Autobus godine 2019. – Mercedes-Benz Citaro Hybrid

Za svaku neparnu godinu se proglašava autobus godine iz gradskog i prigradskog segmenta. Na ceremoniji na sajmu IAA u Hanoveru, održanom krajem septembra 2018. godine, titulu je odneo Mercedes-Benz Citaro Hybrid. Već nekoliko godina unazad, ova nagrada je rezervisana isključivo za autobuse sa alternativnim pogonima, pa je ovu titulu Citaro nasledio od električnog Solaris Urbina. Hibridni Citaro je na velikom testu u Zagrebu međunarodni žiri impresionirao svojom jednostavnošću, kako u dizajnu tako i u pogonu. Mercedesu je ovo peta titula za autobus godine, od čega je samo jednu poneo u kategoriji turističkih autobusa.

Beograd kupio 244 solo autobusa za gradski prevoz

Nakon višegodišnjih nabavki solo i zglobnih autobusa od Ikarbusa, čija je dinamika bila nezadovoljavajuća, čelnici JKP GSP „Beograd“ su odlučili da raspišu nabavku za ukupno 244 solo autobusa u dve partije. Prvu partiju je činila nabavka 70 autobusa po ubrzanom postupku – proizvođaču je dat rok od samo dva meseca za isporuku svih autobusa, a posao je dobio turski BMC. U drugoj partiji je pobedio Higer koji je, sa kašnjenjem, isporučio preostalih 174 vozila kroz luke u Pireju i Kopru. Kontroverzno postavljanje uslova tendera, gde je za prvu partiju traženo da proizvođač ima najmanje deset proizvedenih autobusa, a za drugu najmanje četiri hiljade, uzbunilo je javnost. Dodatno, česti slučajevi nekontrolisanog rada motora na BMC Procity autobusima, najverovatnije na sedam vozila, dodatno su podigli nezadovoljstvo nabavljenim autobusima. Konačno, veliki broj novih solo autobusa se našao na linijama javnog prevoza gde su prethodno saobraćali zglobni autobusi.

Velike nabavke i u Novom Sadu, potencijalnom kandidatu za Zelenu prestonicu Evrope

Uporedo sa Beogradom, tokom 2019. godine je JGSP „Novi Sad“ potpisalo ugovore za nabavku 71 autobusa sa pogonom na komprimovani prirodni gas (CNG) za gradski i prigradski prevoz. Nešto manje od trećine veličine voznog parka je ugovoreno kroz tri tendera. U prvom tenderu je Novi Sad kupio osam midibusa od lokalnog Feniksbusa, u drugom 13 solo autobusa Mercedes-Benz Conecto NGT, dok je u trećem nabavljeno još trideset solo Mercedesa i dvadeset zglobnih BMC Procity 18 CNG. Krajem godine, uz pomoć Evropske banke za razvoj (EBRD), Novi Sad raspisuje tender za još 25 solo i pet zglobnih autobusa, a rezultati tog tendera se očekuju uskoro. Realizacijom te nabavke, Novi Sad bi u floti imao 117 gasnih autobusa, što bi činilo oko 45 procenata voznog parka. Kao Beograd, i Novi Sad je u proteklih nekoliko godina imao sporu dinamiku nabavke autobusa.

Iberturaže u Beogradu, povređeni vozači i putnici, srećom bez poginulih

Kontroverzna serija BMC Procity autobusa u GSP „Beograd“ je dolila ulje na vatru koju je rasplamsala problematična serija Temsa Avenue LF autobusa u vlasništvu Arrive. Najmanje tri autobusa ovog prevoznika su imala slučaj iberturaže tokom 2018. godine, a najpoznatiji je onaj kada je autobus velikom brzinom udario u banderu na Slaviji. Vozač je, nakon težih povreda, uspešno prošao kroz oporavak, ali je Arriva odgovorno povukla celu seriju autobusa sa zahtevom da se isti ispitaju o trošku proizvođača. Nakon tromesečnog odsustva sa beogradskih ulica, Arriva je objavila da su potrebne popravke izvedene na celoj seriji autobusa i da su autobusi bezbedni za upotrebu.

