Autobus godine 2019. – Mercedes-Benz Citaro Hybrid

Za svaku neparnu godinu se proglašava autobus godine iz gradskog i prigradskog segmenta. Na ceremoniji na sajmu IAA u Hanoveru, održanom krajem septembra 2018. godine, titulu je odneo Mercedes-Benz Citaro Hybrid. Već nekoliko godina unazad, ova nagrada je rezervisana isključivo za autobuse sa alternativnim pogonima, pa je ovu titulu Citaro nasledio od električnog Solaris Urbina. Hibridni Citaro je na velikom testu u Zagrebu međunarodni žiri impresionirao svojom jednostavnošću, kako u dizajnu tako i u pogonu. Mercedesu je ovo peta titula za autobus godine, od čega je samo jednu poneo u kategoriji turističkih autobusa.

Beograd kupio 244 solo autobusa za gradski prevoz

Nakon višegodišnjih nabavki solo i zglobnih autobusa od Ikarbusa, čija je dinamika bila nezadovoljavajuća, čelnici JKP GSP „Beograd“ su odlučili da raspišu nabavku za ukupno 244 solo autobusa u dve partije. Prvu partiju je činila nabavka 70 autobusa po ubrzanom postupku – proizvođaču je dat rok od samo dva meseca za isporuku svih autobusa, a posao je dobio turski BMC. U drugoj partiji je pobedio Higer koji je, sa kašnjenjem, isporučio preostalih 174 vozila kroz luke u Pireju i Kopru. Kontroverzno postavljanje uslova tendera, gde je za prvu partiju traženo da proizvođač ima najmanje deset proizvedenih autobusa, a za drugu najmanje četiri hiljade, uzbunilo je javnost. Dodatno, česti slučajevi nekontrolisanog rada motora na BMC Procity autobusima, najverovatnije na sedam vozila, dodatno su podigli nezadovoljstvo nabavljenim autobusima. Konačno, veliki broj novih solo autobusa se našao na linijama javnog prevoza gde su prethodno saobraćali zglobni autobusi.

Velike nabavke i u Novom Sadu, potencijalnom kandidatu za Zelenu prestonicu Evrope

Uporedo sa Beogradom, tokom 2019. godine je JGSP „Novi Sad“ potpisalo ugovore za nabavku 71 autobusa sa pogonom na komprimovani prirodni gas (CNG) za gradski i prigradski prevoz. Nešto manje od trećine veličine voznog parka je ugovoreno kroz tri tendera. U prvom tenderu je Novi Sad kupio osam midibusa od lokalnog Feniksbusa, u drugom 13 solo autobusa Mercedes-Benz Conecto NGT, dok je u trećem nabavljeno još trideset solo Mercedesa i dvadeset zglobnih BMC Procity 18 CNG. Krajem godine, uz pomoć Evropske banke za razvoj (EBRD), Novi Sad raspisuje tender za još 25 solo i pet zglobnih autobusa, a rezultati tog tendera se očekuju uskoro. Realizacijom te nabavke, Novi Sad bi u floti imao 117 gasnih autobusa, što bi činilo oko 45 procenata voznog parka. Kao Beograd, i Novi Sad je u proteklih nekoliko godina imao sporu dinamiku nabavke autobusa.

Iberturaže u Beogradu, povređeni vozači i putnici, srećom bez poginulih

Kontroverzna serija BMC Procity autobusa u GSP „Beograd“ je dolila ulje na vatru koju je rasplamsala problematična serija Temsa Avenue LF autobusa u vlasništvu Arrive. Najmanje tri autobusa ovog prevoznika su imala slučaj iberturaže tokom 2018. godine, a najpoznatiji je onaj kada je autobus velikom brzinom udario u banderu na Slaviji. Vozač je, nakon težih povreda, uspešno prošao kroz oporavak, ali je Arriva odgovorno povukla celu seriju autobusa sa zahtevom da se isti ispitaju o trošku proizvođača. Nakon tromesečnog odsustva sa beogradskih ulica, Arriva je objavila da su potrebne popravke izvedene na celoj seriji autobusa i da su autobusi bezbedni za upotrebu.

