoro trostruko veći. U idealnom slučaju bi trolejbusi mogli da ostanu na ulicama ali da ne zalaze u najuži centar, dok bi njihovu mrežu dopunjivali elektrobusi sa super-kondenzatorima. Postepeno bi trolejbuska mreža mogla da se ukine, ali to bi morao da bude dugotrajan, daleko duži od jednog mandata u parlamentu, a ne ishitren proces.

Slobodan Kostić – Urednik

The post Beograd – trolejbusi protiv elektrobusa appeared first on Autobusi.NET.

Poljski proizvođač nagrađen je na osnovu dugogodišnjeg doprinosa razvoju javnog prevoza bez štetnih izduvnih gasova, stalnim akcijama u toj oblasti i velike agilnosti prema prevoznicima u vidu raznih rešenja za elektro pogon.

EBUS konferencija je do sada održana tri puta. © VDV

Nagrada EBUS je jedna od najbitnijih nagrada koju proizvođač autobusa može da osvoji, a svaki proizvođač se ocenjuje prema doprinosu zaštiti životne sredine u oblasti javnog prevoza. Žiri je, osim preduzeća, ocenjivao i individualce koji su takođe doprineli čistom javnom prevozu u poslednje dve godine.

Evropsko društvo svesno ekoloških problema javnog prevoza. © VDV

Značaj ove nagrade u Evropi jača iz godine u godinu, s obzirom na rapidno povećanje broja autobusa sa elektro pogonom na ulicama evropskih metropola. Takođe, tome doprinosi i činjenica da je evropsko društvo veoma svesno globalnog zagrevanja i da se aktivno uključuje u ekologiju javnog prevoza.

Dobitnici nagrada, među kojima je i Solaris. © VDV

Iskusni žiri, kog čine preduzetnici i entuzijasti, doneli su odluku na konferenciji „Električni autobusi – tržište budućnosti“ koja se održava u Berlinu. Nagrada se dodeljuje u četiri kategorije: proizvođači autobusa, proizvođači sklopova, nadzorna preduzeća i prevoznici (po veličini veliki i srednji). Ovogodišnje nagrade su redom osvojili Solaris, Konvekta, Fraunhofer Institut, Hochbahn iz Hamburga, kao i SWB iz Bona. Nagradu za Solaris Urbino 12 electric, ovogodišnji autobus godine, preuzeo je Zbignjev Palenica, pomoćnik direktora Solarisa.

The post Solaris osvojio EBUS nagradu appeared first on Autobusi.NET.

Na predstavljanju u francuskoj pokrajini Alzas, čelnici proizvođača, pod čijim imenom je izašao i superbrzi francuski voz TGV, istakli su da gradovi traže pametniji i efikasniji gradski prevoz, tako da su oni spremni za ovaj izazov. Autobus će u toku 2017. godine imati dve probne vožnje, a jedna će biti za RATP, gradskog prevoznika iz Pariza.

Autobus će u toku 2017. godine imati dve probne vožnje, a jedna će biti za RATP, gradskog prevoznika iz Pariza. © Alstom

Aptis, iako je svojevrsni iskorak u autobuskoj industriji, dosta podseća na tramvaje istoimenog brenda, tako da je u velikoj meri niskopodan i bez podesta, a tu su i velika stakla za neograničen pogled. Kao i kod tramvaja, pogonske komponente su smeštene na krovu, dok su komponente koje narušavaju niskopodnost pomerene u prednji odnosno zadnji deo vozila.

Iako je svojevrsni iskorak u autobuskoj industriji, dosta podseća na tramvaje istoimenog brenda. © Alstom

Takođe interesantno kod novog Aptisa jeste i to što nema standardnih šest točkova već četiri. Uz to, sva četiri točka se mogu zakretati tako da je radijus skretanja manji nego kod klasičnog solo autobusa, a uz to autobus lakše ulazi u stanicu, ukoliko je ona zaklonjena parkiranim vozilima.