Ipak, BMC Procity u vlasništvu JKP GSP „Beograd“ je postao ozloglašen nakon serije incidenata kakvih su imali i Temse. Iako je javni i najveći beogradski prevoznik naveo da je izvršio vanredni tehnički pregled autobusa, ostao je pri tvrdnji da su BMC autobusi ispravni. Vozač koji je u roku od dve nedelje imao dva slučaja nekontrolisanog rada motora, suspendovan je za vreme istrage. Protiv BMC autobusa, čiji su motori isti kao i u Arrivinim problematičnim autobusima, su se podigli i sindikati gradskog preduzeća, ali bez ikakvih većih akcija.

FlixBus pozeleneo Fudeksove i Sirmiumbusove autobuse, otvorene nove linije iz Beograda

Jedna od najvećih novina za putnike na dužim linijama u Srbiji doneo je FlixBus, najveći evropski autobuski prevoznik. Na konferenciji u Beogradu početkom oktobra, predstavnici FlixBus CEE South su najavili prve polaske na liniji Beograd – Novi Sad – Budimpešta, na kojima saobraća Fudeks. Međutim, zeleni FlixBus iz Beograda je krenuo krajem jula, kada su obavljeni prvi polasci za Zagreb, Ljubljanu i hrvatsko primorje posredstvom Sirmiumbusa. Tada je naš portal imao priliku da vodi ekskluzivni intervju sa Deanom Čebohinom, direktorom za razvoj poslovanja u CEE South regiji. Dolazak najjačeg evropskog igrača u domenu prevoza putnika je pokrenuo i ubrzao promene i na srpskom tržištu. Iz dana u dan, sve više domaćih prevoznika uvodi kupovinu karata putem interneta. U 2020. godini možemo očekivati nastavak ovog trenda, ali i veće prisustvo zelenih autobusa u Srbiji.

Pedeset godina plavog Volvoa u Novom Sadu

U domenu javnog prevoza ne postoji mnogo sinonimije između proizvođača autobusa i gradova. Ipak, Novi Sad je 1969. godine kupio svoje prve autobuse na Volvo šasijama, a u pitanju je bilo čak sedamdeset Ikarusa IK-4. Ovi autobusi su pokrenuli najsnažniju revoluciju javnog prevoza u vojvođanskoj prestonici, s obzirom da je na izboru vozila mesecima radio tim stručnjaka pri novosadskom Mašinskom fakultetu, danas Fakultetu tehničkih nauka. Doneta je odluka da je za Novi Sad najbolje vozilo nadograđeno na šasiji Volvo B58 sa poluautomatskim Wilson menjačem. Kada je Novi Sad imao manje od 150 hiljada stanovnika, stiglo je čak sedamdeset novih autobusa među kojima su neki radili čak do 2005. godine. Od 30. 04. 1969. godine do 04. 07. 2007. godine, kada je isporučena poslednja serija niskopodnih autobusa na Volvo šasijama, JGSP „Novi Sad“ je eksploatisalo čak 349 autobusa sa poznatim švedskim znakom. Nažalost, posle 2007. godine nijedan Volvo autobus nije nabavljen, što se može pripisati i politici švedskog proizvođača da iz ponude potpuno izbaci gradske šasije, kao i gradske autobuse koji nisu hibridni ili električni. Izuzev naše objave, koja je bila jedna od najčitanijih ove godine, nikakvo obeležavanje ovog jubileja nije organizovano. Danas JGSP „Novi Sad“ u voznom parku poseduje oko 140 autobusa na Volvo šasiji, što čini više od polovine voznog parka, ali taj broj opada dolaskom novih autobusa.