Ipak, BMC Procity u vlasništvu JKP GSP „Beograd“ je postao ozloglašen nakon serije incidenata kakvih su imali i Temse. Iako je javni i najveći beogradski prevoznik naveo da je izvršio vanredni tehnički pregled autobusa, ostao je pri tvrdnji da su BMC autobusi ispravni. Vozač koji je u roku od dve nedelje imao dva slučaja nekontrolisanog rada motora, suspendovan je za vreme istrage. Protiv BMC autobusa, čiji su motori isti kao i u Arrivinim problematičnim autobusima, su se podigli i sindikati gradskog preduzeća, ali bez ikakvih većih akcija.

FlixBus pozeleneo Fudeksove i Sirmiumbusove autobuse, otvorene nove linije iz Beograda

Jedna od najvećih novina za putnike na dužim linijama u Srbiji doneo je FlixBus, najveći evropski autobuski prevoznik. Na konferenciji u Beogradu početkom oktobra, predstavnici FlixBus CEE South su najavili prve polaske na liniji Beograd – Novi Sad – Budimpešta, na kojima saobraća Fudeks. Međutim, zeleni FlixBus iz Beograda je krenuo krajem jula, kada su obavljeni prvi polasci za Zagreb, Ljubljanu i hrvatsko primorje posredstvom Sirmiumbusa. Tada je naš portal imao priliku da vodi ekskluzivni intervju sa Deanom Čebohinom, direktorom za razvoj poslovanja u CEE South regiji. Dolazak najjačeg evropskog igrača u domenu prevoza putnika je pokrenuo i ubrzao promene i na srpskom tržištu. Iz dana u dan, sve više domaćih prevoznika uvodi kupovinu karata putem interneta. U 2020. godini možemo očekivati nastavak ovog trenda, ali i veće prisustvo zelenih autobusa u Srbiji.

Pedeset godina plavog Volvoa u Novom Sadu

U domenu javnog prevoza ne postoji mnogo sinonimije između proizvođača autobusa i gradova. Ipak, Novi Sad je 1969. godine kupio svoje prve autobuse na Volvo šasijama, a u pitanju je bilo čak sedamdeset Ikarusa IK-4. Ovi autobusi su pokrenuli najsnažniju revoluciju javnog prevoza u vojvođanskoj prestonici, s obzirom da je na izboru vozila mesecima radio tim stručnjaka pri novosadskom Mašinskom fakultetu, danas Fakultetu tehničkih nauka. Doneta je odluka da je za Novi Sad najbolje vozilo nadograđeno na šasiji Volvo B58 sa poluautomatskim Wilson menjačem. Kada je Novi Sad imao manje od 150 hiljada stanovnika, stiglo je čak sedamdeset novih autobusa među kojima su neki radili čak do 2005. godine. Od 30. 04. 1969. godine do 04. 07. 2007. godine, kada je isporučena poslednja serija niskopodnih autobusa na Volvo šasijama, JGSP „Novi Sad“ je eksploatisalo čak 349 autobusa sa poznatim švedskim znakom. Nažalost, posle 2007. godine nijedan Volvo autobus nije nabavljen, što se može pripisati i politici švedskog proizvođača da iz ponude potpuno izbaci gradske šasije, kao i gradske autobuse koji nisu hibridni ili električni. Izuzev naše objave, koja je bila jedna od najčitanijih ove godine, nikakvo obeležavanje ovog jubileja nije organizovano. Danas JGSP „Novi Sad“ u voznom parku poseduje oko 140 autobusa na Volvo šasiji, što čini više od polovine voznog parka, ali taj broj opada dolaskom novih autobusa.

Glasna tišina iz Ikarbusa

Početkom 2019. godine, Radio-televizija Srbije je objavila intervju sa Aleksandrom Vićentićem, generalnim direktorom Ikarbusa. Tada je objavljeno da će u Ikarbus doći Yinlong, kineski proizvođač električnih autobusa, i početi proizvodnju autobusa za evropsko tržište. Uporedo sa tim, beogradska vlast je najavila da na jesen planira da kupi električne autobuse, koji bi bili napravljeni u Ikarbusu, i da elektrifikuje liniju 31 Studentski trg – Konjarnik. Kako je najavljeno da će u junu biti potpisan ugovor između kineskog proizvođača i Ikarbusa, tako je i prestalo pominjanje zemunske fabrike u medijima. U skladu sa tim, beogradski javni prevoznik nije raspisao nikakav tender za nabavku električnih autobusa.