Upravljivostost standardnog solo autobusa naspram Aptisa. © Alstom

Autobus prima 95 putnika, a maksimalna snaga elektromotora je 240 konjskih snaga. Aptis može da se puni noću u depou i time dobija 200 kilometara autonomije. Brojku povećava i brzo punjenje na terminusima, gde se mogu birati dva tipa punjenja: putem pantografa na krovu i induktivno, tako što je autobus parkiran na određenoj ploči.

U zadnjem delu vozila je smešten velik broj komponenti koji bi svoje mesto našao u podestima. © Alstom

Naredni prototipovi ovog autobusa se prave trenutno u fabrici pored Strazbura, ali komponente dolaze i iz drugih Alstomovih fabrika širom Francuske. Osim dizajna, Alstom je primenio i tehnologiju izrade tramvaja, tako da procenjuje životni vek ovog autobusa na čak dvadeset godina, daleko iznad evropskog proseka.

Testiranje počinje u drugoj polovini 2017. godine. © Alstom

Takođe, Alstom je imao na umu i održavanje vozila, pa je velik broj komponenti lako dostupan na krovu. Iako je u početku skuplji, Alstom navodi da se na kraju troškovi posedovanja Aptisa svedu na trošak posedovanja običnog dizel autobusa, ali je razlika u tome što je Aptis bešuman i ne ispušta izduvne gasove.

The post Alstom predstavio svoj prvi autobus appeared first on Autobusi.NET.

Isporukom, koja će se najverovatnije izvršiti u narednim nedeljama, Čačak će postati prvi grad u Srbiji koji će u redovnom saobraćaju eksploatisati hibridne autobuse, a drugi, posle Beograda, koji će u eksploataciji imati vozila koja ne koriste isključivo motor sa unutrašnjim sagorevanjem.

Volvo 7900 Hybrid, predstavljen na IAA 2010. godine.  © Slobodan Kostić

Nakon što je 2012. godine iz proizvodne game potpuno izbacio dizel gradske autobuse, Volvo je početkom 2017. godine obeležio svojevrsni jubilej na polju ekološki čistih vozila. Samo u 2016. godini isporučeno je 533 hibridnih autobusa. U brojku od 3000 vozila, Volvo ubraja sve autobuse koji nisu pogonjeni isključivo na dizel. Skoro polovina, tačnije 1425 vozila, prevozi putnike na kopnu Velike Britanije, a drugi veliki potrošači hibrida su Kolumbija, Švedska, Španija i Nemačka. U poslednjih nekoliko godina raste potražnja u istočnoj Evropi, tačnije u Poljskoj i Estoniji, gde je do sada isporučeno 100 vozila. Na ovoj mapi će se uskoro naći i Srbija.

Volvo 7900 Electric sa Opportunity Charge sistemom. © Slobodan Kostić

Volvo trenutno u ponudi ima tri tipa ovih vozila: hibridne, električne hibridne i potpuno električne. Hibridni poseduju dizel agregat zapremine pet litara, a on se isključuje zaustavljanjem na stajalište ili semafor, pa se ponovo uključuje nakon kretanja iz mesta. Ovi autobusi su potpuno autonomni jer se baterije pune isključivo kočenjem i prazne se kretanjem iz mesta. Električni hibridi poseduju superkondenzatore, ali takođe imaju dizel motor koji, po potrebi, radi kao generator struje. Ova vozila se, osim kočenjem, pune i na terminusima putem pantografa koji se spušta na krov autobusa. Na isti način se pune i potpuno električni autobusi, koji, kako im ime kaže, uopšte nemaju dizel motor i kreću se bešumno. Kako Volvo tvrdi, hibridni autobusi su efikasniji za 40, električni hibridi za 60 a potpuno električni za 80 posto od autobusa koji radi na dizel.

The post Volvo hibridi uskoro u Srbiji appeared first on Autobusi.NET.