Glasna tišina iz Ikarbusa

Početkom 2019. godine, Radio-televizija Srbije je objavila intervju sa Aleksandrom Vićentićem, generalnim direktorom Ikarbusa. Tada je objavljeno da će u Ikarbus doći Yinlong, kineski proizvođač električnih autobusa, i početi proizvodnju autobusa za evropsko tržište. Uporedo sa tim, beogradska vlast je najavila da na jesen planira da kupi električne autobuse, koji bi bili napravljeni u Ikarbusu, i da elektrifikuje liniju 31 Studentski trg – Konjarnik. Kako je najavljeno da će u junu biti potpisan ugovor između kineskog proizvođača i Ikarbusa, tako je i prestalo pominjanje zemunske fabrike u medijima. U skladu sa tim, beogradski javni prevoznik nije raspisao nikakav tender za nabavku električnih autobusa.

Digitalizacija javnog prevoza u Srbiji

Nakon višegodišnjeg iskustva u Beogradu, domaća firma Apeks je prodala svoj sistem i Kragujevcu, čiji je sistem nazvan eKG. Ovaj sistem, koji putnici koriste identično kao i beogradski BusPlus, je omogućio i naplatu karte za jednu vožnju. Ovom akcijom je Kragujevac postao još jedan srpski grad sa elektronskom naplatom karata. Osim u gradovima, sve je prisutnija elektronska kupovina karata i za međugradske linije posredstvom raznih platformi. Krajem godine, Novi Sad je raspisao osmi tender za uvođenje elektronske naplate karata, čiji rok za dostavljanje ponuda ističe 10. januara 2020. godine.

Pored naplate karata, javni prevoz u Srbiji se digitalizovao i korišćenjem Google Transit servisa, koji putnicima omogućava da brzo i jednostavno isplaniraju svoj put korišćenjem javnog prevoza. Putnici u Srbiji mogu da koriste ovaj servis u Subotici, Kragujevcu, Užicu i Nišu. Beograd i Novi Sad još uvek odsustvuju sa ove mape, te su putnici primorani da koriste alternativne aplikacije ili zastarele mape prevoza.

Beograd najzagađeniji grad na svetu – loš javni prevoz veliki faktor

Početkom jeseni, Beograd je zauzeo prvo mesto na listi najzagađenijih gradova, koju dnevno objavljuje portal AirVisual. Kako je u Beogradu nedavno došlo do velikih izmena u trolejbuskoj mreži, od kojih je građane najviše uzrujalo ukidanje linije 28, evidentno je da je javni prevoz u najvećem gradu Srbije postao loš. Rekonstrukcija Trga republike je odigrala veliki faktor, a glasine tvrde da je loše izvedena kaldrma na trgu ugrožena od strane težih vozila, te da je vlast iz tog razloga rasteretila trg ukidanjem i skraćivanjem trolejbuskih linija. Kako je na njihovo mesto došla lokalna autobuska linija, jasno je da je Beograd zamenio električni pogon dizel autobusima. Osim toga, rekonstrukcija pruge u železničkom čvoru prestonice je desetkovala gradsku železnicu što je dodatno povećalo broj korisnika privatnih automobila. Osim reklamne kampanje za korišćenje javnog prevoza, Beograd nije preduzeo korake u javnom prevozu kako bi rešio problem zagađenja.

Autobus godine 2020 – MAN Lion’s Coach C

Kao što je članak započet, tako će biti i priveden kraju. Na centralnoj autobuskoj manifestaciji u Evropi, sajmu Busworld u Briselu, proglašen je Autobus godine u konkurenciji turističkih vozila. MAN Lion’s Coach C je produženi dvoosovinski visokoturistički autobus koji je debitovao na sajmu Busworld u Kortrajku 2017. godine. Iako je konkurencija bila žestoka, a nastala je pojavom novog Setrinog dabldekera i početkom proizvodnje novog turističkog Volva, MAN Lion’s Coach je ubedio žiri praktičnim dizajnom i ekonomičnim motorom. MAN-u je ovo šesta titula za Autobus godine, treća u konkurenciji turističkih autobusa.