Digitalizacija javnog prevoza u Srbiji

Nakon višegodišnjeg iskustva u Beogradu, domaća firma Apeks je prodala svoj sistem i Kragujevcu, čiji je sistem nazvan eKG. Ovaj sistem, koji putnici koriste identično kao i beogradski BusPlus, je omogućio i naplatu karte za jednu vožnju. Ovom akcijom je Kragujevac postao još jedan srpski grad sa elektronskom naplatom karata. Osim u gradovima, sve je prisutnija elektronska kupovina karata i za međugradske linije posredstvom raznih platformi. Krajem godine, Novi Sad je raspisao osmi tender za uvođenje elektronske naplate karata, čiji rok za dostavljanje ponuda ističe 10. januara 2020. godine.

Pored naplate karata, javni prevoz u Srbiji se digitalizovao i korišćenjem Google Transit servisa, koji putnicima omogućava da brzo i jednostavno isplaniraju svoj put korišćenjem javnog prevoza. Putnici u Srbiji mogu da koriste ovaj servis u Subotici, Kragujevcu, Užicu i Nišu. Beograd i Novi Sad još uvek odsustvuju sa ove mape, te su putnici primorani da koriste alternativne aplikacije ili zastarele mape prevoza.

Beograd najzagađeniji grad na svetu – loš javni prevoz veliki faktor

Početkom jeseni, Beograd je zauzeo prvo mesto na listi najzagađenijih gradova, koju dnevno objavljuje portal AirVisual. Kako je u Beogradu nedavno došlo do velikih izmena u trolejbuskoj mreži, od kojih je građane najviše uzrujalo ukidanje linije 28, evidentno je da je javni prevoz u najvećem gradu Srbije postao loš. Rekonstrukcija Trga republike je odigrala veliki faktor, a glasine tvrde da je loše izvedena kaldrma na trgu ugrožena od strane težih vozila, te da je vlast iz tog razloga rasteretila trg ukidanjem i skraćivanjem trolejbuskih linija. Kako je na njihovo mesto došla lokalna autobuska linija, jasno je da je Beograd zamenio električni pogon dizel autobusima. Osim toga, rekonstrukcija pruge u železničkom čvoru prestonice je desetkovala gradsku železnicu što je dodatno povećalo broj korisnika privatnih automobila. Osim reklamne kampanje za korišćenje javnog prevoza, Beograd nije preduzeo korake u javnom prevozu kako bi rešio problem zagađenja.

Autobus godine 2020 – MAN Lion’s Coach C

Kao što je članak započet, tako će biti i priveden kraju. Na centralnoj autobuskoj manifestaciji u Evropi, sajmu Busworld u Briselu, proglašen je Autobus godine u konkurenciji turističkih vozila. MAN Lion’s Coach C je produženi dvoosovinski visokoturistički autobus koji je debitovao na sajmu Busworld u Kortrajku 2017. godine. Iako je konkurencija bila žestoka, a nastala je pojavom novog Setrinog dabldekera i početkom proizvodnje novog turističkog Volva, MAN Lion’s Coach je ubedio žiri praktičnim dizajnom i ekonomičnim motorom. MAN-u je ovo šesta titula za Autobus godine, treća u konkurenciji turističkih autobusa.

Slobodan Kostić

The post Velike obnove voznih parkova, tišina o Ikarbusu i dolazak FlixBusa u Srbiju – deset priča iz 2019. godine u autobuskoj industriji appeared first on Autobusi.NET.

Nakon što je u aprilu ove godine dobila posao na javnoj nabavci za osam gradskih midibusa na prirodni komprimovani gas (CNG), novosadska fabrika Feniksbus je isporučila prvi lot od četiri vozila Javnom gradskom saobraćajnom preduzeću „Novi Sad“. Za JGSP „Novi Sad“ je posle punih 12 godina prvi put da autobusi za Novi Sad dolaze iz – Novog Sada. Osnovu novih midibusa za Novi Sad čini samohodna šasija Iveco Daily 70C sa Euro 6 motorom i automatskim osmostepenim menjačem na koju je Feniksbus u Novom Sadu nadogradio karoseriju. Autobus tipa FBI 83 M dugačak je 8,3 m, širok 2,4 m, a visok 3,1 m.

