Yinlong u Ikarbusu – kakvi će autobusi izlaziti iz zemunske fabrike?

Yinlong u Ikarbusu – kakvi će autobusi izlaziti iz zemunske fabrike?

Od druge polovine 2018. godine nastala je velika buka na temu prodaje Ikarbusa, jedinog preostalog proizvođača autobusa u Srbiji. Nakon više mističnih najava da neki kineski investitor želi da uzme udeo, otkriveno je da će novi vlasnik Ikarbusa biti Yinlong.

Proboj gotovo anonimnog proizvođača, osnovanog tek pre deset godina, na tržište Evrope zvuči preambiciozno. Međutim, bitno je napomenuti da je koncern, čija je procenjena vrednost čak dve milijarde dolara, do sada proizveo čak 22.000 autobusa i isporučio ih u pedesetak gradova Kine.

Kina prepolovila subvencije za nabavku električnih vozila - problem za proizvođače. © Yinlong

Kina prepolovila subvencije za nabavku električnih vozila – problem za proizvođače. © Yinlong

Ipak, stvari u Kini se trenutno menjaju i proizvođači električnih autobusa su stavljeni u nezavidni položaj. Tokom prošlog meseca, kineska vlada je odlučila da prepolovi subvencije za električna vozila, sa ciljem da ih potpuno ukine u naredne dve godine. To je potreslo i najveće proizvođače, pa je čak i BYD bio prinuđen da zatvori jedan od svojih pogona u matičnoj državi.

S tim na umu, pitanje je da li će ofanziva Kineza na Evropu električnim autobusima nastaviti po planu, ili će proizvođači morati da se refokusiraju na rešavanje problema na svom tržištu. Kao i BYD, Yinlong u svom proizvodnom programu trenutno ima samo električna vozila i jasno je da će nove mere kineske uprave negativno uticati na potražnju, a samim tim i proizvodnju.

Kičasti dizajn gradskog autobusa sa zakošenom prednjom stenom nepoželjan u Evropi. © Yinlong

Kičasti dizajn gradskog autobusa sa zakošenom prednjom stenom nepoželjan u Evropi. © Yinlong

Naravno, ukoliko se posao sa Ikarbusom nastavi po planu, za očekivati je da će doći do izmena u proizvodnom programu. Samim tim što Yinlong nudi isključivo električna vozila, a u svom koncernu pravi i baterije, apsurdno je očekivati da se Ikarbus u novom vlasništvu neće posvetiti električnim autobusima. Na pitanje Tanjuga o budućnosti fabrike, generalni direktor Aleksandar Vićentić je naveo da će Ikarbus zadržati trenutni proizvodni program, sa dodatkom električnih vozila u ponudu.

Ukoliko novi i većinski vlasnik Ikarbusa odluči da korenito izmeni proizvodni program i izbaci iz ponude aktuelne modele, to bi moglo biti štetno za zemunsku fabriku, koja planira da izvozi autobuse širom jugoistočne Evrope. Standardno kičasti dizajn iz Kine se neće lako svariti na teritorijama Starog kontinenta, pa čak i u državama sa manjim standardnom. Ugradna roba koja miriše na hemikalije za zaštitu plastike će dodatno odvratiti evropsku javnost. Tu dolazi i generalno pitanje kvaliteta ugradne robe, koji je vrlo često proporcionalan ceni.

Ikarbusova karoserija sa Yinlong komponentama možda najbolja opcija. © Slobodan Kostić

Ikarbusova karoserija sa Yinlong komponentama možda najbolja opcija. © Slobodan Kostić

Iako bi to povećalo cenu, verovatno bi najbolja jednačina za Yinlong – Ikarbus bila da se zadrži postojeći dizajn autobusa, a da se električni prave sa pogonskim komponentama novog vlasnika. Aktuelni dizajn gradskih Ikarbusa je moderan i vrlo blizu evropskom jeziku. Sa takvim dizajnom, eventualno uz manje izmene, Ikarbus bi mogao da pronađe put do kupaca van Srbije i nametne se kao konkurent turskim proizvođačima koji trenutno haraju zemljama poput Rumunije.

Ukoliko bi se išlo principom zlatne sredine, Ikarbus bi mogao da proizvodi i neke autobuse koje Yinlong nudi u Kini, a nema ih u svom proizvodnom programu. Najpre je tu turistički autobus, kakav Ikarbus nije proizveo već više od deset godina. Ovakvo vozilo Yinlong nudi na domaćem tržištu, sa baterijama od 315 kilovatsati. Prošle godine je FlixBus u Francuskoj započeo test električnih autobusa koje je proizeo Yutong, najveći kineski proizvođač autobusa. Njegove baterije imaju manji kapacitet, 250 kilovatsati, a autobus se koristi na liniji dužine 150 kilometara. Ukoliko mu je potrošnja slična, turistički Yinlong bi u teoriji mogao da vozi na liniji Beograd – Novi Sad i nazad, bez punjenja.