Slobodan Kostić

The post Velike obnove voznih parkova, tišina o Ikarbusu i dolazak FlixBusa u Srbiju – deset priča iz 2019. godine u autobuskoj industriji appeared first on Autobusi.NET.

U dve odvojene javne nabavke, po merama svojih saobraćajnih pogona, javila su se samo ova dva proizvođača. Isporuka manjeg lota je značajno ponderisana po roku isporuke, za koju je turski BMC dao šezdest dana – karakteristično za pražnjenje lagera nastalih otkazivanjem neke narudžbine.

Isporuka 200 Solarisa 2013. godine poslednja velika nabavka u Beogradu. © Pavle Gvozdenović

To nije prvi put da se u Srbiji kupuju vozila sa lagera, sa izuzetno kratkim rokom isporuke. Novosadski javni prevoznik je na sličan način kupio, i ubrzo pustio u saobraćaj, petnaest Irisbus Crossway LE autobusa, koji su ostali na lageru nakon što je Tirana otkazala deo narudžbine. Osim kratkog roka isporuke, proizvođači za ovakav posao daju i niže (damping) cene, s obzirom da su prethodni naručioci isplatili deo troškova proizvodnje.

Sa jediničnom cenom od 146.970 evra je, zajedničkim nastupom lizing kuće S-Leasing i uvoznika M.P.N. Promet, ponuđen BMC Procity 12. Njega pogoni Cummins ISBe motor zapremine 6.700 kubika i isporučuje 280 konjskih snaga. Iako je GSP Beograd ponderima favorizovao šestostepeni menjač za ravničarske linije saobraćajnog pogona „Zemun“, što najverovatnije ukazuje na ZF Ecolife menjač, isporučeni autobusi će imati četvorostepeni automatski menjač, najverovatnije Voith DIWA.

BMC Procity 12 u beogradskim bojama. Foto: Kubul, Phototrans – Fotomontaža: Slobodan Kostić

Novi Turčin na ulicama Beograda će biti prepoznatljiv po velikim crnim površinama ispod vetrobrana na prednjoj i zadnjoj steni. Vozilo će imati video nadzor, WiFi pristupnu tačku i automatsko brojanje putnika. Sistem BusPlus bi trebalo da bude integrisan sa displejima na vozilu, kao i u putničkom salonu. Malolitražni Cummins motor ispunjava Euro 6 normu izduvnih gasova, pa će BMC Procity 12 biti prvi autobusi sa ovom izduvnom normom u GSP „Beograd“. Prema informacijama sa foruma Beobuild, prvi lot autobusa je već stigao u Srbiju. Očekuje se da će klimatizovani autobusi biti u saobraćaju već do početka leta.

Poređenja radi, Ikarbusov model IK-112N, isporučivan novosadskom javnom prevozniku, koštao je skoro deset hiljada evra manje. Njegov motor MAN D0836 je sličan po zapremini, ali isporučuje deset konjskih snaga više. Za razliku od beogradskih zahteva, jeftiniji i domaći autobus iz Zemuna za Novi Sad nije imao ugrađen WiFi i sistem za brojanje putnika, ali to ne predstavlja veliki trošak, pogotovo kad je u pitanju velika serija. Određeni deo ugradne robe za Ikarbus je stizao iz Turske, pa po tom pitanju BMC neće predstaviti iskorak u odnosu na domaćeg proizvođača.