Prostor za putnike je opremljen sa 20 fiksnih antivandal sedišta, kao i sa četiri preklopna sedišta u niskopodnom delu vozila u zoni zadnjih vrata. Na tom mestu se nalazi i manuelna rampa i prostor za smeštaj invalidskih kolica. Vozilo ima dvoje jednokrilnih širokih vrata na elektro pogon. Za bolji komfor putnika je zaslužan klima uređaj, audio sistem sa zvučnicima, kao i USB punjači, što je novina za JGSP „Novi Sad“. Za informisanje putnika su namenjena tri spoljašnja displeja za prikaz linija u LED tehnologiji.

Osam novih midibusa je koštalo ukupno 99.880.000 dinara bez PDV-a i kada nakon mesec dana bude isporučen i drugi lot od četiri vozila, oni će nositi garažne brojeve od #990 do #997.

Pročitajte i:

Da li Novi Sad može da okrene novi list nabavkom midibusa?

The post Stigli Feniksbusi u JGSP Novi Sad appeared first on Autobusi.NET.

Iako možda zvuči naivno, ovakva nenadana nabavka vozila manjeg kapaciteta i dimenzija znatno može osvežiti novosadski prevoz. Primera radi, beogradski javni prevoz je u poslednjih desetak godina dobio primetan broj linija javnog prevoza na kojima saobraćaju minibusi, te ljudima skratio kilometarska pešačenja i omogućio bolju vezu sa gradom.

Novosadski Feniksbus pobedio na tenderu za osam midibusa za Novi Sad. Foto: Feniksbus, Fotomontaža: Slobodan Kostić

Isto se može desiti i u Novom Sadu. Linije javnog prevoza u ovom gradu su slabo razuđene i najviše zauzimaju glavne koridore. Trase većine od četrnaest gradskih linija su uspostavljene još tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, kada je grad bio u velikoj i planskoj ekspanziji.  Nakon kraće stagnacije početkom 21. veka, Novi Sad ponovo beleži veliki rast stanovništva i očekuje se da će biti ravan rastu iz druge polovine dvadesetog veka. Međutim, razvoj javnog prevoza i dalje stagnira – pod izgovorom da nema putnika polasci se proređuju, a atraktivnost rapidno opada i saobraćajne gužve u gradu postaju nepodnošljive.

Novosadski javni prevoz je, u poslednjim trzajima pred stagnaciju s početka ove decenije, nabavio pet minibusa Kapena Urby CNG sa namerom da reši isti problem. Stanovnicima Trandžamenta i Majura u Petrovaradinu, Tekija, Veterničke rampe i Adica je obećavano uvođenje minibus linija koje bi im skratile udaljenost do najbližih stanica javnog prevoza. Međutim, probudila ih je realnost u kojoj i danas neki od njih moraju da pešače skoro pola sata do najbliže stanice javnog prevoza, što je nezamislivo s obzirom da neki od njih pripadaju gradu a ne prigradskim naseljima.

Prethodna nabavka midibusa 2011. godine slično najavljivana. © Saša Conić

Umesto da služe svrsi zbog koje su kupljeni, Kapena minibusi u Novom Sadu su raspoređeni na već postojećim prigradskim linijama, umesto solo autobusa. Ipak, nije se zadržalo sve na postojećoj mreži. Nakon isporuke vozila, JGSP „Novi Sad“ je otvorilo liniju do beogradskog aerodroma i ubrzo je ukinulo. Drugi izuzetak je školska linija 6A, koja sa svega nekoliko polazaka spaja Adice sa osnovnom školom u Veterniku.

Moglo bi se reći da problem novosadskog javnog prevoza nije rešiv nabavkom novih vozila, kojih god dimenzija. To je donekle tačno. Međutim, adekvatnom upotrebom ovih midibusa se javni prevoz u gradu može značajno poboljšati. Za razliku od dosadašnjeg pristupa, ovaj put je potrebno krenuti sa oboda grada, a ne iz centra. Pravljenje radijalnih linija sa ovakvim vozilima nema smisla, s obzirom na preklapanja sa postojećim linijama. Umesto toga, stanovnici navedenih naselja bi najveći boljitak osetili uspostavljanjem kratkih tzv. „fiderskih“ linija do najbližih okretnica javnog prevoza.