Novi zglobni električni autobus ima kondenzatore koji se pune na stanicama za samo trideset sekundi, a u slučaju pražnjenja ovih kondenzatora, autobus je spreman da se priključi i na trolejbusku mrežu.

Zanimljiv dizajn vraća atraktivnost javnom prevozu.

Nakon sajma IAA u Hanoveru, gde je debitovao CSR6180GSEV1, počelo je interno testiranje vozila, bez putnika. Četvoro vrata za putnike ovaj autobus će otvoriti početkom januara, kada će dva ovakva autobusa debitovati na jednoj gradskoj liniji. Grac je osim zglobnih CRRC autobusa nabavio i dva solo elektrobusa od kompanije Chariot Motors.

Zglobni autobus za Grac ima 36 sedišta.

Grac se ovim projektom upisao u listu gradova sa prevozom bez izduvnih gasova, u kojoj se nalazi i srpski Beograd. Kako vidimo kineske proizvođače kao pionire u proizvodnji električnih vozila možete pročitati ovde.

The post Startuje elektrobus u Gracu appeared first on Autobusi.NET.

Osim tradicionalnog kićenja gradskih ulica i jelki kod kuće, pojedini gradovi imaju običaj da okite i neke druge objekte. Osim mostova i spomenika, „na meti“ su često i velika komercijalna vozila. Iako se uglavnom kite autobusi i tramvaji, novogodišnji ukrasi se negde mogu naći i na kamionima za odnošenje smeća! Kako je do Božića po gregorijanskom kalendaru ostalo manje od nedelju dana, sve više reklama orijentisano je na prazničnu atmosferu, a kada je reč o autobusima, izdvajamo najlepše okićena vozila za masovni prevoz putnika.

Prošlogodišnji najlepši Mercedes-Benz Travego.

Mercedes-Benz je prošle godine Deda Mraza obradovao troosovinskim Travegom, koji je dobio i svojevrsnu kolor šemu, a najviše ga je krasilo 135 metara LED trake. Mercedes je potom uputio hor katoličke crkve u Regenzburgu na javni koncert, a zatim omogućio deci iz Augzburga, ometenoj u razvoju, da uživaju u njemu. O ovom autobusu smo pisali prošle godine, a isti članak se nalazi na samo jednom kliku od vas, i to ovde.

Solaris Trollino 18 u Budimpešti. ©Aron Sonfalvi

Godinu dana ranije, ZiU 9 je identično ukrašen. ©Lovas Gábor

Budimpeštanski javni prevoz je, takođe prošlog decembra, krasio i šljašteći Solaris Trollino 18, čija su bela svetla promašila put do jelke i ostala na ovom trolejbusu. Godinu dana ranije, identično je bio ukrašen i ZiU 9, koji više nije u aktivnoj upotrebi. Kako su trolejbusi u Budimpešti ofarbani u crvenu boju, kombinacija sa belim svetlima je idealno preslikala boje Deda Mrazovog odela na ulice glavnog grada Mađarske.

Takođe u Mađarskoj, grad Miškolc ipak nije okitio vozila, ali je napravio svojevrsnu reklamu, gde je devet zglobnih i pet solo MAN Lion’s City CNG autobusa, koji su isporučeni ove godine,  parkirano tako da, gledano iz vazduha, formiraju novogodišnju jelku. Na vrhu jelke nalazi se i službeni automobil sa narandžastom rotacijom, pa ova jelka zapravo i sija!

Volvo je možda i najbolje iskoristio praznični deo godine za svoju reklamu, pa je Deda Mrazove prevezao električnim londonskim dabldekerom, i iskoristio priliku da omiljenim putnicima predstavi sistem punjenja, koji je osvetlio i bele trake sa sijalicama. Pošto je pogon ovog autobusa električni, Deda Mrazovi dolaze u tišini, i iznenađuju sve stanovnike jednog kvarta.

The post Kako da prevezete Deda Mraza autobusom? appeared first on Autobusi.NET.