Higer KLQ6129GQ2 u bojama GSP „Beograd“. Foto: Higer – Fotomontaža: Slobodan Kostić

Drugi i duplo veći deo nabavke je preuzeo Higer. Za razliku od turskih autobusa, ugovor za kineske je potpisan direktno između proizvođača i čelnika GSP „Beograd“, čemu su prisustvovali i zvaničnici Grada Beograda. Ponuđena jedinična cena autobusa sa oznakom KLQ6129GQ2 iznosi 165.560 evra. Na tenderu je postavljen kriterijum za veću zapreminu motora, a ovog puta je favorizovan četvorostepeni automatski menjač. Za razliku od Turaka, Kinezi nemaju toliko prepoznatljiv dizajn. Eksterijer Higera je prilagođen potrebama evropskog tržišta pa autobus izgleda dosta svedenije i jednostavnije od sunarodnika.

Kineske autobuse će pogoniti Cummins ISLe motor zapremine 8.9 litara, koji isporučuje 300 konjskih snaga. Snagu će prenositi četvorostepeni automatski menjač, najverovatnije Voith DIWA. Standardno, tražena je ugradnja WiFi pristupne tačke, sistema za automatsko brojanje putnika i video nadzor. Klima-uređaji će rashladiti prostor leti, dok će se zimi vozilo grejati putem radijatora. Kao i BMC, kineski Higeri će morati da ispune Euro 6 normu izduvnih gasova.  Nije poznato zbog čega je narudžbina proširena sa 170 na 174 autobusa, ali je najverovatnije dodatno iskorišćen budžet, zbog niske ponuđene cene.

Ikarbus IK-112M – jeftinije i bolje rešenje? © Saša Conić

Pandan ovoj nabavci je bio Ikarbus IK-112M, na šasiji MAN A22. Ovaj tip autobusa je Ikarbus isporučivao beogradskom javnom prevozniku sa cenom od 155 do 160 hiljada evra, između pet i deset hiljada evra jeftinije od Kineza. Za razliku od novih Higera, u Ikarbusove autobuse je bio ugrađivan jači motor MAN D2066, zapremine 10.5 litara, koji je isporučivao 320 konjskih snaga. Ostatak dodatne opreme je identičan, s obzirom da je i ranije tražena ugradnja prateće opreme vezane za BusPlus sistema za praćenje i naplatu karata.

Ipak, novi autobusi će, ukoliko budu pouzdani, doneti boljitak u javnom prevozu Beograda. Puštanjem BMC i Higer autobusa u rad će nestati brojni FAP-ovi i Ikarbusi, koji nemaju nizak pod i zagađuju daleko više nego što je poželjno. Time će javni prevoz postati pristupačniji osobama sa invaliditetom, roditeljima sa decom, kao i slabije pokretnim putnicima. Nije isključeno i da će njihovim isporukama doći do razmene vozila među saobraćajnim pogonima, kako bi se postigla unifikacija i modernizacija voznog parka na nivou pojedinačnih depoa.

Pet električnih Higera prevozi Beograđane od 2016. godine. © Slobodan Kostić

Kako je najavio zamenik gradonačelnika Beograda, Goran Vesić, ovde se neće zaustaviti obnova voznog parka. On je u Kini najavio i kupovinu 100 zglobnih autobusa i trideset električnih (nije precizirano da li su solo ili zglobni) u narednih godinu dana. Prema njegovim navodima, kupovinu je Grad već dogovorio sa Jinlongom, novim vlasnikom Ikarbusa. Nakon te isporuke, beogradska linija 31 će postati druga linija javnog prevoza sa isključivo električnim autobusima.

Slobodan Kostić

The post Stižu Turci i Kinezi – kako će izgledati novi beogradski autobusi? appeared first on Autobusi.NET.

Proboj gotovo anonimnog proizvođača, osnovanog tek pre deset godina, na tržište Evrope zvuči preambiciozno. Međutim, bitno je napomenuti da je koncern, čija je procenjena vrednost čak dve milijarde dolara, do sada proizveo čak 22.000 autobusa i isporučio ih u pedesetak gradova Kine.