U poslednjih deset godina sve više „fider“ linija u Beogradu približava javni prevoz korisnicima. © Novatronic

Tako bi stanovnici Tekija i Trandžamenta najveći benefit imali uspostavljanjem linije do Petrovaradina, do okretnice odnosno neke od prolaznih stanica gradskih linija. Veternička rampa bi u tom slučaju mogla biti spojena sa Novim Naseljem jer njemu i gravitira. Nepokrivenim delovima Adica i Telepa značila bi veza sa Limanima zbog presedanja, kao i sa Novim Naseljem. Loša pokrivenost javnim prevozom je prisutna i u velikim delovima Klise. Osim toga, moguće je i uspostavljanje lokalnih kružnih linija u većim prigradskim naseljima poput Kaća, Veternika ili Futoga. Čak i sa intervalom od pola sata, ovakve linije bi izuzetno značile njihovim korisnicima i doprinele boljoj komunikaciji sa gradom.

Ipak, za smisleno postojanje linija, koje konceptualno služe za presedanje na druge linije, potrebno je menjati tarifni sistem. Nikome, izuzev pretplaćenim korisnicima, neće odgovarati da plaćaju kartu u midibusu, a potom još jednu u autobusu do kog ih midibus dovozi. Duplo plaćanje karte u Novom Sadu u jednom smeru bi koštalo 130 dinara, što je za 40 dinara više nego u Beogradu. Zbog takvog tarifnog sistema bi ovaj koncept pao u vodu. Novi Sad već više od decenije najavljuje uvođenje novog tarifnog sistema i elektronske naplate, ali nikakvog pomaka nema već dugi niz godina.

Midibusom od Trga slobode do Petrovaradinske tvrđave? © Saša Conić

Sa titulom Evropske prestonice kulture za 2021. godinu na umu, novosadski javni prevoz bi morao da se razvija i u smeru turističke atraktivnosti. Akcenat turističke ponude Novog Sada je na Petrovaradinskoj tvrđavi, jednom od najvećih utvrđenja na Dunavu. Trenutno, slabo pokretnim i hendikepiranim osobama je onemogućen pristup ovoj atrakciji zbog beskonačnog broja stepenica koji vodi do najlepšeg pogleda na grad. Nova vozila, kao i prethodno nabavljeni midibusi, imaju niskopodni segment sa rampom za hendikepirana lica, pa bi njihova upotreba na liniji od glavnog trga u centru grada do tvrđave znatno doprinela turističkoj ponudi Srpske Atine, ali i približila drugu obalu Dunava gradu.

Rok isporuke od četiri meseca ističe sredinom leta, do kada će Feniksbus u dva lota isporučiti po četiri gradska autobusa. Oni će biti za skoro ceo metar duži od Kapena i stoga će primati veći broj putnika. Njihovom isporukom će se broj midibusa u voznom parku JGSP „Novi Sad“ povećati na trinaest, što čini flotu dovoljnu za pokretanje pet – šest linija sa po dva vozila. Naravno, ukoliko bi linije bile pravilno organizovane, zbog kratkog rastojanja dovoljno bi bilo po jedno vozilo na svakoj.

Budimpeštanski midibusi se najviše koriste u starom gradu. © Slobodan Kostić

Ukoliko Novi Sad smisleno iskoristi nove midibuse, benefit ovakve nabavke bi se osetio daleko više nego u slučaju da vozila budu raspoređena na već postojećim polascima. Time bi se grad otisnuo u novu eru, učinio nešto što nikad ranije nije i iskrojio svoj javni prevoz prema potrebama svojih građana. Naravno, moralo bi da dođe do korenitih promena u organizaciji prevoza, pre svega modernizacijom tarifnog sistema.