Dabldekeri za razgledanje grada šansa za anonimuse u Evropi. © Yinlong

Dabldekeri za razgledanje grada šansa za anonimuse u Evropi. © Yinlong

Sa druge strane, možda je najveća šansa za ovaj princip partnerstva proizvodnja open-top dabldekera. Naime, svaki veći turistički grad ima solidan broj open-top autobusa za razgledanje grada. Prevoznici koji ih koriste često nemaju kvalitet ni ime u prvom planu, već isključivo isplativost. Tako se u Londonu pojavio kineski Anhui-Ankai a u nekoliko evropskih gradova turski Guleryuz. Njihovi putnici su tu najčešće jednokratno, pa im ništa ne znači da li će sat vremena provesti u izuzetno kvalitetnom vozilu nemačkog porekla, ili anonimnom autobusu iz Kine. Uz dovoljno dobru cenu i potrošnju baterije, Yinlong – Ikarbus ovako može naći put čak i izvan granica regiona u kom će se proizvoditi.

Prvi električni autobusi u Rumuniji finansirani u projektu sa Švajcarskom. © Solaris Bus & Coach

Prvi električni autobusi u Rumuniji finansirani u projektu sa Švajcarskom. © Solaris Bus & Coach

Ipak, ako bi se ograničili na domaće i tržište regiona, još uvek je teško plasirati električni proizvodni program. Rumunija je tek nedavno dobila svoje prve električne autobuse, čija je nabavka delimično finansirana iz švajcarskih fondova. Takođe, i Bugarskoj su prošle godine isporučeni prvi autobusi na struju, finansirani iz Evropske banke za razvoj. U Mađarskoj već postoje dva kineska i jedan domaći proizvođač električnih autobusa, pa nabavki i dalje nema.

U Srbiji trenutno putnike prevozi samo pet električnih autobusa, na beogradskoj liniji EKO1. Međutim, najave su velike ali se ponavljaju. Još od 2016. godine, kada je puštena linija EKO1 u rad, gradonačelnici Beograda govore da će nabaviti veliku količinu bešumnih autobusa, ali se odluka uvek odlaže. Sada, sa dolaskom Kineza u Srbiju, moguće je da će Beograd pokrenuti tender i dobaviti prve primerke Yinlong – Ikarbusa.

Ikarus-CRRC takođe planira da uđe na evropsko tržište. © Electrobus Europe

Ikarus-CRRC takođe planira da uđe na evropsko tržište. © Electrobus Europe

Međutim, najveći rizik koji može postojati je da se ovaj posao uopšte održi. Nažalost, kineski investitori su širom Evrope poznati po nepouzdanosti i u nekim mestima su naneli više štete nego koristi. Primera radi, nedavno je na aerodromu u Mariboru, nakon samo dve godine, kineski investitor otkazao petnaestogodišnju koncesiju, vrednu oko šest stotina miliona evra. Isto se desilo i na nekim manjim aerodromima u Nemačkoj. Obećanja su bila bajkovita, države su pomagale sulude projekte, a potom su kineski investitori nestajali bez traga.

Ime Yinlong uopšte nije poznato u Evropi, ali uz njega stižu velika obećanja. Sa druge strane, veb stranica koncerna ne ukazuje na veliku ozbiljnost, pogotovo što korporativne filmove proizvođač predstavlja pod linkom “predivan video” (eng. wonderful video), vesti na engleskom jeziku su pune pravopisnih grešaka a informacije o autobusima iz proizvodnog programa izuzetno šture. Ipak, s obzirom da Yinlong do sada nije imao prodaju van matične države, sajt na engleskom je trenutno manje bitan detalj.

Evropski proizvođači u ofanzivi da povrate svoje tržište. © Daimler

Evropski proizvođači u ofanzivi da povrate svoje tržište. © Daimler

Bez jake podrške države, izražene kroz subvencije i nabavke, teško je predvideti da će Yinlong – Ikarbus moći da se probije i na domaće, a kamo li na strano tržište. Sa druge strane, evropski proizvođači su konačno počeli da proizvode veće količine električnih autobusa, pa tako Mercedes-Benz, MAN i Solaris pobeđuju na sve većim tenderima. S tim na umu, moguće je ali je još uvek rano reći da su dani odbrojani kineskim električnim autobusima u Evropi, što nikako ne ide u prilog ulasku Kineza u Ikarbus.

Slobodan Kostić

Descargar musica