Kina prepolovila subvencije za nabavku električnih vozila – problem za proizvođače. © Yinlong

Ipak, stvari u Kini se trenutno menjaju i proizvođači električnih autobusa su stavljeni u nezavidni položaj. Tokom prošlog meseca, kineska vlada je odlučila da prepolovi subvencije za električna vozila, sa ciljem da ih potpuno ukine u naredne dve godine. To je potreslo i najveće proizvođače, pa je čak i BYD bio prinuđen da zatvori jedan od svojih pogona u matičnoj državi.

S tim na umu, pitanje je da li će ofanziva Kineza na Evropu električnim autobusima nastaviti po planu, ili će proizvođači morati da se refokusiraju na rešavanje problema na svom tržištu. Kao i BYD, Yinlong u svom proizvodnom programu trenutno ima samo električna vozila i jasno je da će nove mere kineske uprave negativno uticati na potražnju, a samim tim i proizvodnju.

Kičasti dizajn gradskog autobusa sa zakošenom prednjom stenom nepoželjan u Evropi. © Yinlong

Naravno, ukoliko se posao sa Ikarbusom nastavi po planu, za očekivati je da će doći do izmena u proizvodnom programu. Samim tim što Yinlong nudi isključivo električna vozila, a u svom koncernu pravi i baterije, apsurdno je očekivati da se Ikarbus u novom vlasništvu neće posvetiti električnim autobusima. Na pitanje Tanjuga o budućnosti fabrike, generalni direktor Aleksandar Vićentić je naveo da će Ikarbus zadržati trenutni proizvodni program, sa dodatkom električnih vozila u ponudu.

Ukoliko novi i većinski vlasnik Ikarbusa odluči da korenito izmeni proizvodni program i izbaci iz ponude aktuelne modele, to bi moglo biti štetno za zemunsku fabriku, koja planira da izvozi autobuse širom jugoistočne Evrope. Standardno kičasti dizajn iz Kine se neće lako svariti na teritorijama Starog kontinenta, pa čak i u državama sa manjim standardnom. Ugradna roba koja miriše na hemikalije za zaštitu plastike će dodatno odvratiti evropsku javnost. Tu dolazi i generalno pitanje kvaliteta ugradne robe, koji je vrlo često proporcionalan ceni.

Ikarbusova karoserija sa Yinlong komponentama možda najbolja opcija. © Slobodan Kostić

Iako bi to povećalo cenu, verovatno bi najbolja jednačina za Yinlong – Ikarbus bila da se zadrži postojeći dizajn autobusa, a da se električni prave sa pogonskim komponentama novog vlasnika. Aktuelni dizajn gradskih Ikarbusa je moderan i vrlo blizu evropskom jeziku. Sa takvim dizajnom, eventualno uz manje izmene, Ikarbus bi mogao da pronađe put do kupaca van Srbije i nametne se kao konkurent turskim proizvođačima koji trenutno haraju zemljama poput Rumunije.

Ukoliko bi se išlo principom zlatne sredine, Ikarbus bi mogao da proizvodi i neke autobuse koje Yinlong nudi u Kini, a nema ih u svom proizvodnom programu. Najpre je tu turistički autobus, kakav Ikarbus nije proizveo već više od deset godina. Ovakvo vozilo Yinlong nudi na domaćem tržištu, sa baterijama od 315 kilovatsati. Prošle godine je FlixBus u Francuskoj započeo test električnih autobusa koje je proizeo Yutong, najveći kineski proizvođač autobusa. Njegove baterije imaju manji kapacitet, 250 kilovatsati, a autobus se koristi na liniji dužine 150 kilometara. Ukoliko mu je potrošnja slična, turistički Yinlong bi u teoriji mogao da vozi na liniji Beograd – Novi Sad i nazad, bez punjenja.