Zajedno sa najavljenom nabavkom stotinu novih autobusa na gas, Novi Sad je u prilici da korenito izmeni svoj javni prevoz i ponovo postane najbolji u državi. Vozila neće sama od sebe promeniti gradski prevoz, već je potrebna inicijativa koja će voditi novosadski prevoz u novu eru. Ako se ostvari pisanje novosadskog Dnevnika, da ova nabavka označava „konceptualno novi pristup u sistemu javnog prevoza u Novom Sadu„, onda se najmanje može očekivati i novi pristup u organizaciji linija, kao i modernizacija tarifnog sistema.

Slobodan Kostić

The post Da li Novi Sad može da okrene novi list nabavkom midibusa? appeared first on Autobusi.NET.

Na prezentaciji, koja je održana u hotelu Leopold I na Petrovaradinskoj tvrđavi, bili su prisutni kupci i distributeri iz Srbije i Evrope, a prezentaciju fabrike i novih modela održali su Dejan Divljak, direktor, iz Novog Sada i Uroš Zdravković, generalni direktor, iz Maribora. Na prezentaciji su bili prisutni i Miodrag Zdravković, osnivač Feniksbusa, kao i brojni predstavnici uprave iz Maribora i Novog Sada.

Kupci i predstavnici Feniksbusa u poseti proizvodnim halama. © Saša Conić

U početku govora, gospodin Divljak se zahvalio kupcima na poverenju i prisustvu, a potom je predstavio poslovne rezultate. Od početka 2017. godine iz fabrike Feniksbus izašlo je između 90 i 100 vozila, što predstavlja porast proizvodnje od čak 40% u odnosu na prethodnu godinu. Naveo je da je ovo premijera dva minibus vozila i ulazak Feniksbusa u taj sektor, a reč je preuzeo generalni direktor Zdravković i govorio o detaljima predstavljenih vozila, a naveo je i da je u dugoročnom planu fabrike da napravi kabrio midibus.

Midibus sektor primiće dva nova člana u porodicu. © Slobodan Kostić

U midibus sektoru se uvode dva nova modela, dužine 7990 i 9300 milimetara, koji će dopuniti trenutnu gamu od dva modela dužine 8300 i 8600 milimetara. Na otvorenom prostoru na Petrovaradinskoj tvrđavi, predstavljen je model FBI 86 T, do sada najduži. Midibus, čiji je ukupni kapacitet prtljažnika četiri kubna metra, nakon promocije putuje ka sedištu firme u Mariboru, odakle će dalje biti plasirano na tržište.

Ukupno 29 putničkih sedišta staje u ovaj autobus. © Slobodan Kostić

Enterijer u ovom vozilu čini sve traženija imitacija brodskog poda, dok su bočne obloge i galerije obojene u tamne boje. Ukupno 29 putničkih sedišta poseduje bočne jastučiće, za veći komfor, a njihovu tamnu boju razbijaju plavi detalji. Putnicima su dostupni USB punjači, koji se nalaze uz svako sedište, a za duža putovanja, pored vozača je postavljen i frižider. Kad govorimo o sedištima, napominjemo i da vozačko sedište ima ugrađeno grejanje.

Novi panel sa leve strane sa mestom za ostavu sitnih stvari. © Slobodan Kostić

Vozački prostor u midibusu ima redizajniran panel sa leve strane, dok ostatak čini standardna Iveco tabla, koja dolazi uz šasiju. Na vetrobranu sa unutrašnje strane se vidi i Lane Departure Warning System, koji prati budnost vozača i upozorava ga o bežanju iz saobraćajne trake. Na sredini table nalazi se integrisani audio-video sistem sa navigacijom, na kom se prikazuje kamera za vožnju unazad, koja ima i opciju za noćni vid. Midibus ima ugrađen Webasto grejač, a karakteriše ga osmobrzinski automatizovani HiMatic menjač, koji prenosi maksimalno 180 konjskih snaga od trolitarskog Euro 6 motora.

Dupla bočna stakla i crni detalji stvaraju efekat lebdećeg krova. © Slobodan Kostić

Među turističkim Feniksima se pojavio i minibus FBI 75 T, koji prima 19 putnika. Na eksterijeru ovog minibusa lako se izdvajaju bočna dupla stakla, gde spoljna stakla dosežu više od unutrašnjih i pritom kreiraju atraktivni efekat lažne panorame. Crne bordure po A stubovima i u visini stakala daju ekskluzivniji izgled stvarajući efekat lebdećeg krova, takođe trenutno popularnog u auto industriji. Prednja jednokrilna vrata su elektro-pneumatska, a kod njih se nalazi suvozačko sedište sa sklopivim sedalnim delom.

Imitacija brodskog poda sve prisutnija među autobusima. © Slobodan Kostić

Unutrašnjost ovog minibusa takođe karakteriše imitacija brodskog poda, a sedišta su slična kao i u midibusu, sa izuzetkom bočnih jastučića. Plava uzglavlja ovih sedišta su ukomponovana sa plavim zavesama, a ista boja se pojavljuje i na vozačkom sedištu i na komandnoj tabli. Prtljažni prostor, karakteristično za minibuse, nalazi se ispod zadnje klupe, a pristupa mu se putem zadnjih dvokrilnih vrata.

Plavi tonovi prisutni i na instrument tabli vozila. © Slobodan Kostić

Kao i midibus, i turistički minibus, ima ugrađen HiMatic menjač koji vrši promenu stepena prenosa u treptaj oka, u šta smo imali prilike i da se uverimo. Za veći komfor, minibus ima vazdušno oslanjanje, a zbog estetike je bočna oplata zajedno sa branicima ofarbana u boju karoserije. Osim što deli menjač, ovaj minibus ima isti motor kao i turistički midibus, a ugrađen je i LDWS sistem. .

Najosnovnija verzija minibusa za prigradski prevoz. © Slobodan Kostić

U nešto siromašnijoj opremi, za potrebe gradskog, prigradskog ili školskog prevoza, ponudu je zaokružio minibus FBI 75 L. Na eksterijeru su primetni plastični retrovizori, branici i donji deo bočne oplate, koji štite boju karoserije od ogrebotina i jeftiniji su za zamenu. Takođe, na prednjoj steni ovog minibusa, lako je primetan i LED displej, kog dopunjuje i manji bočni displej, koji se nalazi iza prvog desnog stakla iza automatskih vrata. Minibus nema efekat lažne panorame na boku, već su sva stakla u liniji karoserije.

Iznad vetrobrana nalaze se komande za rasvetu i displej. © Slobodan Kostić

Ulaskom na prednja vrata, putnik može da primeti vozačko mesto u prilično osnovnoj opremi. Ovaj minibus, sa motorom snage 180 konjskih snaga, ima šestobrzinski manuelni menjač i oslanja se uz pomoć lisnatih gibnjeva. Komande, poput onih za unutrašnju rasvetu i displej, su dostupne iznad vozača, koji na raspolaganju ima i sedište sa grejačem.

Ukupno 22 sedišta u enterijeru sa mestima za stajanje. © Slobodan Kostić

Enterijer minibusa je tipičan za prigradska vozila. Ovaj minibus ima sedećih mesta za 22 putnika, a tu su i šipke za putnike koji stoje. Ovo vozilo može da ima ugrađen klima-uređaj a nazad postoji mogućnost ugradnje lifta za hendikepirane osobe. Za dva predstavljena minibusa je izraženo interesovanje iz različitih zemalja Evropske unije.

Velike vesti u malim dimenzijama. © Slobodan Kostić

Slobodan Kostić – Novinar/Urednik

The post Feniksbus ulazi u minibus segment appeared first on Autobusi.NET.

Prva dva vozila gradskog i prigradskog tipa sa niskim ulazom, odnosno FBI83M i FBI83P-LE, isporučena su prevozniku BusLine početkom 2017. godine i nalaze se u redovnom saobraćaju na severu zemlje. Ovo su ujedno i prvi autobusi iz Srbije koji se nalaze kod prevoznika iz Češke.

FeniksBus FBI83M, prvi midibus iz ove fabrike u Češkoj. ○ Martin Beneš

Prevoznik BusLine trenutno poseduje dva novosadska autobusa. ○ Martin Beneš

Nakon ova dva primerka, FeniksBus je, krajem aprila, isporučio još tri vozila turističkog tipa specijalnim vatrogasnim jedinicama u zemlji. Vozila će se koristiti za brzu evakuaciju i smenu osoblja u slučaju vanrednog stanja, dok će u redovnoj upotrebi biti korišćeni za prevoz vatrogasaca na razne vežbe i obuke.