Dabldekeri za razgledanje grada šansa za anonimuse u Evropi. © Yinlong

Sa druge strane, možda je najveća šansa za ovaj princip partnerstva proizvodnja open-top dabldekera. Naime, svaki veći turistički grad ima solidan broj open-top autobusa za razgledanje grada. Prevoznici koji ih koriste često nemaju kvalitet ni ime u prvom planu, već isključivo isplativost. Tako se u Londonu pojavio kineski Anhui-Ankai a u nekoliko evropskih gradova turski Guleryuz. Njihovi putnici su tu najčešće jednokratno, pa im ništa ne znači da li će sat vremena provesti u izuzetno kvalitetnom vozilu nemačkog porekla, ili anonimnom autobusu iz Kine. Uz dovoljno dobru cenu i potrošnju baterije, Yinlong – Ikarbus ovako može naći put čak i izvan granica regiona u kom će se proizvoditi.

Prvi električni autobusi u Rumuniji finansirani u projektu sa Švajcarskom. © Solaris Bus & Coach

Ipak, ako bi se ograničili na domaće i tržište regiona, još uvek je teško plasirati električni proizvodni program. Rumunija je tek nedavno dobila svoje prve električne autobuse, čija je nabavka delimično finansirana iz švajcarskih fondova. Takođe, i Bugarskoj su prošle godine isporučeni prvi autobusi na struju, finansirani iz Evropske banke za razvoj. U Mađarskoj već postoje dva kineska i jedan domaći proizvođač električnih autobusa, pa nabavki i dalje nema.

U Srbiji trenutno putnike prevozi samo pet električnih autobusa, na beogradskoj liniji EKO1. Međutim, najave su velike ali se ponavljaju. Još od 2016. godine, kada je puštena linija EKO1 u rad, gradonačelnici Beograda govore da će nabaviti veliku količinu bešumnih autobusa, ali se odluka uvek odlaže. Sada, sa dolaskom Kineza u Srbiju, moguće je da će Beograd pokrenuti tender i dobaviti prve primerke Yinlong – Ikarbusa.

Ikarus-CRRC takođe planira da uđe na evropsko tržište. © Electrobus Europe

Međutim, najveći rizik koji može postojati je da se ovaj posao uopšte održi. Nažalost, kineski investitori su širom Evrope poznati po nepouzdanosti i u nekim mestima su naneli više štete nego koristi. Primera radi, nedavno je na aerodromu u Mariboru, nakon samo dve godine, kineski investitor otkazao petnaestogodišnju koncesiju, vrednu oko šest stotina miliona evra. Isto se desilo i na nekim manjim aerodromima u Nemačkoj. Obećanja su bila bajkovita, države su pomagale sulude projekte, a potom su kineski investitori nestajali bez traga.

Ime Yinlong uopšte nije poznato u Evropi, ali uz njega stižu velika obećanja. Sa druge strane, veb stranica koncerna ne ukazuje na veliku ozbiljnost, pogotovo što korporativne filmove proizvođač predstavlja pod linkom „predivan video“ (eng. wonderful video), vesti na engleskom jeziku su pune pravopisnih grešaka a informacije o autobusima iz proizvodnog programa izuzetno šture. Ipak, s obzirom da Yinlong do sada nije imao prodaju van matične države, sajt na engleskom je trenutno manje bitan detalj.

Evropski proizvođači u ofanzivi da povrate svoje tržište. © Daimler

Bez jake podrške države, izražene kroz subvencije i nabavke, teško je predvideti da će Yinlong – Ikarbus moći da se probije i na domaće, a kamo li na strano tržište. Sa druge strane, evropski proizvođači su konačno počeli da proizvode veće količine električnih autobusa, pa tako Mercedes-Benz, MAN i Solaris pobeđuju na sve većim tenderima. S tim na umu, moguće je ali je još uvek rano reći da su dani odbrojani kineskim električnim autobusima u Evropi, što nikako ne ide u prilog ulasku Kineza u Ikarbus.

Slobodan Kostić

The post Yinlong u Ikarbusu – kakvi će autobusi izlaziti iz zemunske fabrike? appeared first on Autobusi.NET.