Turistička vozila za vatrogasne brigade. © Miroslav Halász

Članak napisan u saradnji sa portalom Československy Dopravak.

The post Feniksi sleteli u Češku appeared first on Autobusi.NET.

Jedan svetao primer i tračak nade za srpsku autobusku industriju se dogodio danas u Novom Sadu u sedištu preduzeća Feniksbus d.o.o, gde je održana premijera nove generacije midibusa sa Euro 6 motorima. Novi minibusi tipa FBI 83-Euro 6 se proizvode na šasiji Iveco Daily 70C17 CC u pet različitih verzija, i to kao gradski, prigradski, školski, međugradski i turistički. Na današnjoj prezentaciji za specijalizovane novinare, među kojima je bio prisutan i Autobusi.NET, predstavljena je gradska i prigradska varijanta.

Novi Euro 6 midibusi Fenisksbusa se ne razlikuju od prethodnih samo po novoj generaciji motora, već je kompletna karoserija tehnološki i estetski modernizovana. Savremenim 3D modelovanjem su skladno i precizno ukombinovani elementi karoserije sa novom Iveco šasijom. Zajedno sa šasijom je stigla i najaktuelnija Iveco Daily hauba sa moćnom svetlosnom grupom i potom ukombinovana sa novim vetrobranom Feniksbusa, čineći celu prednju stenu potpuno usklađenom. Midibusi FBI 83 su razvijeni i ispitani u potpunosti prema važećim međunarodnim propisima, među kojima je i test na prevrtanje. Evropsku sertifikaciju je obavila firma TÜV SÜD, a obavljena je i homologacija za Rusiju.

Treba istaći da je posao razvoja Euro 6 modela midibusa trajao oko osam meseci. Firma Fenikbus d.o.o. je do sada sa svojih 25 radnika proizvela oko 50 midibusa za tržište Rusije, Slovenije i Srbije. Najveći kupci u Srbiji su do sada Niš-ekspres i Arriva. Pored midibusa sa pogonom na dizel, napravljena je i CNG varijanta. Feniksbus je ove godine ruskoj firmi STN prodao licencu za proizvodnju midibusa Feniksbus u Nižnjem Novgorodu. Po tom ugovoru novosadsko preduzeće isporučuje tehnološku opremu i komponente ruskom partneru.

Novi midibusi Feniksbus FBI 83 su dugački 8.280 mm, široki su 2.367 mm, a sa klima uređajem imaju visinu od 3.100 mm. U zavisnosti od varijante, mogu da prime od 29 do 45 putnika. Iveco Euro 6 motor zapremine 3 litra proizvodi snagu od 170 KS, koja se do zadnje osovine prenosi preko mehaničkog ili poluautomatskog menjača. Vozilo je opremljeno sigurnosnim sistemima ABS, ASR i ESP, disk kočnicama na svim točkovima, a za meko usporavanje je zaslužan Telma retarder. Pored toga, kupcima stoji na raspolaganju i čitava paleta standardne i dodatne opreme namenjena komforu i sigurnosti putnika.
(Tekst i foto Saša Conić)

The post Predstavljen prvi srpski Euro 6 autobus appeared first on Autobusi.NET.

U Novom Sadu je u halama nekadašnje hemijske industrije „HINS“ prošle godine pokrenuta proizvodnja minibusa. Fabriku autobusa „FeniksBus“ je osnovao slovenački državljanin Miodrag Zdravković sa namerom da se u Srbiji proizvode minibusi za izvoz u Rusiju. Minibusi se u Novom Sadu nadograđuju na Iveco Daily šasijama uz poštovanje svih standarda koji se u Rusiji zahtevaju, kako po pitanju ekologije tako i po pitanju sigurnosti. Između ostalog, ovi minibusi su opremljeni i vratima za slučaj nužde.

Prvi minibus sa logom ptice koja se uzdiže iz pepela je ovih dana u Rusiju odvezao upravo član Foruma Autobusi.NET. Prema njegovim rečima, autobus odaje utisak kvalitetne izrade i udoban je za vožnju.

Autobusi.NET

Foto: www.att-iveco.ru

The post FENIKSBUS IZVOZI ZA RUSIJU appeared first on Autobusi.NET.